ANASTASIJA-zvoneći kedri Rusije
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20,
21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40,
41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50  Sledeci
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » POTRAGA ZA SVEZNANJEM
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 16 Feb, 2010 17:53 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
majstor ::
Poenta je u delanju...da pocnes da zivis kako pise u knjigama...zato su i napisane...sve ostalo je bespredmetno....cist sofizam za zaludne ljude

pozzz

majstor

litlneks ako te ne mrzi stavi iz trece knjige onaj deo kad Anjuti Anastasija kaze sta da radi za svoju mamu...to je praktican primer delanja...naspram nedelanja



KADA REČI
SUDBINU MENJAJU


Naša grupa je dolazila k sebi posle preživljenog. Niko ni sa kim
nije razgovarao. Stajali smo na svojim mestima i tek nakon nekog
vremena smo počeli da se obaziremo oko sebe, prihvatajući okolni svet
nekako drugačije, kao da smo ga osetili prvi put. Ugledasmo, kako se od
seoskih kućica kreće ka nama grupa njihovih žitelja. Lokalnih stanovnika
je bilo malo, dvanaestak, što je i bilo ukupno stanovništvo iz šest kuća
zabačenog seoceta u tajgi. Sami starci. Bilo je među njima sasvim
nemoćnih. Jedna starica, savijena napola, oslanjajući se na štap, hramala
je, ali išla. Oni, koji su mogli da hodaju bez štapa, nosili su u rukama
razno oruđe – obramicu, veslo. Bilo je jasno, oni dolaze da zaštite
Anastasiju. Stari i nemoćni, išli su protiv mladih, zdravih i naoružanih
muškaraca. Koračali su bez straha i sa čvrstom namerom da stanu u njenu
zaštitu, ne obazirući se ko je pred njima.

Njihova odlučnost je plašila. Kad su nam se približili, starac koji
je išao malo ispred ostalih, u gumenim čizmama i sa veslom u rukama,
zaustavi se i grupa iza njega stade. Ignorisali su nas, kao da ne postojimo.
Starac dostojanstveno pogladi bradu, i gledajući Anastasiju s
poštovanjem reče:

- Zdravlja tebi dobrog, Anastasijuška, od svih nas.
- Dobar vam dan, ljudi dobri - odgovori Anastasija, položivši
ruku na grudi i pokloni se starcima.

- Voda u reci sada rano presuši - nastavio je starac - leto nije
kišno ove godine.
- Nije kišno - potvrdila je Anastasija - ali, biće još kiše, nadoći će
reka, staru snagu povratiti.
Dok je ona tako govorila, iz grupe staraca se izdvoji mršava,
žuto-bleda devojčica od oko šest godina. Na devojčici je bila stara košulja
prepravljena od neke veće odeće, uštopane čarape na tanušnim nogama i
stare duboke cipele.

Kasnije sam saznao: devojčica se zvala Anjuta. Bolesnu, sa
urođenom srčanom manom, donela je sa šest meseci majka iz grada,
ostavila starcima, ne pojavivši se nikada više. Vele, radi negde kao moler
na građevinama. Anjuta je prišla Anastasiji, počela da je vuče za skut
suknje, proprativši rečima:

- Sagni se, tetka Anastasija. Sagni se.
Anastasija pogleda devojčicu i čučnu ispred nje. Devojčica brzo
skinu sa svoje glavice staru belu maramu. Pljunu u njen ćošak i poče
pažljivo da briše već zapeklu krv, koja je iscurila u mlazu iz rane na
slepoočnici Anastasijinoj. Devojčica je nastojala da obriše zapeklu krv,
govoreći pri tom:

- Nikako ne dolaziš ti, teta Anastasija, da posediš na svom brvnu
na obali. Deda kaže, ranije si češće dolazila. Na brvnu sedela, u reku
gledala. Sada ne dolaziš. Deda mi je pokazao brvno na kome si ti, teta
Anastasija, ranije sedela. Meni je deda pokazao, i ja sam do njega, brvna
tvog, sama počela da odlazim. Sedela sam sama i čekala, kada ćeš doći ti,
teta Anastasija. Veoma sam želela da te vidim. Imam za tebe tajnu jednu.
A ti ne dolaziš na svoje brvno, da posediš na njemu, na reku da baciš

pogled. Možda zato što je staro ono sasvim? Molila sam deku, molila, i
deka je novo dovukao brvno. Eno ga, pored starog leži.

Devojčica je uzela Anastasiju za ruku i počela da je vuče ka
položenom brvnu.

- Hajdemo, hajdemo tetice Anastasija, da posedimo na novom
brvnu. Deda je na njemu dva mesta sekirom istesao. To sam ga ja
zamolila, da bismo kad dođeš, zajedno posedele.
Anastasija odmah ispuni molbu devojčicinu, te sedoše na brvno
zajedno.

Neko vreme su sedele ćutke, ne obraćajući ni na koga pažnju.
Kao da nije bilo uokolo nikoga u blizini. Svi su stajali nemo, bez pokreta.
Potom devojčica progovori:

- Meni je baka o tebi mnogo pripovedala, teta Anastasija.
Kada je baka umrla, dedu sam počela da ispitujem. On mi je o tebi
takođe pričao. Kada deda priča, ja o svojoj tajni, koju čuvam za
tebe mislim. Deda mi je pričao, da kada sam malena bila, srce moje
ništa valjalo nije. Kucalo je neravnomerno. Jednom je sasvim
neujednačeno počelo da kuca. Tada su čamcem doveli tetu lekara.
Teta doktorka je rekla: »Ništa se ne može učiniti sa tako slabim
srcem, nikog ono neće poslušati. Uskoro će sasvim umreti.«
Deda mi je pričao, kako si ti, teta Anastasija, tada na svom
starom brvnu sedela, reku posmatrajući. Zatim si ustala i u našu izbu ušla.
Uzela si me u naručje, na travu u dvorištu spustila, sama legla pored
mene i ruku svoju na moje grudi položila. Tu si je položila, gde se srce
čuje kako kuca. Evo tu. – Devojčica položi svoju rukicu na levu stranu


svojih mršavih grudi. – Deka mi je pričao da si i ti takođe, teta Anastasija,
legla uz mene, kao beživotna, zato što je tvoje srce tiho-tiho, kao moje,
kucati počelo. Potom je brže tvoje počelo da kuca, moje za sobom
pozivajući. Poslušalo je moje srce tvoje, pa su zajedno ona zakucala,
kako treba. Meni je deda tako ispričao. Da li je tačno sve ispričao? Tačno,
teta Anastasija?

-Da, Anjećka. Tačno ti je ispričao deda. Tvoje srce će zauvek
biti dobro.
-Znači, tvoje srce je pozvalo moje i ono ga je poslušalo?
Poslušalo je, zar ne?
-Da, Anjećka, poslušalo je tvoje srce.
-Sad ću ti tajnu ispričati, tetice Anastasija. Veoma! Veoma
važnu tajnu.
-Ispričaj mi svoju važnu tajnu, Anjećka.
Anjuta se podigla sa brvna, stala naspram Anastasije, pritisnuvši
mršave ručice na grudi. Zatim je ona odjednom... Iznenada je malena
Anjutka pala pred Anastasiju na kolena, a prigušen od uzbuđenja, njen
dečji glas izgovori:

- Tetice Anastasija, mila tetice Anastasija, zamoli svoje srce!
Zamoli! Neka tvoje srce, pozove srce moje mamice. Neka doputuje moja
mama k meni. Makar na dan jedan neka dođe. Eto tajna kakva je. Neka
tvoje srce... mamino... srce... srr...
Anjuta se zagrcnu od uzbuđenja i zaćuta, netremice gledajući u
Anastasiju.
Škiljeći Anastasijin pogled se usmeri u daljinu pored malene,
klečeće na kolenima devojčice. Zatim ju je iznova pogledala i mirno


odgovorila, potvrđujući tu užasavajuću, za dete činjenicu. Kao odraslom
čoveku je odgovorila:

- Moje srce, Anjećka, tvoju mamu da pozove nije u stanju. Tvoja
mamica je daleko u gradu. Ona je pokušavala da nađe sreću, ali je nije
našla. Nema svoj dom, nema novca tebi za poklone. A bez poklona ona
doći neće. Teško joj je u gradu. Ali, ako nekada i doputuje k vama, biće
joj još teže. Gorak i neizdrživo mučan će biti za nju susret sa tobom. Teže
i još strašnije će joj biti da živi, kada te vidi bolešljivu i loše obučenu.
Videće kako se urušavaju kuće u vašem selu, kako je trošan i prljav dom
u kome živiš. Još će teže biti tvojoj mami zbog toga, što više ne veruje u
mogućnost da makar nešto dobro učini za tebe. Ne veruje. Smatra, da je
sve isprobala i da joj je takva sudbina predodređena. Predala se svom
umišljenom bezizlazu.
Malena Anjuta je slušala užasnu istinu, mršavo telašce njeno je
drhtalo.

Činilo se, neverovatno je surovo govoriti tako detetu. Činilo se,
da je ovde umesnija i potrebnija laž. Pomilovati nesrećnu devojčicu po
glavi, obećati skori dolazak njene majke. Srećan susret.

Ali, Anastasija je postupila drugačije. Ona je izrekla
nezaštićenom, bespomoćnom detetu, svu gorku istinu. Zatim je neko
vreme posmatrala kako vibrira njeno telašce, a potom progovorila
ponovo:

- Znam Anjećka, ti voliš svoju mamu.
- Vo... Volim. Volim i nesrećnu... svoju mamicu - odgovorila je, i
samo što se nije u ridanje pretvorio dečji glasić.

-Onda, učini srećnom svoju mamu. Samo ti jedina... jedina na
celoj Zemlji, možeš je učiniti srećnom. To je vrlo prosto. Postani zdrava i
snažna, uči da pevaš. Bićeš pevačica. Tvoj veličanstveni i čisti glas će
pevati zajedno sa tvojom Dušom. Tvoja mama se može sresti sa tobom
kroz dvadeset godina i postaće srećna videvši te. Ali, tvoja mama može
doputovati kod tebe i sledećeg leta. Moraš već do tog vremena biti zdrava
i snažna. Do njenog dolaska. Pripremi sama svojoj mamici poklone.
Pokaži joj svoju snagu i lepotu, i učinićeš srećnom svoju mamicu, sretan
će biti vaš susret.
- Ali, ja nikada neću moći da budem zdrava. Snažna.
-Zašto?
- Tetka doktorka. Ona u belom mantilu. Tetka doktorka je rekla
baki. Čula sam kako je rekla: - Devojčica će uvek biti slabašna. Zato što
je devojčica »veštačka«. Ja »veštačka.« Mene mama nije mogla mlekom
iz svojih grudi da doji. U maminim grudima nije bilo mleka. A deca, kada
su mala, od svojih mamica uvek iz dojki mlekce sisaju. Videla sam, kada
je u selo jedna teta dolazila sa bebom. Odlazila sam u kuću gde je ona
boravila. Strašno sam želela da vidim kako iz bradavica majčinskih mala
deca mleko sisaju. Tiho, tiho sam se trudila da sedim. Ali su me uvek
izbacivali. Teta-mama je govorila: »Što ona pilji tako i ne trepće?«
Treptati sam se bojala dok sam posmatrala, da nešto ne bih propustila.
- Misliš Anjećka, da teta doktorka nije pogrešila, rekavši da ti
nikada nećeš biti zdrava i snažna?
- Kako ona može da pogreši? Ona je u belom mantilu. Nju svi
slušaju – i deke i bake. Ona sve zna. I da sam ja »veštačka« zna.
- A zašto si išla da posmatraš kako bebu doje?

- Mislila sam, pogledaću kako je bebici lepo kada iz mamine
dojke sisa. Videću kako je njoj dobro, pa će i meni biti bolje.
-Biće ti bolje, Anjećka. Bićeš zdrava i snažna - spokojno i
uvereno reče Anastasija. Rekavši to, Anastasija poče polako da otkopčava
dugmad na svojoj bluzi i obnaži grudi.
Kao opčinjena, zanemela od neočekivanosti, posmatrala je
Anjuta obnažene grudi Anastasijine. Na vrhove bradavica navreše sitne
kapi grudnog mleka.

- Mlekce... Mamino mlekce! Teta Anastasija, da li i ti hraniš
malu bebu? Ti si mama?
- Hranim ovim mlekcem svog malenog sina.
Kapi mleka iz grudi, postajale su sve veće i veće. Jedna kap
ustrepta na povetarcu i vetrić otkinu tu kapljicu sa grudi Anastasijinih...
Mršavo telašce Anjutke, munjevito je, kao čelična opruga,
poletelo za tom kapi grudnog mleka. I ona... Zamisli, mršava i bolesna
Anjutka, vešto je uhvatila tu kapljicu.

Padajući na zemlju, Anjutka je podmetnula svoje dlanove – i
uhvatila ispruženim dlanovima malenu kap grudnog mleka.

Padajući, ulovila ju je već pri zemlji. Anjutka se podigla na
kolena, prinela ka svom licu skupljene dlanove, otvorila ih, razgledajući
mokru mrlju. Zatim je pružila ruke ka Anastasiji.

- Evo. Uhvatila sam je. Evo nje. Nije palo mlekce za vašeg
sinčića.
-Spasla si kapljicu, Anjećka. Sada je ona tvoja.
-Moja?!
- Da. Samo tvoja.

Anjuta je prinela usnama svoje dlanove i dotakla mokru mrlju.
Zatvorivši oči, mršava devojčica je dugo držala dlanove priljubljene na
usnama. Potom, opustivši ruke, pogleda Anastasiju i šapatom prepunim
blagodarnosti, izreče:

-Hvala!
-Dođi kod mene, Anjećka.
- Anastasija uze devojčicu za ramena. Pomilova je po kosi, a
potom, posadivši je na svoja kolena, nagnu je kao bebu ka grudima i tiho
zapeva.
Usne Anjutkine su se našle blizu bradavice Anastasijine dojke.
Kao u polusnu, Anjutka polako približi svoje usne grudima
Anastasijinim, dotače njima vlažnu bradavcu, malo zadrhta, pa poče
halapljivo da sisa nabreklu od mleka dojku.

Sudeći po diktafonu, ona se probudila posle devet minuta.
Podigla je glavu i skočila iz Anastasijinog krila.

- Ja... Jao! Šta sam učinila? Popila sam mleko vašeg sinčića.
- Ne brini se, Anjećka. Njemu će biti dovoljno. Samo si iz jedne
popila dojke, a u drugoj je još ostalo. Biće mu dovoljno. Moj sinčić može
i cvetni prah da pojede. Ukoliko zaželi. A ti si sad sve dobila, te se ne
moraš više bojati da nećeš biti snažna, lepa i srećna. Sada uzmi svoju
sreću od života, od svakog dana njegovog.
-Biću snažna i zdrava. Razmisliću, kako mamicu da dočekam da
se ne bi sekirala kada me vidi, već da se veseli jako. Samo, da pevam
neću biti u stanju. Ranije smo baka i ja pevale. Umrla je baka. Deku
molim, molim, ali on ne peva. Samo kada votku popije, otpeva mi, a ja ga
pratim. Ali, teško ga je pratiti, promukao je njegov glas. Sa radio

aparatom sam takođe pokušavala, ali trtlja aparat naš stari reči
nerazumljive.

-Pokušaj, Anjećka, da zasad pevaš bez reči, ponavljaj glasom za
pticama čim ih čuješ, za vodom, kada žubori, za šuštanjem lišća i vetrom,
kada je jak i zavija u granama. I travka ima zvukova mnogo. Mnogo
čistih zvukova ćeš uokolo čuti, ukoliko slušati budeš htela. Njih i pokušaj
svojim glasom da podražavaš. Oni će tvoji najbolji učitelji biti. A ja ću
sad poći, Anjećka, zbogom. Vreme mi je.
Anastasija je ustala sa brvna. Anjutka je ostala da sedi,
osluškujući okolni svet zvukova. Anastasija priđe onome ko je pucao u
nju, mladom stražaru. Stražar je kao i pre bio bled, uzdrhtalih ruku.
Pištolj je ležao pored njega na zemlji. Anastasija reče stražaru:

-Ne krivite sebe, ne kidajte Dušu svoju. Ona nije učestvovala u
vašem delovanju. To je instinkt. Vi ste naučeni da bez dvoumljenja štitite
ono, što vam je naređeno. Eto, i razvijen je instinkt. Nije dobro, ukoliko
instinkt vlada svime u čoveku. Kada je instinkt glavni, tada čovek nije
najvažniji. Tada se nečovek stvara. Razmislite, možda je bolje vratiti se
sebi – čoveku.
Od spokojne intonacije glasa Anastasijinog, stražaru su prestale
da drhte ruke, iščezlo je bledilo sa lica. A kada je ućutala, lice stražara je
do vrhova ušiju pocrvenelo.

Tada se Anastasija oprostila sa seoskim starcima i krenula put
tajge. U muku smo dugo gledali za odlazećom od nas Anastasijom.
Iznenada začusmo neobično čist dečji glas.

Sedeći na brvnu, Anjuta je pevala neku starinsku pesmu, koju je,
verovatno, čula od bake. A kako je pevala! Čisti glas njen, hvatao je


neverovatno visoke tonove, ispunjavajući prostranstvo i opčinjavajući
Dušu.

Kišica rominja,
Brat sestricu njiše.
Brat sestricu njiše,
Pesmu pevušeći.


Anjuta je završila pesmu i počela pomno da posmatra našu, još
uvek nepomičnu grupu. Onda Anjutka ustade, podiže sa zemlje tanki
prutić i reče:

- Loše ste vi čike. Tako veliki, a ipak loši. - Posle tih reči, krenula
je na nas s malenim prutićem u ruci. Za njom se u muku pokrenula grupa
starica i staraca. Tad smo svi mi, svi do jednog, počeli da odstupamo pred
njima. Povlačili smo se natraške do broda ukotvljenog uz obalu, zatim
smo se, gurajući se, brzo uzverali po stepenicama na brod. Kada smo već
hteli da podignemo stepenice, kapetan ugleda da se na palubi nalaze i dva
pilota helikoptera.
- A kud ste vi krenuli? Helikopter kome ste ostavili? – dreknuo je
iz komandne kabine kapetan.
Piloti poskakaše sa broda i potrčaše ka svojoj mašineriji.
Odlazili smo, ostavivši na obali burad sa gorivom i šatore. Niko

nije ni pomislio da ih pokupi.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 16 Feb, 2010 18:08 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Eh ljudi moji sa foruma,otvorite svoje duše a najviše srce usnulo. Čitajte ovo gore i shvatite već jednom i čitajte toliko puta dok Vam u srcu se vatra i toplota ne stvori... U ovoj priči možete naći sve,sve o duhovnosti što vam treba!!! Evo Vam veliko znanje samo u jednome što je Anastasija uradila... Prislonila je svoje srce slabašnom srcu bolesne devojčice i pokrenula ga da nastavi da živi... To može samo čisto i puno ljubavi srce da uradi!!! Pa radimo na našem srcu,očistimo ga od svega što ga prlja!!! Očistimo svoju glavu sa sebičnim,prljavim mislima,zar je to teško dati sebi zadatak da svakoga dana pazimo šta ćemo misliti i reći! Dan,po dan... Zrno po zrno pogača... Svi žele revoluciju a bitna je evolucija,jer upravo taj put koji prelazimo je svrha a ne sam cilj,a svi teže odmah ka cilju (da imaju mnoge sposobnosti) i žele da preskoče put,pa traže druge da ih prenesu odmah do cilja!!!
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 16 Feb, 2010 18:15 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Ko stigne tako preskakajući do cilja brzo pada,propada jer nema šta da ga održava na tom cilju,prestolu potpune slobode i moći,a onaj koji je danima i danima radio na sebi,kada jednoga dana dostigne cilj i popne se na to uzvišeno mesto ostaje tamo u večnosti jer njega održava upravo taj mukotrpan put koji je prošao!!!
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
MarkoJakšić



Pridružio: 26 Dec 2008
Poruke: 1318
Lokacija: Pancevo

 Poruka Poslao: 17 Feb, 2010 07:14 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Nadam se samo da neki clanovi foruma nece ostati u Rusiji tamo oko decembra 2012te.. preporucio bih vam da pre toga odete ovde u Srbiju makar na neko vreme..
Mislim da ce tamo biti gadno..
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora Yahoo Messenger MSN Messenger
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 17 Feb, 2010 08:43 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

U Rusiji neće biti,ali na žalost oko nje hoće,Evropi i Americi... U Srbiji će biti mirno ali sve se promeniti može,nadam se da će mir zavladati svuda,bitna je svaka sekunda života i svest koju nosu!!!
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
majstor
Mistik


Pridružio: 14 Mar 2009
Poruke: 1456
Lokacija: putnik

 Poruka Poslao: 17 Feb, 2010 10:26 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

2012 nece nista biti ako vecina ljudi ne poveruje u to....ako poveruje onda svasta moze biti....poenta je da je sada to potpuno otvoreno..nista nije fiksirano....zavisi iskljucivo od nas samih

pozzz

majstor
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 17 Feb, 2010 10:28 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
majstor ::
2012 nece nista biti ako vecina ljudi ne poveruje u to....ako poveruje onda svasta moze biti....poenta je da je sada to potpuno otvoreno..nista nije fiksirano....zavisi iskljucivo od nas samih

pozzz

majstor


Bravo MAJSTORE nisi ti bez razloga uzeo takvo ime... Laughing Goldy
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
valen
Majstor


Pridružio: 11 Nov 2009
Poruke: 1113

 Poruka Poslao: 17 Feb, 2010 13:52 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

[font=Arial]
Litlneks ::
majstor ::
2012 nece nista biti ako vecina ljudi ne poveruje u to....ako poveruje onda svasta moze biti....poenta je da je sada to potpuno otvoreno..nista nije fiksirano....zavisi iskljucivo od nas samih

pozzz

majstor


Bravo MAJSTORE nisi ti bez razloga uzeo takvo ime... Laughing Goldy


A zasto ne bi umesto "nece nista biti" mi svi poverovali da cemo se prebaciti u cetvrtu dimenziju?Ili bar da ce nam se nesto dragoceno i lepo desiti...Pa mozda nam i uspe!

Pozdrav Smile
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Yahoo Messenger
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 17 Feb, 2010 14:02 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

A kako ti misliš da se prebaciš u 4d? Da ne misliš da je to možda neko smislio da bi odvukao ljudima pažnju sa pravih stvari...
Zar nije bolje obnoviti Zemlju u Rajsko mesto kao što je na početku bilo? Raj je ovde na Zemlji a ne tamo negde,kao i pakao,upravo većina ljudi i živi pakao ovde na Zemlji a da nije ni svesna,pa su neki tamo (tamni) izmislili priču da je Raj i Pakao tamo negde daleko...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Grishka
Tragalac


Pridružio: 31 Avg 2009
Poruke: 102

 Poruka Poslao: 17 Feb, 2010 14:15 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

majstor:
Citat:
2012 nece nista biti ako vecina ljudi ne poveruje u to....ako poveruje onda svasta moze biti....poenta je da je sada to potpuno otvoreno..nista nije fiksirano....zavisi iskljucivo od nas samih


Ili kako bi rekla sibirska lepotica:

Nisi predskazao ti, Nostradamuse,
datume strašnih kataklizmi na Zemlji.
Sazdao si ih svojom mišlju, i misao ljudsku si za
ovaploćenje strahota uključio.
Evo, i sad ona lebdi nad zemljom, bezizlaznošću ljude plašeći.
Ali, ona se sada više neće ovaplotiti.

Ja sam - čovek. Anastasija sam ja!

I ja sam od tebe jača!
_________________
Sve je onako kako posmatramo .
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Litlneks
Mistik


Pridružio: 16 Jan 2008
Poruke: 1982

 Poruka Poslao: 17 Feb, 2010 14:18 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Hvala brate taj sam citat duže vreme tražio. U kom delu je knjige i koja strana ako nije problem...
Tako je brate mili,pravi citat i u pravo vreme...Kako se svi lepo dopunjujemo!!!
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
Vera Bojičić
Mesija


Pridružio: 27 Okt 2008
Poruke: 4003
Lokacija: Atlantida

 Poruka Poslao: 17 Feb, 2010 14:22 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Da čovek, upravo tako, je naj jače biće kada se spoji sa Bogom ocem. I ja sam napisala u paralelnim svetovima, "sve će biti ako ja kažem", jer ko je vezan za Boga a ne za sistem ovozemaljski ima njegovu pomoć i stvaralačku moć.

Doduše, Anastasija ne govori o replikaciji i odvajanju koje se sada odigrava. Čiste se ljudi i planeta, to je nova čelija ili prelazak na novo mesto 4d. Taj deo sam opisala u novoj knjizi ali ču ga prezentovati kad bude gotova i zaštičena kao intelektualna svojina. Kopiranje je kruna znanja, kao i vreme-prostor dimenzija.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
valen
Majstor


Pridružio: 11 Nov 2009
Poruke: 1113

 Poruka Poslao: 17 Feb, 2010 14:25 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Litlneks ::
A kako ti misliš da se prebaciš u 4d? Da ne misliš da je to možda neko smislio da bi odvukao ljudima pažnju sa pravih stvari...
Zar nije bolje obnoviti Zemlju u Rajsko mesto kao što je na početku bilo? Raj je ovde na Zemlji a ne tamo negde,kao i pakao,upravo većina ljudi i živi pakao ovde na Zemlji a da nije ni svesna,pa su neki tamo (tamni) izmislili priču da je Raj i Pakao tamo negde daleko...


Znaju ljudi odlicno da zive pakao na zemlji.Iz tog pakla i proizilazi tvoj stav da ja nemam pojma!
Zasto umesto toga ti ne bi razmislio o 4d i gde je to uopste?To je isto na planeti zemlji...Nije ni bitna 4d,mogao bi se skoncentrises na ono "lepo i dragoceno" sta god to znacilo.Vidim zapazio si ono sto ti se ne svidja.ima i o tome u Bibliji a ti bi to po tvom avataru, trebalo da znas.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Yahoo Messenger
valen
Majstor


Pridružio: 11 Nov 2009
Poruke: 1113

 Poruka Poslao: 17 Feb, 2010 15:03 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

vera072 ::
Da čovek, upravo tako, je naj jače biće kada se spoji sa Bogom ocem. I ja sam napisala u paralelnim svetovima, "sve će biti ako ja kažem", jer ko je vezan za Boga a ne za sistem ovozemaljski ima njegovu pomoć i stvaralačku moć.

Doduše, Anastasija ne govori o replikaciji i odvajanju koje se sada odigrava. Čiste se ljudi i planeta, to je nova čelija ili prelazak na novo mesto 4d. Taj deo sam opisala u novoj knjizi ali ču ga prezentovati kad bude gotova i zaštičena kao intelektualna svojina. Kopiranje je kruna znanja, kao i vreme-prostor dimenzija.


Moram da priznam ,Vera, da sam do sada sumnjala u istinitost tvojih spoznaja.
Ti si me svojom istrajnoscu i marljivoscu u ovom trenutku uverila u suprotno!
I ne znam kako,ali sada znam da je cilj toga sto radis - istina.

Nisu mi najjasniji tvoji postovi,to je pretpostavljam iz razloga sto si, kako i sama kazes,u drugoj dimenziji.

Imas i moju podrsku i sve najbolje ti zelim!
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Yahoo Messenger
rade1969
Napredni tragalac


Pridružio: 13 Sep 2009
Poruke: 416
Lokacija: Bijeljina

 Poruka Poslao: 17 Feb, 2010 15:16 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
Litlneks ::
Hvala brate taj sam citat duže vreme tražio. U kom delu je knjige i koja strana ako nije problem...
Tako je brate mili,pravi citat i u pravo vreme...Kako se svi lepo dopunjujemo!!!



Treća kniga "Prostranstvo ljubavi" ,stranica 223.

Pozdrav .
_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » POTRAGA ZA SVEZNANJEM
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20,
21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40,
41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50  Sledeci
Strana 41 od 50

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka Svakodnevne duhovne spoznaje (uvidi) 704 plavizrak 140054 26 Feb, 2011 16:10 pm
plavizrak Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka PUT SRCA... 89 Vakan Tanka 150612 23 Dec, 2010 05:49 am
Vesna Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka NOVI SKENER ZA SNIMANJE SRCA 0 adminfob 3908 20 Jan, 2009 02:50 am
adminfob Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom