NOVE DIMENZIJE NAUKE
Idi na stranu
1, 2, 3, 4, 5  Sledeci
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » POTRAGA ZA SVEZNANJEM
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
rade1969
Napredni tragalac


Pridružio: 13 Sep 2009
Poruke: 416
Lokacija: Bijeljina

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2010 11:00 am    Naslov: NOVE DIMENZIJE NAUKE
Odgovoriti sa citatom

INTERNET I EKOLOGIJA: PROTO – MATRIJARHALNA MATRICA BUDUĆEG PLANETARNOG DRUŠTVA

U globalnom društvu budućnosti - matrijarhat, simbolički nagovešten kroz internet i ekologiju, poseduje značajnu verovatnoću da stupi na scenu budućnosti.

Piše: Miša Vasić

Nakon vekova monističkih paradigmi, oličenih pre svega u tri osnovne jednobožačke religije - judaizmu, islamu i hrišćanstvu, te patrijarhalno ustrojenim društvima, spiritualno strukturiranim na bazi pomenutih religija, ono, što za prosečnog čoveka, filogenetski programiranog na zadate monističke frekvencije, izgleda kao “smak sveta”, “propast civilizacije” ili “rušenje svih vrednosti”, zapravo predstavlja restruktuiranje ličnih i kolektivnih identiteta, iz patrijarhalne u matrijarhalnu matricu, a što se, pre svega, može sagledati na simboličkom nivou kroz ustrojstvo interneta i ekologije.

Internet (šire definisan, uključujući i lokalne intranet sisteme, bez kojih nijedna struktura modernih društava nije moguća) je svakako najintrigantniji i najuticajniji medij globalnog društva, i bez njega bi celukupan planetarni život bio paralisan. Trgovina, berze, poslovanje, finansije, nauka, medicinske usluge, organizacija saobraćaja, politika, lokalni i globalni sistemi bezbednosti, kultura, sport, umetnost… Sve je umreženo, međuzavisno, on-line, i čitav sistem je strukturisan tako, da je komunikacija promptna, od berzanskih transakcija, međudržavnih ugovora, do kontrole atomskog oružja. Taj mod brzine i vezanosti predstavlja driving force svakovrsnog vida akcije. Prijateljstva širom planete zavise od Facebooka i Twittera, a ni globalno ispresecana pošta / telekomunikacija, kao ni vojne organizacije ne bi mogle opstajati bez lokalnog intraneta. S druge strane, masovna upotreba on-line umreženosti je i polje delovanja fundamentalističkih religioznih pokreta, verskih sekti, neofašističkih organizacija, terorističkih ćelija, kao i raznih drugih tipova korisnika destruktivnih namera. I oni su tu, ruku pod ruku sa oficijelnim strukturama bez kojih je život danas nezamisliv. U istom polju su i grupe koje organizuju masovne zločine, kao i forumi vezani za medicinske probleme koji milionima ljudi spasavaju živote, dakle, i cyber-sveci i cyber-kriminalci…

Taj melting-pot raznolikih polja delovanja, različitih oblasti ljudskog duha, etike i anarhije, destrukcije i naučnih kvantnih skokova, a naročito jednakost svega i svih oličena u broju piksela na LCD-u, kao i brzini modema, osećaj neizdiferenciranosti, odsustva bilo kakvih kriterijuma / definisanih vrednosnih normi, zastrašuje savremenog čoveka koji ima osećaj nedostatka uporišta. Ipak, u pitanju je nešto drugo: odsustvo kognitivno definisane paradigme izražene kroz sistem logičkih pravila, a vezane za rad leve moždane hemisfere. Monizam, muški princip, patrijarhalno društvo, tako dugo dominantno, nestaje u cyber prostoru. Umesto lika oca / kralja / vođe / diktatora koji vlada i upravlja ukidajući ličnu svest i savest podanika, danas se, u globalnom cyber-prostoru, kroz trilione gigabajta, pomalja davno zaboravljeni ali u višim sferama večno živi arhetip Velike Majke, koja prihvata svu svoju decu, kakva god ona bila, bez ikakvih logičkih i dugih ograničenja.

Uzrok nelagode patrijarhalno utemeljenih individua pred ispoljavanjem ovog arhetipa vezan je za njegove “mračne” aspekte i posve je iracionalan a potiče iz dubina njihovog nesvesnog. O tome govori Erich Neumann:

“…U domen velikog materinskog božanstva spada retrogradna dezintegracija ličnosti i individualne Ja-svesti. Stoga je zanos simptom obuzetosti njome ili nekom od njenih zastupnica, simptom koji se vrlo često sreće… Upravo sve jačoj muškoj Ja-svesti postaje sve jasnija razarajuće-kastrirajuća, kobno opčinjavajuća, smrtno-izbezumljujuća priroda Velike Majke…”

Ženski sveobuhvatni princip, arhetip ženskog, ispoljava se i kroz ekološki pokret. Sve konvencionalne razlike postaju irelevantne kada su u pitanju globalno zagrevanje, zagađenje vazduha, vode i zemlje, istrebljenje životinjskih vrsta. Nikakva monistička paradigma data “odozgo”, ne može rešiti ništa. Tu moral prestaje. Planeta, “Majka Zemlja”, kao simbolički vid arhetipskog ispoljavanja”Velike Majke”, zakonom samoregulacije ekosistema, kroz cunamije, vulkane i zemljotrese briše sve pred sobom, bez obzira na versko, demografsko, geografsko poreklo. Svi su opet jednaki i lišeni logičkih svojstava, kognitivnih definicija.

Ekološki osvešćeni pojedinci se širom sveta bore za očuvanje životne sredine, a protiv poremećaja ravnoteže ekosistema planete, rušeći sve zidove nacionalnog, državnog, lokalno-religioznog. Cilj nije monistički, partikularni već globalni, preko lokalnog delovanja. Sprovode se akcije za očuvanje protoka energije planete kao i za opstanak međuzavisnih ekosistema, jer kvalitet i energetsko-materijalni tokovi, te sastav planetarnog vazduha i vode deluju na svaku pojedinačnu ćeliju svakog živog organizma. Biohemijska i bioelektrična aktivnost interaguje i sa svešću , i obrnuto, jer je sve deo jednog većeg polja planete – morfogenetskog (Sheldrake) ili Noosfere (Teilhard De Chardin). Planeta, kao simbolička “Velika Majka” u sferi kolektivno nesvesnog, putem restruktuiranja “pakovanja” dugotrajne memorije mozga, reprogramira umove čovečanstva od patrijarhalnog antropocentrizma, ka novom scijentističkom matrijarhatu, kroz ekološku aktivnost u cilju lične i globalne samoodbrane, i evolucije svesti, te prevazilaženja monističkih granica solipsizma…

Sve o čemu se piše u prethodnom tekstu, nije istorijski nepoznato. Sveobuhvatnost svega postojećeg, kao i “agapijski stav” prema celokupnosti fenomena i procesa, a iznad racionalno definisanog morala (superego), što je karakteristika principa matrijarhata (oličenog kroz internet), odavno je prisutna i u hrišćanstvu (čija je ideologizacija kasnije dovela do hipertrofiranog patrijarhalno-monističkog suprematskog mehanizma):

“…da budete sinovi svoga oca koji je na nebesima, jer on daje da sunce njegovo izlazi nad zlima i dobrima i da kiša pada pravednicima i nepravednicima…” (Jevanđelje po Mateju, 5:45)

Tradicija judaizma, često od strane ekoloških fundamentalista optuživana za apsolutni patrijarhalizam, i sama je tek odraz principa viših sfera prenesenih iz polja kolektivnog nesvesnog na materijalnu ravan. Zato i ona odražava arhetip Velike Majke, te kroz matricu matrijarhata, izražava čisto ekološki stav, koji odveć često promiče nedovoljno temeljnim istraživačima:

“…Šest godina zasijavaj svoju njivu, šest godina svoj vinograd obrezuj i beri njegov plod. (4) Ali sedme godine neka i zemlja uživa subotnji počinak, Jahvinu subotu: svoje njive ne zasijavaj niti obrezuj svoga vinograda. (5) Što samo od sebe uzraste na tvojoj njivi nemoj žeti niti beri grožđe s neobrezane loze. Neka to bude zemlji godina počivanja…” (Treća knjiga Mojsijeva, 25:4)

Matrijarhalna matrica i ekološka svest, koje su zastrašujuće patrijarhalnim puritancima, uplašenim za gubitak integriteta i psihičku dezintegraciju, nisu novost u istoriji čovečanstva. Tokom perioda antičke Grčke, negde oko 1500. g. p.n.e., cvetala je, na ostrvu Kritu, minojska kultura. Nauka ne može sa potpunom sigurnošću da tvrdi da je u njoj apsolutno dominirao matrijarhat, ali je, po mnogim pokazateljima, vezanim za proučavanje minojske kulture, religije (bazirane na obožavanju ženskih božanstava) i umetnosti, veoma verovatno da je upravo to bio slučaj. Istraživanja pokazuju još jednu sličnost sa tendencijama današnje rađajuće globalne civilizacije, a to je odnos prema prirodi kao nečem svetom, tj. specifična vrsta ekološke svesti oličena u obožavanju “svetih” mesta ispunjenih nepersifikovanim numinoznim sadržajima, tj. prisustvo hijerofanije bez vidljivih simbola.

Tako, Vesa-Pekka Herva u svojoj analizi minojske kulture, i njenog odnosa prema životnoj sredini, nalazi da:

“…Ovaj pristup ima takođe šire implikacije za naše razumevanje života na minojskom Kritu. Najočiglednija je, možda, priroda takozvanih naturalnih svetilišta koja se razmatra kroz perspektivu da izvođenje rituala na naturalnim svetilištima može biti sagledano kao održavanje odnosa sa mestom življenja, doživljenim kao entiteta sa personalitetom, sopstvenim moćima i posredništvom. Drugim rečima, a kao kontrast konvencionalnom stavu, prirodna svetilišta – ili druga “kultna mesta” – ne moraju biti povezana sa obožavanjem bića sa drugog sveta na ikakav smisleni način ili direktno povezana sa manipulacijom odnosa moći u ljudskom društvu…”

I dalje o istoj temi:

“…Pretpostavljene religiozne i ritualne aktivnosti mogu posredovati u odnosima između ljudi i okoline isto tako direktno i efikasno kao, recimo, raščišćavanje šuma i kreiranje polja. Ovakve aktivnosti nisu vođene neesencijalnim verovanjima ili ideološkim i političkim agendama već praktičnim poznavanjem okoline, a što je znanje drugačije prirode od naučnog…”
_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
rade1969
Napredni tragalac


Pridružio: 13 Sep 2009
Poruke: 416
Lokacija: Bijeljina

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2010 11:01 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

nastavak teksta:


Herva dalje observira animistički aspekt minojskog izražavanja numinoznog, karakterističan za razne značajne mislioce XX i XXI veka, od Martina Bubera (primer odnosa sa drvetom u knjizi “Ja i ti”), preko Rudolfa Steinera pa sve do Petera Russela, o kome će još reči biti kasnije:

“…Modernistička epistemiologija pretpostavlja, uzmimo Bird-Davidov primer, da, drvo moramo ga iseći na komade ako smo motivisani da saznamo šta je onu suštinski, međutim, znanje o drvetu se može steći i kroz čulnu interakciju sa njim i perceptualnu izoštrenost pažnje na promene koje data aktivnost izaziva i u čoveku i u drvetu; Ovo je ono što Bird-David naziva “govor” sa drvećem. Minojski kameni i drveni “rituali”, na primer, su vezani za poznavanje i odnos sa drvećem i kamenjem kao relaciono konstituisanim entitetima – živućim-u svetu – pre negoli hrpe spakovanih molekula.U ekološkoj perspektivi, tada, izobilje ‘religioznog’ i ‘ritualnog’ materijala iz Krita Bronzanog doba i čudni aspekti Minojske ‘religije’ indiciraju da je svakodnevni život na Kritu Bronzanog doba bio bogato struktuiran, naseljen raznovrsnim društvenim bićima, i punim čuda koje tek treba otkriti. Izgleda, drugačije rečeno, da je važnost božanstava bila precenjena na račun onoga što bi se moglo nazvati ‘animistički’ aspekt života na minojskom Kritu…”

S druge strane, Tess Drahman izučava aspekte minojskog društva koji govore o pacifističkom duhu i matrijarhatu, znacima koji su možda nejasna slutnja optimističkog scenarija postvarenja globalne države budućnosti, lišene monizma i ratova:

”…Iako se ne zna tačan broj obožavanih boginja, kao ni da li je postojala boginja višeg stepena obožavanja od ostalih, mnogima je ipak očigledno, da su žene, više nego verovatno, imale dominantnu poziciju unutar minojske religije. Na Kritu, kao i na obližnjim susednim ostrvima, unutar umetničkih dela se žene češće pojavljuju, a pored toga još i deluju monumentalnije, značajnije, te i učestvuju u aktivnostima sa više žara i hrabrosti negoli njihovi muški pandani. Poznati primer ovoga je “Freska toreadora,” restaurirana freska iz Knososa, jednog od najznačajnijih arheoloških nalazišta iz bronzanog doba, za koga se veruje da je iz 1400 p.n.e., tj. kasnog minojskog doba. Ovde, muškarci i žene izgleda da se stropoštavaju na bika, što sugeriše o ukljičenosti oba pola u “igru ili ritual koji uključuje hrabrost, agilnost i veštinu.” U dugim mediteranskim kulturama predstave poput ove bi verovatno prikazale samo muškarce, ali ovde, u minojskoj kulturi, žene su podjednako uključene kao muškarci, što opet sugeriše da su žene igrale značajnu ulogu u društvu.” (Witcombe)…”

Herva se u svom tekstu osvrće na veliki značaj kulta rađanja i plodnosti unutar ove pacifističke kulture:

“…Značajna karakteristika Minojske kulture je status koji su žene u njoj imale. Žene ne samo da su poštovane, već su im davane i pozicije autoriteta.. Ženska božanstva Minojske religije čak su bila i dominantna. Postoje razlozi koji su doveli do ovakve konstelacije. Jedan je da je kultura u velikoj meri zavisila od beba koje su obezbeđivale žene a možda uopšte nisu bile svesne muške uloge u tom procesu, s obzirom na temporalnu pomerenost između seksualnog čina i čina rađanja…”

Dalje o istoj temi elaborira i Tess Drahman:

“…Mnogi istoričari veruju da Boginje zmija, veoma karakteristične kultne figure danas pronađane u vidu umetničkih statua, predstavljaju konkretan dokaz da je minojska kultura predstavljala matrijarhat. Međutim, najčešće uočavane veze između religiozne boginje i figure boginje - majke potiču iz ideje da su žene, koje su prezentovane u minojskoj umetnosti, bile tako vatreno obožavane zbog njihovog statusa božanske plodnosti…”

Drahman u daljem tekstu iznosi ličnu hipotezu o dominanto “ženskoj” kulturi u Minojaca:

“…Iako konkretni zaključci povodom dileme o tome da li je minojska kultura bila matrijarhalna ili ne, ne mogu biti jednoznačno doneti, jasno je da su žene bile respektovane ako ne i obožavane, kao i da su igrale značajnu rolu u društvu. Za mene, ova tačka je krucijalna…Oni su obožavali boginje, i verovali su da su žene nosioci samog života, a ja verujem da je to dovoljno snažan razlog da se složimo sa učenjima koja sugerišu matrijarhat…”

Nakon istorijskog izleta kroz epohu plauzibilne realizacije matrijarhata, usmerićemo pažnju na vizionare sveta budućnosti, u kome bi se iznova mogla javiti pacifističko-matrijarhalna kultura, bez vladajućih pravila supremacije partikularnih rasa ili pak ideologija, a pozicionirana prema ujedinjenju čovečanstva, pacifizmu, kultu života i plodnosti.

Nikola Tesla, znameniti američki naučnik srpskog porekla, pronalazač i profet, koji je imao veoma snažnu ličnu mentalnu vezu sa morfogenetskim poljem, te otvoreno pisao o tome da je svoja najznačajnija otkrića dosegao kroz vizuelne predstave dobijene sa astralnog plana koje bi potom samo tehnički postvario u laboratoriji, sagledavao je buduće društvo kao analogno košnici, bazirano na radu pre negoli ratu, a sa predominantnim principom plodnosti i ekspanzijom ženske inteligencije.

U intervjuju koji je, još 30. januara 1926. godine, dao John B. Kennedy-ju, on predviđa razvoj ženskog uma i njenu buduću emancipaciju:

“…Jasno je za svakog edukovanog posmatrača,pa čak i za sociološki neobrazovanog, da se širom sveta, tokom vekova, rađao novi odnos prema polnoj diskriminaciji, kao i da je poprimio nagli stimulans upravo pre i nakon (Prvog) svetskog rata…Ova ženska borba za polnu jednakost završiće se u novom poretku polova, sa ženom kao superiornom. Moderna žena, koja anticipira emancipaciju svog pola u danas jedva vidljivim fenomenima, je samo površni simptom dubljeg i mnogo snažnijeg previranja u nedrima ljudske rase…Površno fizičko imitiranje muškaraca nije ono na čemu će žene afirmisati najpre svoju jednakost, a potom i superiornost, već je to buđenje ženskog intelekta…Kroz brojne generacije, od osvita čovečanstva, društvena podređenost žena prirodno je rezultirala u delimičnoj atrofiji ili, u najmanju ruku, nasleđenoj suspenziji mentalnih kvaliteta kojima je, kako sada znamo, ženski pol obdaren ništa manje od muškog…”

Tesla ide i dalje, predviđajući dalji tok istorije čovečanstva u pravcu ženske supremacije:

“…Međutim, ženski um je već demostrirao kapacitet za sve mentalne dosege i dostignuća muškaraca, a sa budućim generacijama taj kapacitet tek treba da ekspandira; prosečna žena biće podjednako obrazovana kao i prosečan muškarac, a, vremenom, i bolje od njega, jer će potencijalne a neiskorišćene moći biti stimulisane na aktivnost koja će biti sve intenzivnija i moćnija posle vekovne uspavanosti. Žena će ignorisati presedan i iznenaditi civilizaciju svojim napretkom…”

Dominacija ženskog principa nije sama sebi cilj, tj. ne predstavlja puku smenu paradigme radi vladanja kao takvog, već, po Tesli, predstavlja strukturu na kojoj ima da se izgradi društveni organizam bez kompetitivne ideologije (karakteristične za patrijarhat) a sa orijentacijom ka radu i kreativnosti. Analogiju novog društvenog poretka našao je u uređenju košnice, pod vođstvom pčelinje kraljice. Ne možemo a da ne primetimo izvesne asocijacije na Platonov dijalog Timaj, gde on piše o idealnom društvu lišenom (patrijarhalne) porodice a u kome se ljudi slobodno udružuju u skladu sa stepenom vrline koji su razvili, a što je, delovanjem društvene elite, usmeravano još od detinjstva. Dalje Tesla kaže:
_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
rade1969
Napredni tragalac


Pridružio: 13 Sep 2009
Poruke: 416
Lokacija: Bijeljina

 Poruka Poslao: 25 Dec, 2010 11:08 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

nastavak teksta:


“…Sticanje novih oblasti za ženska pregnuća, njihovo postepeno preuzimanje liderstva, će otupiti i konačno rasuti žensku senzibilnost, prigušiti materinski instinkt, tako da brak i materinstvo mogu postati degutantni a ljudska rasa vođena sve više ka savršenoj civilizaciji pčela…Značaj prethodno rečenog leži u principu koji dominira u ekonomiji pčela - najorganizovanijeg i najinteligentnije koordiniranog sistema od svih formi životinjskog sveta lišenog razuma – svevladajućoj supremaciji instinkta za besmrtnošću koji od materinstva tvori božansko….Centar celokupnog pčelinjeg života je kraljica. Ona dominira košnicom, ne usled naslednog prava, jer se iz svakog jajeta može izleći vladajuća kraljica, već zbog toga što ona predstavlja matericu ove rase insekata….”

Tesla potom pobliže i veoma slikovito opisuje strukturu košnice i do krajnosti delotvorne prirodne zakone koji stoje iza nje:

“…Imamo ogromne deseksualizovane armije radnika čiji jedini cilj i sreća u životu je naporan rad. To je savršenstvo komunizma, socijalizovanog, kooperativnog života u kome je sve, uključujući decu i mlade, vlasništvo i briga svih. Zatim imamo pčele - device, pčele - princeze, ženke koje su selektovane iz kraljičinih jaja kada se izlegu i čuvaju za slučaj da neplodna kraljica donese košnici razočaranje. A tu su i mužjaci, malobrojni, loših navika, tolerisani jedino zbog toga što su neophodni za oplodnju kraljice. Kada za kraljicu sazri vreme za svadbeni let, mužjaci su drilovani i postrojeni. Kraljica prolazi pored trutova koji su čuvari kapije košnice, dok je mužjaci slede u zujećem stroju. Najjača od svih stanovnika košnice, moćnija od bilo kog njenog subjekta, kraljica poleće u vazduh, spiralno uzleće sve više i više, dok je pčele – mužjaci slede. Neki od sledbenika oslabe i otpadnu, ispadnu iz svadbene potere, ali kraljica uzleće sve više, dok ne dosegne tačku u visokom eteru gde preostaje samo jedan mužjak. Putem krutog zakona prirodne selekcije, on je najjači, i sparuje se sa kraljicom. U bračnom trenutku, telo mužjaka se cepa nadvoje i on gine. Kraljica se potom vraća u košnicu, oplođena, noseći u sebi desetine hiljada jaja – budući pčelinji grad, i tada počinje reprodukcioni ciklus, koncentracija života koji vrvi u košnici u neprekidnom radu na rađanju novih generacija..”.

Najzad, Tesla iznosi svoj stav i viziju u pogledu budućnosti planetarnog društva ujedinjenog čovečanstva, baziranog na naučnim znanjima, lišenog volje za moći, a okrenutog kreativnosti i radu, u skladu sa prirodnim zakonom:

“…Mašta posrće pri istraživanju ljudske analogije vezane za ovu misterioznu i božanstveno posvećenu civilizaciju pčela; ali, kada razmotrimo kako ljudski instinkt za rasnom besmrtnošću dominira životom kako u njegovim normalnim, tako i preteranim i izopačenim manifestacijama, ima ironične pravde u mogućnosti da ovaj instinkt, uz kontinuitet intelektualnog napredovanja žena, bude konačno izražen na pčelinji način, iako će biti potrebna stoleća da bi se razorili narodni običaji i navike koji predstavljaju prepreke na putu ka ovako jednostavnoj i naučno utemeljenoj civilizaciji…”

Pola stoleća nakon Tesle, britanski multidisciplinarni naučnik Peter Russel (studirao matematiku, teorijsku fiziku i eksperimentalnu psihologiju u Kembridžu, završio post-diplomske studije iz oblasti informatike) dalje razvija vizije budućnosti, spajajući svoja istraživanja najnovijih tehnologija sa arhetipski revitalizovanim drevnim antičkiim mitovima. Matrica matrijarhata je podignuta na nad-ljudski nivo, te je strukturirana u skladu sa zakonima višeg reda, potpuno van svesne ljudske volje. Russel iznosi teoriju Zemlje kao živog bića, “Gaie”, koja predstavlja izraz arhetipa Velike Majke za celokupnu biosferu:

“…Gaia je staro-grčko ime za Majku Zemlju. Grci su Zemlju posmatrali kao živo biće…Ideja (Majke Zemlje) još živi u našem društvu…ali nas je naša prevelika zaokupljenost naučnim materijalizmom navela da zaboravimo pravo značenje tog pojma…Nedavno smo, kroz nekoliko različitih naučnih prilaza, počeli da uviđemo da Zemlja ipak može biti živi organizam…Postoje razni dugoročni procesi u sistemu biosfere koji nisu potpuno objašnjeni konvencionalnom fizičkom hemijom…Planeta kao celina održava uslove za neprekinutu evoluciju života…Hipoteza Gaie tvrdi da je najbolji način da razumemo ove prilično čudnovate dugoročne doslednosti ako posmatramo biosferu kao samo-podešavajući živi sistem…”

Russel dalje povezuje svoje poznavanje kibernetike i teorije sistema sa živim sistemom Gaie. On pokazuje analogiju osamnaest sistema Gaie sa devetnaest presudnih podsistema svakog živog sistema, kao što su npr. primanje i transformacija energije, skladištenje informacija itd. Jedino što Gaia ne poseduje, jeste sistem za reprodukciju, te nema novorođenih malih beba-planeta sličnih našoj u Zemljinoj neposrednoj okolini. Međutim, Russel vidi potencijal i za ovaj sistem, i to kroz teleološku aktivnost ljudi:

“…ona (Gaia) sada zapravo ima tu mogućnost posredstvom čovečanstva. Zapamtite da se Gaia ne odnosi na kamenu loptu, već na biosferu – okeane, atmosferu, tlo i sva bića unutar tog sistema. Otkako se pojavilo čovečanstvo, Gaia ima mogućnost da odnese tipičan primerak svog genskog puta i ekosistema u svemir i kolonizuje drugu planetu. Znači, devetnaesta sposobnost je potencijalno prisutna…”

Russel dalje razvija svoju viziju uloge čovečanstva u ekosistemu Gaie kao superorganizma meta-matrijarhalne strukture:

“…čovečanstvo je podsistem Gaie i taj podsistem zovem “svetski mozak”. Način na koji se povezujemo preko sistema za razmenu informacija je veoma sličan načinu na koji se razvija nervni sistem. Ljudski mozak se razvija u materici između osme i trinaeste nedelje trudnoće. Za samo pet nedelja broj nervnih ćelija u mozgu raste od nule do oko sto milijardi, što je ogromna populaciona eksplozija. Da ste vi moždana ćelija, oko dvanaeste sedmice bi ste verovatno obrazovali komisiju za ispitivanje ove eksplozije, tvrdeći da neće biti dovoljno krvi za sve, ili dovoljno mesta u lobanji. Ali oko trinaeste nedelje, proces rasta iznenada prestaje. Od tada pa do kraja vašeg života odvija se proces rastućeg međupovezivanja sistema. Čovečanstvo, narastajući planetarni mozak, prolazi kroz sličan proces. Izgleda da smo negde u fazi trinaeste nedelje. Iskusili smo vlo brz rast stanovništva, naročito u poslednjih stotinak godina. Najnovije procene ukazuju da će se ljudska populacija ustaliti oko cifre od 10,2 milijarde. Zanimljivo je da taj broj odgovara broju ćelija u kori našeg velikog mozga…”

Nakon ove fascinantne analogije, Russel preciznije opisuje strukturu supersistema:

“…Sad ulazimo u drugu fazu, brzi razvoj međupovezivanja. Baš kao što su se ćelije u moru spojile da bi obrazovale prvi višećelijski organizam, pojedinci se danas povezuju da bi oformili društvene sisteme, ali sa jednom vrlo važnom razlikom. Kada su ćelije obrazovale složen organizam, povezanost je bila uglavnom fizička. Sa pojavom ljudskih bića, nastalo je novo sredstvo povezivanja: mentalno povezivanje. Proces povezivanja je napredovao od fizičkog do mentalnog. Dakle, svetski mozak je čovečanstvo raspoređeno po celoj planeti, koje deli ideje kroz mnoga sredstva razmene informacija. Umesto povezivanja tela sa telom, ono što vidimo je povezivanje uma sa umom…”

Russel u daljem tekstu daje profetsku viziju budućnosti ljudske rase na bazi trenutnih tokova razvoja Gaie i ljudske uloge u svemu tome:

“…Ovaj proces je započeo, iako sporo, sa Gutenbergovim pronalaskom štamparske prese. Pre toga, informacije su se uglavnom razmenjivale licem u lice. Iznenada, mogli smo da stavimo informacije u knjigu i podelimo sa ljudima iz druge zemlje, ili s ljudima dva veka udaljenim u vremenu. Uvođenjem telefona (drugog glavnog otkrića u oblasti razmene informacija), mesta prostorno povezana preko cele planete mogu se spojiti u jednom trenutku. Sledeći korak je bio radio, koji je sa trenutne komunikacije između dve osobe prešao na trenutnu komunikaciju između mnogo ljudi. Ovaj proces međupovezivanja od tada se neprestano ubrzava, preko globalnih satelitskih uključenja, kompjuterskih sistema i elektronske medijske razmene. Prelazimo iz populacione eksplozije u integracionu eksploziju…Vidim sledeću fazu čovečanstva kao dug period stabilnosti broja sa stalno rastućim povezivanjima i podelom informacija. Baš kao što raste inteligencija deteta koje se razvija što se više veza načini između nervnih ćelija, tako i ovo progresivno povezivanje ljudskih umova može da predstavlja porast mudrosti čovečanstva. To je…sledeća logična faza u celokupnom procesu evolucije…”

Dakle, analizom interneta kao savremenog mega-fenomena, s jedne strane, i ekološke svesti sa druge, može se zaključiti da je, kako u cyber-prostoru, tako i kroz lična i kolektivna (državna, nad-državna) nastojanja za celovitim održanjem / unapređenjem biosfere planete, prisutna struktura koja ima sva obeležja matrijarhalne kulture: jednakost, neizdiferenciranost, odsustvo paradigme, integrisanost u celinu bez posebnih uslova itd.

Ova struktura bi za nas mogla biti pročitana kao simbol onoga što tek ima da se desi: enantiodromske transformacije patrijarhalnih kompetitivnih monističkih ideologija u matrijarhalno globalno društvo, okrenuto pacifizmu i radu. Totalni relativizam i neizdiferenciranost cyber-prostora i ekoloških pokreta (koji karakterišu arhetip majke koja prihvata svu svoju decu) su obeležja ispoljavanja ženskog principa nižeg reda, a kao takvi predstavljaju simbolički izraz kontratega muškom principu unutar civilizacijskog interregnuma u kome se trenutno nalazimo.

Razvijeniji izraz arhetipa ženskog, na civilizacijskom nivou, mogao bi sadržati novu formu reda, definisanu na nivou evolutivno generišućeg morfogenetskog polja, a poput prijemnika apsorbovanu od strane kritične mase spiritualnih žena ili pak muškaraca sa integrisanim ženskim delom ličnosti (“anima”) čija psihička “vibracija” oličava potpunu pasivnost prema kosmičkom (muškom) principu izraženom u zakonima višeg reda, a koji je jedini realni nosilac progresa ljudskog društva. Na taj način bi smo dobili novu paradigmu, svesno prihvaćenu, ali sada ne na institucionalnom nivou, već na nivou slobodnih ljudi, koji, u pacifističkom okruženju matrijarhata, samom svojom evoluiranom svešću, putem feed-back-a, restruktuiraju morfogenetsko polje nižeg reda (kolektivno nesvesno / svesno) i tako izoštravaju i unapređuju evolutivni stepen celokupne ljudske rase. I, ustvari, obavljaju značajnu funkciju ujedinjenja muškog i ženskog principa, u meri koja je moguća, na dugom putu opšteg evolutivnog toka.

Perspektiva višeg stepena integrisanosti svesti čovečanstva nemoguća je unutar suprotstavljenih ideoloških monističkih matrica generisanih muškim principom. Zato kriza (koja već prelazi u formu raspada) patrijarhalnog društva ima veoma dubok koren; Ovako ustrojeno, patrijarhalno društvo, ljudski samodovoljno, zatvara prostor ka transcedentnom, jer mu transcedentno nije ni potrebno – štaviše, ono narušava “veštački raj” (političkih, verskih, kulturnih itd.) ideologija i posledične moći koja pripada ideolozima.

Međutim, harmonija na Zemlji, od tehničke, preko estetske, pa sve do etičke, jeste tek puki odraz arhetipa harmonije, oličenog u kosmičkim zakonima višega reda. Samo um, koji je posve otvoren ka “astralnim uticajima”, (tj. pasiviziran um kao organon ženskog, pasivnog principa) može da spozna kosmički plan, emitovan finim vibracijama sa kojima psiha rezonira u gama-stanju moždanih talasa (40 hz) i da osvetli put kojim čovečanstvo treba dalje da ide. Zato matrijarhat, po svemu sudeći, realno prisutan u drevnom dobu minojaca, a savremenicima nagovešten od strane vizionara Tesle, recentno predviđen kroz delo analitičko-spiritualnog uma Russela, a danas simbolički nagovešten kroz internet i ekologiju, poseduje značajnu verovatnoću da stupi na scenu u globalnom društvu budućnosti, koje bi, u njegovom okrilju, moglo primiti znanja od neprocenjive vrednosti i tako krenuti putevima dostojnim smelih snova vizionara svih epoha.

Izvod iz časopisa "Kroz prostor i vreme " br:7
_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
Vera Bojičić
Mesija


Pridružio: 27 Okt 2008
Poruke: 4003
Lokacija: Atlantida

 Poruka Poslao: 26 Dec, 2010 15:52 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

izvukla sam nekoliko citata iz ovoga izvantednog teksta, pa ču pokušati da dodam komponentu razumevanja.


Citat:
Nikola Tesla, znameniti američki naučnik srpskog porekla, pronalazač i profet, koji je imao veoma snažnu ličnu mentalnu vezu sa morfogenetskim poljem, te otvoreno pisao o tome da je svoja najznačajnija otkrića dosegao kroz vizuelne predstave dobijene sa astralnog plana koje bi potom samo tehnički postvario u laboratoriji


Imati vizije, biti vizionar je svakako jedini put da se osvoje nova znanja i prenesu u život. Život je uspešan ukoliko se doživi bar jedna vizija. Vizije su i meni otvorile nove vidike i pokazale stvaralačku moć svetlosti, prostor vreme, kopiranje, nastanak magnetizna, jednom rečju stvaranje.


Citat:
Dominacija ženskog principa nije sama sebi cilj, tj. ne predstavlja puku smenu paradigme radi vladanja kao takvog, već, po Tesli, predstavlja strukturu na kojoj ima da se izgradi društveni organizam bez kompetitivne ideologije (karakteristične za patrijarhat) a sa orijentacijom ka radu i kreativnosti.


Dominacija ženskog principa bi trebala da se pojavi kod oba pola otvaranjem oka svesti preko epifize, Vladavina ženskog principa je koriščenje kosmičke svesti i svog znanja koje je u njemu sazdano. Otvaranje oka svesti daje neslučene mogučnosti koje ovaj svet još ne poznaje. Može da se od svetlosti stvara a tamna materija (ugašena svetlost) da se odmah ponovo u svetlost pretvara.
Citat:

kraljica poleće u vazduh, spiralno uzleće sve više i više, dok je pčele – mužjaci slede. Neki od sledbenika oslabe i otpadnu, ispadnu iz svadbene potere, ali kraljica uzleće sve više, dok ne dosegne tačku u visokom eteru gde preostaje samo jedan mužjak. Putem krutog zakona prirodne selekcije, on je najjači, i sparuje se sa kraljicom. U bračnom trenutku, telo mužjaka se cepa nadvoje i on gine. Kraljica se potom vraća u košnicu, oplođena, noseći u sebi desetine hiljada jaja – budući pčelinji grad, i tada počinje reprodukcioni ciklus, koncentracija života koji vrvi u košnici u neprekidnom radu na rađanju novih generacija..”.


Ovo je tek jedna paralela koja nam iznova govori jedno te isto što se događa i u samome postanju, da množenje počinje kada stigne jedna čestica materije, da stvaranje života u pokretu obavlja ženski princip sačinjen iz dva dela, ženskog i muškog.
Da bi se taj trenutak odigrao ženski princip mora da se vine u nebo kao što radi matica.

Citat:
Najnovije procene ukazuju da će se ljudska populacija ustaliti oko cifre od 10,2 milijarde. Zanimljivo je da taj broj odgovara broju ćelija u kori našeg velikog mozga…


Ovo je očigledan primer paralelnog sveta koji nam govori da je svako biče svet za sebe, da svaka čelija koja je promenila dimenziju stvar svoj deo mozga čineči da nam stvarnost izgleda baš onakva kakvi smo mi kao celina.
Bolesti nervnog sistema nastaju zato što veliki broj ljudi ne doživi pun puls života a uništenje čitavih delova možga je posledica ratova i uništavanja čitavih naroda.


Citat:
Samo um, koji je posve otvoren ka “astralnim uticajima”, (tj. pasiviziran um kao organon ženskog, pasivnog principa) može da spozna kosmički plan, emitovan finim vibracijama sa kojima psiha rezonira u gama-stanju moždanih talasa (40 hz) i da osvetli put kojim čovečanstvo treba dalje da ide



Ovo je tačno i otvoren um nazivam OKOM SVESTI
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
rade1969
Napredni tragalac


Pridružio: 13 Sep 2009
Poruke: 416
Lokacija: Bijeljina

 Poruka Poslao: 29 Dec, 2010 12:47 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Zemlja se najčešće pretstavlja kao majka "Gaja" i ona je kao takva manifetsacija ženskog principa i energija.Balansiranjem "ženskog i muškog" principa u nama stićemo mogućnost za širenje svijesti.

Citat:
“…Sticanje novih oblasti za ženska pregnuća, njihovo postepeno preuzimanje liderstva, će otupiti i konačno rasuti žensku senzibilnost, prigušiti materinski instinkt, tako da brak i materinstvo mogu postati degutantni a ljudska rasa vođena sve više ka savršenoj civilizaciji pčela…Značaj prethodno rečenog leži u principu koji dominira u ekonomiji pčela - najorganizovanijeg i najinteligentnije koordiniranog sistema od svih formi životinjskog sveta lišenog razuma – svevladajućoj supremaciji instinkta za besmrtnošću koji od materinstva tvori božansko….Centar celokupnog pčelinjeg života je kraljica. Ona dominira košnicom, ne usled naslednog prava, jer se iz svakog jajeta može izleći vladajuća kraljica, već zbog toga što ona predstavlja matericu ove rase insekata….”


Nažalost ovo Teslino predviđanje se djelimično ostvaruje jer sve više žena ne želi biti "Majka",što je direktan proizvod uticaja ideja feminizma i konformističkog načina života.

Mogu razumjeti da nekome ne odgovara koncept braka kakav je uspostavljen pod različitim uticajima ,te da se protive nametnutim odnosima koji se uspostavljaju u takvim brakovima.Današnja vizija braka biva sve potisnutija,ostavljajući prostora da ljudi sami uspostave međusobene odnose, ali nikako nemogu zamisliti budućnost u kojoj je materinstvo svedeno na puki instinkt samoodržanja,lišenu emocija i ljubavi u činu stvaranja.
Budućnost u kojoj nema ženske senzualnosi,sexipila,tajnovitosti,zavođenja je budućnost u kojoj nebi želio biti i po cijenu da mnogo toga ostane ljucki ne savšno.
_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
Zosim
Majstor


Pridružio: 16 Sep 2008
Poruke: 1072

 Poruka Poslao: 30 Dec, 2010 00:15 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Divan tekst i divna diskusija!

POZDRAV

Very Happy
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
rade1969
Napredni tragalac


Pridružio: 13 Sep 2009
Poruke: 416
Lokacija: Bijeljina

 Poruka Poslao: 04 Jan, 2011 08:47 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Gregg Braden - Otkrivanje nulte tačke


Naš život je prepun zanimljivih i na prvi pogled, neobjašnjenih pojava. Geolog Gregg Braden objašnjava mnoge od njih, kao što su: promjena polova, objašnjava fenomen smanjenja magnetnog polja zemlje i povećanja vibracije.... Podaci se temelje na relevantnim teorijama, kao zlatni presjek Fibonacci, znanje svete geometrije, i tako dalje. I, ono najvažnije sada predviđa povećanje vibracije Zemlje na 13 Hz Različita mjerenja su pokazale dvije tendencije- povećanje Zemljine frekvencije i smanjenje jačine magnetnog polja. Zemljina frekvencija zvana još Schumannova rezonanta se povećava dramatično.
Kroz školovanje i naše ustaljene obrasce ponašanja skloni smo misliti da naša planeta ima položaj koji je ustaljen i nepodložan promjeni. No naučnici potvrđuju upravo suprotno- da je položaj naše planete u svemiru je daleko od stabilnog. Navodno Zemlja periodično prolazi kroz proces obrtanja polova. Dokaz tome su fosili koji su zarobljeni u Zemljinim stijenama a nijesu karakteristični za to podneblje. Geolozi su prema različitim nalazima sastavili prikaz koji prikazuje razvoj Zemlje zadnjih četiri i pol miliona godina, i tvrde da je Zemlja prošla kroz 14 takvih obrtanja polova...

Danas mi proživljavamo sledeće. Zemlja prolazi kroz fazu transformacije, smanjenjem magnetizama,i porastom vibracije. Mi živimo u ovoj oblasti transformacije.Svaka ćelija u našem tijelu ima za cilj da bude u skladu sa ovim promjenama da bismo ušli u više stanje našeg postojanja.
Greg daje i jedinstvene informacije o uticaju frekvencije zvuka na pijesak....



Link



Ostali djelovi
_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
alex radovic
Mistik


Pridružio: 12 Okt 2009
Poruke: 1814
Lokacija: Smederevo

 Poruka Poslao: 05 Jan, 2011 20:01 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

ne znam gde da postavim ovo, osim ovde, kao pitanje:

zna li neko o cemu se radi sa emisijom NA RUBU ZNANOSTI, sa HRT, KRESIMIRA MISKA?

primetio sam da je nema, u poslednje vreme, a emisija mi se veoma svidja.

Vidim na Fejsbuku da postoji peticija za povratak te emisije, jer je, kako razumem, skinuta sa programa iz nekih neobjasnjivih razloga.

da li je neko gledao ove emisije?

i, sta se dogadja, sa njom?

pozz
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora
rade1969
Napredni tragalac


Pridružio: 13 Sep 2009
Poruke: 416
Lokacija: Bijeljina

 Poruka Poslao: 05 Jan, 2011 22:54 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Bilo je zahtjeva da se emisija prestane emitovati jer neki hrvatski naučni krugovi misle da se u ovoj emisiji promoviše pseudo nauka .Mislim da je peticija urodila polodom jer emisija nastavila sa emitovanjem.Na HRT 2 naveče oko 23.05 se emitiuje.Ako te zanima mogu ti poslati linkove da skineš emisjie od 2005-2009.

Pozdrav.
_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
alex radovic
Mistik


Pridružio: 12 Okt 2009
Poruke: 1814
Lokacija: Smederevo

 Poruka Poslao: 05 Jan, 2011 23:56 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

hvala Rade.
znaci da ide.

Bas mi je drago, ne samo zbog emisije, nego i zbog ove price, da je peticija urodila plodom.
I da se cuje i glas naroda.

jel to mislis svako vece u 23: 05, ili cini mi se bilo je cetvrtkom?

pusti mi linkove, mada sam ogranicen sa skidanjem / gledanjem.

pozz
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora
rade1969
Napredni tragalac


Pridružio: 13 Sep 2009
Poruke: 416
Lokacija: Bijeljina

 Poruka Poslao: 06 Jan, 2011 09:15 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Da emituje se četvrtkom od 23 i 20 mislim.Sa ovog linka možeš pregledati tematiku o kojoj se razgovaralo.Mislim da je za skidanje potrebno se registrovati.


http://rapidserbia.com/viewtopic.php?f=16&t=270

Pozdrav i uživaju gledanju.
_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
rade1969
Napredni tragalac


Pridružio: 13 Sep 2009
Poruke: 416
Lokacija: Bijeljina

 Poruka Poslao: 10 Jan, 2011 11:16 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Proces globalizacije je evidentan i teče u smjeru u kojm ga se sa pojedinih mjesta u svijetu usmjerava.Taj proces je očigledno nezadrživ i ono što se postavlja kao pitanje je kojim će se strukturama :"Političkim,društvenim,filozofskim",oblikovati.






Link



Link



Link



Link



Link

_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
rade1969
Napredni tragalac


Pridružio: 13 Sep 2009
Poruke: 416
Lokacija: Bijeljina

 Poruka Poslao: 16 Jan, 2011 11:13 am    Naslov: Opažanje umom
Odgovoriti sa citatom

OPAŽANJE UMOM, E.S.P. ILI TRANSFER ČESTICA SVESNOSTI



Kako se vidi iz teksta - naš IV kvadrant kojem je pripisan duhovni aspekt realnosti polako se puni … prevodeći sve do sada spiritualno ezoterijske fenomene u domen realnog i NAUČNO objašnjivog.
Ovo je potpuno u skladu sa očekivanim porastom duhovnosti do 2012. godine …


Piše dipl.-inž. Goran Marjanović

Naslov ovog teksta ne “zvuči” ni malo jednostavno jer podrazumeva veoma složen odnos našeg bića i sredine u kojoj živimo, našeg duha i tela odnosno (bestelesnog) uma i (materijalnog) mozga a koji su ionako, već sami po sebi, veoma složeni. Ukoliko malo proanaliziramo upotrebljene reči, vrlo brzo ćemo uvideti da i jedan i drugi pojam možda i jesu “obični”, ali je njihova kombinacija vrlo, vrlo neobična. Neobična je u smislu u kojem su neobične i kombinacije reči vrući - led ili tečni - kristal, jer predstavljaju “jedinstvo suprotnosti”, po sličnoj analogiji po kojoj su to misao i mozak koji ju “stvara”.
Obzirom na zakon o održanju energije, proizvod mozga, kao neosporno materijalnog objekta, bez obzira na moguće energetske transformacije “unutar” njega, mora opet biti neki materijalan objekat, što nas dovodi do pojma materijalne misli kao nečeg sasvim normalno očekivanog i nečeg što se nekako “podrazumeva”, a što je jako dobro i korisno za naša dalja izlaganja.

Činjenica je da su mozak i um nerazmrsivo povezani i uzajamno prožeti u tako velikoj meri da je vrlo teško razdvojiti talas i česticu, pa čak i uzrok i posledicu, na tim “dubokim” prostornovremenskim ponorima gde se “spajaju” odnosno međusobno isprepliću duh i telo.

Naučnici iz prethodnih vekova su, kada je reč o odnosu mozga i uma, zastupali uglavnom dualističko gledanje, proisteklo iz filozofskog stava poznatog kao dualizam. Najtipičniji predstavnik (u smislu ovde izloženog) je Rene Descartes. On je pretpostavio da u svetu postoje dve osnovne “supstance”. To su materija, čija je suština prostornost i koja se ponaša prema fizičkim zakonima, i duh, čija je suština misao, a koja je bez dimenzija i nematerijalna. Telo i mozak su materijalni, dok je um spiritualan.




Po Descartesovim pretpostavkama um je, odnosno po njegovom “racionalna duša”, smešten duboko unutar mozga, u “šišarkastoj” žlezdi, preko koje “…duh prima poruke od tela u obliku čestica koje se brzo kreću kroz krv…”. Pinealna žlezda, koju je Descartes smatrao našim “trećim okom” i koja, po njemu, predstavlja kućište ljudske duše, zaista se nalazi u sredini mozga. Smatra se da ona upravlja brojnim telesnim funkcijama, naročito polnim, i da na nju utiče svetlost, čime se zapravo tumači pojava bio-ritmičkih procesa čoveka, i sinhronizovanost pojedinih funkcija ljudskog organizma sa promenama dana i noći. Ipak, ova misteriozna žlezda, teško dostupna za podrobnija istraživanja, još uvek je u znatnoj meri obavijena velom tajanstvenosti.

Rodolfo Linas i Andras Pellionisz, neurolozi sa Njujorškog univerziteta, mozak objašnjavaju kao “geometrijski objekt” sa osnovnom funkcijom da se čulni impulsi preobrate u telesnu kretnju. Ukoliko npr. uočimo lepu i sočnu jabuku (što zapravo znači da asocijativno povežemo pojmove lepote, ukusa i vizuelne slike objekta koji posmatramo), a zatim odlučimo da ju pojedemo, mozak stavlja u pogon određene grupe mišića, regulišući njihov rad, da bi proizveo pokrete ruke itd. Prema njihovom gledištu takođe, um je u suštini proces koji obradom mozga izgrađuje odnos među raznim nizovima preobraženih (električnih) impulsa, jer nam omogućuje da “vidimo” događaj, a potom ga prevedemo u izgovorene reči, koje su u stvari prosti “niz” zvukova. Neko ko sluša te zvuke u stanju je da ih posle toga rekonstruiše u duhovnu slliku događaja. Po ovom shvatanju um je u stvari naprava za metafore.

Metafora je (grčka reč) stilska figura, koja podrazumeva slikovit izraz u prenosnom značenju i skraćeno, sažeto poređenje (za starog čoveka pesnici često kažu seda glava dok je mladost npr. proleće života…), pa je tako i u tom duhu posmatrana misaona aktivnost čoveka prilično dobro viđena i opisana kroz radove kako srednjovekovnih, tako i antičkih filozofa. Naravno, svim supstancijama čija se suština svodi na misao, moramo oduzeti “ne-telesne”, astralno - spiritualne atribute, prevodeći ih u domen strukturalno - složenog, ali ipak materijalnog “objekta”. Model kvantiranih gustina energije može nam u tome mnogo pomoći jer nam omogućuje da prevladamo ograničenja klasično-naučnih teorija i da, bez njihovog narušavanja, izvršimo analizu misaonih tvorevina i pojava vezanih za oblast ljudskog duha, posebno onih iz domena parapsihologije prevodeći sve te objekte-dogadjaje u domen realnog.

Parapsihologija se bavi proučavanjem neobičnih pojava vezanih za ljudski duh, istraživanjem objektivnog ponašanja ljudi (biheviorizam) ili ličnih ekstrasenzorno-motornih razmena sa sredinom. Jednostavnije rečeno, parapsihologija razmatra intelektualne procese, kao što su telepatija, vidovitost i drugi, koji se ne temelje ni na jednom od pet, nama poznatih, ljudskih čula. Sintagma ESP koja se često koristi u javnosti potiče od engleskih reči Ekstra Sensory Perception, a podrazumeva slučajeve vančulnog opažanja. U svetu se problematika psi fenomena odavno i zaista ozbiljno tretira, pri čemu se za istraživanja u toj oblasti angažuju znatna sredstva, ne mali kapaciteti raznih institucija i najveći autoriteti medicine, psihologije i srodnih oblasti.

Prema mišljenju mnogih koji se bave kliničkom i eksperimentalnom medicinom, ono što mi nazivamo vidovitost ili telepatija, bila je obavezna faza i prirodno svojstvo homo sapiensa, u najranijem stadijumu njegovog razvitka. Međutim, kao posledica aktivne radne i društvene delatnosti, takva vrsta komunikacije među ljudima je praktično postala nepotrebna. U principu, pretpostavlja se da je svako od nas, neko manje a neko više, obdaren parapsihološkim moćima, pri čemu one još uvek deluju ali ispod praga naše svesti.

Spontani slučajevi vančulnog opažanja (ESP) mogu se, sa stanovišta vrste doživljaja, opisati bilo kao jednovremeno, telepatsko ili vidovnjačko, bilo kao prekognitivno iskustvo.

Telepatija podrazumeva sposobnost izvesnih osoba da se mogu sporazumevati sa nekim drugim osobama, na sasvim proizvoljnoj udaljenosti, u svakom slučaju dovoljno velikoj u odnosu na uobičajen, normalan domet njihovih oseta. Interesantno je da kod telepatskih pojava udaljenost, u smislu brzine i kvaliteta prenošenja poruke, ne igra ama baš nikakvu ulogu. Prema saopštenjima naučno istraživačkih instituta iz Ministarstva odbrane bivšeg Sovjetskog Saveza, dostavljenih javnosti, ostvareni su određeni, ne spektakularni ali veoma ohrabrujući, rezultati u uspostavljanju telepatske veze u otežanim uslovima, kada je korišćenje “običnih” radioelektronskih sredstava nemoguće ili nepoželjno. Naime, ekstrasensi (osobe kod kojih su paranormalne sposobnosti naročito razvijene) su, delujući po posebnom, originalnom programu, više puta ostvarivale praktično čvrstu i dosta pouzdanu informacionu razmenu, iako su se nalazili na različitim podmornicama koje su plovile pod vodom, veoma udaljene jedna od druge. U nizu obavljenih eksperimenata, ne samo da su korišćenjem telepatskih kanala veze uspešno “uhvaćene” misli drugog, udaljenog čoveka koji je, kao i onaj prvi, bio pod posebnom kontrolom, nego je uspevalo i da se “vidi” situacija koja ga okružuje, ljudi koji se nalaze pored njega, pa čak i da se “pročitaju” krupnim slovima ispisane reči. Napominjemo da je “oštrina” dobijene slike rasla ako je ekstrasens uspevao prethodno da podesi svoj “bioprijemnik” na partnerovu “biostanicu” pomoću npr. (radio)telefonskog poziva.
_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
rade1969
Napredni tragalac


Pridružio: 13 Sep 2009
Poruke: 416
Lokacija: Bijeljina

 Poruka Poslao: 16 Jan, 2011 11:26 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom




Vidovitost je jedna od najzagonetnijih pojava sa kojima se srećemo u životu, a podrazumeva “viđenje” dogadjaja (i/ili predmeta koji nije pred očima u tom trenutku), ali će se dogoditi, događa se, ili se već negde dogodio. Prema nizu evidentiranih slučajeva od kojih su, istina, mnogi okvalifikovani kao podvale, ali i određenom broju nekih kojima ipak nije osporena verodostojnost, u prošlosti su postojale, a i danas postoje, osobe koje mogu da “vide” događaje prostornovremenski veoma udaljene od njih.

Zbog dosta pouzdanih rezultata mnogi, provereno uspešni, ekstrasensi ponekad pružaju pomoć čak i nekim državnim organima u traženju nestalih lica, prestupnika i njihovih žrtava. Za to se u svojstvu “antena za podešavanje podsvesti” koriste pojedini predmeti koji su pripadali traženim osobama, a najčešće njihove fotografije. Prema izjavama uspešnih vidovnjaka, ekstrasensi na osnovu fotografije mogu tačno da odrede da li je čovek živ ili mrtav jer, kako oni kažu, fotografije onih koji umru od starosti ili bolesti odmah “potamne”, dok se lik onih koji su umrli nasilnom smrću postepeno “gasi” po nekoliko dana ?!

Prekognicija je saznajni proces izvan racionalnog zaključivanja, odnosno saznanje koje ide ispred vremenskog toka i odnosi se na događaj koji se još nije odigrao. Do spontane prekognicije može doći i u budnom stanju i onda kada čovek spava, s tim što spontane prekognitivne snove karakteriše vrlo visok naboj simbolike. Ovo se objašnjava postojanjem uvek budnog mehanizma za potiskivanje takvih impresija iz svesti i tendencijom da se parapsihološki događaj maskira onda kad dospe u svest.

Nametljivo prisustvo simbolike u prekognitivnim snovima ukazuje na “želju” uma da ublaži dejstvo predosećanja. Prekognicija je, zapravo, samo jedan globalni oblik vidovitosti. U stvari, sve ESP pojave predstavljaju veoma sličan, a možda i jedinstven proces, u kojem postoji mogućnost da mehanikom spontanog vančulnog opažanja raspolaže ili onaj koji, namerno ili nenamerno, svesno ili nesvesno, telepatski šalje utisak, ili onaj koji ih prima, prebacujući ih zatim iz nesvesnog nivoa u domen svesti. U većini analiza spontanih slučajeva ESP, ipak se došlo do zaključka da je opažalac taj koji predstavlja aktivnu stranu u vančulnom opažaju, što navodi na ideju da je posredi pre proces vidovitosti nego telepatije, gde se radi o jednom naizmeničnom, aktivno - pasivnom odnosu između čoveka – “predajnika” koji šalje, i čoveka – “prijemnika”, opažaoca, koji prima neki parapsihološki sadržaj. Motreći i pretražujući nesvesne utiske, primljene posredstvom podsvesne ESP, duh racionalno zaključuje o budućnosti na osnovu (vidovnjački) prikupljenih podataka. Ovi podsvesno doneti zaključci nude se svesti u vidu predskazanja ili predosećanja. Inače, veoma je teško dokazati bilo kakvu hipotezu o prekogniciji, pa čak i samu istinski spontanu prekogniciju. Još davne 1911.godine, Theodore Flournoy je u svojoj knjizi “Spiritizam i psihologija” pokazao da su mnoga, navodna predskazanja, zapravo samo racionalni zaključci našeg uma, koji se temelje na informaciji opaženoj i obrađenoj ispod praga svesti. On navodi sledeći primer. Ako neka osoba sanja da joj je pukla zadnja guma na automobilu, sanjala je to možda zato što je podsvesno opazila da je guma izlizana i da može svakog časa pući, a taj san bi se mogao pogrešno protumačiti kao paranormalna spoznaja budućeg događaja ukoliko bi guma stvarno eksplodirala.

Za prekogniciju je vezan i fenomen deja vu, odnosno “već viđeno”, koji je u svim narodima prilično raširen, tj. često doživljavan, i to u svim uzrastima. Ovaj doživljaj ima širok raspon emocija, od neodređenog osećaja da se nešto što u ovom trenutku doživljavamo već desilo, pa do slučajeva u kojima čovek, koji nešto doživljava, zaista može da predskaže budući događaj na osnovu neizoštrenog sećanja. Izgleda kao da neka konkretna situacija u kojoj se nađemo, izvesnim asocijativnim mehanizmom, pokrene lanac misli, koje onda najednom, kao nejasno sećanje, “navale” u našu svest. Stručnjaci iz ove oblasti smatraju da “već viđeno” ima osnovu u zaboravljenim prekognitivnim snovima, pri čemu podstičući događaj vraća maglovito sećanje na sadržaj sna, ali ne i na sam san.

Razni slučajevi vančulnog opažanja, razmatrani su, i analizirani, od strane brojnih eksperata iz oblasti psihologije, i za neke je zaista nađeno razumno, naučno objašnjenje. Međutim, uprkos niza novih, izazovnih koncepata i teorija, izvesni slučajevi prekognicije kao da se mogu objasniti samo i jedino čistim predosećanjem budućeg događaja. U knjizi “Parapsychology: 100 Years of investigation”, američki publicista Scott Rogo navodi jedan (prikupljenim izjavama dobro potkrepljen) slučaj u kojem je opažalac bio dete.
“…šetao sam puteljkom kroz prirodu u mestu A. gde su živeli moji roditelji. Čitao sam u hodu knjigu i najednom video spavaću sobu koju smo u našoj kući nazivali belom odajom. Na njenom podu ležala je moja majka, prema svemu sudeći - mrtva. Vizija je morala potrajati koji minut, i za to vreme činilo se kao da je moje stvarno okruženje bilo izbledelo do nepostojanja, ali kad je vizija stala da bledi, okruženje je počelo da se vraća, s početkom kroz maglu a kasnije sasvim jasno. Nisam mogao da posumnjam u istinitost onoga što sam video, pa sam umesto kući odmah krenuo našem lekaru, i zatekao sam ga u njegovom domu. Čovek je istog časa pošao sa mnom našoj kući. Uz put mi je postavljao pitanja na koja nisam mogao dati nikakav odgovor pošto je moja majka, kada sam izlazio iz kuće, bila na izgled sasvim dobro. Poveo sam doktora pravo u belu odaju, gde smo zatekli moju majku doista kako leži, baš kao u mojoj viziji. Stvari su se poklapale do najsitnijih detalja. Ona je iznenada dobila srčani napad, i da lekar nije stigao na vreme sigurno bi umrla…”.

Ovo je jedan od zabaleženih slučajeva čijom su se analizom bavili naučni eksperti raznih profila, ali je svako prihvatljivo objašnjenje, u osnovi ipak, vezano za vančulnu percepciju, čime je taj događaj (u fenomenološkom smislu) zapravo svrstan u parapsihološki doživljaj. U svakom slučaju, analize zabeleženih ESP doživljaja ukazuju na samu prirodu parapsiholoških procesa, preko kojih možemo shvatiti emocionalne okolnosti i koje, po svemu sudeći, u najvećoj meri doprinose tome da ESP “izroni” u svest.
Kao nekada vračevi, i dan danas, mnogi, u suštini netalentovani i lažni umetnici, muzičari, slikari itd. koriste razne droge kao “opuštajuće - stimulativna” sredstva koja, menjajući prag osetljivosti čula, ali i kompletan odnos između svesti i podsvesti, mogu proizvesti razna halucinantna stanja, neobične vizije, iluziju prijatnosti, lepote i drugih, ne vodeći pri tom računa o vlastitom zdravlju i sasvim sigurno dokazanoj činjenici da je to nesumnjivo direktan i najkraći put ka teškim oštećenjima mozga, totalnoj destrukciji ličnosti i neizlečivim poremećajima duha i tela.

Ustanovljeno je da se najviše slučajeva ESP dešava između članova iste porodice, ljubavnika, prijatelja itd, odnosno između osoba koje su emotivno veoma snažno vezane. Nadalje, impresiju, iznad svega, izaziva smrt koja je usledila nakon neke teške nesreće ili neki drugi događaj koji voljenoj osobi nanosi težak fizički ili duševan bol, izazivajući pri tom kod nje vrlo snažne emotivne reakcije. Važan medijum parapsihološkog doživljaja je san što nije ni malo neobično jer prilikom spavanja mnoge “kočnice” koje kontroliše naša racionalna svest ne funkcionišu pa je moguće prevazilaženje određenog broja prepreka “nametnutih” “samome sebi” - vlastitim razumom.

Parapsihološki snovi mogu biti realistični, kada subjekti u njima vide stvarnu predstavu telepatski, vidovnjački ili prekognitivno spoznatih događaja, ili nerealistični, sa simboličnim prikazima događaja. Spontana ESP u budnom stanju se može javiti u oblliku intuicije, utiska ili prave halucinacije. Intuicija je zapravo samo instinktivno poimanje, nejasan predosećaj ili maglovita slutnja da će se nešto dogoditi. Ni slučajevi impresije (utiska) često nisu ni iz daleka baš dobro i jasno definisani, već predstavljaju tek nešto više od obične, nagle promene u raspoloženju, promene koja stoji u korelaciji sa nekim paralelno - sinhronim događajem u životu emocionalno bliske osobe. Halucinacije u budnom stanju (priviđenje, čulna obmana) su ređe od slučajeva impresije i za razliku od vančulnog opažanja u snovima, one nisu podložne simboličkom izokretanju u tako velikoj meri. Uglavnom su vizuelne, ali mogu da deluju i na druga čula. Zabeležen je npr. slučaj da je jedna žena, probudivši se iznenada usred noći, imala osećanje kao da je preko usta dobila snažan udarac. Osim toga pod nepcem je osetila i ukus krvi.

Ova dva, pseudočulna, doživljaja su se našli u jakoj korelaciji, odnosno tačno su se “poklopili” sa nesrećnim slučajem koji je na moru, u to isto vreme, pretrpeo njen muž, kojeg je preko usta udarila poluga krme, pri čemu je znatno iskrvario.
Teško je uskladiti nama poznate prirodne zakone i teorije, baš sa svim događajima iz naše objektivne stvarnosti. Ipak, moramo priznati da su veoma retke osobe kojima se još nije dogodilo da su “prosto imale neko čudno osećanje”, a koje se pokazalo tačnim, da se nekom od (njima dragih) članova porodice dogodila nekakva neprijatnost.
Nas niko ne obavezuje da prihvatimo npr. ideju o postojanju zakona simpatije ili harmonije, a koji se svode na postojanje tzv. “talasa simpatije” ili nekih “skladnih energija”, ali je neosporna činjenica, da se i mi sami, u svom svakodnevnom životu srećemo sa ljudima koji su nam (zbog nečega) već “na prvi pogled” simpatični, dok su nam drugi, iz isto tako sasvim nepoznatih razloga, potpuno antipatični. Isto tako je većina nas doživela da nam ljudi, sa kojima smo “na istoj talasnoj dužini”, ponekad učine nešto što smo potajno, ali zaista jako priželjkivali. Neretko se dešava da emotivno vezane osobe, istog dana u isto vreme na primer, kupe istu knjigu. Isto tako, iako nauka to još uvek ne može na zadovoljavajući način objasniti, niko ne može poreći činjenicu da se blizancima (naročito tzv. jednojajčanim) najčešće dešava nešto što je svrstano u oblast ESP.
Poznato je da između njih postoji neka, nevidljiva i nemerljiva, bioveza, tako da, ukoliko npr. jednog zaboli zub, onda i onaj drugi oseća bol, bez obzira gde se nalazi i šta radi. Ovo prilično asocira na usklađenost našeg radio ili TV aparata sa izabranom radio ili TV stanicom …

Već smo bezbroj puta ponovili da je Jedinstvo hologramsko ustrojstvo fraktalnog tipa zbog čega se sasvim sigurno može uspostaviti niz analogija između raznih oblasti realnosti. Na taj se način naša znanja stečena na osnovu dobro proučenih pojava mogu uopštiti i dedukovati na nepoznate sadržaje. Induktivitet se npr. “ponaša” sasvim analogno masi, pa su i izraz za energiju magnetnog polja i izraz za kinetičku energiju čestice potpuno identični. Imajući to u vidu, misao je kao apstraktnu tvorevinu mozga, mnogo lakše analizirati kroz analogije koje se mogu uspostaviti između određenih “misaonih tvorevina” (u koje se ubrajaju i “objekti” i procesi) iz oblasti IV kvadranta našeg energija prostor dijagrama i objekata iz II i III kvadranta. Kada je reč o odnosu uma i mozga moguće je uspostaviti niz analogija sa zakonitostima u radio tehnici, oblasti fizike koja nam je veoma bliska ne samo u smislu njenog poznavanja, nego i po “pripadajuće - odgovarajućim” talasnim dužinama isto tako “bliskih” talasnim dužinama električnih signala koje mozak “ispušta” u raznim fazama svoje aktivnosti.

Pri tome nam pojmovi indukcije, rezonancije, talasnog kretanja i slični, najčešće u radio tehnici korišteni pojmovi, u znatnoj meri mogu pomoći pri analizi misaonih tvorevina i pojava vezanih za oblast ljudskog duha, posebno onih iz domena parapsihologije.
Stotinama godina naučnici pokušavaju da objasne um i njegov odnos prema mozgu, njihovu strukturu i mehanizam delovanja, odnosno pravila i zakone njihovog uzajamnog fizičkog delovanja.

Mozak je supstancijalan i može se, u cilju analize, meriti, secirati itd. Kao ljudski organ zapravo obuhvata veliki mozak ispod kojeg se nalaze međumozak, srednji mozak i mali mozak. Veliki mozak je podeljen na dve hemisfere međusobno vezane nervnim spletovima nazvanim “most” (corpus callosum). Ova spoljna simetrija nema odgovarajući pandan u unutrašnjosti mozga, pa i on sam, na neki način predstavlja jedinstvo “suprotnosti”. Najrazvijeniji deo centralnog nervnog sistema je veliki mozak. On se sastoji od potkornih jedara i moždane kore koja je podeljena u dve polulopte odnosno hemisfere. Kora je izgrađena od sive mase sastavljene od ogromnog broja nervnih ćelija i predstavlja sedište najsloženijih nervnih funkcija. U nju dospevaju nadražaji sa periferije tela i ona direktno, neposredno i manje ili više posredno, reguliše funkcije svih organa tela i organizma kao celine.

Za razliku od životinja kod kojih su, u zavisnosti od dostignutog stepena evolucije, razvijeni samo pojedini delovi mozga kao regulatori pokreta i reakcije organizma, kod čoveka je mozak razvijen do stepena koji nas zapravo čini inteligentnim bićima. Imajući u vidu ono što “ljudi” rade širom zemljine kugle, konstatacija da je čovek inteligentno biće je dosta diskutabilna, ali ovde pod tim pojmom podrazumevamo sposobnosti čoveka kao što su mišljenje, govor, spoznaja pa i zaborav. Po ubeđenju mnogih neurologa svi “proizvodi” uma su rezultat vrlo složenih hemijskih i električnih aktivnosti u mrežama nervnih ćelija koje sačinjavaju glavnu masu mozga. Sve više funkcije: mišljenje, osećanja, snovi itd., razvijene su u izvijuganom, nabranom spoljnjem sloju mozga, moždanoj kori ili korteksu.

Ono što čoveka kao živo biće odvaja od životinja je inteligencija, odnosno “pamet”, ili sposobnost shvatanja koja proizilazi iz tri osnovne osobine moždane kore: sposobnost za sisntezu, analizu i sposobnost pamćenja. Sposobnost za sintezu podrazumeva sposobnost kore da na osnovu utisaka primljenih preko čula stvori predstavu o nekom predmetu ili pojavi, dok sposobnost za analizu podrazumeva sposobnost da od niza sličnih pojava ili predmeta razlikuje određene.
Obrađujući složenu bujicu informacija koje pristižu iz naših čula i nerava u čitavom telu, neuroni rade i danju i noću, čineći površinu korteksa izuzetno aktivnom i u električnom i u hemijskom smislu, proizvodeći elektro - hemijske poruke koje dalje prenose i dostavljaju dubljim slojevima korteksa i drugim dubljim moždanim strukturama a takođe i spoljnjoj strani - mišićima i organima.

Način na koji će um (svest) funkcionisati, zavisi i od načina na koji su neuroni međusobno povezani. Naime, mnogi neurolozi smatraju da na razvoj složene mreže neurona pored genetskih faktora, bitno utiče i aktivnost mozga tokom čitavog života čoveka, a naročito u fazi rasta i razvoja deteta, obzirom da se i neuronske mreže razvijaju dok mozak (deteta koje raste) obrađuje impulse. Učenje, apstraktno ili kreativno mišljenje je, po ovoj ideji, analogno prokrčivanju novih ili utiranju već postojećih, ranije prokrčenih, staza kroz gustu, neprohodnu šumu. U skladu sa ovakvim mišljenjem i neuronske mreže postaju sve efikasnije što se više njima “putuje”. Mnogi eksperimenti su ukazali na to da snaga ili slabost neuronskih mreža (iskazana kroz elektro - hemijsku aktivnost mozga) u suštini određuje nivo izvesnih mentalnih sposobnosti. Što se tiče unutrašnje “konstrukcije” mozga, ustanovljeno je da nema bitnih fizičkih razlika u “građi” moždanih polovina ali se one ipak, i to u mnogočemu, razlikuju. Nervni spletovi koji polaze iz mozga, ukrštaju se pre nego što će proći kroz kičmenu moždinu, tako da leva hemisfera mozga upravlja pokretima desne polovine tela i obrnuto. Iako se između jedne i druge hemisfere vizuelno ne može uočiti nikakva razlika, njih ipak karakteriše izvesna podela poslova i oblasti za koje su zadužene.

Generalno i globalno posmatrano, leva hemisfera je “konkretna” i racionalna pošto je u njoj smešten npr.centar za govor, logiku i matematičko mišljenje. Uopšte, ona je uglavnom odgovorna za inteligenciju. Percipiranje prostora, ponovno raspoznavanje likova, smisao za orjentaciju, utisci o slikama, mašta i najvećim delom muzikalnost, pripadaju desnoj, umetničkoj, hemisferi. Matematika i govor su za nekoga važniji od slika i tonova, ali dok leva hemisfera deluje analitički, kao kompjuter, desna hemisfera ima šire vidike. Uprošteno rečeno, desna hemisfera vidi samo šumu, ali ne i pojedinačno stablo, dok leva od mnogih pojedinačnih stabala ne vidi šumu. Međusobno povezane, one se idealno dopunjuju. Zapravo čovek je tek kroz različitost dveju moždanih hemisfera, putem njihovog uzajamnog stimulisanja postao inteligentno biće koje, za razliku od neandertalca, može da razmišlja o svom svetu, da (i bez čula vida) “vidi” predmete samo na osnovu nečijeg opisa, da analizira stvari i traži nove korelacije.

Vrlo je interesantno da čovek može da živi i to relativno normalno, sa samo jednom polovinom mozga. Naime, nedostatak jedne hemisfere, mozak, umnogome, može da nadoknadi prilagođavajući se novonastaloj situaciji. čak i inače “bezgovorna” desna hemisfera raspolaže izvesnim potencijalom za govor. Sasvim je jasno i razumljivo da je ovo prilagođenje brže i lakše kod dece nego kod odraslih, kod kojih je struktura mozga “izgrađenija” i mnogo više opredeljena. Analogno tome, može se reći da je manje “izgrađen” mozak mnogo “prijemčiviji” za obradu “nestandardnih” nizova impulsa, odnosno novih i neobičnih ideja. Praksa potvrđuje da deca, i uopšte mladi, mnogo lakše uče i prihvataju nove ideje, ali oni, nažalost, najčešće nemaju dovoljno obrazovanje i potrebnu širinu “pogleda”, koja se ipak, u najvećem delu, stiče kroz iskustvo i godine (mukotrpnog) truda i rada.
_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
rade1969
Napredni tragalac


Pridružio: 13 Sep 2009
Poruke: 416
Lokacija: Bijeljina

 Poruka Poslao: 16 Jan, 2011 11:32 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom




Inače i uopšte, istraživanja funkcija mozga i pojedinih njegovih delova ili regiona su veoma teška, složena i vrlo delikatna, pošto su mišljenje i druge više funkcije mozga, kao pojave i procesi, vezani za “živog” čoveka, za njegov složeni biohemijski “mehanizam”, ali i za njegov lični subjektivni svet, svet apstraktnog duha i mašte. Da bismo bar donekle ilustrovali složenost ovih istraživanja i barem delimično uočili grandioznu zamršenost komplikovanog odnosa našeg duha sa jedne, i objektivne stvarnosti sa druge strane, u delu koji sledi, navedeno je nekoliko eksperimenata, dobijenih rezultata i datih objašnjenja.

Leva i desna hemisfera mozga međusobno razmenjuju informacije preko tzv. “mosta”. Njega čini oko dve stotine miliona usnopljenih nervnih vlakana. U slučaju kada npr. čovek naglas čita neki članak iz novina, slova iz levog vidnog polja se u obliku elektkričnih impulsa, “projektuju” u desnoj hemisferi velikog mozga i njenom “vizuelnom centru”, a slova iz desnog vidnog polja, u levoj. “Asocijativni centar” mozga obrađuje informacije i ponovno raspoznaje sva slova i njihov grafički oblik (viđen okom) pretvara u zvuk, stavljajući u pogon motorni govorni centar, jezik, glasne žice, usne itd. Pomenuti vizuelni impulsi se velikom brzinom preko “mosta” dovode u obe hemisfere i preko razgranatog mrežnog sistema rasprostiru po čitavoj površini velikog mozga, tako da je bez obzira da li gledamo levo ili desno, da li nešto dodirujemo jednom ili drugom rukom npr., neangažovana hemisfera uvek informisana kao i ona koja je “direktno” stimulisana. Osoba kod koje se “most” preseče ima tada razdvojenu svest, koja se zapravo sastoji iz dva potpuno nezavisna unutrašnja “Ja”. Eksperimenti rađeni sa ovakvim osobama su zaista veoma interesantni i neobični.

Testirana osoba sedi za stolom ispred platna postavljenog na taj sto, tako da rukom može hvatati i dodirivati razne predmete postavljene iza platna ali ih ne može videti, kao ni sopstvene ruke ispružene ispod platna. Na platno se svaki put projektuju pojedinačne slike, i to samo za delić sekunde, što je dovoljno dugo vreme da testirana osoba uoči i prepozna predmet, ali je prekratko za skretanje glave. (Naime, u ranije izvođenim eksperimentima je uočeno da sve testirane osobe skreću pogled ka projektovanoj slici, kako bi je što jasnije videli i to sa oba oka). Na taj način se postiže da levo projektovani znak, viđen levim vidnim poljem, bude primljen samo u desnoj hemisferi i obrnuto. Ono što su naučnici otkrili bilo je prilično zbunjujuće. Kada je na levoj strani platna za trenutak pokazana slika jabuke a na desnoj strani slika ključa, testirana osoba je na zahtev da levom rukom nacrta ono što je videla, pri čemu je njena ruka ostala skrivena iza platna, nacrtala jabuku. Međutim, kada je testiranoj osobi postavljeno pitanje šta je maločas videla i nacrtala ona je odgovorila: ključ (!?).

Objašnjenje je ipak logično. Slika jabuke je projektovana levo, pa je viđena samo levim vidnim poljem i registrovana desnom hemisferom, a zatim i nacrtana, za nju pripadajućom, levom, rukom. Međutim govorni centar se nalazi u levoj hemisferi koja nije dobila nikakvu informaciju o jabuci. Leva hemisfera je registrovala ključ, pa je testirana osoba njega i pomenula.
Naredni eksperiment, sličan prethodnom, još je interesantniji. Čovek s “razdvojenim” mozgom, koji sedi ispred opisanog platna iza kojeg se nalaze različiti, za njega nevidljivi predmeti, trebalo je pipanjem da odabere neku određenu stvar. Ako je na levoj strani platna za trenutak bila projektovana reč “zavrtanj”, čovek je levom rukom pipao, upoređivao i zaista između niza predmeta pronalazio zavrtanj, što znači da je uspeo niz znakova sadržanih u reči zavrtanj pojmovno vezati sa napipanim predmetom, poistovećujući dve na taj način “viđene” slike zavrtnja.

Međutim, ukoliko bi nakon toga bio ispitivan, o zavrtnju uopšte ništa nije znao da kaže, a što je još neobičnije, nije znao ni šta je učinio. Ovo se objašnjava time što leva “govorna” hemisfera nije dobila nikakvu informaciju niti “direktno” niti o tome šta se “preko” dogodilo, a desna strana svoje doživljaje nije mogla da saopšti levoj strani. Očito je da u jednom telu, (telu testirane osobe), postoje dve ličnosti, dva odvojena uma, koji svet vide i sa njim komuniciraju, svaki na svoj način, sasvim nezavisno jedan od drugog, i to putem istih čula i istog tela…

Opisivanje mozga i tumačenje izvesnih kategorija uma preko nekih fizičkih i hemijskih pojava je moguće a data objašnjenja zvuče prilično logično i jasno. Ipak, i pored svih naših napora, napora znanosti i medicine, vrlo je teško prihvatiti ideju da je um, ta blistava, “lelujava” i dimenziono potpuno neodređena kategorija, smešten u relativno mali supstancijalni objekat, koji mi nazivamo mozak. Pravi mehanizam mišljenja i nastanka ideje, odnosno misao o misli, kao što je to npr. slika “Dobra”, koja nema dužinu, širinu, visinu niti trajanje, na prvi pogled se teško može opisati mehaničkim procesima. Ipak, prema modelu KGE, bilo kojoj duhovnoj kategoriji se može pridružiti energetski paket supstancijalne ili talasne prirode, koji onda može imati odgovarajući spektar ili čak i sasvim određenu učestanost ( “boju”), odnosno energetski naboj i gustinu, pa prema tome i konkretno mesto u energija prostor dijagramu…
Problematika odnosa uma i materije, odnosno misli i mozga koji ju stvara, biće nam bliža i lakše shvatljiva ukoliko se podsetimo činjenice na koju ukazuje naš energija prostor dijagram (“Čestice svesti”, www.kpv.rs) da svi materijalni objekti nastaju, tj. rastu i razvijaju se jedni iz drugih, odnosno da su svi oni, u terminologiji fraktalne geometrije, posmatrano u “smeru” od datog objekta ka “slici-roditelju” – sasvim i potpuno analogni svom “energetskom semenu”, tj. svom arhetipu, odnosno svojoj “pra-ideji” !

Očito je dakle da SVI OBJEKTI, pa i „Čovek“ posmatran kao jedan od stabilnih objekata jedinstva ali ne samo u svom „grubo-tvarnom“ telesnom smislu, nego i u („fino-tvarnom“) tj. duhovnom kontekstu, ISTOVREMENO (sinhrono-simultano) POSTOJE U VIŠE ENERGETSKIH NIVOA pri čemu objekti nižeg stepena kvantiranosti sadrže unutar sebe sve objekte višeg kvantnog reda tako da je poslednji objekat u tom nizu ono što ispunjava sve druge objekte. Ukratko, krajnje-početni objekat iz domena IV kvadranta, Vrhovna svesnost, Superineligencija ili Božji um je ono što je sadržano u svemu što postoji u bilo kojoj formi egzistencije i na bilo kom energetskom i/ili dimenzionom nivou na čitavoj skali stabilnih objekata sve do „Vrhovne svesnosti“ koje ja „suprotno-inverzna forma – Univerzuma !

U skladu sa postojećim analogijama uočenim u hijerarhiji stabilnih objekata u II (makro svet) ili III (mikro svet) kvadrantu, sasvim je jasno da se slični odnosi mogu očekivati i u IV kvadrantu - domenu subatomskog sveta odnosno u oblasti sub-plankovskih struktura – tj. u domenu svesti, duha i duše.
Detaljna hijerarhija stabilnih objekata IV kvadranta biće opisana u narednom tekstu a ovde – kao nešto umesto zaključka - možemo izneti ideju globalnih odnosa u tom delu Realnosti.

Potpuno analogno tome što su npr. galaksije ispunjene milijardama zvezda, tako i brojni elementi fizičke stvarnosti čine jednu celinu na astalnom nivou. Na isti način više astralnih entiteta je objedinjeno u jedinstvenu mentalnu formu itd. U metafizičkoj literaturi se govori o “denzitetima svesnosti” raznih nivoa što je pojam koji je potpuno analogan našem pojmu gustine energije stabilnog objekta. Denzitet označava jedan kvalitativno zaseban nivo postojanja što je kod nas predstavljeno stabilnim objektom određenog reda kvantiranosti. Svaki denzitet ima svoju vlastitu strukturu životnih formi i percepcije, kao i tipične nivoe svesti koja u njemu obitava od primitivnih organizama preko raznih eteričnih nivoa do vrhovnog duhovnog Apsoluta. Dakle saglasnost ezoterijskih učenja (Drvo kabale npr.) sa našim modelom je potpuna.

Svako biće ima svoju stvarnost (toplo, hladno, blizu, daleko …) tako da u principu postoji mnogo subjektivnih stvarnosti ali realnost je samo jedna. Ona se filtrira umnim obrascima osobe koja ju percipira. Osnovni obrasci, zajednički svim ljudima (ovo je zid npr.) su umni obrasci vrste – to je Nadduša sa zajedničkom osnovom koju svi prihvatamo kao pravila i norme. Haos raznobojnih dlaka na tepihu za nekog mrava npr. koji se njim kreće, istovremeno je harmonija oblika i boja za nas koji to gledamo iz druge perspektive (dimenzije).
Kada je reč o Čoveku, njegova svesnost obuhvata tri nivoa. Svest je pridružena levoj hemisferi mozga. Logički um, sve misli o fizičkoj stvarnosti, proizilaze iz nje i sve ono što mi mislimo da jesmo, naš ego ili naša personalnost je smeštena tu. Nadsvest pripada desnoj strani mozga koja je u interakciji sa nefizičkim stvarnostima. Povezana je sa ezoteričnim koncepcijama: Božji um, duhovnost, kreativnost, intuicija, emocije i sl. Podsvest je balansirajući segment svesnosti a fizički faktor ravnoteže kojem pripada je pinealna žlezda. Ona je spoj ili balans leve i desne strane mozga kako naša razmišljanja ne bi odlutala u jednu ili drugu krajnost. Takodje kontroliše rad svih drugih žlezda (organa) u telu. Kao najmoćniji organ našeg tela ona je ujedno i medjuposrednik izmedju fizičkih i nefizičkih nivoa postojanja.

Već smo rekli da je struktura Jedinstva hologramska što znači ne samo da je i naše telo poput holograma već da je i čitava fizička stvarnost hologram a osnovna odlika hologramske strukture je da svaki, pa i najmanji deo sadrži sliku celine tako da svaka ćelija organizma sadrži sliku čitavog tela. Na isti način koherentnost svesti, podsvesti i nadsvesti stvara hologramsku «sliku» odnosno naš umni obrazac kojeg onda živi čitavo naše biće. Prema Stewartu Swerdlowu naša realnost je iluzija i zapravo simbolika umnog obrasca iz kojeg ta iluzija proizilazi. Ako prihvatimo da je u osnovi svega um ili umni obrazac onda je to analogno filmu a mi, živeći, gledamo „film“. Umni obrazac koristi mozak kao fizički uredjaj koji se ponaša poput projektora. Fizička stvarnost je kao ekran u uvedenoj analogiji. Na ekranu se odvija film a fizička stvarnost je naš život. Sve što vidimo svakog trenutka oko sebe je projekcija našeg umnog obrasca. Ono najvrednije što nam uvedena analogija nudi je sledeće. Ako nam se ne svidja «film koji se odvija», ne vredi menjati projektor niti ekran nego film, odnosno UMNI OBRAZAC! A ko je jedini koji to može učiniti? Mi sami. I još nešto. Nesmemo dozvoliti da drugi „umeću svoj film u naš projektor“. Drugim rečima nesmemo dozvoliti kontrolu svog uma ili, kako je to govorio Uspenski – treba živeti svesno (svoj vlastiti umni obrazac)!

ZAKLJUČAK

U skladu sa našim modelom, mozak bi mogao biti telesni, “grubotvarno-supstancijalni” organ u kojem se posredstvom brojnih elektro hemijskih aktivnosti kontroliše telo na osnovu informacija koje iz oblasti našeg uma stižu u mozak putem transfera “čestica svesnosti” (vidi prethodni broj KPV). Ovakva struktura dozvoljava i “prijem”, odnosno interakciju našeg mozga sa drugim duhovnim kategorijama, oblastima i sl. a što nudi mogućnost racionalnog objašnjenja niza ezoterijskih fenomena od kojih su neki razmatrani u ovom i prethodnom tekstu.

Um je “finotvarno-supstancijalni” organ, dakle neka u odnosu na svest - “grublja” ali ipak “fino-telesna” kategorija. Sa druge strane Um je istovremeno i spiritualna (finija) kategorija u odnosu na mozak. Um zapravo pripada astralnom telu koje je takodje privremeno i koje postoji još neko vreme posle smrti fizičkog tela ali ipak i ono nestaje nakon nekog vremena (trajanje je individualno) i nalazi se u višoj dimenziji od fizičkog tela. Čine ga “Čestice svesti” višeg reda kvantiranosti od mikročestica ali i nižeg reda kvantiranosti od onih koje čine “duhovno telo”. U umu se odvijaju mentalni procesi, generišući jedan oblik energije koji nastaje kao rezultat emocija, senzacija, misli i životnih događaja. Struktura uma predefiniše njegovu sposobnost razumevanja odnosno moć mišljenja kroz matricu veza, “zakonitosti” i korelacija duhovnih objekata koji pripadaju tom domenu. Ta “misaona matrica” se kreira kao proizvod ili rezultat transformacije znanja u dokazanu istinu do koje se dolazi putem životnog iskustva. To je u stvari pravi cilj inkarnacije duha u materiju. Razumevanjem, naša znanja filtrirana iskustvom postaju mudrost koja se privremeno pohranjuje u mentalno telo, a sa fizičkom smrću se pretvaraju u “istine” i trajnu svesnost koja se nalazi u trećem, duhovnom telu koje takodje nije večno ali je mnogo trajnije i praktično – sa aspekta naših pojmova o vremenu - večno …, a nalazi se u višoj dimenziji od astralnog tela. Što je viši nivo evolucije, duhovno telo napreduje ka sve višoj dimenzionalnosti. Dakle, ne “raste” u smislu “veličine”, trajanja i sl. nego se “razvija” u smislu “složenosti” strukture.

Svest je hiper fina supstanca smeštena duboko u domenu duhovnosti (IV kvadrant, tj. dole desno u energija prostor dijagramu) i takodje je kvantirana – kao i sve što postoji. Ta hijerarhija ide od naših duša zatim niza (stabilnih) objekata - spiritualnih entiteta koje nazivamo anđelima, preko arhanđela, …, sve do Hrista i Apsoluta.
Detaljnija hijerarhija duhovnih kategorija, mogućnost njihovih medju-interakcija i eventualno moguće koherentnosti sa tzv. „Fizičkom stvarnošću“ će biti izložena u narednom tekstu.


Tekst prenešeni iz časopisa "Kroz prostor i vreme" br.7
_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email MSN Messenger
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » POTRAGA ZA SVEZNANJEM
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu
1, 2, 3, 4, 5  Sledeci
Strana 1 od 5

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka Izaslanici iz jednog drugog vremena 4 adminfob 12401 15 Jul, 2011 09:39 am
Nosferatu Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka VAŠE POHVALE 79 Mladen 47440 07 Jan, 2011 11:12 am
zvoncica Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Suština vašeg sadašnjeg duhovnog stava, ubeđenja ? 22 plavizrak 29665 08 Nov, 2010 09:22 am
rale Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Interval ne-vremena 4 adminfob 42331 03 Jun, 2010 23:13 pm
zvoncica Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka TOČAK MEDICINE VEČNOGA BIĆA 3 adminfob 30235 18 Jan, 2010 10:15 am
Satćitananda Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Zaboravljena Povest Zemlje 6 adminfob 35279 04 Jan, 2010 23:41 pm
majstor Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Tvorac i zemlja 2 adminfob 42704 11 Maj, 2008 23:06 pm
Vesna Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom