U narodskom rečniku, reč označava naivni optimizam ili aspiraciju koja je nespojiva sa stvarnim stanjem i mogućnostima, i suprotna je i nepomirljiva sa realizmom. Ova reč u filozofiji ima sasvim drugačije značenje i ne izvodi se iz reci "ideal" već iz "ideja*. Filozofski idealizam je bilo koja doktrina po kojoj stvarnost u osnovi nije materijalna već mentalna. U platoničarskom idealizmu smatralo se da su pojave projekcije senki sveta ideja ili idealnih formi i da po sebi nisu stvarne. U Berklijevom* /Berkelev/ idealizmu smatralo se da materijalne stvari ne postoje nezavisno od duha. (Esse est percipi, biti je biti opažen, a opažanje je mentalno. Nezavisno od opažanja konačnih umova, stvari postoje u beskonačnom božanskom umu.) U Kantovoj* vrsti idealizma smatra se da je ljudski um u stanju da opaža, ili saznaje, jedino pojave (˝phenomena˝) koje potiču od neke nezavisno postojeće, transcendentne, stvarnosti. U Hegelovom* idealizmu smatra se da je najviša stvarnost Apsolutni duh i da su konačni umovi i materijalne stvari samo njegovi zavisni delovi, odnosno, iluzije koje se pojavljuju i koje on stvara. Uopšteno govoreći, idealistička je svaka filozofija koja postavlja razliku između stvarnosti i pojave i koja, na osnovu protivrečnosti i prividnosti pojava, izvodi zaključak o postojanju stvarnosti iza njih.

Skup verovanja, ideja, vrednosti i ciljeva iza kojih se svrstava određena grupa ljudi, i to, uglavnom, zbog motiva kojih nisu dovoljno svesni ili neće da ih priznaju. Ideologije se mogu smatrati svetovnim religijama. Kao pogledi na svet, one su određene i ograničene pripadnošću grupi, kao sistemi vrednosti i verovanja, projektovane su tako da ljude pokreću u političku akciju, a kao društvene formule treba ili da obrazlože postojeće stanje ili da opravdaju zamisao neke revolucionarne promene. Ideologije kod svojih pristalica izazivaju osećanja i predrasude kojima se zanemaruju racionalni i etički obziri i time daje podsticaj i neka vrsta opravdanja za sukob sa drugim ideologijama.

Sve nauke polaze od osnovne pretpostavke da je univerzum uređen na izvestan način. MEHANICISTIČKA nauka smatra da je ta uređenost izvedena poput mašine, u smislu da se radi o sklapanju delova u celine, pri čemu akcija i interakcija podležu zakonima u vezi energije. Budući da je ovaj model u neskladu sa KVANTNOM fizikom, teorijski fizičar David Bom* /Bohm/ razvio je novi pojam uređenosti, koji ispunjava ovaj zahtev. On je predložio da se razmišlja u terminima uređenosti "nedeljive celine" u kojoj pojave imaju dva potencijalna stanja, "umotano" ,/ili "implicitno"/ i "odmotano" /ili "eksplicitno"/ stanje.Da bi dao ilustraciju za implicitnu uređenost, kao umotanost svega u svemu ostalom, i kako implicitno uređenje može da postane eksplicitno u procesu odmotavanja, Bom navodi jednostavan laboratorijski eksperiment. Ako se jedna nerastvorljiva kap mastila kane u glicerin koji se nalazi u posudi sa uređajem za sporo mešanje glicerina, onda se kap u toku mešanja polako izdužuje u nit i na kraju iščezava. Ali, ako se pravac mešanja obrne onda se kap ponovo pojavljuje, to jest, rekonstruiše se. Stanje u kome je kap bila naizgled iščezla, u stvari znači da je ona bila "implicirana" ili "umotana" u glicerinu; dok način njenog ponovnog pojavljivanja ilustruje princip "odmotavanja". Dok je kap bila umotana, čestice od kojih se ona sastoji bile su nepravilno rasute u glicerinu; ali, činjenica da su se one mogle rekonstruisati u kap ukazuje da je i u implicitnom stanju postojala neka vrsta uređenosti.Kao još jednu ilustraciju Bom navodi hologram. Ako se bilo koji deo holografske ploče osvetli, u njemu se vidi ćela slika; to jest, celina je implicirana, ili umotana u delu. Slika obične optičke kamere, s druge strane, naglašava preslikavanje tačku po tačku od objekta ka slici i njene primene u nauci, u cilju izolovanog posmatranja najsićušnijih delova ili veoma udaljenih objekata, upravo je išla u prilog mehanicističkom gledištu o životu i univerzumu. Novo naučno gledište, predlaže Bom, trebalo bi da se zasniva na HOLOGRAFSKOJ PARADIGMI i na ideji da je "totalno uređenje sadržano, u izvesnom implicitnom smislu, u svakom delu prostora i vremena.Sve do sasvim nedavno, fizika se isključivo zanimala za davanje preciznog opisa eksplicitne uređenosti, ali sada progres ide u pravcu davanja primarne važnosti implicitnoj uređenosti, to jest, nedeljivoj celini. Kada je nauka okrenuta eksplicitnoj uređenosti, u kojoj se delovi pokazuju kao nezavisni i spoIjašnji jedni u odnosu na druge, onda ova prividna izdvojenost ne samo da predodređuje način naučnog ispitivanja, nego se smatra i za fundamentalni konstituent stvarnosti. Pretpostavlja se da izuzev pojavne eksplicitne uređenosti nema ničega drugog. Ova pretpostavka se, međutim, ne može pomiriti sa KVANTNOM TEORIJOM.I matematičke jednačine i aktualni eksperimenti iz kvantne fizike, prema Bornu, ukazuju na postojanje multi-dimenzionalne stvarnosti. On još tvrdi da "postoji drugostepena implicitna uređenost koja organizuje primarnu uređenost". Analogije sa kapljicom mastila u glicerinu i sa hologramom ilustruju proces umotavanja i odmotavanja u tri dimenzije, ali KVANTNA TEORIJA ukazuje na postojanje "super-implicitne uređenosti" ili "kvantnog formativnog polja" koje povezuje polja iz raznih delova prostora i, u stvari, obuhvata čitav univerzum.Bomove teorijske formulacije predstavljaju pokušaj da se naizgled haotičan svet kvantne fizike učini koherentnim i stvori nova PARADIGMA koja će ukazati na pravce inovativnih istraživanja. No one imaju i šire posledice. Kao što su se i prećutne pretpostavke MEHANICIZMA prostirale izvan nauke iz koje su ponikle, tako bi i prećutne pretpostavke o uređenosti stvarnosti kao "nedeljive celine" mogle da imaju širi uticaj. Ako, umesto da razmišljamo u terminima zasebnih entiteta i sila koje vladaju u njihovim interakcijama, počnemo da mislimo u terminima fundamentalne celine koja obuhvata i međuobavezuje sve elemente koji je konstituišu, onda će sam ovakav način mišljenja odrediti nove pristupe, na primer, u medicini, ekonomiji i ekologiji.Bomova teorija značajna je i za filozofiju i psihologiju SVESTI4. Ono što smatramo normalnom svešću, obično je zaokupljeno eksplicitnom uređenošću. Ali postoje oblici svesti (za koje psiholog Žan Pijaže* (Piaget) smatra da su primarni u iskustvu kod male dece) u kojima se budnost fokusira na implicitnu uređenost. Takođe, postoje i oblici - u misticizmu - koji se sastoje od budnosti prema višim dimenzionalnostima implicitne uređenosti i njihovom odnosu prema nižim dimenzionalnostima i prema eksplicitnoj uređenosti. U ovim oblicima svesti svet se vidi i doživljava kao nedeljiva celina.Vidi još HOLIZAM, HOLOKRET, NAUKE STANJA SVESTI /34/.

Informatička teorija bavi se na poseban način informacijama i procesima uključenim u njihov prenos ili komunikaciju (alternativno je poznata kao "teorija komunikacija*). Njene principe razvio je uglavnom C. E Šenon* (C. E. Shannon) i široko su primenjeni u razvoju kompjuterske tehnologije, a takođe su se pokazali korisnim neurolozima i psiholozima.Komunikacioni sistem poseduje izlaz na kraju prenosa, kanal kroz koji se signali prenose, kao i uređaj za prijem i reprodukovanje originalnog izlaza. U nekim sistemima, poput televizije i telefona, signal je prepravio izlaz kod prijemnika. Manje složeni sistemi mogu da rade na principu enkodiranja i dekodiranja izlaza, što zahteva da signal ne isporuči izlaz u njegovoj celosti već samo uputstva kako da se izaberu informacije već pohranjene na prijemnom kraju i dostupne za reprodukovanje. Najjednostavniji primer za ovo je teleprinter u kojem signal kontinuirano razvrstava izbor azbučnih slova. U posebnim komunikacionim sistemima složenost i količina informacijskog izlaza nije važna ukoliko se može efikasno šifrirati Metod koji je predložio Šenon, a koristi se u modernim digitalnim kompjuterima, obuhvata pisanje brojeva binarnim načinom, upotrebom brojeva l i 0. Ukoliko se neki informacijski niz podeli na dva, pa ponovo na dva, i tako dalje, svega nekoliko radnji je potrebno da bi se odredila posebna najmanja jedinica koja sadrži informaciju. Za selektivne operacije kojima se identifikuje jedna od dve mogućnosti kaže. se da imaju "selektivan informacijski sadržaj od jednog bita" (skraćenica od "binarni broj"—"binary digit"), dva "bita" identifikuju jednu od četiri, tri - jednu od osam mogućnosti, itd. Ovaj metod olakšava brzo i jeftino razvrstavanje sadržaja pohranjenih informacija kompjuterima čija je "brzina bita" hiljadu operacija u sekundi. "Redundantnost" je ključni koncept u informatičkoj teoriji. To je načelo upotrebe više simbola nego što je neophodno da bi se zaštitilo od mogućeg kvarenja poruke usled spoljnih šumova, ili njenog pogrešnog prijema kod primaoca. Na primer, "sto devedeset osam X" je više redundantno od 198X, i shodno tome greška se može lakše ispraviti Što je više redundantosti ugrađeno u neki informacijski sistem, to će on biti efikasniji i podnosiće slučajne greške. Ovaj koncept sveo je i ljudski mozak, koji trpi neprekidno gubljenje ćelija l njihovo oštećenje bez umanjenja vlastite efikasnosti, na uzvišeni primer informacionog sistema sa visokim stepenom ugrađene redundantnosti.

Oblast u kojoj su dva povezana sistema ili dva dela opreme spojena. Izvorno, ovaj se termin koristio samo u elektronici, ali se kasnije primenjuje i šire, na primer u oblasti komunikacije i interakcije između rasa ili društvenih grupa, m Između akademskih disciplina.

Pregled očiju u potrazi za znacima organskih poremećaja deo je ortodoksne medicinske prakse, ali malo doktora veruje u utvrđenu dijagnostičku lepezu indologije ili iris dijagnoze. Otkrivena je pre jednog veka, nezavisno od jednog mađarskog i jednog švedskog doktora. Indologiju je kasnije razvijao u SAD Bernard Džensen (B. Jensen), koji je smislio jednu "iris korpu" koja je pokazivala povezanost između telesnih organa i funkcija i specifičnih delova ženice. Iridolozi tvrde da mogu ne samo da dijagnosticiraju sadašnja oboljenja i patogena stanja već i da dobiju informaciju o prošlim bolestima. Stepeni toksične akumulacije u raznim delovima tela mogu se detektovati iris dijagnozom, i može se utvrditi opšte zdravlje. Indologija, pak, ne može da bude tako specifična u pogledu nivoa i prirode organskih poremećaja kao ortodoksnije dijagnostičke tehnike, ali kao jedna inicijalna tehnika pregleda ona ima prednost u tome što je opšta i neinvazivna.

Prorok Isajija, najznačajniji među prorocima, piše da je imao viziju opisanu u 6. glavi svoje knjige u vreme cara Ozije. Rad ovog vernog Božjeg sluge protezao se sve do prvih godina samostalne vladavine otpalog cara Manasije (2. Carevima 21,16). Jevrejska tradicija tvrdi da je Manasija naredio da Isaija bude stavljen u šuplje stablo i pretesterisan. Ako je taj podatak tačan tada je moguće da je Pavle mislio na njega kada je spominjao neke koji su bili pretesterisani (Jevrejima 11,37).

Isceliteljstvo pomoću "polaganja ruku" je fenomen star koliko i zapisana istorija i potvrđen u većini svetskih religija. Ne može se osporiti da se takva isceljenja dešavaju, ali se ona uglavnom pripisuju sugestiji i kategorizovana su kao "lečenje verom". Međutim, neki eksperimenti sa isceliteljima pokazuju da ima tu nešto više od ovoga. Kanadski iscelitelj, Estebani (Oscar Estebanv), sarađivao je sa istraživačima u dve serije eksperimenata u kojima se striktno pridržavalo naučnih protokola i kontrola. U prvoj seriji njegovo tečenje grupe miševa sa kojih je skinuto malo parče kože dalo je rezultate u njihovom ozdravljenju brže nego kod onih miševa u kontrolnoj grupi koju su tretirali neiscelitelji ili pak kod onih koji uopšte nisu bili tretirani. U drugoj seriji, Estebani je "isceljivao" enzime, u rastvoru u boci, koji su bili oštećeni izlaganjem ultravioletnim zracima. Ovi eksperimenti izgleda da su ukazali na to da je neka vrsta energije isijavala iz njegovih ruku ili pak bila kanalisana kroz ruke. Međutim, kada je osetljivi gausmetar stavljen između Estebanijevih ruku, nikakav efekat magnetskog polja nije registrovan, tako da izgleda da ta energija nije bila elektromagnetska. Neki ukazuju na to da može da postoji neka povezanost između medijumskog isceliteljstva i PSIHOKINEZE.

U svojoj autobiografiji Karl Jung* kaže kako je u trenucima kada je "visio na ivici smrti", posle srčanog napada, imao neku vrstu mističnog iskustva: "Našao sam se u potpuno transformisanom stanju. Bilo je to kao da sam u ekstazi. Osetio sam kao da lebdim u prostoru, kao da sam bezbedan u utrobi svemira - u ogromnoj praznini, ali ispunjen najjačim osećanjem sreće... Ja mogu da opišem to iskustvo samo kao ekstazu bezvremenog, stanja u kome su sadašnjost, prošlost i budućnost jedno. Sve što se dešava u vremenu zgusnulo se u jednu celinu. Bio sam utkan u jednu neopisivu celinu, a ipak sam u isto vreme sve posmatrao sasvim objektivno." On nastavlja i opisuje to osećanje lebdenja i udaljavanja sa zemlje, koju vidi iz daljine, zatim i to kako stoji na vratima nekog hrama, okruženim plamenom, i kako je iskusio dok je prilazio tom hramu da se "ćela fantazmagorija zemaljske egzistencije" skida sa njega; zatim kako ulazi u jednu sobu i sreće "ljude kojima pripada u realnosti" i konačno kako se našao u miru, u nekoj prekrasnoj bašti. Spiritualisti veruju da je smrt jedna promena, ponovno rođenje, prelaz u različito stanje postojanja. Spiritualistički pisac i istraživač Krukol (Robert Crookall)* nazvao ga je "vrhunska avantura". Zapisana iskustva ljudi koji su bili blizu smrti posle doživljene nesreće, ili posle srčanog napada, ili su imali neku operaciju pod anestezijom, često potvrđuju verovanje ovog spiritualiste. Tipično je da takve osobe imaju iskustvo odvajanja jednog svog dela od fizičkog tela, nekad i posmatraju to napušteno telo sasvim objektivno, i to je praćeno osećajem da putuju, nekad u poznatom svetu gde mogu da vide ljude i događaje sa daljine, a nekad pak putuju u sasvim nepoznatom svetu, kao u slučaju Junga. U mnogim slučajevima vraćanje u fizički život i normalnu svest bolnije je i neprijatnije nego iskustvo smrti. Izjave MEDIJUMA, koji tvrde da kanališu komunikaciju sa ljudima koji su umrli, pokazuju jednu opštu logičnu povezanost u detaljima, kod njih i u izveštajima o pseudo-smrti. Oni obično daju izveštaje o susretima sa bestelesnim "pomagačima", uglavnom rođacima i prijateljima koji su umrli pre njih. Bilo je slučajeva da su ljudi na umoru imenovali nekog "pomagača" koga ni oni, a ni ljudi kraj samrtničke postelje nisu poznavali. Druge zajedničke karakteristike su izveštaji o prolasku kroz neki ulaz ili tunel, o iskustvu velike ekspanzije svesti, a zatim nastupanje kome ili sna, praćeno buđenjem. Crukol je publikovao iscrpne studije takvih izveštaja, povezujući materijal iz raznih izvora i kultura, i ubedljivo dokazujući da logična doslednost tih izveštaja daje jak dokaz o životu posle smrti. Ako i odstranimo verovanje spiritualista. izveštaji o iskustvu bliske smrti moraju interesovati psihologe, jer oni otkrivaju ljudski um u susretu sa takvim iskustvom koje je jedinstveno za svakoga, ali i zajedničko svima. Psihijatar Kibler-Ros (Elisabeth Kiibler-Ross) dala je naslov jednoj svojoj knjizi: Death -The Final Stage of Growth (Smrt: poslednji stupanj rasta). Emfaza, to jest davanje značaja ovoj ideji u skladu je sa orijentacijom HUMANISTIČKE4 i TRANS-PERSONALNE PSIHOLOGIJE4 ka unapređenju i procenjivanju spiritualnih iskustava u smislu ljudskih potencijala za duhovni rast. Depresija, strah i ljutnja su razumljivi odgovori na verovatnoću bliske smrti, ali u smrti, kao i u životu, oni se duhovno poništavaju. Ako izveštaji kao što je Jungov mogu pomoći ljudima da ublaže depresiju, strah i ljutnju i da ih pripreme da dočekaju smrt s očekivanjem iskustva nekog promenjenog i pojačanog stanja svesti, oni su onda od neprocenjive vrednosti, posebno u vremenima kad je konvencionalna uteha koju pruža religija neverovatna za mnoge ljude.

Oblik psihoterapije u kojoj subjekt regredira da bi ponovo doživeo traumu rođenja i prethodeće uslove života, sa ciljem da se otkriju i razreše problemi koji odatle proizlaze. Danas se veliki broj psihologa slaže u shvatanju uticaja koji neposredna postnatalna iskustva (kao ponovni dodir sa majkom) mogu imati na razvoj ličnosti i kasniji život. Međutim, manji broj psihologa prihvata hipotezu da sličan uticaj mogu imati i trauma rođenja i PERINATALNA ISKUSTVA, još iz prva tri meseca nakon začeća. Iskustvo ponovnog rođenja čini srž PRIMALNE TERAPIJE.

U svakodnevnom govoru istinom se naziva misao, reč koja je u skladu sa stvarnošću, ili, takođe, i sama stvarnost koja se otkriva, koja je jasna duhu. Biblijski je pojam istine drugačiji, jer se temelji na religioznom iskustvu, na iskustvu sa Bogom. Duh istine. Istina i svetost.

Kao telesno biće, ˝koji je rođen od žene i pokoren u zakonu˝ (Galatima 4,4), Isus se pojavio na svetu u određeno vreme, ˝za vladanja Kirinova Sirijom˝ (Luka 2,2), u porodici ˝muža, po imenu Josifa iz, doma Davidova˝ (1,27), nastanjenoj ˝u gradu Galilejskom po imenu Nazaret˝ (1,26). Kao i svako jevrejsko dete dobija ime prilikom obrezanja - Isus (u grčkom prevodu, aramejski Ješua - jevrejsko i aramejsko ime, znači spasenje), (Luka 1,31; 2,21; Mateja 1,21,25). Za poimanje Isusa, pratiti kazivanja iz Otkrivenja Jovanovog. Isus je došao, zapanjujući svoje savremenike i sve ljude složenošću svoga ponašanja; zbog toga, da bi se pravilno tumačile njegove reči i cela, ne sme se samovoljno i prema sasvim subjektivnim ocenama birati ove ili one od tih reči ili dela, već treba prihvatiti onu perspektivu u koju se Isus sam postavlja.

Čovek doživljava različita stanja svesti. Sve su religije ne samo spoznale ovu činjenicu već su je i iskorištavale na različite načine, koristeći na primer psihoaktivne supstance za ceremonijalne ili ritualne obrede, ili meditativne tehnike za podsticanje religioznih i mističnih iskustava. Donedavno, interesovanja za neuobičajena stanja svesti izgledala su relevantna samo u kontekstu religije ili umetnosti. U psihologiju je, međutim, zbog POZITIVISTIČKE1 i BIHEJVIORISTIČKE platforme i težnje za strogo naučnim pristupom, interesovanje za ovu oblast veoma sporo pro diralo, iako su još Viljem Džejms (W. James) i P. W. H. Majers (Myers) postavili osnove za takva proučavanja, dok su Frojdova i Jungova istraživanja fenomena SNOVA veoma doprinela razumevanju ovih najčešće sretanih izmenjenih stanja svesti. Odnedavno, međutim, psiholozi, parapsiholozi pa i neki fizičari, pokazuju pojačano interesovanje za neuobičajena mentalna stanja, za doživljaje koji prate takva stanja, kao i za šira saznanja do kojih se može doći proučavanjem izmenjenih stanja svesti. U iskustvene ili eksperimentalne i istraživačke svrhe, stanja svesti se mogu izmeniti uz pomoć različitih sredstava, kao što su HIPNOZA, medikamenti, MEDITACIJA, BIOFIDBEK i različite tehnike za indukovanje stanja transa. Dva su faktora duže vreme kočila korišćenje ovih sredstava. Prvo, često se smatralo da takvi oblici delovanja predstavljaju narušavanje normalne svesti. Drugi ometajući faktor bilo je verovanje da su neuobičajena mentalna stanja devijantna stanja, te da se iz njihovog proučavanja ne mogu dobiti relevantni podaci, osim podataka o patologiji svesti. Ove početne pogrešne pretpostavke u velikoj su meri prevaziđene prihvatanjem činjenice da je UNUTRAŠNJI PROSTOR pogodno tle za istraživanje i da ono što nazivamo normalnom svešću ne mora da bude preduslov opažanja stvarnosti već ga ponekad može čak i ometati. Činjenica da su sposobnosti koje ljudi ispoljavaju i ponašanja koja stiču u izmenjenim stanjima različita od saznanja stečenih u normalnim stanjima svesti, ponekad čak i suprotna njima - ne može po sebi da obezvredi fenomen izmenjenih stanja. Naprotiv, čini se da ove razlike i nesaglasnosti mogu da dovedu do novih dubljih uvida. Mnogi naučnici navode da su do značajnih otkrića došli upravo u izmenjenim sta duhovnosti, religioznih doživljaja, mudrosti i simbolizma. Jung je uveo pojam "kolektivnog nesvesnog" kao dubljeg sloja psihe od ličnog nesvesnog. U kolektivnom nesvesnom uskladištena su zajednička iskustva i stečena mudrost ljudske vrste koja se ispoljavaju u snovima i umetničkim ostvarenjima. Njegov jezik je simbolizam, pre svega simbolizam "arhetipova". "Arhetip" je jedan od nekoliko Jung-ovih pojmova koji je prešao granice specifičnog akademskog jezika i ušao u svakodnevnu laičku upotrebu. Po Jungu. arhetip je "nesvesni nepredstavljivi predpostojeći oblik koji je izgleda element nasleđene strukture psihe", na isti način kao što su i instinkti deo nasleđene strukture. U početku, Jung je koristio izraz "primordijalna slika", ali kako reč "slika" podrazumeva neki određeni sadržaj usvojio je termin "arhetip", kao strukturirajući princip psihe, neku vrstu snage polja koju određuje samo njena forma. Kada svest ili kulturalni uticaji ispune ovu formu sadržajem, arhetip postaje arhetipska predstava. Ova predstava može značajno da se razlikuje kod različitih osoba i u različitim kulturama, ali arhetip, forma koja leži u osnovi ove predstave, jeste deo kolektivnog nesvesnog čovečanstva, vanlični i vankulturalni fenomen. Pored pojma arhetip, u opštem rečniku usvojeni su i termini "ekstravert" i "introvert". Ove termine Jung je uveo u okviru teorije o "psihološkim tipovima". Ova teorija polazi od postavke o četiri psihološke funkcije (mišljenje, osećanje, čulno doživljavanje i intuicija) i predlaže tipologiju u kojoj se bazične odlike introverzije ili ekstraverzije povezuju sa svakom od ove četiri funkcije. U takvoj šemi dobija se 8 psiholoških tipova, npr. ekstravertni misaoni tip, introvertni intuitivni tip, itd. Idealno bi bilo kad bi ove 4 funkcije bile podjednako razvijene i uravnotežene. Ali. Jung je otkrio da kod ljudi postoji tendencija da svet i sebe doživljavaju razvijajući jednu funkciju na račun drugih. Izvedena do ekstrema, ovakva tendencija dovodi do razvoja neuroze. U Jungovoj psihologiji centralno mesto zauzima pojam ravnoteže, odnosno psihičke integracije. Jung se odvojio od Frojda i anticipirao HUMANISTIČKU i TRANSPERSONALNU PSIHOLOGIJU, smatrajući ljudsku potrebu za duhovnim razvojem podjednako značajnom kao što je i seksualna potreba. Razvoj je nazvao "procesom individuacije". To je proces svesnog uravnotežavanja nekoliko komponenata psihe, čime se one dovode u dinamičku interakciju i čime se postiže celovitost ličnosti. Podsticanje ovog procesa jeste cilj Jungove terapije. Jungova terapija, kao i Frojdova, teži oslobađanju potisnutog ali, po Jungu, u potisnutom nisu samo sadržaji seksualne prirode. Ako ekstravertni misaoni tip potiskuje svoja osećanja. neravnoteža do koje to dovodi ne samo što inhibira njegov razvoj već može i da se ispolji u ponašanjima koja su izraz nesvesnog, ili u sadržajima snova. Potisnute komponente ličnosti Jung je nazvao "senkom". Kad se neko ponaša atipično, to ponašanje može biti određeno njegovom senkom. Figure senke mogu da se pojave u snovima, ponekad prožete arhetipskim odlikama. Konkretnije, "anima" i "animus", tj. ženski aspekat prirode muškarca i muški aspekat prirode žene, mogu poprimiti arhetipski izgled i snagu, tražeći da ih svest prepozna i integriše u ličnost. Jung se celog života interesovao za ezoterične i paranormalne fenomene. Ovakva interesovanja ukorenjena su u njegovim ličnim iskustvima koja je opisao u autobiografskoj knjizi Sećanja, i refleksija. Junga su ova interesovanja odvela van granica prihvaćenih principa naučnog istraživanja i dovela, na primer, do razvijanja teorija o ALHEMIJI i NLO. Njegova možda najuticajnija teorija u ovoj oblasti bila je teorija SINHRONICITETA.

Prema SZ legendi, drugo ime praoca Jevreja Jakova. Značenje imena je sporno, a u SZ su zapisana dva različita predanja o Jakovljevoj borbi noću s nekim bićem, posle koje dobija ime Izrailj - što treba da znači: borio se sa Bogom. Naziv ˝sinovi Izrailja˝ je sinonim Jevreja još u tekstu SZ. Severna jevrejska država posle rascepa nosila je ime Izrailj.