ANASTASIJA-zvoneći kedri Rusije
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20,
21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40,
41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50  Sledeci
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » POTRAGA ZA SVEZNANJEM
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
TATA SINANA
Duhovni učitelj


Pridružio: 24 Jun 2008
Poruke: 2805
Lokacija: Negde oko duge

 Poruka Poslao: 10 Feb, 2010 11:13 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

MAjstore pa nisam ja dzabe zavrsio skolu za Waldorf ucitelja.
Sta vas zanima?
Kada sam pre jedno 6 meseci pisao o skolovanju nove dece, nije bas bilo nesto zainteresovanih za tu temu...
DRAGO MI JE DA JE SADA DRUGACIJE ..
Laughing
_________________
Dela i jedino dela su ona koja dele bica ...
Na ona koja imaju znanje i ona koja ga jos uvek nemaju...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
majstor
Mistik


Pridružio: 14 Mar 2009
Poruke: 1456
Lokacija: putnik

 Poruka Poslao: 10 Feb, 2010 17:44 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
DAJBOG ::
MAjstore pa nisam ja dzabe zavrsio skolu za Waldorf ucitelja.
Sta vas zanima?
Kada sam pre jedno 6 meseci pisao o skolovanju nove dece, nije bas bilo nesto zainteresovanih za tu temu...
DRAGO MI JE DA JE SADA DRUGACIJE ..
Laughing


Znam druze, ali hteo sam da to ti sam kazes, da te ne bih ja opterecivao,ako imas dovoljno vremena, trebas tu temu posebno otvoriti pa cemose ukljuciti, mislim da je izuzetno bitna

pozzz
majstor
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Grishka
Tragalac


Pridružio: 31 Avg 2009
Poruke: 102

 Poruka Poslao: 10 Feb, 2010 22:56 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Majstore brate kako doći do Šćetinjina,ovo što pominje ovaj englez su extra ideje milina mi slušati ovog profu, but, mi imamo ženu koja nudi modifikovan za nas, prirodni srpski prilagođen, metod razvoja dece a Boga mi i odraslih, koji je sličan Šćetinjinu, a mislim da
bi se i Anastasija složila. To je profesor književnosti Milica Novković .
Smatram da sve mame i tate(buduće), treba da debelo prelistaju ovaj bukvar koji, nas može poučiti Stvaralačkom Vaspitanju dece, odnosno "očuvanju prirodne kreativnosti "
kod dece.Mi u stvari netreba ništa Deci da damo, već treba da im ništa ne uzmemo.
Tako majstore dok ne dođemo do Šćetinjina imamo čime da se zanimamo.
Pozdrav braćo i sestre
_________________
Sve je onako kako posmatramo .
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
majstor
Mistik


Pridružio: 14 Mar 2009
Poruke: 1456
Lokacija: putnik

 Poruka Poslao: 10 Feb, 2010 23:26 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
Grishka ::
Majstore brate kako doći do Šćetinjina,ovo što pominje ovaj englez su extra ideje milina mi slušati ovog profu, but, mi imamo ženu koja nudi modifikovan za nas, prirodni srpski prilagođen, metod razvoja dece a Boga mi i odraslih, koji je sličan Šćetinjinu, a mislim da
bi se i Anastasija složila. To je profesor književnosti Milica Novković .
Smatram da sve mame i tate(buduće), treba da debelo prelistaju ovaj bukvar koji, nas može poučiti Stvaralačkom Vaspitanju dece, odnosno "očuvanju prirodne kreativnosti "
kod dece.Mi u stvari netreba ništa Deci da damo, već treba da im ništa ne uzmemo.
Tako majstore dok ne dođemo do Šćetinjina imamo čime da se zanimamo.
Pozdrav braćo i sestre


Do Scetinjina za sada tesko, ali Dajbog je zavrsio valdorf i to za ucitelja...nadam se da ce kad bude imao vremena poceti da nam izlaze sistem kreativnog obrazovanja...znam ko je Milica Novakovic citao sam njene knjigice...dosta se razlikuju od trenutnog skolskog sistema...ali to je jako daleko od Valdorfa ili Scetinjina

Dok Dajbog ne pocne pisati na tu temu, moracemo se strpiti

pozzz

majstor
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Grishka
Tragalac


Pridružio: 31 Avg 2009
Poruke: 102

 Poruka Poslao: 10 Feb, 2010 23:40 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Neznam šta je Valdorf škola.
_________________
Sve je onako kako posmatramo .
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
majstor
Mistik


Pridružio: 14 Mar 2009
Poruke: 1456
Lokacija: putnik

 Poruka Poslao: 10 Feb, 2010 23:47 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
Grishka ::
Neznam šta je Valdorf škola.


Ukratko...skola koju je osnovao Stajner...na insistiranje i finansiranje Valdorfa...to su oni poznati hoteli izmedju ostalog...skola je zasnovana na antopozofkim principima...potpuno je kreativna , nema ocenjivanja, deca 10-tak puta brze napreduju...nazalost kod nas ih nema...samo bogate zemlje zapada imaju Valdorf skole
za nas samo sistem za zaglupljivanje. Dajbog ce sigurno jos boljeobjasniti i ispraviti ako sam nesto pogresio

pozzz

majstor
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
zvoncica
Mesija


Pridružio: 09 Jan 2009
Poruke: 4073

 Poruka Poslao: 11 Feb, 2010 00:01 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Mali od moje frendice ide u Waldorfski vrtić (ima tri godine). Imaju posebnu sobu u kojoj spavaju, sami spremaju krevet (koliko mogu) i jedu...i drugu u kojoj se valjda igraju, pa kuhinju. Uglavnom, sve rade skupa s tetama...imaju igranje vani nakon doručka, obavezno neka šetnja makar deset minuta, spavanje nakon ručka i tu nedje dođe tri, četiri sata i doma.

Neki dan sam išla po njega (da ga iznenadimo!) i dočekao nas je u tuđoj robi a njegova se sušila na svim radijatorima u hodniku. Objasnio nam je da je prao suđe, nakon kuhanja. Pa je valjda sve smočio, ali imaju u rezervnu robu u ormariću (dakle, očekivane situacije...)
To je više manje sve što znam, a ovo o rasporedu kad šta rade itd. mi je on sam ispričao. Inače, voli ić u taj vrtić.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
majstor
Mistik


Pridružio: 14 Mar 2009
Poruke: 1456
Lokacija: putnik

 Poruka Poslao: 11 Feb, 2010 00:06 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
zvoncica ::
Mali od moje frendice ide u Waldorfski vrtić (ima tri godine). Imaju posebnu sobu u kojoj spavaju, sami spremaju krevet (koliko mogu) i jedu...i drugu u kojoj se valjda igraju, pa kuhinju. Uglavnom, sve rade skupa s tetama...imaju igranje vani nakon doručka, obavezno neka šetnja makar deset minuta, spavanje nakon ručka i tu nedje dođe tri, četiri sata i doma.

Neki dan sam išla po njega (da ga iznenadimo!) i dočekao nas je u tuđoj robi a njegova se sušila na svim radijatorima u hodniku. Objasnio nam je da je prao suđe, nakon kuhanja. Pa je valjda sve smočio, ali imaju u rezervnu robu u ormariću (dakle, očekivane situacije...)
To je više manje sve što znam, a ovo o rasporedu kad šta rade itd. mi je on sam ispričao. Inače, voli ić u taj vrtić.


nazalost u Srbiji toga nema...da deca sama uce, rade, razmisljaju pre svega , a sve kroz igru...ovde samo sila...bubacenje
Idea
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
TATA SINANA
Duhovni učitelj


Pridružio: 24 Jun 2008
Poruke: 2805
Lokacija: Negde oko duge

 Poruka Poslao: 11 Feb, 2010 00:07 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

EVO NESTO MALO ZA POCETAK.CISTO DA MALCICE ISCITATE...
OVO JE OGROMNA TEMA...

OPŠTE PEDAGOŠKE ODREDNICE
NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA
U VALDORF ŠKOLAMA

1. Vaspitni zadaci i obrazovni ciljevi

Obrazovni ciljevi i vaspitni zadaci uvažavaju, s jedne strane, razvoj ličnosti (kognitivno, emocionalno i konativno obrazovanje), a s druge, zahteve vremena i temeljna obeležja kulture i društva s kojima se mladi čovek svakodnevno susreće. On treba da nauči kako da se naspram njih odgovorno i stvaralački ophodi. Temeljna vaspitna intencija je da se razvijaju sposobnosti i spremnost za stvaralački i odgovorni odnos prema svetu, a ne na puko prilagođavanje određenim društvenim odnosima, vrednostima i normama.
Sve veća specijalizacija, ekološka kriza, dominacija materijalističkog pogleda na svet, kao i preplavljenost medija u svim životnim područjima, dovode do toga da čovek postepeno sve više nestaje iz kulture kao njen subjekt i stvaralac, a umesto toga postaje samo njen konzument i objekat. Waldorfska pedagogija u svojoj osnovnoj nameri nastoji da ponovno osvoji područje ljudskog (koje je izgubljeno i sve više se gubi) i da aktivno pridonese njegovom daljem negovanju. Zato je temeljni zadatak ovakve škole osposobiti mlade ljude za aktivno sučeljavanje sa savremenim društvom, kulturom i tehnikom. To je svet u kojem mladi čovek živi i upravo za život u takvom svetu on treba da bude i pripremljen. Međutim, on ne treba da bude tom svetu podređen i da ga bezuslovno prihvati, nego treba da bude sposoban da se prema njemu aktivno i kritički odnosi, kao i da u sebi stvara viziju boljeg i ljudskijeg sveta. U skladu sa tom vizijom onda on može odgovorno da kreira svet koji postoji. Da bi mladi čovek mogao da raste bez straha od budućnosti, s pozitivnom okrenutošću prema svetu, njemu je potreban jedan prostor koji mu to na pravi način omogućuje. Time se pred Valdorfske škole postavlja i jedan mnogo širi vaspitni zadatak: telesno, duševno i duhovno zdravlje mladog čoveka.

U skladu s tim valdorfska osnovna škola postavlja sebi sledeće opšte i posebne ciljeve:

Opšti ciljevi valdorfske osnovne škole:

1. Pružiti svakom učeniku opšte osnovno obrazovanje
2. Razvijanje pismenosti, sposobnosti izražavanja i stvaranja na maternjem jeziku
3. Podrška razvoju identiteta učenika (ličnog, socijalnog), te razvijanje svesti o kulturnom i nacionalnom identitetu, uz istovremeno razvijanje svesti o pripadanju svetskoj zajednici i humanističkoj kulturnoj tradiciji
4. Upoznavanje sa srpskom, evropskom i svetskom kulturnom tradicijom
5. Upoznavanje drugih kultura i učenje stranih jezika
6. Podsticanje i podrška skladnog telesnog, duševnog i duhovnog razvoja u skladu s njihovim sposobnostima i zakonitostima razvoj.

Posebni vaspitno - obrazovni ciljevi:

1. Podsticati i razvijati otvorenost za promene i sposobnost rešavanja problema
Zahtev pripremanja za život i za samostalno kreiranje svog mesta u svetu polazi od temeljnog obeležja savremenog sveta, a to je promena. Zato mladi čovek ne može nikako da se pripremi za celokupni život samo u detinjstvu, nego ga treba tako pripremiti da u toku života bude u stanju da stalno prati promene ( da celog života uči), da bude osetljiv na svet oko sebe, da sve te promene kritički prihvata i da zna da se sa njima na pravi način ophodi. Pretpostavka za to je osetljivost za pojave oko sebe, sposobnost postavljanja problema, kao i živo, pokretljivo mišljenje koje treba stalno razvijati, preko razumevanja do sposobnosti samostalnog uočavanja i rešavanja problema.

2. Stvarati uslove za razvijanje sposobnosti, kao i spremnosti za komunikaciju
Savremeni način života i upućenost na ispunjenje niza životnih uloga, aktivna porodična, profesionalna i društveno-politička uloga čoveka u svetu zahteva razvijene komunikacijske sposobnosti koje ne obuhvataju više samo sposobnost upotrebe (situaciji primerenih formi) govora, nego puno više sposobnost iznošenja vlastitog mišljenja, sposobnost dijaloga, argumentovano iznošenje vlastitog mišljenja i spremnost (volju) za komunikacijom sa drugima. Zato se razvoj opštih komunikacijskih sposobnosti smatra značajnim obrazovnim ciljem koji se postepeno u svim nastavnim sadržajima ostvaruje, a posebno se podstiče umetničkom nastavom koja neguje slobodu svih oblika izražavanja. Naučiti izraziti svoje sopstveno mišljenje, osećaje i htenja na kulturi prihvatljivi, ali kreativan način - znači stvoriti osnovu za daljnji razvoj komunikacijske kompetencije, odn. jedne demokratske kulture.

3. Podsticati i razvijati poverenje u vlastite sposobnosti ( samopouzdanje )
Slobodno i odgovorno prema životu se postavlja samo pojedinac koji je razvio samopoštovanje i realnu sliku o sebi. Škola tome može pridoneti podsticanjem iskustva isprobavanja i upoznavanja svih sopstvenih mogućnosti, iskustava uspeha i poverenja u sebe

4. Sticanje i vežbanje unutrašnje kontrole
( samodisciplina, mišljenje i delovanje prema vlastitim vrednosnim merilima)
Ovaj se cilj ostvaruje postepeno i opravdava se zahtevom da mladi čovek treba da živi u zajednici i da u njoj doživljava sebe kao deo jedne celine, ali da on nije samo onaj koji se toj celini jedino prilagođava, nego upravo onaj koji u njoj stoji odgovorno i aktivno. To znači da od njegovog ponašanja zavisi kako će ta celina izgledati. Za to je potrebno da se škola uspostavi kao jedan celovit socijalni organizam, u kojem se taj mladi čovek oseća sigurnim i jednakopravnim, koja mu omogućuje iskustvo pravednosti, snošljivosti, slobode mišljenja i ponašanja, činjenja za svoju dobrobit i za dobrobit drugoga, donošenja moralnih procena i odluka. Ovaj se obrazovni cilj razvija postepeno: od spolja vođenog ponašanja ( preko oponašanja – u mlađim uzrastima ) do postavljanja pitanja o autoritetima ( najčešće upravo profesora ) i prosuđivanja o njihovoj stvarnoj autentičnosti, pa sve do sposobnosti samostalnog prosuđivanja i delovanja prema vlastitim vrednosnim merilima. Ovakav pristup često ima za posledicu razgradnju starih stereotipa, mitova i sposobnost da se socijalne uloge promišljaju na neki sasvim nov način.

5. Sticanje i razvijanje socijalnih sposobnosti
Savremeno obrazovanje ne može da ostane samo na individualnoj i predmetnoj kompetenciji, nego uključuje i socijalnu kompetenciju koja se razvija putem nehomogenih razreda po sposobnostima, nacionalnosti, polu, religiji, zanimanju i imovinskom stanju roditelja, kao i putem zajedničkog oblikovanja školskog života. Procesu učenja socijalnih veština pridaje se velika pažnja u svim nastavnim fazama i aspektima, usmeravajući se konkretno na sledeće ciljeve: upoznati i postupno osvešćivati sledeće odnose:
1.(a) JA i SVET
(b) JA i DRUGI
- razvijanje odgovornosti za dobrobit drugoga.
- odgovornost prema/za zajednici(u) (porodična, školska, nacionalna i/ili svetska);
- odgovornost za prirodnu okolinu ( planetu )
2. razvijati i vežbati prosocijalno ponašanje: altruizam, empatiju, sposobnost i želju da se drugi sasluša, snošljivost i poštovanje različitih mišljenja, poštovanje individualnosti drugog, poštovanje različitosti drugoga (bez obzira na rasu, etničke i kulturne pripadnost, pogled na svet, kulturu i sl, - sposobnost saradnje i spremnost za saradnju, sposobnost i spremnost nenasilnog rešavanja nastalih sukoba, itd.)

6. Sticanje znanja i razvijanje spoznajnih sposobnosti i veština
Predmetna kompetentnost u osnovnoj školi ne treba da se ostvaruje u završnoj formi ( kao osposobljenost za određeno zanimanje u društvu ) i ne pretpostavlja "količinu za život potrebnog znanja", nego se kulturni sadržaji uzimaju kao sredstvo kojim treba doprineti razvoju sposobnosti mladog čoveka za učenje i samoobrazovanje ( znanje kako učiti ). Na ovaj način se kod učenika razvija široko interesovanje za svet oko sebe, kao i spremnost na stalno učenje (voljni moment) i doživljavanje znanja kao nešto što ima veliku vrednost.
U fazi temeljnog obrazovanja ( koje obuhvata predškolsko obrazovanje i osnovno obrazovanje) razvija se odnos prema učenju koje bi se onda kasnije nastavilo kroz celi život, i u njoj "stvaralačka iskra ili plane ili zgasne, a pristup znanju ili postane ili ne postane stvarnost. To je doba kada svi mi usvajamo instrumente za budući razvoj naših sposobnosti razmišljanja i imaginacije, prosuđivanja i osećaja odgovornosti, kada učimo da budemo radoznali posmatrajući svet oko nas." (iz Izveštaja UNESCO-a Međunarodne kancelarije za razvoj obrazovanja u 21 veku, 1996.)
Ova ideja je osnovna ideja vodilja nastavnog plana i programa u svim Valdorf školama.


PITANJA KOJA SE NAJČEŠĆE POSTAVLJAJU U VEZI SA UMETNIČKIM (VALDORF) OBRAZOVANJEM


Ovde imamo spisak najčešćih pitanja, a u produžetku odgovore u vezi sa UMETNIČKIM (Valdorf) obrazovanjem. Na više internet adresa je moguće naći dodatne odgovore. Odgovore je sastavilo dvadesetak stručnjaka iz celog sveta za ovu vrstu obrazovanja.

1. Šta je Valdorf obrazovanje?
2. Šta je jedinstveno u Valdorf obrazovanju?
3. Kakav je plan i program u Valdorf školama?
4. Kako je nastalo Valdorf obrazovanje?
5. Koliko ima Valdorf škola?
6. Kakva filozofija stoji iza Valdorf škola?
7. Zašto treba da upišem dete u Valdorf školu?
8. Ko je bio Rudolf Štajner?
9. Kako se u Valdorf školi podučava čitanje?
10. Zašto su važni praznici i ceremonije?
11. Šta su to Arandjelovdan, Sveti Jovan, itd.?
12. Zašto Valdorf škole ne preporučuju gledanje televizije?
13. Kakvo obrazovanje imaju Valdorf učitelji?
14. Zašto đaci u Valdorf školama ostaju sa jednim učiteljem osam godina?
15. Kako se rešavaju sukobi između učitelja i učenika?
16. Da li su Valdorf škole religiozne?
17. Kako se valdorfski đaci snalaze kada se premeste u ¨normalne¨ škole?
18. Kako se valdorfska škola odnosi prema deci koja ne mogu da savladaju školsko ¨akademsko¨ gradivo?
19. Kakve rezultate postižu valdorfski đaci na standardnim testovima i u gimnazijama i višim školama?
20. Šta je to euritmija?

1. Šta je umetničko (Valdorf) obrazovanje?

Valdorf obrazovanje je jedinstven i poseban pristup u obrazovanju dece koji se praktikuje u Valdorf školama širom sveta. Valdorf škole predstavljaju najveću grupu nezavisnih alternativnih škola u svetu i njihov broj zadnjih godina veoma brzo raste. Ne postoji nikakvo centralno telo koje upravlja svim Valdorf školama, svaka škola je nezavisna, ali postoje udruženja koja obezbeđuju i štampaju materijal, organizuju seminare i promovišu Valdorf pedagogiju.

2. Šta je to što je jedinstveno u Valdorf obrazovanju? Po čemu se ono razlikuje od ostalih obrazovnih sistema - državnog obrazovanja, Montesori obrazovanja, itd?

Najbolju definiciju Valdorf obrazovanja imamo u definiciji ciljeva školovanja: ¨da obrazuje osobe koje su u stanju da samostalno daju smisao svom životu.¨ Cilj Valdorf školovanja je da obrazuje čitavo dete - ¨glavu, srce i ruke¨. Plan i program je onoliko obiman koliko to vreme dozvoli, a teži da uravnoteži akademske predmete sa umetničkim i praktičnim aktivnostima. Valdorfski učitelji se posvećuju tome da kod svakog deteta probude istinsku ljubav prema učenju. Kreativno korišćenje umetnosti i praktičnih veština u cilju podučavanja akademskih predmeta podstiče kod učenika unutrašnju motivaciju da uče. Na ovaj način se ne razvijaju i ne podstiču takmičenje, testiranje i ocenjivanje.

Neke karakteristike Valdorf školovanja su:
- Ne žuri se sa podučavanjem čisto intelektualnih sadržaja u predškolskom uzrastu i nižim razredima, mada se velika pažnja posvećuje negovanju veštine učenja. Slova se pažljivo podučavaju u prvom i drugom razredu, a čitanje tek u drugom i trećem.
- Za vreme osnovne škole, od prvog do osmog razreda, deca imaju razrednog učitelja (ili učitelja za ¨glavnu nastavu¨) koji ostaje sa njima (u idealnom slučaju) svih osam godina.
- Neke aktivnosti koje se obično smatraju sporednim, su ključne u Valdorf školama: umetnost, muzika, baštovanstvo, strani jezici, da nabrojimo samo nekoliko. U mlađim razredima intelektualni sadržaji (akademski predmeti) se uvode na umetnički način, na šta deca mnogo bolje reaguju nego na eks-katedra predavanja i učenje napamet. U nižim razredima sva deca uče da sviraju blok flautu i da pletu.
- Ne postoje udžbenici u prvih pet razreda. Sva deca imaju ¨knjige za glavnu nastavu¨, koje su u stvari njihove sopstvene sveske koje oni popunjavaju tokom školske godine. Tako deca sama stvaraju svoje udžbenike koji svedoče o onome što su naučila. U višim razredima deca koriste udžbenike da bi upotpunila ono što rade na glavnoj nastavi.
- Učenje u Valdorf školama nije takmičarsko. U osnovnoj školi se ne daju ocene. Učitelj piše detaljni izveštaj o svakom učeniku na kraju školske godine.
- Korišćenje elektronskih medija, naročito televizije se kod mlađeg uzrasta ne preporučuje .

3. Kakav je plan i program u Valdorf školama?

Valdorfsi plan i program prate različite razvojne faze deteta. Odnos učitelja i učenika je takođe veoma bitan i on se menja kroz detinjstvo i ranu adolesciju. Glavni predmeti kao što su istorija, jezik, prirodne nauke i matematika se, kao što je spomenuto podučavaju u periodima glavne nastave, 2 do 3 sata dnevno, tri do pet nedelja. Čitav Valdorfski plan i program rada izgleda kao uzlazna spirala: predmeti se obnavljaju više puta, ali svako ponavljanje znači produbljivanje i nove uvide u dati predmet.


Plan i program za osnovnu školu bi mogao da izgleda otprilike ovako:

Od prvog do trećeg razreda:
- slikoviti uvod u azbuku, pisanje, čitanje, poezija i dramska umetnost;
- bajke i narodna predanja, basne, legende, priče iz Starog zaveta;
- brojevi, osnovne računske radnje;
- priče o prirodi, baštovanstvo, zidanje kuće.

Od četvrtog do šestog razreda:
- čitanje, pisanje, gramatika, poezija i drama;
- mitovi, istorija i priče o starim civilizacijama;
- ponavljanje osnovnih računskih radnji, razlomci, procenti, geometrija;
- lokalna geografija i geografija sveta, komparativna zoologija, botanika i osnovi fizike.



Sedmi i osmi razred:
- kreativno pisanje, čitanje, gramatika, poezija i drama;
- srednjevekovna istorija, renesansa, istraživanje sveta, istorija svoje zemlje i biografija;
- geografija, fizika osnovi hemije, astronomija, geologija i fiziologija

Posebni predmeti:
- ručni rad: pletenje, heklanje, šivenje, osnovi tkanja, pravljenje igračaka i rad u drvetu;
- muzika: pevanje, pentatonske frulice, blok flauta, žičani instrumenti, duvački i limeni instrumenti, udaraljke;
- strani jezici – obično se podučavaju po dva, u zavisnosti od zemlje i škole;
- likovna umetnost: slikanje vodenim bojama tehnikom mokro na mokro, crtanje formi, oblikovanje u glini i vosku, crtanje;
- pokret: euritmija, gimnastika, igre, folklor, sportovi.

4. Kako je nastalo Valdorf obrazovanje?

1919 godine je Rudolf Štajner, austrijski filozof, naučnik i umetnik, bio pozvan da održi seriju predavanja radnicima fabrike cigareta Valdorf Astorija u Štutgartu u Nemačkoj. Kao posledica ovoga Emil Molt, vlasnik falbrike je pitao Štajnera da osnuje i vodi školu za decu fabričkih radnika. Štajner je prihvatio pod sledećim uslovima:
- škola treba da bude otvorena za svu decu
- obrazovanje treba da bude sveobuhvatno
- treba da obuhvata dvanaest godina školovanja
- učitelji, oni koji rade direktno sa decom, treba da imaju vodeću ulogu u upravljanju školom, a vlada i ekonomski interesi treba da se minimalno mešaju u rad škole.

Molt se složio sa ovim uslovima i posle obuke učitelja, otvorena je Freie Waldorfschule (Slobodna Valdorf škola) 7. septembra 1919.


5. Koliko Valdorf škola postoji danas u svetu?

Danas postoji preko hiljadu Valdorf škola. Do 2000. godine ih je bilo oko 500, a posle 2000. god. njihov broj se udvostručio i dalje raste.

6. Kakva filozofija stoji iza Valdorf škola?

U skladu sa svojim pogledom na svet Rudolf Štajner je sastavio školski program koji odgovara razvojnim fazama detinjstva i koji neguje maštu i sposobnosti svakog deteta. Smatrao je da škola treba da vodi brigu o potrebama dece, a ne da odgovara na zahteve vlada ili ekonomije, tako da je razvio škole koje podržavaju stvaralački duh i slobodno mišljenje.

7. Zašto treba da upišem dete u Valdorfsku školu?

Glavni razlog je to što Valdorf škole veličaju i štite čudo detinjstva. Čine se napori da Valdorf škole budu bezbedne, da omoguće zdravu, prirodnu sredinu za razvoj dece i da zaštite decu od štetnih uticaja šireg društva.

Drugo, Valdorf obrazovanje ima dosledno razumevanje razvoja deteta na kome se zasniva program školovanja. Svi predmeti se uvode na način koji odgovara datom uzrastu deteta.

Najzad, iz Valdorfskih škola izlaze maturanti koji su u sveobuhvatnom smislu kompetentniji i sposobniji za život od njihovih vršnjaka iz državnih škola, i koji se, ukoliko to žele, uspešno upisuju na vodeće univerzitete.

8. Ko je bio Rudolf Štajner?

Dr Rudolf Štajner je bio veoma cenjeni erudita koji je dao svoj doprinos u nauci, književnosti i filozofiji. Naročito je bio poznat po svom radu na Geteovim naučnim spisima. Kasnije je spojio svoja naučna istraživanja sa interesovanjem za duhovni razvoj. Postao je preteča duhovno naučnih istraživanja koja se tiču modernog čoveka 20. veka. Njegovo poznavanje istorije civilizacije udruženo sa posmatranjem života je podarilo svetu Valdorfsku pedagogiju i Valdorf škole. To je učenje zasnovano na produbljenom shvatanju čoveka sa razvijanjem svesti o sebi i svetu koji nas okružuje.

9. Kako se podučava čitanje u Valdorf školama? Zašto deca u Valdorf školama kasnije uče da čitaju od dece u državnim školama?

Valdorf obrazovanje je duboko povezano sa usmenom tradicijom, i ono uobičajeno počinje tako što učitelj-vaspitač u vrtiću i prvom razredu deci redovno priča bajke. Usmeni pristup se primenjuje kroz čitavo školovanje: tajna usmene komunikacije zauzima centralno mesto u procesu učenja.

Podučavanje čitanja se odlaže. Najpre se podučava pisanje. Tokom prvog razreda deca istražuju nastanak azbuke otkrivajući, kao što su to činili naši preci, kako se forma slova razvila iz slike. Pisanje dakle nastaje iz dečjeg umetničkog stvaralaštva, pa se tako i sposobnost čitanja razvija prirodno, bez napora, kao sledeći stupanj savlađivanja jezika.

10. Zašto su važni praznici i ceremonije?

Praznici vezani za godišnja doba služe da povežu čoveka sa ritmovima prirode i kosmosa. Oni su nastali u drevnim kulturama, ali su vremenom prilagođeni modernom dobu. Doživljavanje raspoloženja koja vladaju u prirodi u određenim godišnjim dobima na prazničan način, povoljno se odražava na unutrašnji duševni život. Njihovo slavljenje je prava umetnost. Prati ga radost iščekivanja, pripremanja, samog svetkovanja i sećanja.

11. Šta su to Arandjelovdan, Ivandan itd. ?

Četiri glavna godišnja praznika su: Arandjelovdan (jesen), Božić (zima), Uskrs (proleće) i Ivandan (leto).

Arandjelovdan, 21 oktobar: Sv. Mihajlo je poznat kao pobednik nad zmajem, nebeski junak sa zvezdanim mačem (kosmičkim gvožđem) i on daje ljudima snagu.

Božić: drevni praznik koji se proslavlja u vreme kada sunce šalje Zemlji svoju poslednju snagu i koji budi u ljudima duboko egzistencijalna pitanja o večnim istinama. To je vreme kada se duša povlači duboko u sebe da bi doživela u sebi unutrašnju duhovnu svetlost.

Uskrs: ime ovog praznika je na germanskim jezicima vezano za predhrišćansku boginju ponovnog rađanja, plodnosti i proleća. Obnavljanje čovekove snage se proslavlja zajedno sa obnavljanjem prirode. Drevni simboli zeca i jajeta su poznati kao slike buđenja života posle zimskog sna.

Sv. Jovan – Ivandan – 24. juni, u Srbiji 7. juli – letnja dugodnevica: drevni narodi su, videvši da Sunce u ovom periodu dostiže najvišu tačku, palili vatre da bi ga ohrabrili da sija i pomogne sazrevanju žita. To je vreme kada kosmos objavljuje duhovnost čoveku, vreme kada duhovne snage, koje su protkane kroz sve što je u prirodi i daju joj život, bivaju otkrivene.

12. Zašto Valdorfska škola ne preporučuje gledanje televizije?

Razlozi leže u fizičkom uticaju ovog medija na dete koje se razvija, kao i u sadržaju velikog dela programa. Elektronski mediji ometaju razvoj mašte deteta – sposobnosti za koju se veruje da je veoma bitna za zdrav razvoj osobe. Korišćenje kompjutera kod male dece se takođe ne preporučuje. U ovom verovanju Valdorfski učitelji nisu usamljeni. Poslednjih godina je (u Americi) napisano i objavljeno više knjiga koje se bave delovanjem televizije na mlađu decu. Na primer, Umovi u opasnosti (Endangered Minds) od Jane Healy, Četiri argumenta za odbacivanje televizije (4 arguments for the Elimenation of Television) od Jerrz Mander-a, ili Droga koja se uključuje (The plug-in Drug) od Marie Winn.

13. Kakvo obrazovanje imaju valdorfski učitelji?

Zahtevi pojedinih škola mogu da variraju, ali po pravilu razredni učitelji imaju univerzitetsku diplomu i završeni seminar za Valdorf učitelje koji obično traje dve do tri godine i uključuje i praksu u Valdorf školi pod nadzorom iskusnih Valdorf učitelja. Učitelji takođe moraju da zadovolje uslove koje zahteva pojedina država.

Rudolf Štajner je govoreći u Oksfordu 1922. istakao ¨tri zlatna pravila¨ za učitelje: ¨primiti dete sa zahvalnošću iz sveta iz koga dolazi; podučavati dete sa ljubavlju; i voditi ga u istinsku slobodu koja pripada čoveku.¨

14. Zašto valdorfski đaci ostaju sa jednim učiteljem 8 godina?

Između sedme i četrnaeste godine deca najbolje uče kroz prihvatanje autoriteta, upravo kao što su u mlađem uzrastu učila kroz oponašanje. U osnovnoj školi, naročito u nižim razredima, dete tek počinje da proširuje svoje iskustvo izvan kuće i porodice. Razred postaje takođe jedna vrsta porodice, sa figurom autoriteta – učitelja - u ulozi koja odgovara ulozi roditelja. Na ovaj način deca i učitelji se veoma dobro upoznaju i tokom godina je učitelj u mogućnosti da nađe najbolje načine da pomogne pojedinoj deci u učenju i razvoju. Razredni učitelj takođe postaje kao dodatni član porodice za mnoge porodice dece u svom razredu.

15. Kako se u Valdorf školama rešavaju sukobi između učitelja i učenika?

Ovo je česta briga roditelja kada čuju za metodu ¨razrednog učitelja¨. Ipak, u praksi, ovakva situacija se javlja veoma retko, naročito kada je učitelj u mogućnosti da od prvog razreda uspostavi vezu sa odeljenjem. S obzirom na vrstu ljudi koja je motivisana da bude Valdorf učitelj, ne slaganje sa ponekim detetom je izuzetno retka pojava. Razumevanje potreba deteta i njegovog temperamenta je glavno za ulogu učitelja i njegovu obuku. Ako bi se javili problemi ovakve prirode, kolegijum kao celina bi radio sa učiteljem i porodicom da bi se odredile i preduzele neophodne korektivne mere u interesu deteta i celog razreda.

16. Da li su Valdorf škole religiozne?

U smislu pripadanja posebnoj religiji ili sekti - ne. Međutim, ove škole teže da budu duhovno usmerene i zasnivaju se na hrišćanskim vrednostima. Poštuju se hrišćanski praznici kao i praznici drugih velikih religija. Časovi religijskog obrazovanja ne pripadaju valdorfskom planu i programu i ove škole pohađaju deca različitih veroispovesti. Duhovni pristup ima za cilj da probudi prirodnu skonost deteta ka divljenju, čudu i lepoti života.

17. Kako se valdorfska deca snalaze prilikom prelaska u ¨normalne¨škole?

Najčešće, prelazak u državne škole nije problematičan. Najčešće se iz osmog razreda Valdorf škole prelazi u tradicionalnu gimnaziju i to se, prema izveštajima, obično odvija bez značajnih teškoća.

Prelasci u nižim razredima, naročito između prvog i četvrtog bi potencijalno mogli da budu problematičniji, pošto se program ostvaruje različitom brzinom (na primer učenik drugog razreda državne škole bi bolje čitao, ali bi valdorfski đak bio napredniji u aritmetici.)

18. Kako se valdorfska škola odnosi prema deci koja ne mogu da savladaju ¨akademsko¨ gradivo?

Valdorfske škole ne vole da kategorizuju decu, naročito ne kao ¨talentovane¨ ili ¨manje sposobne¨. Slabost jednog deteta u nekoj oblasti, bilo da je ona kognitivna, emocionalna ili fizička će obično biti uravnotežena snagom u nekoj drugoj oblasti. Zadatak nastavnika je da dovede celokupno biće tog deteta do ravnoteže.

Detetu koje ima teškoća sa gradivom učitelj ili roditelj mogu da pruže dodatnu pomoć, ili će za to dete biti organizovana individualna pomoć. Shodno tome, detetu koje uči veoma brzo mogu da se daju teži zadaci iste vrste, ili će ga učitelj pitati da pomogne detetu koje ima teškoća.

19. Kako valdorfski đaci prolaze na standardnim testovima i kako valdorfski maturanti prolaze u višim školama i na fakultetima?

Nije nam poznato da je u Americi rađeno sistematsko istraživanje na ovu temu, ali prema svedočanstvima iz raznih izvora maturanti iz Valdorfskih škola imaju tendenciju da ostvare visoke rezultate na standardnim testovima. Što se višeg obrazovanja tiče, zna se da se Valdorf učenici upisuju na fakultete i da u Sjedinjenim Državama sa uspehom završavaju neke od najprestižnijih viših škola i fakulteta.

20. Šta je to euritmija?

Najjednostavnije rečeno, euritmija je umetnost koja liči na ples, u kojoj se kroz pokrete tela izražavanju govor i muzika. Specifični pokreti odgovaraju određenim tonovima i glasovima. Takođe je nazivaju ¨vidljivi govor¨ ili ¨vidljiva muzika¨. Euritmija je deo nastavnog plana svih Valdorfskih škola, i dok je ona za roditelje obično nešto sasvim novo, deca lako savlađuju jednostavne ritmove i vežbe koji im pomažu da ojačaju i harmonizuju telo i životnu snagu. Kasnije stariji učenici razrađuju složenije euritmijske predstave poezije, muzike i pozorišnih komada, stičući tako dublje razumevanje muzičkih i pisanih dela.

Euritmija poboljšava koordinaciju pokreta i sposobnost slušanja. Kroz doživljavanje grupe dece ili celog razreda kao orkestra i težnju da održe jasne prostorne odnose između sebe, vežbaju se i socijalni odnosi.

Nastavu euritmije obično drži stručnjak koji je za to školovan, najmanje 4 godine. Osim pedagoške euritmije postoje i terapijska (zdravstvena) euritmija i umetnička euritmija – namenjena scenskom izvođenju.
_________________
Dela i jedino dela su ona koja dele bica ...
Na ona koja imaju znanje i ona koja ga jos uvek nemaju...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
majstor
Mistik


Pridružio: 14 Mar 2009
Poruke: 1456
Lokacija: putnik

 Poruka Poslao: 11 Feb, 2010 00:57 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Sad kad sam ovo sve iscitao...da imam dete nikad mu ne bih dopustio da se pati u drzavnim skolama...nikada...pala mi je na pamet scena gde deca u 4 ili 5 razredu trebaju da nauce napamet Gorski vijenac...zasto...pa zato

Hvala Dajbog na ovom sjajnom textu nadam se da ce ga biti jos, mnogi ljudi na forumu su i roditelji, sigurno ce im mnogo pomoci

pozzz

majstor
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 11 Feb, 2010 08:36 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Samo da se ne zaboravi...Roditelji su najvažniji u vaspitavanju dece. U škole bi zajedno trebali ići i deca i roditelji i da jedni od drugih uče,jer kroz vaspitavanje dece,mi sebe proučavamo,vaspitavanje dece je vaspitavanje samih nas!!!
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 11 Feb, 2010 08:38 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Jedan od najvećih zadataka u našim životima je vaspitavanje dece,to je nauka nad naukama i vedska civilizacija je imala savršeni metod ili način vaspitavanja dece. To je Anastasija iskazala u knjigama Megrea...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
majstor
Mistik


Pridružio: 14 Mar 2009
Poruke: 1456
Lokacija: putnik

 Poruka Poslao: 11 Feb, 2010 10:02 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
Litlneks ::
Jedan od najvećih zadataka u našim životima je vaspitavanje dece,to je nauka nad naukama i vedska civilizacija je imala savršeni metod ili način vaspitavanja dece. To je Anastasija iskazala u knjigama Megrea...


To je istina druze,ali koliko volhova poznajes danas?
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
sneguljica
Hodočasnik


Pridružio: 25 Okt 2009
Poruke: 578

 Poruka Poslao: 11 Feb, 2010 11:37 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Hvala Dajbog za ovaj odlican tekst, i Majstoru za pokretanje ove teme.
Praticu je jeer mi je veoma bitna.

Pozz
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
MarkoJakšić



Pridružio: 26 Dec 2008
Poruke: 1318
Lokacija: Pancevo

 Poruka Poslao: 11 Feb, 2010 12:38 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Deci treba dosta paznje i ljubavi.. majke bi trebale biti sa decom u tom periodu i ne raditi nigde nego se potpuno detetu posvetiti..

Steta sto u ovom robovlasnickom sistemu propasti i neznanja, jako je tesko da moze zena da ne radi i bude s detetom jer male plate pa ne moze da se plate racuni..

Onda se desavaju razni deformiteti zbog nedostatka paznje i ljubavi.. takodje ima i dosta nepozeljnog stanovnistva jer ljudi ovog doba retko kada planiraju porodicu..

Bilo bi lepo kada bi bilo dobrih vrtica i skola.. znam jedino za jednu farmu u madjarskoj, tamo imaju Guru-kulu pa bhakte obucavaju decu. Tako da deca su postedjena losih uticaja koje pruzaju uobicajeni nastavnici..

Vecina nastavnik(c)a pusi ili pije alkohol, skloni su prostituciji, psuju i lose se ponasaju.
Deca ne uce samo ono sto nastavnik napise na tabli vec sve sto on cini.. kako se ponasa i sta prica..
_________________
~~ "Smatram svoje delovanje prema drugima kao moje delovanje prema Bogu; i delovanje svake osobe prema meni prihvatam kao delovanje Boga." ~~
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora Yahoo Messenger MSN Messenger
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » POTRAGA ZA SVEZNANJEM
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20,
21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40,
41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50  Sledeci
Strana 37 od 50

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka Svakodnevne duhovne spoznaje (uvidi) 704 plavizrak 137986 26 Feb, 2011 16:10 pm
plavizrak Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka PUT SRCA... 89 Vakan Tanka 150225 23 Dec, 2010 05:49 am
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka NOVI SKENER ZA SNIMANJE SRCA 0 adminfob 3888 20 Jan, 2009 02:50 am
adminfob Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom