SRPSKA AZBUKA
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » SLOVENI - RELIGIJA, ISTORIJA
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 11 Jun, 2010 21:41 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
alex radovic ::
ali me interesuje, ako neko zna, ODAKLE ili jos bolje, OD KOGA,je dosla rec:
A - Z... BUKA...???


Možda ti ovo pomogne brate Alex:

“Срби су имали своју азбуку, која се звала БУКВИЦА, или БОГВИЕДЦА,
несумњиво, зато што су њеним посредством објављене божанске забране и сазнања за време верских обреда.
А да су ОД ПРАДАВНИХ ВРЕМЕНА ПИСАЛИ СВОЈЕ ЗАКОНЕ НА ТАБЛАМА, ЗА ТО ПОСТОЈЕ ВИШЕСТРУКИ И НЕСУМЊИВИ ДОКАЗИ! ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГА, У СЕВЕРНИМ ПРИЧАМА – “Загама”, важили су још у давно доба Словени уопште узев као. ПРОСВЕЋЕНИ- (…als aufgeklärt;.)

Тако су, нпр., Нормани слали у “ЗЕМЉУ ВАНА” (Wanaheim) тј. северних Срба, – чији су остаци данашњи Лужички Срби, које Немци још увек називају ВЕНДИ – своје славне људе, да код њих стекну знања и мудрости. Тако је дошло до тога, да. су они. од “Вана” узели не само мноштво речи, већ и више божанстава, чија су имена раније употребљавали као синониме упоредо са својим.”

Izvor:
” Über die Abkunft der Slawen”, nach Lorenz Surowiecki… s.46.

.
_________________
Jednom se živi, ali večno...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
TATA SINANA
Duhovni učitelj


Pridružio: 24 Jun 2008
Poruke: 2805
Lokacija: Negde oko duge

 Poruka Poslao: 11 Jun, 2010 22:12 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Буквица и сам реч буквар долазе од речи БУКВА,
односно од букове коре на којој су најчешће били записивани сви ти стари записи...
_________________
Dela i jedino dela su ona koja dele bica ...
Na ona koja imaju znanje i ona koja ga jos uvek nemaju...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 11 Jun, 2010 22:21 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
STRATKO ::
Буквица и сам реч буквар долазе од речи БУКВА,
односно од букове коре на којој су најчешће били записивани сви ти стари записи...

Ili na BREZOVIM daščicama, na kojima je ispisana čuvena VELESOVA KNJIGA...
http://www.objave.com/phpBB2/viewtopic.php?p=1258#1258


.
_________________
Jednom se živi, ali večno...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 16 Okt, 2010 03:49 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

.
Милослав Самарџић
,,Тајна Вукове реформе\"?


ЗАШТО НИКО ДРУГИ НИЈЕ ПРИХВАТИО ВУКОВ МЕТОД \"САВРШЕНЕ АЗБУКЕ\"



Самарџићева анализа је намерно прећутана, јер се Вукова реформа, као некада ставови Јосипа Броза, не сме стављати ни под какву лупу.

Самарџић пише овако:

Копитар je учинио и оно што није смео овако јавно да каже, а наиме, уложио је више од две године напорног рада са за те послове недораслим Вуком Караџићем, да би се 1818. године појавио \"Српски рјечник\" који је овде најављивао. Онда је одмах све учинио на популаризацији те књиге и њеног \"аутора\". Слао је похвалне критике важнијим новинама и препоруке утицајним људима, између осталих и Јакобу Гриму молећи га да напише приказ за гетингенски књижевни лист..
Основна Копитарева \"научна\" теза је да је стари српски књижевии језик \"мртав језик\", попут латинског или старогрчког, и да га тако треба и третирати. Али, стари српски књижевни језик није био мртав, и то се исувише јасно видело. Као и језици других народа, па можда и нешто више због посебних околности, он се временом мењао. Међутим, како је то приметно професор Георгије, том променом \"основа му није уздрмана, карактер није измењен, траг му није затрт\". Тада, почетком XIX века, стари српски књижевни језик имао је две варијанте: црквену и грађанску. Тек минулим реформама, црквени језик је ограничен на црквену употребу, док је грађанској варијанти намењена улога чувара језичке старине, уз прилагођавање новом добу. Такозвани грађански језик постао је нови српски књижевни језик. Копитар је сигурно знао за ово раздвајање црквеног и световног језика у Срба, и не може бити случајно што то питање заобилази. Морао је тако да учини, јер је реформа српског језика за коју се залагао овим раздвајањем заправо већ била извршена, мада можда не и у потпуности довршена. Да је довршава, очито му није било на крај памети, јер би се у том случају настављао језички и културни континуитет. Његови циљеви били су на сасвим другој страни.

Он је настављао аустријску политику уништавања српске писмености и културе, па је морао да \"превиђа\" све дотадашње реформе српског језика и најзад само његово постојање. На српском књижевном језику штампане су све књиге, чак и \'\'Новине Сербске\'\', њиме су се служили професори и ђаци у школама и гимназијама, а устаници у првим државним установама васкрсле Србије. Речју, био је то и писани и говорни, дакле матерњи, језик образованијег дела српског народа. Али Копитар није имао куд: морао је или да пориче постојање српског књижевног језика, ма колико то било апсурдно, или да га омаловажава тврдњама о лошој мешавини (\"макаронизму\"). Почео је са оспоравањем постојања српског књижевног језика. У првој тачки каже да он није српски матерњи језик, самим тим што се мора \"предавати и учити\". Међутим, увек се предаје и учи на књижевном језику, а никада на \"народном\", пошто овај \"у правом граматичком смислу и није никакав језик\".

И код српског, као и код свих других језика, постојала је разлика између књижевне, односно службене, и простонародне варијанте. Касније су масовни медији, нарочито радио и телевизија, смањивали ту разлику, али нису успели да је уклоне. Остало је да образованији грађани више говоре књижевним, а необразованији простонародним језиком. Та подела је и данас у енглеском, немачком или француском језику далеко израженија него у српском, управо због \"Вукове реформе\".
Копитар затим прелази на тврдњу да је српски књижевни језик једна вештачка мешавина \"мртвог\" и простонародног језика. Да је реч о \"мешавини\" то се условно може сматрати тачним, али ту није било ничег вештачког. Напротив, природно се развијајући сваки језик једне речи, изразе или правила, одбацује да би их заменио другима. Тако је у сваком тренутку сваки језик на неки начин мешавина старог и новог. Тај \"стари\" језик је у ствари књижевни, онај који остаје записан и зато мање склон променама, док је нови језик говорни, тзв. народни. Богатство и лепота и књижевног и \"народног\" језика зависе од образовања и талента појединаца који се њима служе. У Копитарево време око два облика сваког језика водиле су се велике полемике, из којих је као победник изашла струја која се залагала за тзв. средње решење. Она је сматрала да језик развијају и књижевници, у својим делима, и народ у свакодневном говору, због чега тек у споју, односно \"мешавини\" те две варијаите, \"старе\" и \"нове\", \"мртве\" и \"живе\", развој језика долази до пуног изражаја. На тој основи изграђени су сви европски језици тога доба, па и српски грађански језик. Једини изузетак начињен је \"Вуковом реформом\", превеликим истицањем простонародног говора за рачун \"старог\" књижевног језика.
\"Мешање\" старог и новог језика систематски се остварује језичким реформама. Тада се нови облици изражавања, нова правила, речи или слова, уздижу до нивоа службеног књижевног језика, допуњујући или замењујући старо. По теорији \"средњег решења\" реформе не смеју бити спровођене драстично да се не би направила велика разлика између старог и новог језика. Уместо тога мора да се обезбеди језички континуитет. Ако њега нема, већ за неколико деценија стари језик једног народа за тај исти народ постаје страни језик. После низа реформи, током много векова, па и миленијума, стари језик ће новим генерацијама свакако постати неразумљив, као што се то десило код Грка. Али, када се стари језик и правопис тако брзо учине неразумљивим, као у српском случају, онда то по један народ производи низ негативних последица.
Проводећи свој ненаучни приступ реформи српског језика. Копитар је рачунао управо на те последице, једнако као и његови претходници на бечком двору.
Наивно је веровање да су они из \"добрих намера\" Србима израдили \"најсавршенију азбуку\". Такво веровање подразумева да се Беч из најплеменитијих побуда снажно заложио за српско добро, што је по себи апсурдно, јер се тако нешто никада није десило. Напротив, да је азбука принципа \"једно слово - један глас\" тако добра Беч би пре свега настојао да је наметне немачком језику. Као и сваку напредну иновацију, онда би је брзо прихватио читав свет. Овако се, међутим, десило да је имају само Срби и племе Чибул са Тибета.

Правило руског научника немачког порекла Аделунга озбиљни научници нису прихватили због очувања културних баштина својих народа. Типичан енглески став по овом питању гласи: \"Зар да одбацимо Шекспирово писмо?\"

Јасно је да правописи енглеског, немачког или руског језика могу бити упрошћени, али још нико није израчунао да би користи таквог упрошћавања биле веће од штете. Штета је очигледна, јер се радикалном језичком реформом практично одриче од читавог дотадашњег културног и научног наслеђа. Оно постаје страно, слично историји било ког другог народа, и једино преостаје, као што Копитар препоручује, да се изучава у ускостручним научним круговима. Историја једног народа вештачки се дели на два дела, с тим што овај други поново почиње од нуле.

Као највећу корист од \"најсавршенијег писма\" Копитар наводи могућност брзог описмењавања, како каже, за свега неколико дана. Али ту његову тезу статистика неумољиво обара: писменост зависи од животног стандарда, а не од једноставности писма. Зато је и данас, више од 120 година после победе \"Вукове реформе\", у Србији више неписмених него у Аустрији. Штавише, пошто вештачки рез у историји једног народа успорава његов сваколики напредак, па и економски, то би се пре могло рећи како \"најсавршенија азбука\" заправо смањује писменост. У сваком случају, за науку о језику никада се као пресудно није постављало питање да ли ће деца моћи да науче слова за неколико дана или неколико недеља. Свако може да научи своју азбуку: Арапи арапску, Кинези кинеску, итд. Догодило се чак да у науци највише одмакне једна од земаља са најсложенијом азбуком - Јапан. И не само то: према извештајима Уједињених нација неписмен је само један проценат Јапанаца; са 99 посто писмених Јапан је у самом светском врху. Дакле, више је писмених Јапанаца, са најсложенијом, него Срба, са најпростијом азбуком.

Када се упоредо са заменом старе азбуке изврши и иста таква замена у језику, онда негативне последице постају још веће. У српском случају је и то урађено. У Копитарево време бечки двор је остварио циљ царице Марије Терезије о подизању српског \"народног језика\" на ниво књижевног. Видели смо, термин \"народни језик\", у смислу у коме се од тада користи, потребно је стављати под наводнике зато што то заправо није народни језик. Народни језик је језик свих припадника једног народа, од неписмених до најобразованијих. \"Вукова реформа\", међутим, под народним језиком подразумева само језик првих, који, по речима митрополита Стратимировића, \"нити речи имаду доста нити их право изговарају, но развршћавају, нити кадгод књига читају\". Слично је сматрао и Добровски, називајући такав народни језик \"исквареним\".
И заиста, језик најнеобразованијег дела народа увек је искваренији и сиромашнији у односу на књижевни.

У \"Српском рјечнику\" Копитар и Вук су записали свега 26.000 рсчи. Јер су изоставили све речи које, како ће Вук рећи, \"нисмо чули\" код слабо образованих људи. Преводећи \"Нови завет\" они ће радије измишљати нове речи и позајмљивати их из латиничних речника, него што ће користити старе српске. При овоме посебно тешке последице произилазе из чињенице што су управо овако потиснуте речи највредније. Били су то вековима развијани најсавршенији облици изражавања, попут партиципа, неких облика инфинитива и сл.

Копитарев одговор ћe Вук Караџић после често да понавља. Тај одговор: \"Када се створи наука створиће се и научна терминологија\", јасније од било којих Копитаревих речи говори о последицама \"Вукове реформе\". Он не признаје да је до тада у Срба постојала икаква научна мисао, већ сматра да она тек треба да се створи.
Тако је заокружен учинак наметања \"најсавршенијег писма\". Уз то писмо \"народни језик\" је имао да утврди жељени аустријски циљ да се Србима уништи дотадашње културно стваралаштво. Срби су морали почети од нуле, што ће с једне стране да их уназади, а с друге, сматрало се на бечком двору, на Србе је лакше утицати када су на почетку него када имају развијену културу и националну свест.\"

Та реформа је између осталог помогла расрбљавању Јужне Србије, то јест Српске Маћедоније.

( Милослав Самарџић ,,Тајна Вукове реформе\" - одломак из књиге)


ПИТАЊЕ ЗА KRAJ:

Зашто ,,добронамерни Словенац\'\' Јернеј Копитар ту савршену реформу језика није спровео над својим словеначким језиком, него уз помоћ Вука, само над српским језиком?

Наравно, због тога да не пресече везу са древним словенским коренима језика, што Словенцима помаже да и данас могу да прочитају неке старе вендске списе на старословенском језику, док Срби то више не могу.

.
_________________
Jednom se živi, ali večno...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » SLOVENI - RELIGIJA, ISTORIJA
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3
Strana 3 od 3

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka NAJDELOTVORNIJE TEHNIKE KOJE KORISTITE... 188 Aleksandra-Caca 198907 18 Jul, 2011 22:36 pm
Aleksandra-Caca Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka NOVO NA SAJTU 69 adminfob 117747 27 Mar, 2011 09:52 am
adminfob Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka PUT SRCA... 89 Vakan Tanka 148989 23 Dec, 2010 05:49 am
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati ZORAN IZ ZEMUNA - Čitaocima koje to zanima (2008.) 2294 Vesna 1688561 08 Nov, 2010 01:48 am
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka OSHO - citati 40 Akasha 98373 16 Nov, 2009 16:00 pm
Akasha Pogledaj zadnje poruke
Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati ČITAOCIMA KOJE TO ZANIMA - Sezona proleće/leto 2009. 2184 Starcy 1401773 08 Okt, 2009 02:46 am
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati ČITAOCIMA KOJE TO ZANIMA - 2009. 2462 Aleksandra-Caca 1621323 27 Mar, 2009 11:34 am
Vera Bojičić Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom