ANASTASIJA-zvoneći kedri Rusije

[Litlneks]

POMOĆNIK I VASPITAČ
VAŠEG DETETA


Postavljajući Anastasiji pitanje, na koji način deo zemlje sa sadnicama,
makar zasađenim i posebnim metodom kojim su tesno povezane sa čovekom,
može da se utiče na vaspitanje dece, očekivao sam da ću čuti od nje odgovor
u smislu da je deci potrebno ulivati ljubav prema prirodi. Ipak sam pogrešio.
Izrečeno njom, zadivljuje jednostavnošću zaključivanja i u isto vreme,
dubinom filozofskog smisla.

-Priroda, Razum Vaseljene, učinili su tako, da se svaki novi čovek rađa
kao vlastelin, kao car! On je sličan anđelu -čist i neporočan. Još otvoreno
teme prima ogromnu bujicu vaseljenskih informacija. Mogućnosti svakog
novorođenčeta dozvoljavaju da postane najmudrije biće u Vaseljeni, slično
Bogu. Sasvim mu je malo vremena potrebno da obdari svoje roditelje srećom i
blaženstvom. To vreme, za koje ono spoznaje suštinu Vasione, smisao
ljudskog postojanja - razdoblje je od samo devet zemaljskih godina. I sve što
mu je za to potrebno, već postoji. Roditelji samo ne treba da izvitoperavaju
istinsku jednostavnost svemira, da odvajaju dete od najsavršenijih u Vaseljeni
tvorevina. Ali roditeljima tehnokratski svet ne dozvoljava da to učine. Šta vidi
beba svojim prvim razumnim pogledom? Ona vidi plafon, ivicu kreveta,
nekakve krpice, zidove – obeležja i vrednosti veštačkog, tehnokratskom
zajednicom stvorenog sveta. I u tom svetu je njena majka, njene dojke.
»Verovatno tako, znači, i treba« - misli ona. Njeni osmehnuti roditelji joj, kao
dragocenost, prinose zveckajuće i pišteće predmete, igračke. Zašto? Dugo će
beba pokušavati da shvati: zašto oni pište i zveče? Pokušavaće to da pojmi
svojom svešću i podsvešću. Zatim će je, ti nasmešeni roditelji, vezivati
nekakvim krpama – njoj će biti neudobno. Pokušavaće da se oslobodi, ali
uzalud! I jedini način protesta je – krik! Krik negodovanja, molba za pomoć,
krik pobune. Od tog trena anđeo i vlastelin postaje prosjak, rob, moleći za
milostinju.
Detetu, jedne za drugima, prinose obeležja neprirodnog sveta. Kao
blago – novu igračku, novu odeću. Usađujući mu time da su, navodno, ti


predmeti najvažniji u tom svetu na koji je došlo. S njim, iako još sasvim malim,
ali već najsavršenijim bićem u Vaseljeni, oni vrskaju, čime se nehotice prema
njemu odnose kao prema nesavršenom biću, pa mu čak i u onim ustanovama
gde se, kako vi mislite, sprovodi obuka, govore o vrlinama, opet tog istog,
lažnog sveta. Tek sa devet godina, onako uzgred, pominju postojanje prirode,
kao dodatak nečem drugom, glavnom, podrazumevajući pod tim nešto
veštački stvoreno. I većina ljudi do poslednjih dana svojih nije u stanju da
spozna Istinu. Čini se, jednostavno pitanje: »U čemu je smisao života?« - tako
i ostaje neobjašnjeno.

A on je - smisao života - u Istini, Radosti i Ljubavi. Devetogodišnje dete
odgajano prirodnim svetom, ima mnogo jasniju sliku svemira od naučnih
ustanova vašeg sveta, i od mnogih, priznatih u vašem društvu, naučnika.

-Stani, Anastasija. Ti, po svemu sudeći, imaš u vidu poznavanje
prirode, ukoliko njegov život bude proticao tako kao tvoj. U ovome se mogu
saglasiti sa tobom. Ali, savremeni čovek je prinuđen, bilo to dobro ili loše - što
je već drugo pitanje, da živi baš u tom našem tehnokratskom svetu, kako ga ti
nazivaš. Čovek, odgajan tako kako ti predlažeš, Prirodu će poznavati, osećati,
ali će se u svemu ostalom pokazati kao potpuna neznalica. Postoje takve
nauke, kao što je matematika, fizika, hemija, prosto poznavanje života,
njegovih društvenih pojava.
- Sve su to, za nekoga ko je iskusio u pravo vreme suštinu Vasione,
sitnice. Ukoliko mu se prohte, smatrajući da je nužno da se istakne u oblasti
neke nauke, tad će sa lakoćom prevazići sve ostale.
-Kako to misliš, tako odjednom?
-Čovek tehnokratskog sveta još ništa nije izumeo što već ne postoji u
Prirodi. Čak i najsavršeniji veštački mehanizmi – samo su žalosna kopija već
postojećeg u Prirodi.
-Dobro, neka je i tako, obećala si da ćeš objasniti kako je moguće
odgajati dete u našim uslovima, razviti njegove mogućnosti. Samo govori o
tome razumljivo, pokaži na opipljivim primerima.
-Potrudiću se da budu opipljivi - odgovorila je Anastasija. – Već sam
oblikovala takve okolnosti i pokušavala da navedem jednu porodicu šta treba
da radi. Samo što oni nikako ne mogu da pojme ključni trenutak i da postave
svom detetu pitanje... Tim roditeljima se desio neobično čist, darovit dečak,

mnogo bi koristi mogao da donese na Zemlji živećim, ali... Roditelji stižu sa
tim trogodišnjim detetom u svoju vikendicu i nose sa sobom njegove najdraže
igračke. Veštačke igračke, uklanjajući istinska preimućstva Vaseljene. O, kad
to ne bi činili!... Jer, dete možemo zainteresovati i očarati nekim drugim
zanimljivijim poslom od besmislenog i čak štetnog dodira sa veštačkim
predmetima. Pre svega, zamolite ga da vam pomogne, samo to činite s
punom ozbiljnošću, bez glupavih tepanja, tim pre što će vam ono zaista
pomoći.

Ukoliko sadite, zamolite ga da pridrži pripremljeno za sadnju semenje,
ili da razgrne leju, ili da samo položi u pripremljenu jamicu seme. Pri tom mu
objašnjavajte šta radite, na primer, može ovako:

»Položićemo seme u zemlju i prekriti ga njom. Kada sunašce bude
sijalo i zagrejalo zemlju, semenu će postati toplo i počeće da raste. Poželeće
da pogleda sunašce, te će proviriti iz zemlje zeleni izdanak, evo ovakav. Pri
tom treba pokazati nekakvu travku. Ukoliko se izdanku dopadne, rašće sve
više i više i možda se pretvori u drvo, ili u nešto manje, u cvetić. I još želim da
nam on donese ukusan plod, i ti ćeš ga pojesti ako ti se dopadne. Izdanak će
pripremiti svoj plod za tebe.«

Svaki put kada dolazite sa detetom na svoju parcelu ili se ono probudi
izjutra, prvo mu treba predložiti da pogleda da li se pojavio izdanak. Ukoliko
ugledate iznikli izdanak, obradujte se. Kada sadite ne seme, već rasade, isto
tako treba objasniti detetu šta radite. Ukoliko sadite mladice paradajza, neka
vam donosi po jednu stabljiku. Ako je polomi slučajno, uzmite u ruke
slomljenu stabljiku i recite: »Mislim da ova neće živeti i da nam neće doneti
plod, polomila se, ali hajde da pokušamo ipak da je zasadimo«. I posadite
uporedo s ostalima bar jednu slomljenu. Posle nekoliko dana, kada ponovo
dođete sa svojim detetom do leje sa već ojačalim stabljikama paradajza,
pokažite svom mališanu i onu polomljenu, uvelu stabljiku, i podsetite dete da
je bila slomljena već prilikom sadnje. Pri tom, ne razgovarajte sa detetom
poučnim tonom. S njim treba razgovarati kao sa ravnim sebi čovekom. U
vašoj svesti treba da bude urezano da vas u nekim stvarima prevazilazi, na
primer, u čistoti pomisli. On je – anđeo. Ukoliko vam pođe za rukom da to
shvatite, možete kasnije postupati intuitivno, i doista će uz vas vaše dete
postati čovek, koji će vas učiniti srećnim. Kada budete spavali pod nebeskim


svodom posutim zvezdama, povedite i svoje dete, položite ga pored sebe,
neka posmatra zvezdano nebo, ali mu ni u kom slučaju ne objašnjavajte ni
nazive planeta, ni to, kako vi razumete njihov nastanak i predodređenost, jer
to ne znate ni vi sami, a dogme, postojeće u vašem mozgu, samo će odvlačiti
dete od Istine. Njegova podsvest zna Istinu, i ona će preći u njegovu svest
sama. Samo mu možete reći da volite da posmatrate svetleće zvezde, i da
upitate svoje dete: koja mu se od zvezda dopada više od ostalih?

Uopšte, veoma je važno umeti postavljati detetu pitanja. Sledeće
godine, detetu treba predložiti da ima svoju sopstvenu leju da je udesi po
svojoj volji, dati mu mogućnost da uradi na njoj sve što poželi. Ni u kom
slučaju ga ne treba primoravati nasilno da nešto uradi na njoj, niti popravljati
njim već učinjeno. Možete ga samo pitati šta želi. Pružiti pomoć možete, ali
samo zamolivši za dozvolu da malo poradite sa njim zajedno. Kada budete
sejali žitarice, dajte mu da baci u leju svojom rukicom zrna.

- Dobro - nepoverljivo sam uočio - možda na taj način dete pokaže
interesovanje za biljni svet i možda postane dobar agronom, ali otkud će se
kod njega pojaviti znanja iz drugih oblasti?
- Kako otkuda? Suština nije samo u tome da će znati i osećati kako i
šta raste. Najvažnije je – ono će početi da razmišlja, analizira, i u njegovom
mozgu će se probuditi ćelije koje će onda raditi celog njegovog života. One će
ga i učiniti pametnijim, talentovanijim, u odnosu na one, kod kojih spavaju te
ćelije. Što se tiče stvarnosti, onoga, što vi nazivate progresom, ono se može
pokazati nenadmašnim u bilo kojoj oblasti, a mnogo veća nego kod drugih,
čistota njegovih pomisli, učiniće ga najsrećnijim. Njegova uređena veza sa
svojim planetama, dozvoliće mu da neprestano prima nove i nove informacije,
da razmenjuje obaveštenja. Sve će to primati njegova podsvest i predavati
svesti, u vidu novih i novih misli, otkrića. Spolja će biti običan čovek, ali
unutra... Vi takve nazivate genijima.

[Kublai Khan]

Bas sam juce citao ovaj deo

Inace svima preporucujem da citaju Anastasiju,na mene utice vise nego blagotvorno!
_________________
"Believe those who are seeking the truth; doubt those who claim to have found it."

[BelaGalaktickaDamo]

....šta sve čini dobra ruska "vila".

[Kublai Khan]

       

[BelaGalaktickaDamo]

[Litlneks]

       

[majstor]

Litlneks, sta smo se dogovorili ujutro da lepo mislimo i kada tacno?

pozzz

majstor

[Litlneks]

Kada Vam odgovora,ja ranim u pet!

[Litlneks]

Ostavite vreme u poruci,ja odoh na spavanje,svima želim laku noć i mirne snove i svetlost u srcima

[Vera Bojičić]

       

[Aleksandra-Caca]

       

[Grishka]

Laku noć Litlneks, sanjaj svoje Rodno Imanje i Bog te blagoslovio za ovaj text iz knjige.
Pozdrav brate
_________________
Sve je onako kako posmatramo .

[Litlneks]

Hvala svima na lepim željama i neka Vama jutro novo donese mira i radosti u srcima Vašim !

[Litlneks]

ŠUMSKA
GIMNAZIJA


- Reci, Anastasija, jesu li te upravo tako odgajali roditelji?
Odgovorila mi je načinivši kratku pauzu, u toku koje se, bez sumnje,
setila svoga detinjstva.

-Skoro da uopšte ne pamtim fizički svoju mamu i svog tatu. Mene su
odgajali deka i pradeka otprilike tako, kako sam ti sad ispričala. Radi se o
tome, da sam prirodu i okolni životinjski svet nekako sama dobro osećala,
možda ne poimajući u potpunosti ceo njegov mehanizam, ali to već nije bilo
najvažnije, kada osećaš. Deka i pradeka su s vremena na vreme dolazili kod
mene i postavljali pitanja, moleći me da odgovaram na njih. Kod nas se starija
pokolenja odnose prema bebi i malom detetu kao prema Božanstvu, i kroz
odgovore detetove proveravaju svoju čistotu.
Počeo sam da molim Anastasiju da se priseti nekog određenog pitanja
i odgovora na njega. Osmehnula se i ispričala:

- Jednom sam se igrala sa zmijom. Okrećem se, a pored deka i
pradeka stoje osmehujući se. Veoma sam se obradovala tada, zato što je sa
njima uvek zanimljivo. Samo oni mogu pitanja da postavljaju, a srca im kucaju
u istom ritmu kao i kod mene, dok je kod životinja drugačije. Dotrčala sam do
njih, pradeda mi se poklonio, a deka me je stavio na krilo. Slušala sam kako
kuca njegovo srce, i prebirala, razgledala dlake na njegovoj bradi. Ćutimo svi.
Razmišljamo, i dobro je tako. Kasnije me deda pita:
- Reci, Anastasija, zašto mi dlake ovde rastu - pokazuje na glavu i
bradu - a ovde ne rastu? - i pokazuje na svoje čelo i nos.
Opipala sam njegovo čelo, nos, ali se odgovor ne rađa, a da govorim
nepromišljeno ne mogu, treba sama da shvatim.
Kada su došli sledeći put, deka iznova kaže:

- Sve razmišljam i dalje, zašto mi ovde dlake rastu, a ovde ne? - i
ponovo pokazuje na čelo i nos.
Pradeda me pažljivo i ozbiljno posmatra. Tada sam pomislila, možda je
to zaista njegov ozbiljan problem, te upitah:

- Deko, a ti šta, baš jako želiš da one posvuda rastu? I na čelu i na
nosiću?
Pradeda se zamislio, a deda odgovara:

-Ne, ne želim.
- Ma zato i ne rastu, jer ti to ne želiš.
A on će zamišljeno, kao da sam sebe pita, gladeći bradu:
-Ovde rastu, znači, zato što ja tako želim?
Potvrdila sam mu:
- Svakako, deko, i tebi, i meni, i onome ko te je izmislio.
Tada je pradeda nekako uzbuđeno zapitao:
-A ko, ko je njega izmislio?
- Onaj, ko je sve izmislio - odgovorila sam.
- Pa gde je on, pokaži mi? - pita pradeka, poklonivši mi se.
Istog časa nisam mogla da im odgovorim, ali je to pitanje ostalo u meni,
i počela sam da razmišljam o njemu često.

-Kasnije si odgovorila? - pitao sam.
- Odgovorila sam, posle godinu dana otprilike, i nova pitanja dobila, a
do tada, dok nisam odgovorila, deda mi nova nije postavljao, i ja sam to jako
preživljavala.

[rade1969]

Dobro jutro,novi dan.
Jedan osmjeh,ljepši san.


Samo da pozdravim ranoranioce što mislima svojim svjetlim grade novi i ljepši svijet.
_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.