SRPSKA ALEKSANDRIDA
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » SLOVENI - RELIGIJA, ISTORIJA
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 12 Avg, 2010 21:43 pm    Naslov: SRPSKA ALEKSANDRIDA
Odgovoriti sa citatom

.
SRPSKA ALEKSANDRIDA
Roman o Aleksandru Velikom




Kralj Lehsandro veliki od Srblji gospodar

DINKO RANJINA (1536-1607)

U hrvatskoj srednjovjekovnoj književnosti sačuvana su dva prijevoda romana. Pisani su "bosančicom", jedan na čakavskom narječju (iz polovine XVI st..), Drugi, na štokavskom.
Oba su prijevodi crkvenoslavenski-srpskog izvornika koji je u Rusiji dobio naziv "Srpske Aleksandrije". Jezik se u tom izvorniku nazivao srpskim, pa su taj naziv zadržali i hrvatski prevoditelji.

I dubrovački pjesnici (Ivan Gundulić) spominju Lesandra Srbljanina, a Aleksandrovu povelju, kojom je on Slovenima(srpskim plemenima) podijelio naročite povlastice, koje Česi i Poljaci pominju već u XIII stoljeću, spominju i povjesničari Mavro Orbini i Andrija Kačić-Miošić u Razgovoru ugodnom.

Svojim karakterom pučke knjige roman je bio blizak narodnoj psihi pa je djelovao i na karodnu usmenu književnost. Neke od tragova u našoj narodnoj književnosti zabilježio je Stojan Novaković u spomenutoj knjizi. Tako epizodu s putovanjem vojske "tamnim vilajetom" po sitnom kamenju koje se kasnije pokazalo kao drago kamenje bilježi Vuk u Rječniku uz natuknicu "Tama", a drugu varijantu te zgode zabilježio je N. Dučić u Crnoj Gori. Isto tako često se javlja epizoda s besmrtnom (živom) vodom, pa ona o Dariju i Lt. U Svadbi Dušanovoj njegova se izabranica zove Roksanda, ime zacijelo preuzeto iz romana o Aleksandru.

Zbog difuznog stanja tradicije romana neke epizode nisu u rukopisima posve jasne. Zanimljivo je da često naši stari prijevodi daju objašnjenja za nejasnoće u grčkim tekstovima.
Tako nije baš razumljivo zbog čega Aleksandar ubija svog oca Nektaneba gurnuvši ga u provaliju dok mu ovaj tumači nebeske pojave. Objašnjenje koje se ponekad navodi da ga ubija zato što Nektaneb ne zna zemaljsko a teži doznati nebesko, nije baš prihvatljivo.
Kod Stojana Novakovića nalazimo posve drugo i mnogo logičnije objašnjenje koje ne baca tako ružnu sliku na Aleksandra.
Aleksandar pita Nektaneba da li zna od koga će umrijeti. Ovaj odgovori da će umrijeti od svog čeda. Da ga ne bi utjerao u laž, Aleksandar gurne starca u provaliju i time se, dakako, na pomalo edipovske način, proroštvo ispunjava.
Na gozbi kod Darija, Aleksandar sakriva u njedra zlatne čaše, u kojima se nazdravlja.
U grčkim se prevodima ne vidi smisao ovog tipično folklornog motiva, ali se on otkriva u našim rukopisima:
na bijegu iz Darijeva grada, Aleksandar tim čašama potkupljuje stražare na ulaznim vratima, i tako uspijeva umaći potjeri.


O Lesandro Srbljanine, vrh svih cara care slavni ...

( GUNDULIĆ IVAN, 1589-1638 )


Роман о Александру Великом је прерада историје његових ратова, али прерада у којој је од иначе легендарне личности маћедонског краља направљена фантастична фигура. Роман је био преведен на наш језик у XIV веку и налази се у три верзије, у глагољској, ћирилској и у босанској ћирилици. Роман је веома дуг, износи преко сто страна.
Ми доносимо одломке из верзије босанске ћирилице, која је најближа чистом народном језику.



(У почетку се прича Александрово рођење, затим његово детињство. Још као дете он је укротио неког чудног коња.)

Инигдо тудије дојде к Филипу цару говорећи: „Да знаш цару у свирепицах1твојих коњ чудан родил се је, чуднији од всих коњи инакије:2 у њега е волуја глава, и на десној бедри рози за ушима јавили се бише". Филип рече њега довести и рози ки му биху изресли меју ушима колико лакат, почуди се и рече гвоздену град учинити; и ке на смрт осујеваху, пред њега метаху. И нигдор не смијаше ка коњу приступити ни из далека на њ гленути. Александар често прихојаше к њему, и коњ всаку одметаше срдитост, тих ка Александру рзаше и кротост всаку Цару свому указоваше. Александар га једном руком прозором за ухо ухиташе, он му се приклањаше како јунац јарму. И то видив Александар обломи кључ и к њему улизе и оседла га и уседе на њ и на коњски тек3 појаха. И витези мацедонски на коњском теку течаху и с високе полаче цар Филип гледаше и смишљаше всакога јунака потечење4 и липо на коњу сидиње. Александар брзо из града царскога на волуји глави изјаха и видивши вси мацедонски витези седоше с коњи и поклонише му се како цару и чујаху се гледајући мештриво5 витеза сидиње на волуји глави. И к потечишћу6 на њем пријаха и од всих витези брже потече и всакога коњ беше назад остал а њега с великом силом једва устави с честими извори. И ту град сазида и нарече му име драм, јере по србском језику потечишће.

И тому цар Филип почуди се, брзо дитића потечење на неучном коњи видив рече:

„Тешко приближајући се мацедонијској земљи, јере од оштра меча Александрова паду се и од Мацедоњан попрани7 буду".

И к Мацедонинам насмијав се рече:

„Јере у прилику Ирааклија витеза талијскога видих Александра данас текући на вологлаву коњу".

(После овога Александар односи победу на олимпијади. Затим прима владу. У томе му персиски цар Дарије затражи да се покори његовој власти. Александар то одбије. После тога Александар осваја Солун, Атину, Рим и многе чудне земље у којима наилази на звери са људским главама или на бића са две главе, на гвоздену гору, на дивље крилате жене. Све их побеђује. Затим осваја Египат и Троју. Јерусалим му се преда. Полази на Дарија, побеђује га у великом боју и заузима Вавилон, где наилази на огромно богаство.)

Од Бабилона Александар у Бабилон појде. Грајане бабилонски на петнадесте мил не даваху Александру близу прити: толико бише Бабилон велик, колико рика Епрат посрид њега течаше, непреходна соушти и гди из града истикаше и ту на коњих ју гажаху. Александар више града с војсками ста, водовају по сриди војски копати заповида проту рици ширрку. И вједну ноћ благ дан велик у Бабилони би, и жртву богом својим чињаху и вси у црикав Аполонову сабрани биху.

Александар в ту ноћ с војсками дошад и рику Епрат у поље обрати и водовају ричном у град улизе. И не могаше пријати га и огњем рече важгати8 га. Бабилоњане то видивше ка Александру, молећи се вапјаху:

„Помилуј нас мацедонијски Александре, всега свита царе, персидски господине".

Тада Александар огањ рече угасити. И тада поклонише се њему у Бабилони и прославише Александра цара и дари њему чудне донесоше и многоцине, даше њему злато Даријево, ко бише ту, дви тисући таланат и пет сат коњи зобних Даријевих и сто лавов у златих веругах, и тисуће пардусов9 ловних и сто фарижев10 арапских, ки биху бољи од всих коњи земаљских. Изнесоше њему дви тисући здил11 златих на столих Даријевих, изнесоше њему дви тисући рогов слонових златом окованих и великим бисером и многоцинним камињем и тисућу поти извајанех от различнијих камен много цинних. Изнесоше њему десет тисућ оружја, камињем и златом украшено; изнесоше њему десет тисућ хаизам12 коњских ке биху од рибе, по ких гвозде13 сићи не море; изнесоше њему крзно Стерстена14 цара персдскога, ко бише од змијевих очију с многоцинним камињем; изнесоше њему винац Санхоза цара, ки бише бил всему свиту цар; изнесоше њему трпезу од самфира камена Дарија цара персидскога: када на њеј јидише, никадар зловољан не бише. И ту Александар ста у Бабилони петдесет дан Дарије цар чу, јере пријаше Бабилон, жалости велике напуни се и рече: „Оневољни ја, Дарију како всега свога улиших се у животи мом и како силни бог небески чињах се, а сада ни чловику земаљному достојан бих; један од малих царов силу моју разби и царство моје затрше. Ја, невољни Дарију, чест моја прво к мени насмија се, а на покон горко к мени озри се.15 Да по истини добро је рекал ки в рику сијут16 с радошћу, а то неправадно, с плачем и жалошћу пожању. Велики в мудрости цар јеврејски Соломун у писми свом рече: ки с радошћу ва зимају туја,17 ти са жалошћу своја дају. И ја многа туја вазех с радошћу, а сада својих улиших се са жалошћу. Да боље ми бише на боју од Мацедоњан убијену бити, него ли зло живући Персидом царствовати. Персиди много лит18 харач од Мацедоњан вазимаху а сада главами својими Мацедоњам плаћају". И то Персиди чувше цара свога тишаху говореће: ,,О велики цару Дарију, великим карабом велика падења јесу и велици витри дрива велики поламају, мала слаба находећи поминују. Тако царство мнозими људи здржи се, како и море уздржи се мнозими слапи, и тако усилно јавља се оним ки пливају в мори. Да не тужи за то, цару. Вчера нас Александар разбилје, а ми јутри њега убијемо; не мало бо се имају подвизати силни персидски витези о својој башћинској земљи.

(Дарије се повуче са војском, а Александар оде сам да га уходи. Тамо га познаду и у мало га не убију, те једва побегне. Дарије позива у помоћ индиског цара Пора. У новом боју Дарије је рањен, позива Александра и даје му своју кћер за жену и са њом свој престо. Одатле Александар одлази на Креза, па опет на дивље жене, и понова на неке фантастичне зимље.)

И од туда устав шесдесет дни ходише наприда и земљу пишћену19 најдоше, и мрави в земљи тој такови биху, да један од њих коња подхитив ва утлину20 утечаше. И тако Александар сламу донести рече и на утлинах поставити и запалити. И ту их много изгори.

(Долази у царство кепеца који се зову Питици.)

И Питиково царство прешад, на поље дуго и широко дошадше, и језеро бише на полју том бистро и слатко вело; образ чловичаски од злата излијан на крај језера оног сташе.
И то поље бише пуно чловичаских кости мртвих. Александар на коњи ка образу оному потече, слова грчка на ступу том најде говорећи:

„Чловиче, ако гдо на исток хоће појти, до овди дошад опет се врати, јере не мореш даље појти. Ја јесам Санхоз ки всему свиту цар бих и крај земље хотих видити и с војском великом на ово поље дојдох, и усташе на ме дивији људи и војску моју разбише и мене на пољу овом убише".

И та слова Александар прочтив и убоја се како да Мацедоњане тога не прочту: поставу злату взам и тило Санхозово загрну и ту станом ста. Мацедоњане упрашаху га, ча писмо златога образа каже? Он рече: „Слатку земљу и пићну каже нам наприда". И то говорећи мамљаше их. И тако два дни од миста тога прошадше и ка гори никој дошадше падоше и људи дивији в гори тој видише, грде никако и страшне гледањем, три сежани21 всаки дуг, космати вси. Војску гледајући не бигаху. И то Александру казаше. Александар појде их видити; и види их одмиста на мисто преходећи, страшно војску гледајуће. И убојав се Александар рече:

„Ово су људи, ки никада Санхоза убише".

И то рек војски рече всој оружати се, и табор велик пред војском рече учинити. И једну жену вазам к људем дивим појде и к једному од њих жену посла. Жена близу њега пошадши седе. Он притиснув ју наче22 јисти. Жена гласом великим звапи; војници Александрови потекоше и изручише ју и чловика дивега копем удрише. Он великим гласом вриснув жену пусти. Глас његов чуше диви људи, толико их много наскочи на Александрову војску, колико им числа не бише; дривем и камињем они војску убијаху. Александров пук внутар у табор вагнаше, докле Антиох са својим пуком присти и тако их прико широка поља опет прегна. Александар на коњи меју ње упаде и једнога од њих за тил23 попаде и в табор умча. Бише дите од десет лит и више бише од всих људи питомих. И ту уби Александар од њих тисућ тисући, и они убише од Александрових дви тисући војников. И таков закон бише дивих људи: када кога од њих окрвављаху, издидиху га.

(Затим наилази на псоглаве, па на огромне ракове који увлаче коње у море. Долази најзад и ро раја. А одатле оде у тамни вилајет.)

Од рибе велике. И два дни прешад и другога језера дошадше, кога вода слатка бише како захара,24 а крај језера Александар, хојаше купати се хотијући. Риба из језера тога на-њ измаши се. Александар видив из језера побиже. Риба тирајући га усуну се на сухо. Александар врати се и притишће ју и распорију и камен в срци најде, колико гушче јаје и свићаше како сунце и веће. И њега Александар мисто паноса25 на коњу ношаше посрид војске. И в ту ноћ жене од језера изидоше и около војске ходећи чудними никими гласи липими и жалостними писни, појаху. Њих Мацедоњане слишећи26 чујаху се.

После овога наилази на кентауре и друга фантастична бића и све их побеђује. Најзад долази до Индије, где води страшну битку са царем Пором. Ту позива Пора на: двобој и убија га. Узима му град и огромно богаство. Одатле одлази на северне народе и осваја њихове земље. Враћа се натраг и живи неко време у миру, проводећи у разговору са својим старим учитељем Аристотелом. Најзад га отрује пријатељ љубимац, коме једну жељу није могао да испуни. За њиме се убија и жена му Рокзанда.

На самрти Александар каже:

„О сујетнаја славо чловечкаја, како в мале јављајеш и се, а в скоре погибајеши. Добро бо рече реки: „Нест на земљи радост, јеиже не примешајет се жалост, ни јест на земљи слава непреложнаја."


(Objašnjenja pojmova)
1 у стајама; 2 осталих; 3 трку; 4 трчање; 5 вешто; 6 тркалишту; 7 потучени; 8 спалити; в паса; 10 коња " здела, посуђа; 12 опрема; 3 мачеви; 14 легендарни цар; 15 освети се; 16 сеју; 17 туђе; 18 лета, 19 плодну; 20 у пукотину; 21 сежањ (мера); 22 поче; 23 врат; 24 као шећер; 25 буктиње; 26 слушајући.

Izvor: http://www.freewebs.com/omorika/srednji-vek/lesandro.htm
.
_________________
Jednom se živi, ali večno...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » SLOVENI - RELIGIJA, ISTORIJA
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka MOLITVA ... 91 Vakan Tanka 39326 26 Apr, 2011 01:33 am
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka VAŠE SUGESTIJE 105 adminfob 89702 26 Mar, 2011 01:56 am
Jazz08 Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka MEDITACIJA- OSNOVNI POJMOVI 50 Vesna 40374 16 Nov, 2010 14:55 pm
Aleksandra-Caca Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Okupljanje Plemena.... 21 Vakan Tanka 14703 27 Okt, 2010 22:53 pm
Vakan Tanka Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Pra-Stvaratelj na Putu 3 adminfob 22601 13 Feb, 2010 11:11 am
plavizrak Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka SAMOSPOZNAJA 16 Vakan Tanka 16639 13 Jan, 2010 12:55 pm
Giba Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka ŽENA TELE BELOG BUFALA 1 adminfob 25577 13 Jan, 2008 00:10 am
adminfob Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom