Da li je 1.maj samo praznik rada ?

[rade1969]

- Veliko je danas neznanje kod ljudi o kalendaru i praznicima. Konstatova Toša.

- Znanje je dostupno i crkveni kalendari i zidni, svaka firma se reklamira. Nisam siguran da je baš takvo neznanje. Vladica odmahnu glavom.

- U svakom telefonu imaš kalendar. Nisam mislio na to. Toša je bio uporan. Pitanje je šta stvarno koji datum znači? Evo i ti. Znaš li šta se praznuje Prvog maja?

- Praznik rada. Lakonski će Vladica, uz smešak koji je govorio – ne davi me takvim stvarima.

- Da, ali i još nešto, a da to skoro niko i ne zna.

- Šta? Zar Prvi maj nije odavno već praznik rada?


- Beltan, ili Beltain, dobio je ime po keltskoj reči „bealtaine“, što znači blistav plamen, vatra Bela, Belija ili Belinusa, keltskog boga svetlosti. Za veštice je ovo drugi najvažniji praznik u godini, a za Kelte drugi najveći praznik vatre! Poznat i kao Majsko veče, Majski dan ili Valpurgijska noć. Beltan pada prvog dana maja ili tačnije od sumraka 30. aprila do sumraka 2. maja. Njime se obeležava dolazak drevnog leta i bujanje života.

Boginja majka se tada predstavlja kao majska kraljica ili Flora[1], boginja cveća, koju su Rimljani slavili početkom maja, što je ujedno i poslednji put da se boginja majka javlja kao devojka. Ona se udaje za Džeka O’Grina, koji se vezuje za rogatog boga. U veoma davna vremena postojao je običaj da, ako je prethodna godina bila neplodna, da se vatri žrtvuje mlad i nevin muskarac, ali je do vremena druida umesto čoveka spaljivana ogromna lutka od slame u koju su se najverovatnije stavljale neke životinje. U vreme ranog hrišćanstva postojao je običaj da se iz torbe izvlače komadi kolača, pa onaj ko izvuče komad na kome je bio utisnut krst, treba da oponaša ritual prinošenja muške žrtve. Zalazak sunca uveče uoči Prvog maja bio je znak druidima da na vrhu najbližeg brda pale velike Belove vatre od devet različitih vrsta drveta, uz pomoć hrastovog postolja i hrastovog štapa. Do srednjeg veka vatre Beltana paljene su u svakom selu jer se verovalo da leče i donose plodnost, a u zabačenim krajevima poznatim po keltskom nasleđu, ove vatre se pale još i danas.

- Interesantno. Dobro poznajem kalendar, ali ovo nisam znao. Da li se tada, u to vreme, išlo i na prvomajski uranak? Kao radnici u Titovo doba? Upita Vladica pomalo neozbiljnim glasom.

- Šali se ti, ali išli su, i to da znaš samo kako. Možda bi ti se i više svidelo. Poče Toša da se smeje. Glavno obeležje ovog praznika bio je jedan običaj koji seže do prvih zemljoradničkih zajednica i postoji u različitim formama. Mladi parovi su odlazili u šume i polja da bi vodili ljubav i u povratku su donosili prvi cvet gloga kojim su ukrašavali kuće i štale. Maj je prema jednoj tradiciji jedino doba godine kada glog sme da se unese u kuću. Mladi parovi su ponekad skidali odeću i preskakali po dve Belatnove vetre, trčali između njih, ili su oko vatre plesali u smeru kazaljke na satu. Postojao je i običaj da se stoka posle završetka duge zime pušta da izađe iz štala i prođe između ovih vatri da bi se očistila od bolesti i da bi u narednim mesecima bila plodna i davala puno mleka. Majski stub, koji simbolizuje drevno drvo na kojem počiva svet i falus nebeskog oca, bio je u centru svih plesova plodnosti, čije se poreklo izgubilo. Oko stuba su se plele crvene, plave, zelene, žute i bele trake koje su simbolizovale jedinstvo zemlje i neba, leta i zime, vode i vatre.

- Beltan je, prema tome, baš moćan praznik? Upita Vladica. Nego ja sam baš žedan, a ti si razvezao te tvoje teorije.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

[1]U mitu, Flora je nimfa kojoj je Zefir dodelio vladavinu nad cvećem. Poznata kao dobra boginja, ljudima je poklonila seme i med. Kada se Junona naljutila na Jupitera jer je sam iz svoje glave rodio Minervu, odlučila je da i ona bez njegovog učešća rodi dete. Zato je od Flore dobila čarobni cvet koji obezbeđuje materinstvo. Tako je rođen Mars, čije ime, zbog Florinog cveta i njegovog čudesnog začeća, označava prvi mesec proleća. Flora je bila jedna od najstarijih rimskih boginja, jer je njen kult utemeljio još kralj Tit Tacije u prvim godinama osnivanja Rima i on se delimično održao i posle pobede hrišćanstva. U čast boginje Flore su se održavale u Rimu vesele svečanosti pod nazivom „Floralije“ (Floralia), koje su trajale od 28. aprila do 1. maja. Na taj praznik ljudi su se ukrašavali cvećem, igrali i priređivali cirkuske igre. Praznik se završavao komičnom hajkom na koze i zečeve. Boginju Floru, koju su izjednačili sa boginjom ljubavi i lepote Afroditom, poštovali su najviše mladi ljudi, a njoj u čast je izgrađen i hram na brežuljku Kvirinalu, a kasnije i u blizini Velikog cirka (328. godina pre nove ere).

("Spoznaja" - D Ninić - odlomak)
_________________
POMOZIMO ZEMLJI DA EVOLUIRA.

[oversoul]

Koliko je ovo interesantno Reci mi molim te znas li za jos neke danasnje praznike koji imaju veze sa paganskim praznicima? Voleo bih da pogledam malo o tome na netu.