PUT KA SLOBODI- Tanka linija između istine i laži

[Giba]

Vera, kako si ti? Sta ima novo, sta se desava na zvezdanom nebu?

[Vera Bojičić]

[Giba]

Malo sam se povukao da bih smirio um, a pojacao fizicku i osecajnu stranu, tako to dolazi meni kao u ciklusima- spiralno... nije bas krug jer uvek odem malo dalje.

Sada opet pocinjem sa sabiranjem svih delova pa novi ciklus i tako...

Imas neku ideju sa tim rastom i sinhronizacijom fizickog, osecajnog i mentalnog?

[Vera Bojičić]

Napiši novu ideju pa da je razmotrimo, baš me zanima, a ne spava mi se jer sam popila kafu da bih letela po astralu, Sad pravim pauzu mada nisam skroz sišla, gledam ko će da naiđe ali baš nema društva gore.

[Giba]

El znas taj zvuk u astralu, taj zvuk kao neka struja, kao transformator...

El imas ideju odakle bas takav zvuk, to mi je zanimljivo...

[Vera Bojičić]

[Giba]

A kakvi su ti pejzazi u tim projekcijama svesti, kad udjes u sliku kuda se kreces?
Odraz ovog fizickog sveta ili nesto drugo?

Znas zasto mi je zanimljiv zvuk- primetio sam da ga stalno cujem i kad sam budan samo sto je dosta stisan, tih je. Sto znaci da bi to mogao da bude lak nacin da se ulazi u astral samo koncentroisanjem na taj zvuk dok se nepojaca polako. I kad ga nadjem polako udjem u njega.
Kontam kroz zvuk jer su ostala cula mnogo komplikovanija, recimo vid jer se mnogo vise koristi u budnom stanju kao nesto sto predstavlja budno stanje. Zvuk je vec neodredjeniji u tom smislu, nevezuje se toliko za budno stanje (pod budnim mislim na materijalno)

[Vera Bojičić]

Prošli put sam celu noć bila na livadi, čakala sam. Danas sam zakoračila na stazu koja se kretala i nosila me ka velikoj gomili ljudi koja je nekog čekala. Kad sam stigla odmah sam ušla u gomilu i tako neprimetno banula na neki sastanak. Rekli su mi da je dobro što sam stigla i da malo sačekam, pa sad , dok čekam sa tobom pričam. Svet je isti samo prozirniji i naravno ovo su mi nepoznati predeli.

Gibo, zvuk je paralelan svet sa svetlošču, tako da se on odigrava u ovoj dimenziji, pa ako ga čuješ i kada si budan bilo bi dobro da podigneš svoju frekfenciju. Ako si na njega osetljiv onda možeš i da komuniciraš sa drugim svetovima.

[Giba]

A kako ti cujes u astralu? El ima razlike u zvuku kad si ovde i kad si tamo?

[Vera Bojičić]

[Vera Bojičić]

Za one koje istina zanima

http://www.atlantidaforum.com/forum/viewtopic.php?f=12&t=81&p=3971#p3971

[Vesna]

.

Da li ste se kada zapitali koliko ste laži, makar i bezazlenih izgovorili u svom dosadašnjem životu ?
Da li ste danas izgovorili možda neku malu laž ili lagali makar i sami sebe ?
Da li je moguć život bez laži, ili vam je laž cijeli život ?

Istina je potreba svakog čovjeka i bez nje se ne može živjeti ali postoje trenuci u životu kada ju je bolje prešutjeti , ne izgovoriti , sakriti u sebi.
A to je najteže i za onog koji šuti i za one kojima bi ta istina trebala biti izgovorena.
Mnogi brakovi , prijateljstva i životi opstaju, jer u njima nema otvorenog iznošenja istine , ali isto tako i propadaju jer u njima nema istine.
Najgore od svega je živjeti u laži , šutjeti u braku bez ljubavi , u prijateljstvu bez iskrenosti i ravnopravnosti,
i u životu u kojem ne ostvarujemo sebe onakvima kakvi smo u svojoj biti.

Znači li to da nas ljudi oko nas , kad izgovorimo istinu , mogu smatrati sebičnima ,
jer svaka je istina pokretač nekih promjena, za neke pozitivnih a za neke negativnih ?

Istina nas oslobađa , možemo lakše disati, ali isto tako nas njezino izgovaranje može opteretiti osudom drugih ljudi, čak i naših najbližih.
Svi se mi mijenjamo kroz godine , okolnosti oko nas, i kada shvatimo neke svoje kardinalne životne greške, postane prekasno za istinu,
i ako je ne izgovorimo umiru osjećaji , nestaje bljeska u očima , hladnoća zavlada , čista "lobotomija" !

A još gore je kad cijeli svoj život govorimo istinu koju nitko ne čuje , negira nas kao osobu ne slušajući i čuje samo svoju istinu koja je jedina "prava".
Zbog takvog odnosa među ljudima ,istina je vječni zarobljenik sebičnosti i uskogrudnosti i s vremenom , cijeli život pretvori u laž.
Istina je dvosjekli mač, i zato je prava umjetnost znati je dozirati da ne postane i smrtonosna, kad već umre i ono što nas je prije vezalo!
E.T.

.
_________________
Jednom se živi, ali večno...

[rale]

Истина је последица љубави.
Шта ко воли то и ради а истина настаје као последица тога да ми пред светом,Богом,собом,бранимо оно што чинимо.
истина је оно што брани наше поступке.
Дозирање истине је имати осећај за туђу истину и могућност да наша истина неког повреди.
На крају крајева истина је ипак сујективна ствар.
_________________
једном се живи, али вечно!!!!!!!!!!!!!!!!!!