ANASTASIJA-zvoneći kedri Rusije

[Vera Bojičić]

[Litlneks]

Pa kako tako duhovni ljudi pričaju... Vera ne možeš tako olako donositi zaključke na osnovu osećaja prenetog od Kublai Khan-a... to je njegova misao...
Evo kako izgleda originalan deo teksta i treba razmišljati i pustiti da misao brzo leti a ne donositi zaključke kao dogmatske principe usađenje od pamtiveka kao mehanizam tamnih sila koje usporavaju ljudsku misao i odvajaju čoveka od poimanja suštine života...

»Predsednik Amerike Džordž Buš je jednim svojim neuobičajenim
postupkom, sam to neshvatajući, spasao (zaštitio, sačuvao, odbranio)
svoju zemlju od užasne (strašne) katastrofe i sačuvaće svet od neviđenog
po rušilačkom delovanju rata na sve zemaljsko«.

Ova izjava (mišljenje) Anastasijina posle događaja u Americi od 11.
septembra, rušilačkih (razornih) terorističkih napada i vojne operacije, a
faktički (činjeničko je stanje) rata u Avganistanu uz neposredno učešće
Amerike, činilo se da potpuno protivureči onome što se desilo u
stvarnosti. Ipak (Uza sve to, međutim), analizirajući informaciju (vest),
saopštenoj preko novina i televizije, sve više sam bio uveren (učvršćivao,
prihvatao) u mišljenju: događaji, koji su se desili jedanaestog septembra
u Americi, trebali su da malo otkriju ljudima ozbiljnu tajnu. Sprečiti
(Izbeći) ogromnih razmera sveobuhvatne terorističke akte u različitim
zemljama. I biće oni sprečeni samo u tom slučaju, ukoliko ta tajna bude
izneta na videlo. Iznova sam iščitavao sve neobične (čudne) izjave
Anastasijine. Proizlazilo je evo šta.

Jedanaestog septembra 2001. godine u Sjedinjenim Američkim
državama došlo je do serije ogromnih razmera terorističkih napada.
Nekim usmeravani, putnički avioni su uzletevši sa Njujorških aerodroma,
istog trenutka promenili predviđenu maršrutu. Avioni su jedan za
drugim udarali (zabadali) u oblakodere trgovinskog centra i druge
strateški važne objekte.

O svemu ovome čuli su ljudi svih zemalja. Mnogo puta su videli
ponovljenu strašnu (užasnu) sliku rušenja na televiziji. Ubrzo posle tog
događaja, utvrđen je glavni grivac – Osama Bil Laden i njegova
organizacija. Malo kasnije su Predsednik i vlada Sjedinjenih Američkih
država, uz saglasnost i učešće niza evropskih zemalja i Rusije, počeli da
bombarduju Avganistan, gde se, po postojećim informacijama, nalazio
glavni terorista i članovi njegove organizacije.

Pa, u čemu je tajna? Jer, kadrovi sa posledicama terorističkih
napada i tokom antiterorističke vojne operacije, pokazivani su stalno i do
danas se koriste u reportažama po nekoliko puta na dan.

Tajna je u potpunom odsustvu ili skrivanju razloga (uzroka) tih
terorističkih akata, u potpunom odsustvu logike u dejstvima, ne samih
izvršioca, već njihovih organizatora.

Tajna je u tome, da novinari nisu čak ni pokušali da koliko-toliko
smisleno proanaliziraju uzroke onoga što se desilo. Kao da je svim
sredstvima masovnih medija stavljena zabrana u rasvetljavanju tog
pitanja. Svakodnevno nam pokazuju i govore samo o činjenici da se to
dogodilo. Neprekidna ponavljanja čine se tako uobičajena (osobito
običnim, prosečna, plitka, trivijalna), te prelaze u naviku, kao
svakodnevne reportaže o nesrećama na auto putevima.

Po saopštenjima masovnih medija stiče (složila) se sledeća slika.
Nekakav veoma bogati terorista, po opšte prihvaćenoj verziji – Osama Bil
Laden, pripremio je i preko izvršilaca ostvario seriju bučnih


(senzacionalnih) terorisričkih napada, koji su praćeni ogromnim brojem
žrtava, sa neviđenim dotad efektom uticaja na ljude celog sveta.

Šta je kao rezultat postigao glavni organizator terorističkih
napada? Deo svetske zajednice, na nivou šefova država ujedinili su se
protiv njega. Primenjuju (Koriste, upotrebljavaju) najsavremenija
tehnička sredstva i dobro obučene vojne formacije za njegovo hvatanje i
uklanjanje (uništenje, likvidiranje).

Po postojećoj verziji (tumačenju), terorista broj jedan se krije u
planinskim (brdskim) pećinama Avganistana. Avioni bombarduju te
planine, kao i čete talibana, koje se smatraju pomoćnicima teroriste broj
jedan.

Najrazvijenije zemjle na čelu sa SAD sporazumno (zajedno)
nameravaju da unište i sve logore terorističkih organizacija, u kojoj god
se zemlji ti logori nalazili.

Da li je mogao da ne predvidi sličan razvoj događaja čovek, koji
jeste organizator terorističkih napada? Potpuna glupost (besmislica)! Pa,
svakako da je shvatao da će se upravo tako desiti. Njemu, sposobnom da
se dugo vremena skriva od specijalnih jedinica, da priprema i ostvaruje
terorističke napade, koji zahtevaju ozbiljnu analizu i proračune, nije bilo
teško da proračuna i sličan tok (sled) razvoja događaja.

Tako proizlazi (ispada), da je on, s jedne strane – lukavi strateg i
taktičar, a sa druge – potpuna budala (ludak). Proizlazi da je on svojim
terorističkim dejstvima navukao smrtnu opasnost na sebe, svoju
organizaciju i na sve terorističke organizacije, čak i nepovezane sa njim.

Situacija je nelogična, pa sledstveno (prema) tome (dakle, zato),
dejstva (delovanje) svetske zajednice u borbi sa terorizmom mogu biti
neefikasna (nedelotvorna, neuspešna), a na kraju krajeva (krajnjem
značajnom, važnom obračunu) – opasna. Logika govori o tome da glavni
organizator terorističkih akata ostaje van (bez, nesumnjivo, izvan)
sumnje (slutnje, nagađanja, osumnjičen).

Kako god bilo, jasno je jedno: iz činjenica, iznetim u masovnim
medijima,, proizlazi upravo takva – nelogična – slika događaja.

Naravno, kao i većina ljudi, u početku nisam obratio na to pažnju,
ali... Ono što se dogodilo u SAD vratilo je u sećanje nekoliko izjava
Anastasijinih. Koje takođe, zbog njihove osobitosti (posebnosti,
izuzetnosti) i čudnovatosti nisam hteo da objavim. Ali sada, posle
američkih događaja, upravo one mnogo toga objašnjavaju. Premda (Iako,
mada) nikako ne odmah (istog časa, odjednom). Evo, na primer, jedne od
njih:

»Vladari velikih i malih država još iz vremena egipatskih faraona –
su najneslobodniji na Zemlji ljudi. Veliki deo svog vremena oni provode
u veštačkom informacionom polju, prinuđeni su da se pokoravaju
(potčinjavaju) opšte prihvaćenim ritualima ponašanja. Oni neprestano
dobijaju ogroman obim informacija, ali faktor vremena ne dozvoljava da
se one potanko ispitaju (prouče). Prelaz vladara države iz veštačkog
(lažnog) informacionog polja u prirodni, čak i na tri dana, opasan je za


žrece raznih nivoa (stepena). Među njima (Uključujući), opasan je i za
svetske konkurente, vladare. Opasnost se sastoji u tome, da vladar može
da započne samostalno da proučava (ispituje) mnoge procese, sam da se
oslovodi vlasti (vladavine) okultnih uticaja (delovanja, pritisaka) i da
oslobodi od njih i narod.

Prirodno informaciono polje predstavlja priroda, njen vid, mirisi i
zvuci. Da u porpunosti zaštiti čoveka od okultnih uticaja može priroda
sopstvenog imanja – mesta, na kom se flora i fauna sa ljubavlju odnose
prema čoveku«.

Sad, dok sam sedeo za svojim pisaćim stolom od kedra, podarenog
Anastasijom, setio sam se te izjave, i nije mi delovala, kao pre,
čudnovata.

Zaista, pogledajte šta se dešava barem (makar) sa našim
Predsednikom. Neprekidni (Stalni) susreti ili sa vladarima drugih država,
ili sa činovnicima (birokratama) naše zemlje. Svi oni žele (hoće) ne čaj da
poipju, već dolaze sa raznim problemima, i pri tom hoće njihovo trenutno
(smesta, bez odlaganja, neposredno, odmah) rešenje. A novinari? Neka se
desi u zemlji bilo kakav neuobičajeni događaj, odmah stiže iz štampe –
»kakva je reakcija Predsdnika?«. Ili još oštrije – »zašto na mesto događaja
nije došao Predsednik?«. I odobrava se ako odlazi u oblast u kojoj je došlo
do poplave ili nešto slično. Da li je to dobro?

Pa, kada da uspe mirno da razmisli, izanalizira dobijenu
informaciju? »Dovedite nam Predsednika!« - tek što se desi, zahteva
narod. Tako je već uređeno. Takav je običaj (ustanovljeno). A šta ako bi
drugačiji bio običaj? Ne treba Predsednik da odlazi bilo kuda, kao da je
vatrogasac. Ne treba da prima činovnike, gubi vreme na savetovanja
(većanja, konferencije).

Potrebno (Neophodno, nužno, treba) je dati mu mogućnost da
posedi u sopstvenoj bašti, i da otuda posmatra dešavanja u zemlji, i da
prouči dobijenu informaciju. Da vrlo retko (pokatkad, s vremena na
vreme, tu i tamo) donosi nekakve odluke. Moguće da bi onda i narod
živeo bolje. »Kakva je to glupost (besmislica)«? – pomisliće, verovatno,
mnogi, kao što sam i ja u početku mislio. Glupost (Besmislica)? A to, što
čoveku ne daju da misli (razmišlja), znači, normalno je? Nekome jako
odgovara da predsednici raznih zemalja što je moguće manje misle. Šta
će se desiti sa našom zemljom, ako dozvole našem Predsedniku da
spokojno razmišlja? Ne cimaju ga (smetati, gnjaviti, dodijavati)? Daju mu
mogućnost da bar na neko vreme (privremeno) izađe iz veštačkog
informacionog polja?

I odjednom! Na tu misao, iznenada kao da je kroz moje telo struja
jurnula (suknula, šiknula, grunula), a pisaći sto je postao topao.
Neverovatna pretpostavka (slutnja, naslućivanje, predosećaj)... Od
uzbuđenja sam iz nekog razloga dohvatio telefonsku slušalicu i, ne
pritiskajući brojeve na aparatu zato što ona nema telefon, kriknuh:
»Anastasija!«.


Uobičajeni znak (signal) slušalica nije davala (proizvodila). Posle
trena jasno začuh poznati, različit (drugačiji) od svih glasova na svetu,
čisti (razgovetan) i spokojan glas Anastasijin: »Zdravo, Vladimire. Potrudi
se (Nastoj) da se više ne uzbuđuješ tako jako. I sam vidiš kakve
neprirodne postupke uzbuđenje (uzrujanost, uznemirenost) suvišno
(prekomerno, bespotrebno) izaziva. Neću sa tobom razgovarati telefonom.
Molim te, smiri se. Ustani od stola, izađi na svež vazduh, u šumicu koja
je pored (pokraj) tvoje kuće«.

Iz slušalice se začuo signal. Spustih slušalicu na polugu telefona.

»Auh, - pomislih – kako sam se uznemirio. Zanimljivo, da li je to
zaista Anastasija govorila ili mi se zamutilo u glavi (smrknulo) od
uzbuđenja? Tačno, treba da izađem na svež vazduh da se smirim«.

Malo kasnije se obukoh i pođoh u šumu, koja se nalazila odmah
pored kuće, zađoh dublje u nju i ugledah... Anastasija je stajala pod
borom, malo dalje od staze, osmehujući se. Ja, čak i ne obrativši pažnju
zbog njenog neobičnog (čudnovatog) pojavljivanja, odmah počeh da
pričam.


Ne treba nikada suditi i donositi odluke bez dovoljno proverenih informacija...

[Litlneks]

Ko je spasao Ameriku

- Anastasija, shvatio sam... Ispitao sam, uporedio tvoje izjave i
događaje iz Amerike i, postalo mi je jasno... Čuj, ako pogrešim, ispravi
me. Serija terorističkih napada, koji su se dogodili jedanaestog
septembra u Americi, nije bila potpuna (je manjkava). Organizatori
njihovi su pripremali nešto znatno (mnogo) veće. Tačno? Zar ne?
Naravno da je tako. Samo, detalje ne mogu da zamislim. Sve u
svemu, meni se čini da sam naučio. Ali, u detaljima... Možeš li mi
podrobnije ispričati?

-Mogu.
-Ispričaj.
-Glavni organizator je planirao da povezano (neprekudno,
uzastopno) dejstvuje šest terorističkih grupa. Svaka od šest grupa morala
je da dejstvuje samostalno u određeno za nju vreme. Ništa jedni o
drugima nisu znali. Ni rukovodioci njihovi nisu znali ko je glavni i kakav
je konačan cilj. U svaku grupu su ulazili religiozni fanatici, spremni da
odu u smrt.
Samo se jedna grupa sastojala od ljudi, saglasnih (pristalih) da
izvrše (izvedu) zlodelo (zločin, nedelo) za novac.

Prva grupa je trebala da kidnapuje sve putničke avione, koji bi se
nalazili u istom trenutku u vazdušnom prostoru (vazduhu) nad državom,
uzletali sa aerodroma i leteli prema državi. Bilo je isplanirano da svi oteti
avioni budu usmereni na uništavanje važnih za zemlju objekata.
Šest dana pre toga, druga grupa je trebala da zarazi vodu u
sistemu vodosnabdevanja dvadeset najvećih hotela. Bio je osmišljen
način, uz koji je bilo skoro nemoguće ustanoviti gde se nalazi izvor zaraze
i zločinac (zlikovac-izvršitelj. Izvršilac je trebalo da se useli (nastani) u
jednu od soba velikog hotela. Da navuče na slavinu sa hladnom vodom
specijalan uređaj (opremu) i otvori slavinu. Voda iz nje neće poteći.
Obratno (Naprotiv), pritisak vazduha će potisnuti u sistem vodo
snabdevanja smrtonosni prašak. Posle toga se slavina zatvara i sledećeg
jutra zločinac prelazi u hotel u drugom gradu.

Dospevše u vodovodnu mrežu bakterije, došavši u dodir sa vodom
postaju lepljive (tegljive, smolaste). One će se lepiti za zidove cevi,
bubreti, množiti se i oticati (slivati se) nadole. Posle dvanaest dana biće
ih u ogromnim količinama. U običnoj, prirodnoj vodenoj sredini one ne bi
mogle da se razvijaju. Ali u vodovodnoj mreži takvo uravnotežavanje
(dovođenje u ravnotežu, usklađivanje) nije moguće (se ne dešava). Voda je
lišena (ostala, izgubila) čovekom mnogih prirodnih svojstava.

U vreme velike potrošnje vode, kada se ljudi ujutru budu umivali,
bujica vode će otkidati deo bakterija i kroz cevi će poteći zaražena voda.
Umivajući se njom, čovek neće odmah ništa osetiti. Ali, posle osam ili
dvanaest dana na njegovom telu će početi da se pojavljuju čirevi (gnojne
rane). Sve više i više. One će se povećavati u obimu, gnojiti. Bolest je
zarazna i lečenje je otežano (pričinjava teškoće). Organizatori terorističkih
ataka imaju protiotrov. Bolesni ljudi su trebali da se pojave u mnogim
zemljama. Uskoro bi se ustanovilo (ispostavilo, pokazalo, razjasnilo) da
su bolesnici boravili u hotelima. To je trebalo da postane poznato već
posle padanja (rušenja) aviona.

Meni je neprijatno da pričam kakva su zlodela trebali da izvrše
drugi zlikovci. Kao rezultat svih terorističkih akcija zajedno trebalo je da
nastane užas, panika.

Cele porodice bi počele da odlaze (napuštaju) iz zemlje, nastojeći da
prenesu svoj kapital u banke zemalja, po njihovom mišljenju, manje
opasnim za življenje. Ali se ne bi u svakoj zemlji saglasili da prime
izbeglice iz SAD-a. Užas, strah bi zahvatio stanovništvo većine zemalja:
ako nije uzmogla da se održi (odupre, odoli) najmoćnija zemlja...

- Stoj, Anastasija. Pokušaću sam. Posle toga bi oni, glavni
organizatori, oglasili. Imam u vidu, izneli bi preko nekakvih posrednika
svoje zahteve.
-Da.
- Ali, nisu uspeli da izvrše sve nameravane terorističke napade.
Nije im pošlo za rukom da zaplaše amerikance u potpunosti. Nisu uspeli
da izvrše (ostvare) sve zamišljeno, zato što su bili prinuđeni da počnu da
dejstvuju znatno ranije, dokjoš nije bila završena (okončana) cela (čitava)
priprema. Zato je i ispalo nelogično. Terorističkih napada ima (postoje), a
zahteva nema. Otelo se (osujetilo se, skršilo se, strmoglavilo se, propalo
je, izjalovilo se)! Naslućujem zašto. Zato što se glavni, najbitniji, nalaze

među danas živućim žrecima. A oni su se uplašili uticaja Buša i bili
prinuđeni da ranije započnu. Da li je tako?

- Da. Oni su...
-Sačekaj, Anastasija, moram sam sve da pojmim. Da naučim da
shvatam. To je vrlo važno. Ako ja uzmognem (uspem), znači, i drugi će,
takvi kao što sam ja, takođe uspeti da spoznaju stvarnost u kojoj živimo.
Znači, svi će shvatiti šta je neophodno učiniti (uraditi) za poboljšanje
života.
- Da, Vladimire, ako si uzmogao ti, moći će i drugi. Ko pre, ko
kasnije, ali će početi ljudi da grade život u predivnoj (prekrasnoj)
stvarnosti. Samo, govori (pričaj) mirnije, ne treba se tako jako uzrujavati
(uznemiravati, uzbuđivati).
- Ma, već
skoro i da se ne uzbuđujem. Iako, ne. Ovo je teško da
prođe bez uznemirenosti. Neverovatno. Predsednik Amerike Buš, takav je
pometnju (uzbunu, paniku) priredio pametnjakovićima (umnim glavama,
mudrim ljudima). Shvatio sam: užasnuli su se kada je on... Kada je
Predsednik Amerike Buš iznenada otputovao na svoj ranč u državi
Teksas. Pola godine samo od kad je postao Predsednik. Odjednom, on
uzima odmor i odlazi na skoro mesec dana! A kuda putuje? Ne u otmeno
letovalište. Ne u zamak nekakav egzotični. Odlazi na ranč, gde ima
omanju kuću. Čak i predsedničku liniju nema. Ima samo jedan
najobičniji telefon. Ni mnoge televizijske kanale nema. Zato što nema
satelitsku antenu. Novinari-analitičari su o tim činjenicama govorili, a
šta je iza toga stajalo, niko nije razumeo. Čitao sam na Internetu o
svemu što se tiče putovanja Bušovog na svoj ranč. Iznosila se samo
činjenica. Da, čudili su se, zašto je tako brzo (rano) odmor uzeo. Zašto
tako dug. Dvadeset i šest dana je boravio na svom ranču. Novinare tamo
nije puštao, i činovnike razne nije pozivao.
-I niko! Niko nije shvatio. Predsednik Amerike Džordž Buš je
izvršio (izveo, obavio) dejstvo (čin, operaciju) svetskih razmera, koje do
njega nije izvršio ni jedan predsednik otkad postoji ta zemlja. A može biti,
da se nešto tako nikada nije dosetio da izvrši ni jedan vladar u poslednjih
pet ili deset hiljada godina.
-Tačno, nije izveo niko.
- A grandioznost (veličanstvenost, veličina) njegova je sadržana u
tome, da se prvi put vladar ogromne, najznačajnije zemlje na svetu, na
užas žredaca svih boja (uverenja, pravaca, fela) iznenada iščupao iz
veštačkog informacionog polja. On se naprosto išetao mirno iz njega. Pa
je dakle (prema tome), izašao (iskoračio, ispao, izleteo, otišao) izvan
kontrole (nadzora, nadgledanja) okultista. Sad sam shvatio: vladare uvek
drže pod kontrolom. Pomno prate njihove svakodnevne izjave, sledeći čak
i za intonacijom glasa i izrazima lica. Njihove postupke ispravljaju,
podmećući (poturajući) im sve moguće informacije. A Buš se naprosto
išetao iz tog polja. Oni su bili uspaničeni (užasnuti). Pokušavali su da ga
se dočepaju okultnim načinima (metodama, sredstvima), kao što si
kazivala (govorila), sa rastojanja glasom da diktiraju. Ali, ovde to nisu
uspeli, nisu ga dosegnuli (dohvatili)! Govorila si, pamtiš li (sećaš li se)?
Pričala si o tome da su priroda, flora, fauna – prirodni svet – ti, koji ne
dozvoljavaju (omogućava) pristup štetnim okultnim delovanjima.
Zaštićen je čovek. ukoliko je stupio u dodir (vezu, se povezao) sa
prirodnim svetom. Sam ga stvarajući.

- Da. To je zaista tako.
-Džordž Buš očevidno (nesumnjivo, jasno) nije gajio rastinje
(biljke) na svom ranču. Ali je on sam odabrao to mesto. Odnosio se sa
ljubavlju prema njemu. U prirodi, koja je tamo, to je očigledno vidljivo po
mnogim činjenicama. Ona – priroda – odreagovala (odgovorila je,
odazvala se) na njegovu ljubav. Uzvratila mu je istom merom. Ona ga je
štitila (čuvala) isto, kao što biljni svet zavičajnog imanja čini. Tako nešto
je moguće, zar ne, Anastasija, kada ne posadiš sam, a priroda odgovara?
-Moguće je. Ponekad se odaziva, ako se iskreno i sa ljubavlju
čovek odnosi prema okolini (okolnoj sredini). U datom slučaju, sa
Džordžom Bušom se tako desilo.
- Eto. I ja sam to shvatio. Predsednik se nalazio na svom ranču. Svi
su smatrali: on je lišen informacija. A u stvari (uistinu, zbilja), znatno se
smanjila (umanjila) bujica nameštenih (licemerna, neiskrena) informacija
veštačkog (za(iz)mišljenog, lažnog) sveta. A lančani tok (struja) izvornih
(prirodnih) informacija okoline znatno se povećao. Predsednik ih je
primao kroz šuštanje (šum) lišća, zapljuskivanje (pljuskanje) vode,
pevanje (poj) ptica i pirkanje vetrića (lahor povetarca) i razmišljao.
Analizirao (Ispitivao potanko)! Promišljao! Tu činjenicu će nastojati
(potruditi, pobrinuti, postarati) da »zatru (istisnu, izbrišu)«, zaborave, ne
potsećaju (spominju, osvrću se na nju, dodirnu slučajno) na nju. Da je
preusmere (prebace, izmene). Neće uspeti! On će ipak (bez obzira na sve)
ući u istoriju milenijuma. Shvatio sam, Anastasija. Može se izgovoriti
mnogo pametnih reči. Napisati mnogo pesama i stihova, kao biblijski car
Solomon. A može se postupiti (uraditi, učiniti) jasnije (blistavije, izrazitije)
i jače (ubedljivije, uverljivije) kao što je uradio Buš, i reći samim tim
svetu: » Pogledajte (Vidite) ljudi, ja sam bogat, imam vrhovnu vlast nad
najjačom u svetu zemljom. Ali, to nije najvažnije za suštinu (bit)
čovekovu. Duši ljudskoj, Božanskoj suštini njenoj, drugo je po volji: ne
veštački stvoren svet, već
prirodan (izvoran), sazdan Bogom. Moj ranč je
bliže duši mojoj, od zlata i tehnokratskih dostignuća. Zato odlazim na
ranč. Razmislite (Zamislite) se ljudi i vi, nad ciljevima (stremljanjima,
težnjama, namerama, nastojanjima) u životu svom!« Predsednik Amerike
je učinio najbolju, najjaču i najuverljiviju (ubedljiviju) reklamu
zavičajnim imanjima, o kojima si ti pričala. Budućim ruskim zavičajnim
posedima. Celog sveta. I ukoliko (ako) ni posle toga ljudi ne shvate, onda
ljudski rod (čovečanstvo) zaista (odista, pouzdano) spava. Ili se ljudi,
skoro svi, nalaze pod nečijom hipnozom. Zato se meče, oboljevaju, koriste
narkotike i ratuju, ubijajući jedan drugog. Ako čovečanstvo ne izađe iz
hipnoze ni posle ovih reči, posle postupaka Buša, onda je nužna
(potrebna) katastrofa. Buš je – Predsednik. On je najobavešteniji čovek u
našem tehnokratskom svetu, zato što ima pristup u informacije
specijalnih službi, analitički instituti (centri) mu dostavljaju (isporučuju,
dobavljaju) informacije. A on zna (oseća, shvata) i informaciju prirodnog
sveta. On može da upoređuje, analizira (rašlanjuje, ispituje potanko).
Uporedio je i svojim delovanjem pokazao... Stop. Opet neverovatna
slučajnost. Ne, cela serija slučajnosti, ukoliko su to slučajnosti. Ti si
govorila... Govoriš, a onda se desi (dogodi)... Ruski Predsednik će na
početku novog milenijuma obznaniti (objaviti, proglasiti) zakon o zemlji:
da se svima, svakoj ruskoj porodici da po hektar zemlje besplatno.

Dvadeset prvog februara 2001. godine na svim televizijskim
programima su vršili prenos sa zasedanja Državnog Saveta pod
predsedništvom Predsednika Rusije V.V. Putina. Na zasedanju se
razmatralo pitanje zemlje. O privatnom posedovanju zemlje, uključujući i
poljoprivredna dobra (posede). Različita su bila mišljenja okupljenih na
savetu gubernatora. Većina rukovodilaca regiona (oblasti) – članova
Državnog Saveta – naginjali su tome da se rusima zemlja ustupi
(prepusti, stavi na raspolaganje) u privatno vlasništvo.

Predsednik, sudeći po njegovim replikama, izlaganju i po tome, što
je upravo on postavio pitanje zemlje na Državnom Savetu, takođe je bio
za dodelu zemlje u privatno vlasništvo sa pravom prenosa u nasleđe.

Rezultat zasedanja: vladi je naloženo da do maja 2002. godine
pripremi projekat novog zakona o zemlji i da ga podnese na razmatranje
u Državnoj Dumi.

Naravno (svakako), ovde se govori o prodaji, a ne o besplatnoj
dodeli zemlje za zavičajna imanja i poljoprivredna dobra. Ona nisu
dotaknuta, ali, sve jedno, jasno (nesumnjivo) kretanje napred se oseća.

- Anastasija, da li je to sve niz slučajnosti ili to ti nekako utičeš na
ljude? Ti takođe možeš na rastojanju glasom da komanduješ (zapovedaš,
naređuješ)? Svakako. Možeš. I činiš to. Razovaraš li sa njima?
- Vladimire, ni sa jednim čovekom osim sa tobom, i to samo danas,
telefonom, nisam razgovarala na daljinu, kako si ti pomislio
(pretpostavljao, nagađao). I nikada ne koristim mogućnost nasilnog
uticaja (delovanja).
-Ma, jednom sam, dok sam bio u Moskvi, čuo tvoj glas, Anastasija.
Pored nisi bila, a glas se čuo.
- Deka je, Vladimire, tad bio pored tebe.
Mnogi ljudi mogu da ulove (uhvate) misli, postojeće u prostranstvu.
To je prirodna sposobnost (moć) čovekova. Ranije su je posedovali svi
ljudi, i u tome nema ničeg rđavog. Budući da (jer, zato što) nema
(odsustvuje) nasilja. Na rastojanju (udaljenosti) jedan čovek može svojim
zrakom-mišlju kosnuti (dodirnuti, dotaći) drugog čoveka – da ga ogreje
(prigrli), te da samim tim ubrza misaoni proces. Zračak-misao postoji u
svakom čoveku, samo je snaga njegova različita.

- A tvoj zrak je veoma (vrlo) jak, da li si pokušavala njim da dotičeš
ljude?
- Da. Ali, neću reći njihova imena (ih imenovati).

-Zašto?
- Dodir zraka – nije najvažniji za te ljude. Glavno je – da prema
svojim moćima (mogućnostima, sposobnostima) prihvataju stvarnost.
- Dobro, nemoj kazati imena. Samo... Sjajno (tako je)! Znaš li o
čemu sam pomislio? Veličanstveno (Grandiozno, uzvišeno)! Ma, ti možeš
na rastojanju ne samo da ogreješ svojim zrakom, već i da opečeš (oprljiš,
spališ, spržiš). U prah da pretvoriš čak i kamen. To si pokazala jednom.
Pa, spali one, koji terorističke akcije pripremaju. Sprži žrece, i uopšte svu
nečist (nečistu silu, zle duhove, ološ). Govorila si, sećam se, pisao sam:
»Spaliću zrakom u jednom trenu tamu (tminu, mrak) postulata (načela,
pretpostavki) vekovnih. Ne stojte između Boga i ljudi...« I tako dalje.
Pamtiš li te svoje reči?
-Da, pamtim.
- Pa, što onda otežeš (odugovlačiš,oklevaš)? Zašto ne spaljuješ?
Jer, govorila (pričala) si.
- Govorila sam o postulatima. A ljude nikada neću smeti (drznuti
se, usuditi se, odvažiti se) zrakom da spržim.
-Čak ni glavne organizatore terorističkih napada?
-Čak (Štaviše) ni njih neću se drznuti.
-Zašto?
- Sam promisli šta govoriš, Vladimire.
-Šta tu imam da razmišljam? Svima je jasno, organizatore
terorističkih akcija i njihove pomoćnike (saučesnike) treba hitno
(neodložno) uništiti. Zbog (Zarad) toga su već armije uključene
(upotrebljene) iz raznih zemalja. Specijalne služve. Ljudi stradaju (ginu).
- Njihovi napori su uzaludni (beskorisni, suvišni, nepotrebni).
Istinske (Prave, Stvarne) organizatore oni neće naći, niti uništiti.
Teroristički napadi se na taj način ne mogu prekratiti (prekinuti,
obustaviti, završiti).
- Tim pre. Ukoliko ti možeš da ih pobrojiš i spališ u jednom
trenutku, i glavne organizatore i njihove saučesnike, onda učini to. Spali!
- Vladimire, a da li možeš još da razmisliš i ustanoviš (proceniš,
prosudiš, odmeriš, odrediš), ko su pomoćnici glavnih organizatora i,
koliko ih je?
- Da razmislim, naravno, mogu. Samo teško da ih mogu odrediti.
Ako ti znaš, reci njihova imena.
-Dobro. Među saučesnicima terorista si i ti, Vladimire, tvoji
susedi, prijatelji, poznanici.
- Šta? Šta to govoriš, Anastasija? Za sebe, kao i za svoje prijatelje
apsolutno tačno znam – nismo saučesnici.
-Način života većine ljudi, Vladimire, predstavlja (jeste) teren
(baza, osnova), uzgajajuća (negujuća) teror, bolesti, kataklizme svakojake
(najrazličitije). Zar onaj, koji radi u fabrici, proizvodeći automate i
municiju za njih, nije saučesnik (pomagač) u ubistvima?
- Oni, koji proizvode oružje, mogu posredno biti saučesnici. Ali, ti
si o meni kazala. A ja ne radim tamo, gde se proizvodi oružje.

- Ali, pušiš, Vladimire.
- Ma, da. Kakve to sad ima veze?
- Pušenje je ubitačno (opasno), pa prema tome (dakle), ti terorišeš
svoje telo. - Svoje...? Ma, govorimo o nečem drugom.
-Zašto pričati odmah o drugom? Neka svako pažljivo proanalizira
(ispita) svoj način života. Osobito oni, koji u gradovima žive. Zar oni koji
se voze kolima ne znaju, kakvim smtonosnim gasovima zagađuju vazduh
njihovi automobili? Zar žitelji ogromnih kuća, po(raz)deljenih na mnoštvo
stanova, ne znaju, da je živeti u tim u stanovima nezdravo i opasno?
Uređenje životnih uslova u velikim gradovima usmereno je na uništenje
čovekovo, na zbunjivanje (gubitak sposobnosti snalaženja i
opredeljivanja, zavođenje sa pravoga puta, stvaranje pometnje) čoveka u
odnosu na prirodno prostranstvo. Većina ljudi, živeći na taj način, jeste
saučesnik terorizma.
-Recimo da je tako. Ali, sada mnogi počinju da shvataju,
nameravaju (nakanjuju se, odlučuju) da izmene svoj način života. Pa,
pomozi ljudima, sprži glavnog organizatora terora svojim zrakom.
- Vladimire, za to, da ispunim tvoju molbu, morala bih da usmerim
preko zraka mnogo zlobne (zle) energije, kadre (sposobne) da uništi
čoveka.
- Pa šta? Tako i učini. Jer, taj čovek je – glavni organizator
terorističkih napada.
- Razumem. Ali, pre nego što usmerim zlu energiju na drugog,
neophodno je da se skoncentrišem i proizvedem u sevi ogromnu količinu
te energije. Kasnije se ona u mene može naseliti (ukoreniti, usaditi)
iznova, ili se u drugima razmestiti (razdeliti, razbiti) delimično (u
delovima). Mnome će biti uništen (uklonjen, likvidiran) žredac vrhovni, ali
će delovanje njegovo program nastavljati. A zlo će naći žreca drugog, i on
će biti jači (moćniji, čvršći) od uništenog. Pojmi, Vladimire, terorizam,
ubistva i nasilje imaju (postoje) mnogo hiljada godina. U Egiptu je
žrecima ubijen faraon, zbog toga što je pokušao da se njihovim delima
usprotivi (odupre, suprotstavi). Kada su njegovu grobnicu otkrili
(pronašli) naučnici u skorašnjem (nedavnom) veku, ustanovili su da je
Tutankamon imao svega osamnaest godina. Iz Biblije ti je poznato o ratu
žredaca. Priseti se da se u Starom Zavetu o tome govori. Pre nego što će,
kao svi jevreji, izaći iz Egipta, među sobom su sporili (se raspravljali,
borili, hvatali u koštac) žreci. Žredac Mojsije je molio za neograničenu
(potpunu) vlast nad jevrejima, ali, njegovoj molbi nisu hteli da udovolje
(ispune) žreci ostali, i tada su napali (udarili na, naišli, spopali) useve
Egipta skakavci. Potom se desio pomor (epidemija) dece sve. Ljude i
stoku su bolesti mnoge zadesile (pogodile, snašle). I faraon je jevreje
pustio (oslobodio). U strahu (prestravljenosti, užasu), žitelji Egipta su im
svoju davali stoku, oružje, i zlato, i srebro.
U Zavetu Starom se kaže da je Bog takva dejstva (delovanja,
postupke, akcije)u Egiptu preduzeo (načinio, stvorio).


Da li su moguća slična dela od Boga? Naravno (Svakako, Razume
se) da su nemoguća. Bog život tvori sretan za sve. Terorističke napade su
u Egiptu žreci stvarali, dok su među sobom vlast delili. A okrivljavali
(optuživali) Boga za zlodela svoja. Još, Vladimire, seti se kako su Isusa
razapeli na krst. Ko je pored njega, razapetog, na krstovima susednim
bio? Razbojnici (banditi, pljačkaši)! Tako Novi kaže Zavet. Bilo je to pre
više od dve hiljade godina. Ali se i tada nasilje među ljudima dešavalo.
Razbojnike su kažnjavali. A kakav je bio rezultat? Razbojništva se
dešavaju i danas. Sve je više iz dana u dan kriminala. Zašto? Hiljade
godina živeći u užurbanosti, nisu shvatali ljudi, da se zlo sa zlom ne
može (treba, sme) boriti. Samo se uvećava (umnožava, povećava) zlo u
takvoj borbi. Eto zato, Vladimire, neću moći na zlo zlobom da odgovorim.

- Ne možeš, znači, ili nećeš, sve u svemu, nije ni važno (nevažno je).
Kada pričaš, Anastasija, tvoji navodi (dokazi, razlozi) imaju težinu (su
uverljivi, ozbiljni, uverljivi, značajni). Zaista (Stvarno, Istinski), nije
uzmoglo (bilo u stanju) čovečanstvo (ljudski rod) za hiljade godina da se
izbori sa (pobedi, suzbije) banditizmom (kriminalom). Može biti da se nisu
dobrim metodama s njima borili. Samo, kada posmatraš današnju
situaciju u svetu, ništa drugo u glavu ne dolazi, već
kako vojnom moći
(silomsnagom) teroriste savladati (pobediti, obuzdati). Izraz (fraza) ovakva
se sve češće čuje: »religiozni ekstremizam«. Čula si o tome?
-Da.
- A još kažu: »islamski religiozni ekstremizam«. On je najjači među
svim religioznim ekstremizmima, tako kažu.
- Da, tako govore.
- Pa, šta da se radi? Jer, islamska religija (vera), slušao sam, širi se
(rasprostranjuje) se brže od svih. Među mojim poznanicima ima
muslimana, ljudi oni nisu loši (su oni dobri), a sa druge strane,
ekstremista takođe ima i među islamistima. Oni terorističke napade
svetskih razmera izvršavaju. Osim vojnom silom, kako se sa njima treba
boriti?
- Pre svega, ne lagati.
-Koga ne lagati?
- Samog sebe.
-Kako to?
- Razumeš li, Vladimire, slušao si o religioznom ekstremizmu
muslimana. Nazvali su teroristima mnoge ljude. Ne znaš samo ti to,
pojačano (uporno) se širi taj glas po svetu. Nije teško misao takvu uliti
mnogima, kada se zaista teroristički napadi događaju i u njih su
umešani (imaju svoj udeo, upleteni) muslimani. Ali, govoreći o
muslimanskom terorizmu, prećutkuje se drugi ozbiljan (značajan, težak)
dokaz (argument).
-Koji?
- Smatraju oni, koje nazivaju ekstremistima i teroristima, da su
upravo oni ti, koji pokušavaju da zaustave teror, spašavajući narod svoj
od napasti (nesreća, nedaća, neprilika, zle sreće, zle kobi). Argumenti

njihovi su ozbiljni. Drže (Misle) da ceo svet spašavaju od kuge, koju
donosi (unosi) zapadni, nemuslimanski svet.

- Rekla si da su njihovi dokazi značajni (teški). Ništa nisam čuo o
njihovim dokazima. Ako ti znaš, ispričaj.
-Da, ispričaću. A ti pokušaj da proceniš (dobro promisliš,
zaključiš), a potom reci, ko je u pravu od dve zaraćene strane. Otprilike
sledeće po smislu (značenju) govore duhovni učitelji svojoj pastvi
muslimanskoj: »Gledajte ljudi, vidite li šta nam nevernici donose. Svet
zapada ogrezao je u izopačenosti (društvenog morala), bludu. Oni svoje
bolesti strašne (užasne) i našoj deci hoće da nakaleme. Zaustaviti moraju
najezdu (invaziju) nevernika vojnici Alaha«.
-Sačekaj, Anastasija, to su samo reči. U čemu su dokazi njihovi?
- Navode činjenice u kojima se saopštava da u zemljama Zapada,
nemuslimanskim zemljama, razvrat i prostitucija, i pederastija cvetaju.
Razbojništva se događaju. I iz dana u dan sve više ljudi drogu koristi. I
užasne (strašne) bolesti ne mogu da se zaustave (suzbiju) – EIDS, na
primer, alkoholizam.
- A kod njih, ma, u muslimanskim zemljama, svega toga nema, šta
li?
- Vladimire, u muslimanskom svetu, zemljama muslimanskim,
mnogo je manje pijanica i pušača. Nemerljivo je manje obolelih od SIDE.
Kod njih ne opada natalitet i, u poređenju sa drugim zemljama, mnogo je
manje bračnih prevara.
- Proizlazi da su obe strane uverene da se bore za pravu stvar?
-Da.
- A šta je iza toga?
- Žreci smatraju (misle) da su sve učinili da započne rat svetskih
razmera. Ujedinile su se zapadne strane, hrišćani su u zajedničkom
dogovoru (sporazumu, nagodbi) krenuli na muslimanski svet. Posle toga
ujedinio se u borbi svet muslimanski. Ali, snage će biti neravnopravne
(nejednake): muslimani nemaju oružje savremeno. Tada će oni, videći
kako ginu njihovi istoverci (pripadnici iste vere), početi da pripremaju na
hiljade terorista, da bi naterali (prisilili, primorali, prinudili) zapadni svet
da se zaustavi. Rat će početi, ali će biti zaustavljen, neće dati (dopustiti,
dozvoliti) da se razvije (razbukta).
-Ko?
-Čitaoci tvoji. U njima se oblikuje (stvara, uobličava) pogled na
svet novi, različit (drugačiji) od onog, koji je postojao u poslednjim
milenijumima. U priviđenjima (mašti) sada tvore (stvaraju) svojim. Vizije
kada počnu u stvarnost da se pretvaraju (preobraćaju, ostvaruju), svi
ratovi i bolesti će ustuknuti (uzmaći, se povući).
- Misliš (pretpostavljaš, podrazumevaš) da će do toga doći kada se
započne stvaranje naslednih (zavičajnih) imanja? Ali, kakvu vezu (odnos)
oni imaju sa prekidom (obustavljanjem) sukoba (sporova) religiozno
(verski) suprotstavljenih (protivurečnih) strana u celom svetu?

- Dobra (Blaga) vest o njima po svetu će se proširiti (proneti).
Progledaće (Sinuće pred očima ljudima) ljudi cele Zemlje posle
hipnotičkog zarobljeništva (ropstva), iz sna hiljadugodišnjeg će se
probuditi. Izmeniće način života svog i nadahnuto će stvarati svet
Božanski na celoj Zemlji.
- Svakako, ako to počne da se dešava, pa još (po)svuda, svet će se
istinski promeniti (izmeniti). Znam, ti Anastasija maštaš o tome. Veruješ
u svoju viziju i nikada je nećeš izneveriti. I mnogi ljudi su razumeli
(shvatili) tvoju ideju, vezanu za zavičajne posede. Ti ljudi zaista počinju
da delaju (dejstvuju). Ali ti, Anastasija, ne znaš sve. Hajdemo! Idemo u
moj stan, u moju radnu sobu. Sad ću ti pokazati jednu stvar (nešto), pa
ćeš videti, pojmiti (shvatiti) sa čim se ti ljudi sukobljavaju (sudaraju,
susreću).
-Hajdemo, Vladimire, pokazaćeš mi šta te je tako uzbudilo
(uznemirilo, dovelo u nepriliku, izazvalo nesigurnost).
*****

Ko je za, ko protiv?

Kada smo ušli u stan, Anastasija je skinula svoju jaknu-vatirani
kaputić, maramu i, po ramenima se rasu zlaćana kosa. Ona meko
mahnu (zatrese) glavom i stan se ispuni čudesnim mirisima tajge.

Uzeh stolicu i stavih je pored svoje fotelje (naslonjače) koja stoji uz
pisaći sto, uključih kompjuter da uđem na Internet.

Ne znaju svi ljudi u Rusiji šta je to. Zato ću ukratko pojasniti
(objasniti). Internet je – informativna mreža koja se intenzivno razvija u
mnogim zemljama sveta. Uz pomoć kompjutera se može ući u tu mrežu,
preko telefonske linije se vezujući sa serverom. Server je – specijalni
moćni kompjuter, koji sadrži mnoštvo svih mogućih informativnih
podataka (obaveštenja). Na većini servera je moguće raspoređivati i
sopstvena saopštenja (izjave).

Vladimirski Fond kulture i podrške stvaralaštvu »Anastasija«
zajedno sa moskovskom firmom »Ruski ekspres«, takođe su napravili svoj
server i svoj sajt, čiji je naziv – »Anastasia.ru«.

Na taj način, čitalac, imajući (posedujući) kompjuter, može da
pritisne na tastaturi određena slova i da uđe na naš sajt, da izrazi svoje
mišljenje o pročitanom, poslavši otkucano saopštenje, da se upozna sa
menijem ostalih čitalaca, da spori ili da razmatra neko pitanje.

Oni, koji nemaju sopstveni kompjuter, mogu da urade isto to u
nekom od internet klubova, koji sada funkcionišu u svim oblasnim i
lokalnim centrima, i verovatno, u većini gradova Rusije.

S vremena na vreme uz pomoć svog kompjutera i ja sam ulazio na
Internet i upoznavao se sa mišljenjima čitalaca. Često to nisam mogao da
radim, pošto nisam uspevao da odgovorim ni na ličnu poštu. A na sajt


Anastasia.ru za poslednjih godinu dana stiglo je više od četrnaest hiljada
otkucanih (štampanih) mišljenja (javljanja). Ljudi su razmatrali određena
pitanja, povezana za ideje Anastasije o naslednim imanjima. Predlagali
su projekte ispravki (popravljanja, oporavljanja, poboljšanjaUstava,
nameravali da sprovedu referendum po tom pitanju.

Suština ideje Anastasijine o dodeli svakoj želećoj porodici ne manje
od jednog hektara zemlje, za stvaranje (uređenje) na njemu zavičajnog
poseda (dobra), u obraćanjima Predsedniku izlagalo se tačnije
(podrobnije) i argumentovanije (bolje potkrepjleno dokazima), nego što
sam to ja učinio u svom obraćanju, objavljenom u knjizi »Ko smo mi?«.
Uostalom, prosudite (procenite) sami. Za one čitaoce koji nemaju
mogućnost da uđu na Internet, navešću izvod (odlomak) iz jednog
obraćanja.

[Vera Bojičić]

Ne sudim Litlneks nego uočavam da su ušli u vode politike a na tom terenu se ratuje. Imaju dve strane koje vode rat, mogu ih zvati kako hoče. Da bi se Anastasijina priča ostvarila mora se napustiti postojeći sistem. I nisam pričala o nastasiji nego o Megreu.
Ljudi njega razumeju jer im govori o ovome svetu.
Meni je taj raskorak između Anastasijine priče i Megrovog tumačenja iste vidljiv.

[anais-anais]

     ]Upravo zavrsavam sestu knjigu i kad sam procitao da Megre pominje Busha u pozitivnom kontekstu zamalo nisam povratio [/quote]

....hm..da...ovaj deo je i za mene bio potpuni debakl .I nakon svih promisljanja i analiza, nisam u sebi nikako mogla da nadjem dovoljno dobro objasnjenje ni opravdanje za tu vrstu komparacije.Ok . je metoda kao metoda, koju Litlnex parafrazira kao pojasnjenje za:zasto bas. Medjutim ni to ne odstranjuje ukus bljutavosti. I,sta se desilo nakon sto je "blagosloveni" predsednik carstva Vavilonskog produmao u tihosti prirode? Oshino je po Mesopotamiji.

[Litlneks]

Idite dalje,ne razmišljajte o figurima već o rukama koje pomeraju figure...Političari kao i Buš,kao i većina ljudi su samo piuni...

U ovim gore tekstovima najmanje je bitan Buš već okolnosti koje su dovele do njegovog razbistravanja uma.... a to je priroda,prirodno stanište Boga... Svi pominju i kunu se u Boga a pred sobom ne vide ni vodu,vazduh,ni Zemlju...o odnosu prema ta tri životna elementa neću govoriti...
Prostranstvo ljubavi to je glavna suština...

[Kublai Khan]

[majstor]

       

[Litlneks]

Upravo je Anastasija smelo prva ustvrdila da svako sa Bogom može razgovarati i da nijednom čoveku nisu potrebni posrednici... Hiljadu puta je izgovorila da istinu svako sam pronaći mora i da se ona ne može samo umom i mudrovanjem spoznati već osećanjima svojim...
No dok ljudi troše energiju na razgrađivanje tvorčevih misli izašla je i deseta knjiga Anasta u kojoj se objašnjava način na koji se može spasiti Zemlja! Ostavimo mi po strani Anastasiju i Megrea i neka su "najgori"...šta je sa nama...šta mi to radimo na Zemlji i kako se odnosimo prema tvorcu našem... Evo gledam danas je otvoren Avalski toranj...čudo pravo... mnogo će pomoći Srbiji i baš je mnogo Bogu našem milo kako je trava prekrivena betonom i kako hladnoća metala zaklanja vidike obližnjem drveću i ostalom rastinju...
I naš patrijarh je prisustvovao i divi se tvorevini ljudskoj a ja se pitam kakve veze ona ima sa Bogom našim... Umesto toga bolje da su posadili hiljade drveća da štiti grad od vetra i da obnavlja životvorni vazduh!!!

[BelaGalaktickaDamo]

       

[Vera Bojičić]

[talerman]

       

[BelaGalaktickaDamo]

[Vera Bojičić]

[BelaGalaktickaDamo]