ANASTASIJA-zvoneći kedri Rusije
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20,
21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40,
41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50  Sledeci
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » POTRAGA ZA SVEZNANJEM
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 12 Nov, 2009 00:12 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

KADA JE LjUBAV

Adam je ležao sred cveća mirisnog, na travi. Pod senkom drveta je
dremao, lenjo je misao tekla. Odjednom ga je prisećanje neviđenim talasom
topline obuzelo, nekakvom silom je toplina sve misli ubrzavala: »Sasvim
nedavno, preda mnom je biće novo stajalo. Sličnosti je bilo sa mnom, ali i
razlike, samo kakve, u čemu? Gde je sada ono? O, kako bih želeo da vidim
ponovo to biće novo! Da ga vidim ponovo želim, ali zašto?«

Sa trave je Adam ustao hitro, pogledavši uokolo. Misao je planula: »Šta
se dogodilo iznenada? Sve je isto, nebo i ptice, trava, drveće, žbunje. Sve je
isto, a ipak postoji razlika, na sve drugačije gledam. Još divotnija su postala
sva zemaljska stvorenja, mirisi, vazduh i svetlost«.

Nastala je na usnama Adamovim reč. Adam je uskliknuo svima: »I ja
volim!«

Novi talas topline iz pravca reke, trenutno mu je celo telo zahvatio.
Okrenuo se prema toploti, a pred njim je biće novo blistalo. Iz misli je logika
iščilela, pojavom se naslađivala cela duša, kada opazi iznenada Adam: na
obali, kod zaliva reke, sedela je mirno devica, ali nije vodu bistru, već je njega
posmatrala, zabacivši pramenje zlaćane kose. Osmehom ga je svojim
milovala, kao da ga je večnost celu iščekivala.

Prišao joj je. Dok su procenjivali jedno drugo, Adam pomisli: »Niko
nema oči divnije nego što su njene« - a naglas reče:

-Pored vode sediš. Voda je prijatna, hoćeš li da se okupamo u reci?
-Hoću.
-Hoćeš li da ti potom tvorevine pokažem?
-Hoću.
- Svakom sam dao svoje određenje. Da i tebi služe ću naložiti. Hoćeš li
da novo sazdam biće?
-Hoću.
U reci su se kupali, trčali po lugu. Kako se razdragano smejala devica,
kada je, popevši se na slona, nekakvu igru za nju odigrao razveseljeni Adam,
nju Evom nazivajući!


Dan se već bližio zalasku, dva čoveka su stajala sred divote
zemaljskog postojanja, naslađujući se bojama, mirisima i zvucima. Utihla,
posmatrala je krotko Eva kako se smrkava. U pupoljke su se sklapale latice
cvetova. Iz vidokruga su se gubile u tami prekrasne vizije dnevne.

-Ne žalosti se - već siguran u sebe, reče Adam - sad će nastati noćna
tama. Ona je neophodna da bi se odmorilo, jer ukoliko ne bi nastupila noć,
dan bi se vraćao večito.
-Dan će biti isti ovaj, ili novi dan? - upitala je Eva.
-Vratiće se dan onakav, kakav poželiš ti.
- Kome je potčinjen svaki dan?
-Potčinjen je meni.
- A ti, kome si potčinjen?
-Nikome.
-Odakle si ti?
-Iz proviđenja.
- A sve uokolo, što miluje pogled, odakle je?
-Takođe se iz proviđenja pojavilo, sazdano za mene.
-A gde je onda taj, čija je promisao ova predivna?
-Biva često pored, samo ga ne vidi pogled obični. Ali je bez obzira na
to, sa njim dobro. Sebe on Bogom naziva, ocem mojim i prijateljem. Ne
dosađuje nikad, sve daje meni. I ja njemu želim da dam, ali šta, zasad ne
znam.
-Znači, i ja sam njegovo delo. Isto kao i ti, da mu blagodarim želim. Da
ga zovem prijateljem, Bogom i ocem svojim. Možda bismo zajedno mogli da
razrešimo, kakva dela naša očekuje od nas Otac?
-Čuo sam kako je On govorio da se radost može doneti svima.
-Svima? To znači i njemu?
-Da, znači i Njemu.
-Ispričaj mi, šta želi On.
-Zajedničko stvaranje i radost od posmatranja njegovog.
-Šta radost može doneti svima?
-Rođenje.
-Rođenje? Prekrasno je sve već rođeno.

-Često pomišljam pre sna o čudesnom i prekrasnom stvaranju.
Početkom dana prestaje san, i vidim, nije osmišljeno još uvek. Prekrasno sve
već postoji i vidljivo je na svetlosti dana.
-Hajde da promislimo zajedno.
- Poželeo sam da pre sna pored tebe budem, disanje tvoje da čujem,
da osetim toplinu, o stvaranju zajedno da razmišljamo.
- Pre sna, u sanjarenju o stvaranju predivnom, porivom nežnih
osećanja jedno su drugo mišlju grlili, slivajući se u jedinstveno stremljenje.
Tela materijalna njihova, pomišljeno su odražavala.

ROĐENjE

Dan se vraćao, nastupala je iznova noć. Jednom u procvatu dana, dok
je Adam tigriće razgledao i razmišljao, k njemu je tiho Eva došla, sela pored,
za ruku ga uzela, na svoj stomak Adamovu ruku položila.

- Oseti, ovde u meni, moje i u isto vreme novo biće živi. Osećaš li
Adame - rita se, biće nemirno moje?
-Da, osećam. Meni se čini da ka meni ono hita.
- K tebi? Naravno! Ono je moje ali i tvoje! Tako želim da vidim stvaranje
naše.

Nije u mukama, već je sa ogromnim ushićenjem rađala Eva.

Sve okolno zaboravivši, sebe ne osećajući, posmatrao je Adam
trepereći od nestrpljenja. Rađala je Eva njihovo zajedničko delo.

Klupko maleno, svo mokro, bespomoćno je ležalo na travi. Skupljenih
nožica, ne otvarajući kapke. Adam je posmatrao netremice, kako rukicu ono
pomiče svoju, otvorila su se ustašca, uzdah. Adam se i da trepne bojao, da ne
bi propustio ni najmanji pokret. Čudesna osećanja su ispunjavala sve u njemu
i uokolo. Ne mogavši da se zadrži na jednom mestu, Adam skoči i pojuri
iznenada.

U velikom ushićenju, duž obale reke, kao bez glave jurio je Adam,
neznano kuda. Zaustavio se. U grudima divno, neviđeno nešto se širilo, raslo.
A sve naokolo!... Nije uobičajeno lahor listićima šuštao, on je pevao, po lišću
žbunja i laticama cveća prebirajući. Nisu naprosto plovili po nebu oblaci - svi
oblaci su očaravajuću predstavljali igru. Iskrila se, osmehivala i brže tekla
voda. Tako i treba! Reka! Reka, odražavajući oblake, sasvim se drugačije pod
pogledom izvijala. I cvrkut radosni ptičji u plavetnilu nebeskom! A u travi
zrikanje trijumfalno! Slivalo se sve u jedinstveni ton veličanstvene, nežne
muzike, najdivnije u svemiru.

Vazduha nakupivši više u grudima, koliko god je imao snage, kriknuo je
Adam. Njegov krik je bio osobit, a ne životinjski, najnežnijim tonovima
ispunjen. Utihnulo je sve uokolo. Slušala je Vaseljena po prvi put, kako
likujući, stojeći na Zemlji, peva čovek! Pevao je čovek! Sve što je ranije u


galaksijama odjekivalo, utihnulo je. Pevao je čovek! Slušajući sreće pesmu,
ceo svet vaseljenski je spoznao: nema ni u jednoj galaktici strune kadre da
lepši ton ispusti, od zvuka pesme ljudske duše.

Ali nije mogla da ublaži preobilje osećanja pesma likujuća. Video je
lava Adam i bacio se na njega. Na zemlju je povalio lava kao mače, sa
smehom ga je za grivu vukao, zatim je skočio, pozvao lava pokretom i
potrčao. Lav ga je sledio jedva, a lavići sa lavicom potpuno su za njima
zaostali. Brže od svih jurio je Adam, mahao rukama da ga slede sva stvorenja
na putu. Njegovo delo, smatrao je on, svima će uzmoći radost da donese.

Evo, ponovo je pred njim smotuljak maleni. Njegovo delo! Oblizano
vučicinim jezikom i toplim vetrićem milovano, klupko maleno živo.

Beba oči još nije otvorila – spavala je. Pred njom su se sve zveri koje
su dojurile za Adamom, na zemlju blaženo spustile.

-Divno! - uskliknuo je ushićeno Adam - Iz moje tvorevine, svetlost
slična mojoj, izvire. A možda je jača od moje, kad se nešto čudnovato čak i
meni dešava. Sva stvorenja su blaženo pala pred njim. Toliko sam želeo! Ja
sam uzmogao! Ja sam stvorio! Ja sam stvorio biće prekrasno, živo. Svi! Svi
ga pogledajte.
Adam je obuhvatio pogledom sve uokolo, odjednom je zastao, ukočio
se njegov pogled. Na Evi se pogled zaustavio.

Ona je sedela na travi sama, pomalo umornim pogledom očiju svojih
milovala je obamrlog i iznenada zanemelog Adama.

Novom je snagom ljubav unutar i oko Adama nepojamnim blaženstvom
zasjala. Odjednom... Oh, kako je vaseljenska ljubav zatreperila, kada je Adam
ka prekrasnoj devici - majci naglo potrčao, kad je pred Evom kleknuo, njene
dodirujući pramenove zlatne, i usne, i mlekom ispunjene dojke. Usklik se u
nežni šapat zgusnuo, ushićenje da izrazi rečima pokušavajući:

- Eva! Eva moja! Moja žena! Ti imaš moći da ovaploćuješ snevano!?
Odgovor... Pomalo umoran, nežan tihi glas:
- Da, ja sam žena, tvoja žena. Ovaplotićemo sve, što možeš da
pomisliš ti!
- Da! Zajedno! Mi smo zajedno! Sada je jasno! Mi smo zajedno! Mi smo
kao On! Mi smo kadri da ovaploćujemo proviđenja! Pogledaj! Čuješ li nas, naš
Oče?

Ali, prvi put Adam nije začuo odgovor. Začuđen, skočio je i uskliknuo:

-Gde si Ti, moj Oče! Pogledaj delo moje! Savršena su, čudesna dela
zemaljska Tvoja. Sve je prekrasno: drveće, travke, žbunje i Tvoji oblaci su
divni. Ali, divnije od linija cveta - pogledaj! Radost veću, od svega što si
proviđenjem Ti stvarao, meni je delo moje donelo. Ćutiš. Nećeš da ga
pogledaš? Ali, ono je najveličanstvenije od svih! Više od svega, po duši je
mojoj delo moje. Šta Ti je? Ne želiš ni pogled da baciš na njega?
Čedo je Adam pogledao. Nad probuđenim telašcem bebe, vazduh je
bio plavlji nego obično, nimalo nije treperio vetrić, sem što je neko nevidljiv
nad ustašcima novorođenčeta tanku stabljiku povijao, naklanjajući cvetić. Tri
nežne pahulje cvetnog praha usne bebine dotakoše. Ono - odojče, usne je
obliznulo, blaženo uzdahnulo, rukicu i nogicu pomerilo i nanovo zaspalo.
Dosetio se Adam, dok se on radovao, Bog je bebu nežno pazio, zato je i
ćutao.

Uskliknuo je Adam:

-Znači, Ti si pomagao! Znači, pored si bio i biće priznao.
Začuo je tihi glas Oca:
-Nemoj tako glasno, Adame, probudićeš detešce likovanjem svojim.
-Znači da si Ti, moj Oče, zavoleo, kao mene i delo moje? Ili si ga više
zavoleo nego mene? Ako je tako, zašto? Objasni! Jer, ono nije Tvoje.
-Ljubav, moj sine, ima produžetak; i u biću novom je - nastavak tvoj.
-Ja sam, znači, ovde - i u njemu istovremeno? I Eva je, znači, u
njemu?
- Da, sine moj, vaše delo u svemu je slično vama, ne samo telesno.
U njemu duh, duša, stapajući se, novo rađaju. Vaša nastojanja će se nastaviti,
i mnogo puta pojačati radosne osećaje.
-Šta to znači, biće mnogo nas?
-Ispunićeš sobom zemlju celu. Sve ćeš čulima spoznati, i tada će u
drugim galaktikama tvoja vizija svet uspostaviti još savršeniji.
-Gde je kraj Vaseljene? Šta ću raditi kada dođem do njega? Kada
ispunim sve sobom, pomišljeno stvorim?
- Moj sine, Vaseljena sobom ispoljava misao, iz misli se rađa vizija,
delimično vidljiva materijalno. Kada do kraja stigneš svega, početak nov i
produžetak, tvoja će otkriti misao. Ni iz čega će iznići novo, prekrasno rođenje

Tebe, stremljenja, dušu i viziju tvoju sobom ispoljavajući. Moj sine, beskrajan
si, večan si ti, u tebi su tvoja stvaralačka snoviđenja.

-Oče, kako je dobro uvek, kada govoriš. Kada si pored, da te zagrlim
želim. No, nevidljiv si. Zašto?
- Moj sine, kada su moja snevanja o tebi vaseljenske energije u sebe
upijale, nisam uspevao da mislim na sebe. Snoviđenja moja i misli, samo su
tebe stvarali, moje obličje vidljivo ne sazdajući. Ali, postoje dela vidljiva moja,
oseti ih, nemoj ih razjašnjavati. Naprosto, umom da ih tumači niko iz cele
Vaseljene neće uspeti.
-Oče, meni je lepo kada govoriš. Ti, kada si uz mene – sve je tu. Kada
se zadesim na drugom kraju Vaseljene, kada se sumnje ili nejasnoće u duši
pojave, reci, kako da te nađem? U to vreme bićeš gde?
- U tebi i pored tebe. U tebi postoji sve, moj sine, ti si svih energija
vaseljenskih vladar. Protivurečnosti vaseljenske uravnotežio sam sve u tebi,
samim tim, novo sobom ispoljavaš ti. Ni jednoj od njih ne dozvoli da preovlada
u tebi. Tada ću i ja biti u tebi.
-U meni?
-U tebi, i pored tebe. U tvom biću ste ti i Eva. U tebi delić postoji mene,
tako sam i u tvojoj tvorevini ja.
-Tebi sam sin, ko će za tebe biti novo stvorenje?
-Iznova ti.
-Koga ćeš voleti više - mene, koji sam sad, ili rođenog mene iznova i
iznova?
- Ljubav je jedna, nade je sve više u svakom novom ovaploćenju i viziji.
-Oče, kako si mudar, tako želim da te zagrlim!
- Pogledaj uokolo. Dela su vidljiva, materijalizovane su misli i
proviđenja moja. Materijalnim planom postojanja svog uvek možeš razgovarati
sa njima.
-Zavoleo sam ih, kao što tebe volim, oče. I Evu sam zavoleo, i novo
svoje biće. Unaokolo je ljubav, u njoj želim večno da budem.
-Moj sine, samo u ljubavnom prostranstvu večno ćeš živeti.
Prolazile su godine, može se tako reći, ali vreme je pojam uslovni.
Prolazile su godine, ali čemu brojati, smrt čovek dugo u sebi nije mogao da
oseti. A to znači, da smrt tada nije ni mogla da postoji.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Vera Bojičić
Mesija


Pridružio: 27 Okt 2008
Poruke: 4003
Lokacija: Atlantida

 Poruka Poslao: 12 Nov, 2009 00:53 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Dobro, povlačim temu, znala sam da je veoma iritirajuća, pa ti nastavi priću o Anastasiji.
Vratila sam i tekst koji sam prenela nazad.
PROMENILA SAM JOJ I NASLOV
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 12 Nov, 2009 14:47 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Draga Vera ja ti se izvinjavam ako sam ti pokvario tvoj koncept izlaganja a vezan je za demontiranje ega...Možeš sve izbirsati što sam napisao i nastavi pisati,moje namere nisu bile loše i želim samo da ti kažem da ponekad oslušneš oko sebe i shvatiš da su svi ljudi bitni i da i oni nose zrnce znanja koje je svojstveno samo njima...Mislim da si i ti ovo na početku govorila...
Izvinjavam se svima koji su pratili Verino izlaganje vezano za demontiranje ega,od srca želim svima samo najbolje!!!
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
rale
Mistik


Pridružio: 09 Nov 2008
Poruke: 1283

 Poruka Poslao: 12 Nov, 2009 15:53 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Анастазија! нисам прочитао веће грдило од овог.
Адам и Ева су створени , па Адам никако неможе да буде Син Божји.
Христ је прворођени син Божји.

јер ће доћи време кад здраве науке неће слушати, него ће по својим жељама накупити себи учитеље, као што их уши сврбе.

Тимотеју посланица друга,глава4,3
_________________
једном се живи, али вечно!!!!!!!!!!!!!!!!!!
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 12 Nov, 2009 16:38 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Потом рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.


Јов 20:4, Псал. 8:6, Псал. 100:3, Ефес. 4:24, Јаков 3:9

27. И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.


Проп. 7:29, Мал. 2:15, Мат. 19:4, Мар. 10:6, 1 Кор. 11:7, Кол. 3:10


Ja ne znam Rale šta je sa tobom?
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
rale
Mistik


Pridružio: 09 Nov 2008
Poruke: 1283

 Poruka Poslao: 12 Nov, 2009 21:15 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
Litlneks ::
Потом рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.


Јов 20:4, Псал. 8:6, Псал. 100:3, Ефес. 4:24, Јаков 3:9

27. И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.


Проп. 7:29, Мал. 2:15, Мат. 19:4, Мар. 10:6, 1 Кор. 11:7, Кол. 3:10


Ja ne znam Rale šta je sa tobom?

Па о томе ти и пртичам.Адам је створен и он никако неможе бити Син како каже Анастазија.
Христ је прворођени Син Божји. То је основа хришћанства.
Мегре је пустио машти на вољу и нема ту неке духовне вредности.
_________________
једном се живи, али вечно!!!!!!!!!!!!!!!!!!
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 12 Nov, 2009 23:01 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
rale ::
       
Litlneks ::
Потом рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.


Јов 20:4, Псал. 8:6, Псал. 100:3, Ефес. 4:24, Јаков 3:9

27. И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.


Проп. 7:29, Мал. 2:15, Мат. 19:4, Мар. 10:6, 1 Кор. 11:7, Кол. 3:10


Ja ne znam Rale šta je sa tobom?

Па о томе ти и пртичам.Адам је створен и он никако неможе бити Син како каже Анастазија.
Христ је прворођени Син Божји. То је основа хришћанства.
Мегре је пустио машти на вољу и нема ту неке духовне вредности.


Pa šta je onda Adam ?
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Petar iz Podgorice
Duhovni učitelj


Pridružio: 07 Jan 2009
Poruke: 2593

 Poruka Poslao: 12 Nov, 2009 23:25 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Kreacija. ? !
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
istina
Gost





 Poruka Poslao: 13 Nov, 2009 08:26 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
Litlneks ::
Потом рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.


Јов 20:4, Псал. 8:6, Псал. 100:3, Ефес. 4:24, Јаков 3:9

27. И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.


Проп. 7:29, Мал. 2:15, Мат. 19:4, Мар. 10:6, 1 Кор. 11:7, Кол. 3:10


Ja ne znam Rale šta je sa tobom?


Htjeo ja ili ne aline mogu da ne odgovorim na ovaj predivn post mog BRATA I ANASTAZIJE.

KAKO LI SAMO ODISE LJUBAVLJU I SRECOM I BLAGOSTANJEM.

Brate ... to je taj prvi planski pad ... pad svnas kao svjetlosnih bica na 12 spirala i 36 000 zvojnica. Dakle ... nije pad ... nego zelja za cirkulaciom raznih uzivanja KAO STVARAOCA.

vidis li da u toj prici nema ni drveta zivota ni dobra ni zla ... jer je sve po planu ...

Sve ja islo po planu po drvetu zznanja - zivota - ne po drvetu dobra i zla - smrti.

Dakle postoji i ... SLEDECI PAD ... sa jabukom ... neki je smatraju znakom dobra ... ljubavi neki zlom ... obadva su u pravu ... kao sto sam prije napominjao, jer, zavisi kome odgovara a kome ne.
Taj drugi pad je izveden sa lazima o ... LJUBAVI ... ljubavnom cini koja je bila lazna ... a lazna je bila zato sto je izvedena sa palim rasama ... rasom ... koja nas je izbacila iz raja.

Ili opet ono sto rece DIDI ... ranije se iskopililo...

Zato i imate te tri vrednos RH krvne grupe.

Izgubljene su sve stvaralacke ili osjecajne vrednosti i svjetla i tona i vibracija. Unisteni centri tih nosioca.... ti centri se moraju vratiti iz zakrzljalih stanja da bi se moglo sa njima sluziti, da bi sluzili pozitivnim izrazajima a ne samo negativnim. Da bi se koristile i ostali vidovi hrane ... sto je nemoguce bez tih centara svjetlosti ...

Isus hrist nije sin prvorodeni nego je snaga najjaca, najveca koja se je spustila na nasu planetu da nam da svu nasu izgubljenu snagu koju su nam prevarom uzeli. On se razdijelio u te energije koje mi moramo da uzmemo,vratimo si. Dosao je kada je bilo najkriticnije i trajati ce duze nego mi sami jer je on sada mi amoi smo ON. ON je dakle veoma veliko i visoko duhovno svjetlosno bice koje se je zrtvovalo za nas. .... Svi ostali koje spominjete su nosioci DIJELOVA toga znanja ... Dakle to je nepojmnjivo vece i vislje nego bilo koje ljudsko bice.

Nazarecanin je nosioc i zrtva znanja ...

Anastazija vam prica istinski bez uvijanja i bilo kakog mudrovnja ... ona vam prica iskonsku istinu ljubavi postojanja koja je mila i prijemciva litlneksu ... jer je cista po svim segmentima prirode.

Pozdrav anastaziji i Very Happy litlneksu.
 Nazad na vrh »
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 13 Nov, 2009 09:50 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Pa kada dragi brat Istina postavi pitanje o padu i jabuci,ja moram postaviti još ovaj deo od Anastasije koji najbolje odslikava taj drugi nametnuti pad čoveka sa strane...

JABUKA,
KOJOM SE ZASITITI
NIJE MOGUĆE


-Anastasija, ukoliko je sve u početku bilo tako dobro, šta se desilo
kasnije? Zašto se sad ratovi na Zemlji vode i gladuju ljudi? Postoje krađe,
kriminalci, samoubistva, zatvori. Puno je porodica nesrećnih, dece - siročića.
Kud se zaljubljene Eve denuše? Gde je Bog, koji je obećao da ćemo svi
večno živeti u ljubavi? Između ostalog, setio sam se da se i u Bibliji o tome
govori. Zbog toga što je jabuku sa drveta zabranjenog čovek otkinuo, probao,
iz Raja je čoveka Bog prognao. Čak je i stražu kod vrata postavio, da ne bi
pustili one koji prave gadosti natrag u Raj.
-Vladimire, čoveka Bog nije izgnao iz Raja.
-Ne, isterao ga je, o tome sam čitao. Još je i proklinjao pri tom čoveka.
Evi je govorio da je grešnica, da će u mukama rađati, a da će Adam u znoju
lica svog hranu dobijati. Tako se upravo sada u stvarnosti i događa sa nama.
- Vladimire, porazmisli sam, možda logika takva ili otsustvo njeno,
nekome ko ima cilj svoj, odgovara.
-Čemu ovde logika, i čiji je to cilj?
-Molim te, poveruj. Svako je dužan da nauči da raspoznaje dušom
svojom kako stvarnost da usmerava. Samo ako promisliš sam, moći ćeš da
pojmiš da čoveka Bog nije prognao iz Raja. Bog je do današnjeg dana
sveljubeći Otac ostao. On, Bog je - Ljubav, o tome si takođe čitao.
-Čitao sam.
- Gde je logika onda? Jer, roditelj koji voli, nikad neće svoje dete izgnati
iz doma. Roditelj koji voli, lišavanja sam trpeći, bilo kakve pogreške oprostiće
deci svojoj. Ne gleda Bog ravnodušno na sva stradanja ljudi, svoje dece.
- Da li gleda ili ne gleda - ne znam. Ali je jasno svima da im se ne
suprotstavlja.

- Šta to govoriš, Vladimire? Naravno, istrpeće On i taj bol od sina -
čoveka. Ali, do koje je mere moguće ne shvatati Oca? Njegovu ljubav ne
osećati, ne videti?

-Što se odmah tako uzbuđuješ? Reci određenije. Gde su, u čemu su,
današnja ispoljavanja Božanske ljubavi prema nama?
- Kada budeš u gradu, oko sebe pažljivije pogledaj. Živi tepih
najčudesnije trave prekriven je beživotnim asfaltom, naokolo, od nezdravog
betona gromade, koje domovima nazivaju, među njima automobili spavaju,
dimeći otrovnim isparenjima. A među kamenim gromadama, makar li maleno
ostrvce pronađu, izrastaju travke i cvetovi, tvorevine Božje. Šumom lišća i
ptičijom pesmom On stalno doziva kćeri i sinove svoje, da ono što se dešava
shvate i da se vrate u raj.
Kako se sve više smanjuje sa Zemlje ljubavi svetlucanje, poodavno bi
se umanjio sunčev odbljesak. Ali On, energijom svojom pojačava neumorno
životvornost i sunčevih zraka. On, kao i pre, voli kćeri svoje i sinove. On
veruje, čeka, sanja, kako će jednom, sledećeg svanuća, čovek odjednom
shvatiti i da će spoznaja njegova vratiti Zemlji procvat prvobitni.

- Ali, kako je na Zemlji sve proizašlo proviđenjima Božjim uprkos, te se
nastavlja neznano šta, hiljadama, a možda i milionima godina? Kako je
moguće toliko vremena neprestano čekati i verovati?
-Za Boga vreme ne postoji. Kao kod bilo kog roditelja koji voli, ne
iščezava vera u Njemu. Veri toj blagodareći, svi mi sada živimo. Sami život
svoj stvaramo, slobodu svoju koristeći, koju nam je stavio na raspolaganje
Otac. A odabiranje nikuda vodećeg puta, ljudi nisu iznenada učinili.
-Ako nisu iznenada, onda kako, kada? Šta označava – »jabuka
Adamova«?
- U tim vremenima, kao i sada, Vaseljena je energijama mnogim živim
ispunjena bila. Žive bitnosti nevidljive su svugde, a mnoštvo njih je nalik na
drugo ljudsko »ja«. One gotovo kao ljudi, sve planove postojanja mogu
obuhvatiti, ali materijalno ovaploćenje nije im dato. U tome je čovekovo
preimućstvo nad njima. Uz to, u kompleksu energija suština vaseljenskih,
uvek nad svima jedna energija preovladava. Nemaju one moći da menjaju
međusobne odnose svojih energija.

Među suštinama vaseljenskim postoje skupovi energija nalikujućih
Bogu. Slični su, ali nisu Bogovi. U trenu, uravnoteživši energija mnoštvo u
sebi, one ipak nisu u stanju bića živa da stvaraju u harmoniji, nalik Bogu.

U celoj Vaseljeni nikome ne uspeva da nađe rešenje zagonetke, tajnu
skrivenu da otkrije, kakvom snagom je plan bio sazdan materijalni, gde, u
čemu su povezujuće niti njegove sa svim postojećim u Vaseljeni. Niti kako, na
račun čega je plan taj, sam sebe u. stanju da reprodukuje.

Kada se Zemlja i sve na njoj Bogom stvaralo, zbog brzine neviđene
sazdavanja, nisu uspevale bitnosti da pojme čime, snagom kakvom Bog
stvara svemir. Kada je već sve bilo stvoreno i vidljivo, kada su uvideli da je
čovek jači od svih, isprva zapanjeni, do ushićenja dovedeni, prekrasno
proviđenje su poželeli da ponove. Sazdati isto takvo, samo svoje. Želja ta, sve
je više rasla. Pa i sada, ona u mnoštvu postojećih energija istinski opstaje.
U drugim galaksijama, u drugim svetovima, one su nešto, zemlji nalik,
pokušavale da stvore. Planete, Bogom stvorene su čak iskorišćavale. Mnoge
su uspevale da stvore sličnost zemaljskog postojanja, ali tek sličnost.
Zemaljsku harmoniju, uzajamne veze svega sa svim, dostići niko nije uspeo.
Tako u Vaseljeni, do dana današnjeg, planete sa životom postoje, ali sa
životom – samo izopačeno nalik zemaljskom.

Kada su se pokušaji mnogi, ne samo da se bolje stvori, nego i
postojeće ponovi, svi uzaludnim pokazali (a tajnu Bog nije otkrivao svoju),
onda su se čoveku mnoge od bitnosti počele obraćati. Bilo im je jasno: ako je
delo Božje -čovek, ako je voljen, i voli, nije mogao biti u ma čemu uskraćen
od roditelja ljubljenog. Naprotiv, ogromne mogućnosti Bog je mogao da
prepusti samo čoveku - sinu svome. Počele su da se obraćaju čoveku bitnosti
vaseljenske, i do dana današnjeg nastoje da mu se obrate. Eto, i danas ljudi
postoje koji obaveštavaju okruženje o tome, kako neko sa njima razgovara
nevidljiv, odnekud iz kosmosa i naziva sebe razumom i silom dobra. Tako i
onda, u početku samom, one su se čas poučno, čas sa molbom obraćale
čoveku.
U svim pitanjima suština je ista, samo se maskira na različite načine: »Reci mi
kako, silom kojom je stvorena Zemlja, sve postojeće na njoj, kako, iz čega si ti
veličanstven stvoren, čoveče?«


Ali, čovek odgovor nikome, ipak nije dao. Na to pitanje ni on sam
odgovor nije znao, kao što ga ni sada ne zna. Ali je ineresovanje u njemu
raslo, i na pitanja je od Boga čovek počeo da zahteva odgovore. Nije da Bog
zaista nije odgovarao. Da urazumi je pokušavao čoveka, moleći ga da pitanje
ukloni iz svojih misli:

- Molim te, sine moj, stvaraj. Tebi je dato da stvaraš na zemaljskom
prostoru i u svetovima drugim. Tvojom maštom pomišljeno, ostvariće se.
Samo jedno te molim, ne ispituj, kojom se snagom sve vrši.
-Anastasija, nejasno je, zašto Bog čak ni čoveku, sinu svome, nije hteo
da objasni tehniku stvaranja?
-Samo pretpostaviti mogu. Ne odgovarajući čak ni sinu svome, Bog je
da ga zaštiti od nevolja nastojao, sprečavajući vaseljenski rat.
-Ne vidim vezu nikakvu između odsustva odgovora i rata vaseljenskog.
- Kada bi bila otkrivena tajna stvaranja, na planetama drugim
vaseljenskim bi mogli da izniknu oblici života, jednaki po snazi zemaljskim.
Dve sile bi tada htele da oprobaju jedna drugu. Moguće da bi to takmičenje
moglo i mirno da prođe. Možda bi nalikovalo zemaljskim ratovima. E, tada bi
mogao da se pokrene vaseljenski rat.
- Stvarno, bolje da tehnika stvaranja Božjeg tajnom ostane. Samo da je
ne odgonetne neka od bitnosti sama, bez navođenja?
- Mislim, niko je neće odgonetnuti nikada.
-Zašto si tako uverena?
- To je takva tajna, da je jasna, a u isto vreme je nema, i u isto vreme
nije jedina ona. Ubeđenost mi reč »stvaranje« pojačava, kada joj drugu
pridodaš reč.
-Koju?
-Druga reč je – »nadahnuće.«
-Pa, šta je s tim? Šta mogu da označavaju te dve reči zajedno?
-One...
-Ne! Stani! Ćuti! Setio sam se, govorila si da misli, što znači i reči, ne
iščezavaju u ništavilo, nego u prostranstvu oko nas lebde i njih čuti svako
može. Da li je to tačno?
-Tačno je.
-Bitnosti ih isto tako čuti mogu?

-Da.
-Onda ćuti. Zašto im došapnuti odgonetku?
- Vladimire, ne brini se, ovlaš im tajnu odškrinuvši, možda bih uspela,
samim tim, da im pokažem besplodnost i besmislenost pokušaja neumornih
njihovih. Da bi shvatile i prestale čoveku da dosađuju.
-Ako je tako, onda reci, šta znači »stvaranje« i »nadahnuće«?
-»Stvaranje« označava, da je Bog delao koristeći deliće svih energija
vaseljenskih i svoju, pa čak, ukoliko bi se suštine sve zajedno sakupile da
nešto slično Zemlji ostvare, jedna energija bi im nedostajala. Ona, koja je
prisutna kao ideja Božja, rođena u jednom Božanskom proviđenju.
A »nadahnuće« označava - u porivu nadahnuća dela su se činila. Ko bi od
vajara – umetnika velikih, u porivu nadahnuća stvaralačkog, objasniti
pokušavao, kako je četkicu držao, šta je mislio, gde stajao - na to on pažnju
ne obraća, radom u potpunosti svojim obuzet. Pri tom, postoji energija
Ljubavi, na zemlju poslata od Boga. Ona je slobodna, nije potčinjena nikome i
odanost Bogu sačuvavši, samo čoveku služi jedinom.
- Kako je zanimljivo sve to, Anastasija! Misliš li da će čuti bitnosti, da će
razumeti?
-Čuće, a možda i razumeti.
-Što ja govorim, čuće takođe?
-Da.
-Onda ću im još i sažeti. Hej, bitnosti, jasno vam je sada, zar ne? Više
se za ljude ne kačite. Nećete odgonetnuti zamisao Tvorčevu! Pa, Anastasija,
da li sam im dobro rekao?
-Vrlo su tačno zvučale tvoje poslednje reči: »Nećete odgonetnuti
zamisao Tvorčevu!«
- Koliko dugo one pokušavaju da je odgonetnu?
- Od onog trenutka kada su ugledale Zemlju i ljude, pa sve do
današnjeg dana.
-Čime su njihovi pokušaji Adamu naškodili, ili nama?
- U Adamu i Evi, one su oholost i samovolju probudile. Da ih ubede
uspele su dogmama lažnim: »Da bi se nešto savršenije od postojećeg moglo
sazdati, neophodno je polomiti ga i razgledati, kako deluje tvorevina istinski«.
Tvrdile su često: »Upoznaj sastav svega, tada ćeš iznad svih biti«. Nadale su
se da će, kada Adam tvorevine Boga počne da analizira, shvatiti sastav i
predodređenje njihovo, da će spoznati uzajamnu povezanost svih tvorevina, i
u čemu je ona. One će izazvane Adamove misli videti i razumeti, kako se
može stvarati, nalik Bogu.

Nije obraćao Adam u početku pažnju na savete i molbe. Jednom je Eva
Adama odlučila da posavetuje: »Čujem, glasovi tvrde, da će nam sve bolje i
lakše uspevati, kada upoznamo sastav svega iznutra. Zašto se savetima
uporno suprotstavljamo? Zar ne bi bilo bolje slediti ih bar jednom?«

Prvo je granu drveta sa prekrasnim na njoj plodovima polomio Adam,
potom ... Potom ... sad uviđaš i sam, stvaralačka se zaustavila misao
čovekova. On do današnjeg dana sve raščlanjuje i lomi, pokušavajući da
dozna sastav svega, te primitivno svoje tvori, zaustavljenom trenutno mišlju.


-Anastasija, sačekaj. Potpuno je neshvatljivo. Zašto smatraš da se
ljudska misao zaustavila? Kada se nešto rasklapa, naprotiv, kaže se -
upoznaje se novo.
- Vladimire, čovek je sazdan tako, da ništa ne mora da ispituje.
U njemu je... Kako da kažem jasnije? U čoveku postoji, kao u obliku šifre sve
što je izgrađeno i tako se čuva. Šifra se otvara onda, kada uključuje čovek
svoju nadahnutu stvaralačku viziju.
- Ipak je nejasno, kakva šteta od analiza može biti i zašto one misli
zaustavljaju. Nekako to bolje na primeru pokaži.
-Tačno. Pokušaću primerom. Zamisli, ka cilju nekom putuješ svojim
automobilom. Padne ti na pamet odjednom, da pogledaš kako volan radi, na
račun čega on okreće točkove. Zaustavljaš svoj automobil i počinješ da
rasklapaš njegov motor, na primer.
-Pa, rasklopiću, saznaću gde je tamo šta, a zatim ću i sam moći da ga
popravim. Čega u tome može biti lošeg?
- Ma, dok ti budeš rasklapao, kretanje je zaustavljeno tvoje. Do
određenog vremena, do cilja nećeš stići.
-Zato ću više znati o motoru. Čega ima lošeg ako novo znanje
steknem?
-Zašta će ti ono? Tvoje predodređenje nije da popravljaš - nego da u
kretanju uživaš i stvaraš.

-Neubedljivo si počela da pričaš, Anastasija. Sa tobom se ni jedan
vozač neće saglasiti. Možda samo oni koji nova strana kola voze, japanska, ili
mercedese, oni se retko kvare.
- Dela Božja ne samo da se ne kvare, već i da se samoobnavljaju su u
stanju, pa zašto bi ih onda rasklapali?
-Kako zbog čega? Makar iz znatiželje.
- Izvini, Vladimire, ako nije baš uspešan moj primer. Dozvoli, drugi ću
primer pokušati da navedem.
-Pokušaj.
- Pred tobom žena prekrasna stoji. U tebi strast bukti, veoma ti se
dopada. Ni ona nije ravnodušna prema tebi, te nastoji da se sa tobom sjedini.
U magnovenju, do zanosa obostranog sjedinjavanja, do stvaranja, dolazi ti
misao iznenadna da saznaš iz čega se ta žena sastoji. Kako njeni unutrašnji
organi rade. Želudac, jetra, pluća. Šta jede, šta pije. Kako će sve to raditi u
trenutku intime.
- Dosta. Ništa više ne govori. Savršeni primer si mi dala. Neće biti
bliskosti, stvaranja neće biti. Ništa se neće dogoditi, ukoliko ta misao prokleta
dođe. Jednom mi se to dogodilo. Žena mi se dugo dopadala jedna, ali mi se
nije podavala. A kad je jednom ipak pristala, iznenada pomislih, kako da
najbolje sve uradim i iz nekog razloga posumnjah u moći svoje. Kao rezultat,
ništa nije ispalo. Takva je bila bruka, da sam se i straha nahvatao. Druga sam
pitao posle, i sa njim se isto dogodilo. Zajedno smo čak i kod lekara išli. Lekar
nam je rekao da je to nekakav psihološki faktor. Nije trebalo sumnjati, niti
analizirati šta i kako. Mislim da je zbog ovog faktora muškaraca podosta
nastradalo. Sad razumem: sve je to zbog tih bitnosti, zbog Adama je sve i
zbog saveta Evinih. Da, loše su postupili oni tada.
- Zašto kriviš samo Adama i Evu? Danas pogledaj, Vladimire, zar ceo
ljudski rod ne ponavlja uporno istu grešku, zavete narušavajući Božje? Adamu
i Evi nisu bile posledice jasne, ali zašto danas čovečanstvo uporno nastavlja
sve da analizira? Dela živa da razrušava? Danas! Kada su posledice tako
očite i žalosne.
- Ne znam. Možda je nužno sve ljude nekako protresti? Zapetljali smo
se, izgleda, u neprekidnom demontiranju i sortiranju? Evo, sad sam pomislio -
šteta što Bog nije zaista kaznio Adama i Evu. Da je dobro isprašio Adama i

sve gluposti mu izbio iz glave, zbog kojih čovečanstvo danas strada. A i Evu
da je po mekom mestu dobrim prutom izudarao, da se savetima svojim ne
upliće.

-Vladimire, Bog je potpunu slobodu čoveku dao, i u mislima svojim
kazne nikakve nije osmislio. Pri tom, kaznama se u mislima učinjeno izmeniti
ne može. Dela loša činiće se dotle, dok prvobitna misao u čoveku ne bude
izmenjena. Reci, na primer, šta misliš, ko je smrtonosnu raketu izumeo i uz
nju, nuklearnu bojevu glavu?
- U Rusiji je akademik Koroljov rakete gradio. A pre njega je teoretski o
njima Ciolkovski govorio. Američki naučnici su se takođe veoma zalagali.
U raketnoj industriji radi mnogo ljudskih umova. Pronalazači u raznim
zemljama mnogo rade.
- Vladimire, pronalazač svih raketa i sveg oružja smrtonosnog je, u
stvari, samo jedan.
- Kako može biti jedan, kada na pravljenju raketa u raznim zemljama
čitavi naučni instituti rade i svoja dostignuća u tajnosti drže? Trka u
naoružanju se u tome i sastoji, ko će brže i savršenije oružje da proizvede.
-Svim ljudima, koji sebe naučnicima – istraživačima nazivaju,
nezavisno od toga u kojoj zemlji žive, on, taj jedini pronalazač, sa
zadovoljstvom sugestije deli.
- Gde, u kojoj zemlji živi i kako se zove?
- Misao razaranja. Ona je prvobitno, probivši se do čoveka i telom
ovladavši njegovim materijalnim, koplje i vrh kameni proizvela. Zatim je njom
osmišljena strela, a od željeza vrh njen.
- Pa, ukoliko zna sve, ta - rušilačka misao, zašto nije odmah raketu
proizvela?
- Materijalni plan zemaljskog postojanja, sve zamišljeno ne ostvaruje
odmah. Usporavanje u materiji, Tvorcem je zarad shvatanja smisla dato.
U misli rušilačkoj, od koplja i toga što postoji danas, oružja sadašnjeg i
budućeg, mnogo je smrtonosnijeg proizvedeno odavno. Da bi ostvarila u
zemaljskom materijalnom programu ne samo koplje, trebalo je mnogo fabrika
izgraditi, laboratorija, koje se naučnim danas nazivaju. Pod, spolja gledano,
zgodnim izgovorima, ljudi su sve više uvlačeni da sprovode u život misli
smrtonosne.

- Zašto joj je potrebno da se napreže tako neumorno?
- Da bi se učvrstila. Da bi uništila kompletan materijalni plan Zemlje.
Svemu vaseljenskom da pokaže, da je iznad svih, i da je od Boga nadmoćnija
energija suštinska sverušilačka njena. A dejstvuje ona kroz ljude.
- Kakav gad, kako je prepredena! Kako bi mogli sa Zemlje da je
proteramo?
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
istina
Gost





 Poruka Poslao: 13 Nov, 2009 11:05 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
Litlneks ::
Pa kada dragi brat Istina postavi pitanje o padu i jabuci,ja moram postaviti još ovaj deo od Anastasije koji najbolje odslikava taj drugi nametnuti pad čoveka sa strane...

JABUKA,
KOJOM SE ZASITITI
NIJE MOGUĆE

- Misao razaranja. Ona je prvobitno, probivši se do čoveka i telom
ovladavši njegovim materijalnim, koplje i vrh kameni proizvela. Zatim je njom
osmišljena strela, a od željeza vrh njen.
- Pa, ukoliko zna sve, ta - rušilačka misao, zašto nije odmah raketu
proizvela?
- Materijalni plan zemaljskog postojanja, sve zamišljeno ne ostvaruje
odmah. Usporavanje u materiji, Tvorcem je zarad shvatanja smisla dato.
U misli rušilačkoj, od koplja i toga što postoji danas, oružja sadašnjeg i
budućeg, mnogo je smrtonosnijeg proizvedeno odavno. Da bi ostvarila u
zemaljskom materijalnom programu ne samo koplje, trebalo je mnogo fabrika
izgraditi, laboratorija, koje se naučnim danas nazivaju. Pod, spolja gledano,
zgodnim izgovorima, ljudi su sve više uvlačeni da sprovode u život misli
smrtonosne.

- Zašto joj je potrebno da se napreže tako neumorno?
- Da bi se učvrstila. Da bi uništila kompletan materijalni plan Zemlje.
Svemu vaseljenskom da pokaže, da je iznad svih, i da je od Boga nadmoćnija
energija suštinska sverušilačka njena. A dejstvuje ona kroz ljude.
- Kakav gad, kako je prepredena! Kako bi mogli sa Zemlje da je
proteramo?


Jednostavno je nemoguce naci rijec protiv teksta ... treba samo HTJETI razumjeti...

Kako isterati sve to ... napomenio sam neki dan Isusove rijeci kako ce se preko njega vratiti samo ako na sve zamrzis pa cak i na oca i majku ... sto znaci ... NE NJIH MRZITI po ovom ljdskom misli ... nego ne moze moj sin, ne treba da poslije moje smrti umre i on ... JOS ... gluplji nego sto sam bio ja... A da bi on to ostvario mi moramo uciniti nemoguce A TO JE ... ubijediti svoje dijete de je sve laz ... te da se prate ovakve teme i ovakve sto je pulsar otvorio ... a koje vode ka istom mijestu jer i anastazija i on govore o istom ucenju, glavnom...
Dakle pravi PUTEVI do pravog i prvog znanja ... UCENJA.

http://www.objave.com/phpBB2/viewtopic.php?t=1651

A onaj gornji dio ili prvi ovog izdvojenog teksta protumaci si sam...

Ovaj post je izmenjen!
Možete pogledati prethodne verzije...
 Nazad na vrh »
TATA SINANA
Duhovni učitelj


Pridružio: 24 Jun 2008
Poruke: 2805
Lokacija: Negde oko duge

 Poruka Poslao: 13 Nov, 2009 11:27 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Evo i linka...
Pa nam se pridruzite-ko zeli naravno...

http://www.anastasija.org.rs/

Jedno pitanje Raletu...
Koliko imas godina?

Pozzzz Laughing
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
istina
Gost





 Poruka Poslao: 13 Nov, 2009 15:17 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Brate ... o svemu smo pomalo raspravljali ... eto ti pises o Anastaziji ... a ja vam dajem jos dublje odgovore ... kako to ...? sta mislis da se shvati ono sa najmladim sinom koji jos uvijek zivi na zemlji u raju ... a i oni umrli su u raju ... a otac ide i vamo i tamo.

Znaci da im je zainteresiranost probudena. A to trba citavom covjecanstvu da se desi.
A kako da se desi ... pa rekao sam davno i napominjao da se svaka rijec prvo protumaci.
Svaka tijec je jedna prica. Vidis seks ... ma ko ga ne voli ... pa to je stvarno nesto - u mnogo pogleda ... jedanput je jedna zenska ovdje rekla da joj vise nije jasno ko je u pravu. Imati ga ili ne imati ga, jel dobar ili nije ... Pa neme nista bolje, ali se treba znati sta, kako i kada u koje vreme, vise ili manje i kada se moze i kako upotrebiti u obrnutom smislu i gdje mu je granica. Dakle ... seks ... a koja je druga nasa rijec za seks, e, to je sramota reci ... ZASTO...? molim lijepo ... kada isto znaci, zasto. Brezobrazna je, ma nemoj, ali zasto je ona druga bezobrazna a ova nije a isto znaci.
Koja glupost... seksati je nesto jako lijepo i milo ... ijuuuu sramota je reci a svi to rade, zar to nije malo cudno... da je najliepse i najzlade i najvrednije i najveci tabu.
Ovce ::: jel pise da smo ovce ... pa o ovcama se mora brinuti ... one ne razmisljaju ... dakle, ljudi moraju poceti razmisljati, razmisljanje im treba postati isto tako normalno kao sadasnje ne razmisljanje. Kada bi se samo pocelo - i zivot bi postao mnogo interesantniji ... nebi nikada vise niti stali sa razmisljanjem. Zato sam uporno i tvrdio da je sve laz ... tako da se treba bas o svemu razmisljati, i to je pocetak kolektivnog budenja...
Jer sto se Adama tice ... cista logika govori da tu nesto ne stima ... a poceti ce se shvacati samo onda ako se ... posumnja ... u tu pricu.

Jer nije moguce da kada je Bog stvorio njega i Evu da su odmah pali ... nemoguce je ...

Morao je to biti citav jedan narod da tako kazem .... koji PRVO zivio u tom raju ... po planu ... pa tek se onda moglo desiti nesto sto bi ih srusilo iz raja ... neko je morao biti prvi ... Neko je dakle sveo namjerno dvije price u jednu, da bi se jedna sakrila.
 Nazad na vrh »
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 13 Nov, 2009 15:27 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Pa kada je krenulo neka ide dalje,sve je enregija i sve je u pokretu,život nikada stati neće...
Evo brate neka se čita,može se preneti raznim rečima i spoznajama a ja dajem na uvid svakome i neka razmišlja svojom glavom samo,kao što ti reče neka se svi probude iz hipnotičkog sna i neka počne da se misli,veliki će to korak biti za čovečanstvo...

Kao i ti što reče u vezi seksa,trebali bi se znati neke stvari...

INTIMNE
VEZE SA NjOM
TREBA IZBEGAVATI


- Ne dopuštati u sebe njeno prodiranje. Sve žene intimne veze neka
izbegavaju sa muškarcima koji su dozvolili sebi misao razrušenja, da se ne bi
iznova i iznova obnavljala.
- Uh ti! Kad bi se oko toga sve žene dogovorile, s uma bi sišli naučni,
vojni umovi.
- Vladimire, ukoliko bi sve žene tako postupale, ne bi bilo na zemlji rata.
-To je već tačno. Zakačila si se opasno za sve ratove. Mnogo hoćeš,
da sve ratove tvoja ideja može da uguši. Preterala si. Stvarno, ko će od
muškaraca hteti da ratuje, ako nijedna žena posle neće s njim da spava, niti
potomstvo da mu donese. Proizlazi, onaj ko rat započne, sam sebe, pa i
potomstvo celo svoje ubija.
- Kad bi žene sve tako htele da učine, rat niko ne bi započinjao. Grešno
posrnuće Evino i svoje, pred sobom i Bogom, današnje žene bi iskupile.
- Šta bi se na Zemlji tada dešavalo?
-Iznova bi cvetom vajkadašnjim procvetala Zemlja.
- Uporna si Anastasija, svojoj viziji si, kao i pre, verna. Ali si i naivna.
Kako se može verovati u sve žene na Zemlji?
- Pa kako da ne verujem ženama, Vladimire, kad znam, da je u svakoj
ženi koja danas na Zemlji živi, Božanska suština sačuvana. Neka, neka se u
svoj svojoj lepoti raskrili ona. Boginje! Žene Božanstvene Zemlje. U sebi
otkrijte Božansku bit svoju. Vaseljeni pokažite u potpunosti sebe, u krasoti
praizvora. Vi ste stvorenja savršena, iz Božanskog proviđenja stvorene. Vi,
svaka od vas, kadra je da savlada energije Vaseljene. O žene, boginje cele
Vaseljene i Zemlje!
- Ma, kako se može tvrditi, Anastasija, da su na Zemlji sve žene boginje?
Baš mi smešno postaje od naivnosti tvoje. Zamisli samo! Sve su one


-boginje. I one što za tezgama stoje, u radnjama i kioscima raznim!
Spremačice, sudopere, kelnerice. U kuhinji što iz dana u dan stalno kuvaju,
peku, pa posuđem zveckaju - takođe su boginje? Uopšte uzev, i bogohuliš.
Kako je moguće narkomanke, prostitutke - boginjama nazivati? U redu ako bi,
u hramu... ili na balu prekrasna igrala dama, za njih bi se još moglo reći: ona
je boginja. A aljkavuše razne, u dronjke prastare odevene, niko boginjama
nikada neće nazvati.
- Vladimire, okolnosti savremenog doba primoravaju ih da u kuhinji
stoje svakodnevno, boginje zemaljske. Tvrdio si, da ličim na zverčicu, da je
život moj primitivan, a da je civilizovan samo onaj, u kome ti živiš. Pa, zašto
onda žene u civilizaciji tvojoj, deo života u kuhinji tesnoj provode? Pod su
prinuđene da peru, iz radnji teške torbe da tegle. Razmećeš se civilizacijom
svojom, pa zašto je onda toliko prljavštine u njoj? Zašto boginje najlepše
zemaljske, u čistačice pretvarate svoje?
-Ma, gde si videla čistačicu - boginju? Te, koje nešto vrede, na
izborima blistaju lepote, utapaju se u raskoši, njima bi da se ožene svi hteli.
Ali, samo za bogate se one udaju. A aljkavuše razne, ni bednicima nisu
nužne.
- Svaka žena ima lepotu svoju. Samo joj nije uvek dato da se pokaže.
Tu lepotu savršenu, kao struk, na primer, izmeriti nije moguće. Dužina nogu,
obim grudi, boja očiju u tome nisu važni. Lepota je u ženi unutra, i u mladoj
devojci, i u prestareloj dami.
-Nije nego, i u prestarelim damama. Još mi o staricama
penzionerkama ispričaj! One su, po tvome, šta, takođe prekrasne boginje?
-Na svoj način, prekrasne su i one. Bez obzira na tok životnih
poniženja, lomove mnogih sudbina, bilo koja žena, koju babuskerom nazivaju,
jedno jutro može uvideti. Probudi se u praskozorje, po rosi prošeta, zrakom
poimanja se izlasku sunca nasmeši, i tada...
-Šta tada?
- Odjednom, nekoga može primorati da je zavoli. Najvoljenija postavši,
njemu će predati toplinu svoje ljubavi.
-Kome njemu?
- Tom, jedinstvenom svom, koji u njoj boginju spozna.
-To ne biva.

- Biva. Pitaj starije. Doznaćeš, strasnih ljubavnih priča itekako ima i kod
njih.
- Zaista si uverena da su žene sposobne svet da menjaju?
-Sposobne su! Kadre su bez svake sumnje, Vladimire. Prvobitna
načela izmenivši zbog svoje ljubavi, one, bića Božja savršena, vratiće Zemlji
prekrasan vajkadašnji vid, celu Zemlju preobrativši u rascvetalu baštu
Božanskog proviđenja. One su - bića Božja! Prekrasne boginje Božanske
Zemlje!
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
istina
Gost





 Poruka Poslao: 13 Nov, 2009 16:32 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Tebe bi mozda trebalo malo nalupati btate, sta mislis ... onako bratski ... sto se nisi prie nadovezivao na moje price ... salim se znam, i vreme i raspored ... treba da se ja nadovezujem na tvoje ... ipak se okrece ..

Rekoh li ja da zene traze demokraciju i da vladaju ... pa onda im treba to i dati ... da nauce kako da vladaju sa ta tri coska od cetiri ,,, bila bi to savrsena demokracuja.
Nepobjediva zar ne ... jer za mene je svaka zena jedan divan cvijet. Cvijet koji treba da mirise.
Taj cvijet treba da sve sto treba i djetetu i muzu ... i ljubav i miris i ljepote razne koje kome pripadaju, a ne lukavstva razna. Zavodenja mirisom i ljubavi koju niti najbjedniji muskarac nije u stanju da odbije. Ali da da onome kome pripada. Ni napoleon niti ostali nisu mogli bez ljubavi. Sjetite se onog filma o onom gladiatoru koji je bio vojskovoda rimski i slicnih filmova.

E vidis, opet je problem u neznanju, u ne prihvacanju novoga to jeste staroga.
Kada smo raspravljali na numerologiji a i dalje ... ljudi ne vjeruju u to a i ni u horoskope.
Kako ce i vjerovati kada ne znaju i ne shvacaju da je sve u njima .. a oni su kosmos u malom, sabijeni. To sto je u malom je i u velikom ... u planetama i zvijezdama ... a da bi se sa njima spoilo moras se prvo pospajati sa svoim centrima u tijelu. A ako zelis znati ponesto i bez toga onda se koriste navedeni nacini. Jer tamo je sve zapisano i ne menja se ... to je nas posao, menjati se ... ali treba ipak naci sebe na najjednostavniji nacin.
Kada neko cita i usporedi sebe sa horoskopom i brojem ... ustanoviti ce da to uopste nije tacno i da mu se nista ne pogada. A to nije tacno, njemu se sve pogodilo, ... alo on nije on ... razumijes ... zivi nekoga drugoga ... pa tako ne priznaje svoje, smatra to lazi.

Ako neko hoce kupiti drugi auto i ima cvrstu volju, a nekako mu ne ide, znaci da ne treba da ga kupi sada... ako to horoskp i potvrduje da nije vreme on ce taj horoskop odbaciti jer mu ne ispunjava zelje. Kupi auto na silu i sledeci mjesec ga razbije, placa ga dugo vremena a nema ga .... a da je kupio pet teladi i ranio to isto vreme ... u tome bi imao uspjeh i kupio dva auta i bio sav sretan. Mozda bi dao firmu svom zamjeniku da ju vodi tri mjeseca a sebe bi maknio jer mu dolazi los period koji se moze izbjeci samo znajem.

U proslom postu sam htjeo dati naznaku na znacenje jedne rijeci ... i zasto se, ih mijenjaju ... zasto je rijec, obicnatabu na jedan nacin a na drugi nije a isto znace.
 Nazad na vrh »
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » POTRAGA ZA SVEZNANJEM
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20,
21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40,
41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50  Sledeci
Strana 2 od 50

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka Svakodnevne duhovne spoznaje (uvidi) 704 plavizrak 140055 26 Feb, 2011 16:10 pm
plavizrak Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka PUT SRCA... 89 Vakan Tanka 150612 23 Dec, 2010 05:49 am
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka NOVI SKENER ZA SNIMANJE SRCA 0 adminfob 3908 20 Jan, 2009 02:50 am
adminfob Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom