IZBRISANA ISTORIJA SLOVENA I SRBA
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeci
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati
www.OBJAVE.com forum » SLOVENI - RELIGIJA, ISTORIJA
Pogledaj prethodnu temu :: G :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
majstor
Mistik


Pridružio: 14 Mar 2009
Poruke: 1456
Lokacija: putnik

 Poruka Poslao: 31 Okt, 2009 15:36 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Generalno cela istorija Slovena a i Srba medju njima je sakrivena iz razloga da bi se sve sto je Vedsko u toj civilizaciji bilo , jednostavno unistilo, jer su Sloveni do pokrstavanja odolevali hiljadugodisnijm naporima, unistaenja slobode i porodice. Zato smo za zvanicnu nauku "pali sa neba", disali na slamke po barama i slicne budalastine koje su izmisljali preuredjivaci istorije.
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 24 Nov, 2009 23:36 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

...
Nova naučna otkrića o Slovenima :

http://www.bozidar.ru/Nauccne%20novine%20u%20knjizi%20KoloVeni%20-ODR.html

.
_________________
Jednom se živi, ali večno...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
majstor
Mistik


Pridružio: 14 Mar 2009
Poruke: 1456
Lokacija: putnik

 Poruka Poslao: 25 Nov, 2009 00:23 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Zanimljiv text, Vesna, da bar vise ljudi cita.....

Bice jednom


pozz
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 25 Nov, 2009 04:10 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

       
majstor ::
Zanimljiv text, Vesna, da bar vise ljudi cita.....

Bice jednom

pozz


Čitaju oni koji žele da prošire svoje znanje.
Što kaže naš brat Joschua (i Kasiopejci) - a znanje je beskonačno...
Pozdrav i tebi brate


.
_________________
Jednom se živi, ali večno...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
talerman
Glavni urednik


Pridružio: 11 Jun 2008
Poruke: 4822
Lokacija: Kina

 Poruka Poslao: 26 Nov, 2009 13:32 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Nešto mi je palo na pamet dok sam ovih dana razmišljao: po mišljenju modernih istoričara, prve velike civilizacije su nastale uz doline velikih reka poput Eufrata, Nila i Jang Cengjanga.

Ako je tako, zašto bi civilizacija Dunava bila manja u odnosu na velike civilizacije Eufrata ili Nila?

Ko zna šta zemlja oko Dunava sve krije? Lakše opstaju materijalni dokazi o ranijim civilizacijama na pustinjskom pesku Nila i Eufrata nego li u šumama i njivama u slivu Dunava.

Meni se čini da civilizacija Dunava nije bila ništa manje napredna od egipatske pre nekih 4000 ili 3000 godina.

Dunav ima bolju klimu nego Egipat.

Pa i klima predstavlja jedan od faktora nastajanja i razvoja civilizacije.
_________________
Great men decline, mighty men may fall, but an honest Philosopher keeps his station for ever
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email
majstor
Mistik


Pridružio: 14 Mar 2009
Poruke: 1456
Lokacija: putnik

 Poruka Poslao: 26 Nov, 2009 13:50 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Potpuno se slazem sa tobom, pogotovo ako se zna da je najstariji sloj u Vinci 9000 g. p.n.e. a pismo 7000 p.n.e.

Ima sada dosta knjiga na tu temu, uglavnom kod nas izdaju Pesic i sinovi
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 16 Jan, 2010 05:13 am    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

.
SRBI U MAVARSKOJ ŠPANIJI PRE NOVE ERE

Jesu li Baski potomci Srba??





Svedočenje istoričara o životu LUŽIČKIH SRBA u današnjoj ŠPANIJI I PORTUGALIJI,
u periodu DRUGOG VEKA PRE NOVE ERE



Diodor Sicilijanski je pisao da su medju svim Srbima najhrabriji Lužičani, iz tadašnje pokrajine Luzitanije,
a koji danas žive u Španiji i Portugaliji,asimilovani i romanizovani od strane Rimljana u današnje Špence i Portugalce.


Luzitanija, država Lužičkih Srba na teritoriji današnje Španije


Strabon kaže ( za ove španske i portugalske Srbe ) ovako:

„Oni su veliki majstori da prave zasede i da pronalaze sakrivene neprijatelje; oni su laki, hitri, hrabri, obrtni, strogi, prave pića od Zuta( žita)-pa se opijaju“.

Tacit veli: „ danju i noću piti kod njih nije sramota“…

Kod Plinija se nalazi napisano da su u Španiji i Portugaliji, posebno Španskoj Galiciji i LUŽICIJI, ili Ando-LUZIJI živeli SRBI,(Antskoj Lužici – Anti su starosrpsko pleme a Lužičko pleme još uvek postoji u Nemačkoj).

Po Strabonu, Floru i Plutarhu saveznici Srba protiv Rimljana bili su TURIĆI ili ĐURIĆI, a ne Teutoni kao što deo nemačkih istoričara tvrdi..
Citat je :Exertum bellum cum Srbis (Cimbris) et Turici ( et Tvgurici)..

Po Milojeviću, ovi Srbi u Španiji i Portugaliji su verovatno srpske kolone koje su prešle iz Afrike, kao treća grana seoba Srba iz Indije na zapadnu teritoriju..Kada su Rimljani pokorili Kartagenu (Kartaginu) u Africi i skoro svu Španiju i Portugaliju, ali jedno pleme Lužičkih Srba (po Strabonu), koje se odlikovalo hrabrošću i junaštvom- nije se htelo pokoriti. To pleme, deo Lužičkih Srba, živelo je u Galicskim planinama (Gali), i na rekama Tajnoj (današnja Tajo) i Minici, i po pribrežju Atlantskog okeana..

Ovi Srbi Lužički, po Strabonu,napadnuti su 152.godine pre nove ere od Rimljana sa ogromnom vojskom ( kad su već pokorena španska plemena i natovaren im jaram) i Lužički Sirbi se „učiniše pokorenim“, ali već iduće, 151.godine pre nove ere taj narod „udari na Rimljane i sve što nadje pregazi i potre, a rimski namesnik Servi Sulpici Galjba izgubi 30 000 vojnika i jedva sam umakne i iznese glavu“..Dalje Milojević navodi da je naredne godine, 150.pre nove ere, pokorio isti rimski vojvoda „nepripravne španske Srbe“ udarivši sa „dve strane“. Mnogo njih se sakrilo u gudurama španskim, ali je lukavi Galjba pregovarao sa njima i nagovorio ih da izadju iz skrovišta u gudurama, pa ih, kao jaganjce, odveo do ravnice i sve isekao na prevaru..

Jedan od preživelih (u tom sečenju na prevaru) prezimenom VIRIĆ okupi slobodne Srbe i formira vojsku te napadnu Rimljane..Pune 4 godine vodile su se borbe (iza Galicije do Katalonije i Gvadalkvira) i Srbi su pobili nekoliko stotina hiljada rimske vojske..Strah se rasprostro po rimskoj državi i senat je neprestano slao legione za legionima u Španiju protiv Srba..

Godine 145.pre nove ere, Rimljani postave za namesnika u Španiji Kaja Lelia ( sa nadimkom Premudri zbog hitrog uma), a za glavnog vojvodu Kvinta Fabija Maksima Emiliana..Njih dvojica dodju u Španiju sa 9 legiona, ili sa 8O.OOO vojnika. Lelija je uspeo da iz rimskog dela Španije proteraju Virićevu vojsku u Špansku Srbiju, a Fabi ništa ne učini ( samo jednu pobedu 144.godine, posle godinu dana bitaka)...

Godine 143,pre nove ere, Srbi osvoje celo špansko poluostrvo do grada Navare ( Novare), a Rimljani odna pošalju dvesta hiljada (200 000 !!) vojnika pod najboljim vodjama Kvintom Cecilijom Metelom Makedonskim..Pola ove vojske (sto hiljada) napadne sa severa, a druga polovina (opet sto hiljada pod Kvintom Pompeom) udari na samu Lužičku Srbiju i Galiciju u Španiji,—ali i posle nekoliko bitaka, ne pokore Srbe,.

.Kvint Pompej je bio tako razbijen da je odmah pisao senatu da se šalje nova vojska, i 142.godine pre nove ere senat pošalje novu vojsku i Kvinta Fabija Maksima Serviliana- koji pobedi Srbe u jednoj bici. Srpski vodja Virić, uzvrati napad, i satera Rimsku vojsku u provalije, iz kojih nisu mogli izaći, ako se ne smilostivi Virić . Iako ih je mogao satrti jednim mahom, on zaključi mir (na svoju, i Srba nesreću) po kome se Rimljani zakunu da neće udarati na Srpske zemlje, a Srbi da neće udarati na Rimske zemlje.Rimski senat potvrdi ovaj mir 141. godine..

No, brat Kvinta Serviliana, po imenu Cepian, nagovori senat da odustanu od mira..Srpski vodja Virić, ne nadajući se nepoštenju, raspustio je svoju vojsku. Novodošla vojska Cepianova ipak pretrpi poraz od Srba...

Cepian zatim potkupi i nagovori tri druga Virićeva da ga izdaju i oni ga ubiju, na spavanju 140.godine (zvuči poznato ?)
Tako su Rimljani tek onda pokorili Lužičke srbe u Španiji.

Severni srpski kraj u Galiciji produži žestoku borbu sa Rimljanima, uprkos višegodišnjoj opsadi glavnog grada Zore..Rimljani ih moljaše za mir i Srbi u Galiciji im učine..no Rimljani pogaze i taj ugovor i sa novom silom napadnu na Srbe, ali taj račun ispadne rđav za Rimljane. Dve godine su ih svakom terenu pobedjivali Srbi..Tek 133.godine pre nove ere, Rimljani pobede Srbe.Rimski istoričar je zapisao. „Pokoreni Srbi Lužički u Španiji su dobili ime najhrabrijih na svetu , borili se sami protiv najbolje svetske vojske desetinu godina..i ništa nisu ostavili kao dokaz svoje pobede..“

Sledeći knjigu M.Milojevića“ Odlomci Istorije Srba“ iz 1872.godine(strane 229-232) prenela sam Vam zanimljivo izlaganje o Srbima u Španiji., trudeći se da šturo prikažem istorijske činjenice, iako ovde ima materijale za ceo serijal filmova.

U skladu sa ozbiljnim naučnim postavkama u prvim postovima ove teme ,o prisustvu Slovena u Španiji i postepenom istrebljenju i asimiliranju u španske Mavre, odnosno Španjolce, bilo mi je interesantno da je mogućnost da današnji najveći buntovnici Baski možda jesu potomci ovoh hrabrog Virića iz Španske Srbije..Jezik Baska sačuvao je izraz gunna za gunj (odevni srpski predmet) i upanah za opanak (srpska obuća) i sl.
U svakom slučaju, zapis o Srbima u periodu pre nove ere, retko potenciraju naši istoričari, na žalost…

.
.
_________________
Jednom se živi, ali večno...


Poslednji izmenio Vesna dana 07 Avg, 2010 15:08 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
majstor
Mistik


Pridružio: 14 Mar 2009
Poruke: 1456
Lokacija: putnik

 Poruka Poslao: 16 Jan, 2010 12:06 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Ja sam takodje kupio knjigu M.S.Milojevica i moram reci da je izvrsna
Lep si deo odabrala Vesna

pozz
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 16 Jan, 2010 23:00 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

  .
Лазар Стипић
МАЂАРСКА РАСА И МАЂАРСКИ НАРОД


Део из публикације ''Истина о Маџарима (по маџарским подацима)''





У крајеве у којима сада станују Мађари су дошли између 860 - 870. п. Хр. Грчки и латински писци, који говоре о њима, приказују их као дивље пљачкаше. Мађарски историчари кажу то исто. Према Јулију Паулеру (нав. дело стр. 3.) Мађарима из доба пре примања хришћанства „најомиљенија и главна забава су били ратови односно пљачкашки упади у земље суседних земљорадничких народа, да би само дошли до што већег плена и да би заробили што више људи". На својим брзим коњима они су вршили изненадне препаде у мањим одредима на мирна насеља, палећи и пљачкајући, заробљавајући и убијајући оне који су им давали отпор, да би се после извршења препада исто тако брзо изгубили како су се и појавили. Прво су напали, опљачкали и годјармили cрбска племена која су већ имала своје домове и била стално настањена у панонској равници, па су затим предузели пљачкашке по-ходе у немачке, талијанске, византијске па чак и франачке покрајине. Марцали пише да су 898 - 899. у два маха опљачкали Верону и околину јој у северној Италији; напали су и на саму Венецију и опустошили њену околину. 901. упали су у Баварску, где су све опљачкали, спалили и поубијали, али где су и први пут били поражени од стране Немаца. Идуће године опустошили су долину Драве и Муре. Опат из Сен. Галена вели за њих да „не опраштају ни оцу ни мајци", да „кољу децу пред очима родитеља", да је од њих „земља опустошена" и „да се бели од костију поубијаних и покланих". (Нав. Марцалиево дело стр. 147.) А према признању самог Марцалија (нав. дело стр. 168.) ондашњи културни свет унео је у своје молитве речи: „Боже спаси нас од стрела Мађара".

Овим пљачкашким походима Мађара учињен је крај тек шестдесетих година X. века, када су се Мађари, после претрпљених страховитих пораза у Немачкој, Италији и на Балкану, исцрпљени и крајње проређени, смирили. „Некадашње вере у сигурну победу није више било. Морали су увидети да свет за њих постаје све ужи. Увидели су да немачке и талијанске покрајине брани све више огромна и непоколебива кула западно-римске империје. Искусили су, да је грчка империја поново постала страховито јака..." (Марцали, нав. дело стр. 198.)

Као номадским племенима, којима је, поред пљачкашких похода, лов био једино занимање, Мађарима је требало дуго времена да се привикну на земљорадњу и остале привредне позиве, који означују виши ступањ културе. Обрађивање земље они су примили од староседеоца Србa, који су се не само, дакле, налазили на вишем културном ступњу него су према Мађарима чинили и већину становништва у земљама у којима су се настанили. То, улепшвајући, признаје и Балог (нав. дело стр. 31-32.) кад вели да су Мађари „осећајући у себи позив војничког и политичког народа" само војевали и заповедали, док су земљу обрађивали само староседеоци Срби, који су као народ сачињавали већину.

Услед тих и такових расних особина претила им је опасност да се сасвим изгубе, јер су били притиснути са једне стране римском - са друге стране византиском империјом. Прелаз у хришћанство дао им је подлогу, којом је створен каснији и садашњи мађарски народ.

Мађаре су првобитно сачињавали ратници са својим породицама, који су, када нису ратовали, проводили своје време у лову и спремању за будућа војевања. Земљорадњом и осталим привредним пословима бавили су се Срби које су приликом свог доласка подјармили. Павле Балог (дело стр. 31.) каже: „Земљу су првобитно само староседеоци Срби култивисали. У првим вековима није могло бити мађарског варошког живота". (Дело стр. 32.): „Мађар је осећао у себи позив војничког и политичког народа". „Мађари су само војевали и заповедали, док су Срби радили, сачињавајући већину као народ".

Види се из овога, као и из осталих доказа, да су Мађари већ у почетку искоришћавали Словене у крајњој мери и у сваком погледу. Када су примили хришћанство, признавајући надмоћ и власт римске царевине, још им се више указала прилика, да Словене подјарме и искористе у своје виталне интересе. Када су, услед притиска културног света, били онемогућени за даљња пљачкања и када им је претила опасност да ће их сасвим нестати, добили су, путем хришћанства, од потлачених Словена нову крв, која им је донела препорођај. Насилним асимилирањем успело им је да повећају свој број тако, да су на тај начин и постигли своју садашњу бројност. Најбоље доказује, колико их је пропало у ратовању и пљачкању у првом веку и како их је мало било када су примили хришћанство, што су бројили свега око 20-30.000 породица. Фракнои и Салаи кажу, да је после прелаза у хришћанство број њихових насеобина према Славенским био апсолутно незнатан. Тек у XIII. веку постају нешто бројнији, али се по називима насеобина види, да су пореклом славенске. У овом веку се Славени спомињу у мађарској историји већ као Словаци, Срби, Хрвати, и Словенци, а поред њих, и са њима заједно, и Румуни и Немци. Како је мало Мађара било још и у XV. веку доказује Хунфалви, који пише (дело стр. 412.) „У прашком, чешком музеју има веома много чешких докумената Краља Матије. На немачком језику издато је још више, али не познајемо ни један његов документ на мађарском језику. То карактерише доба Краља Матије у погледу народности. Чешки и Немачки документи су требали: Краљ Матија је дакле издавао такве; мађарски документи нису требали: „Краљ Матија није дакле ни издавао такве (тј. мађарске). Балог каже (дело стр. 3.) „У средњевековној Мађарској место народног језика заузимао је латински језик"; (дело стр. 32.) „Као да ова држава није шестотина година ни била отаџбина Мађара"; (дело стр. 32). „Није нам остала ни једна мађарска реч са уста наших народних краљева (Арпадоваца)". Др. Дезидер Чанки каже, да је број мађарских градова и села у XV. веку био незнатан према осталим народностима. У почетку XVI. века, непосредно пред окупацијом Мађарске од стране Турака, веома је мален број Мађара и у народу и у јав-ном животу Мађарске. Мађарски краљеви, да би попунили број у ратовима изгинулих и одржали војску, били су приморани давати земље, племства и привилегије и осталим на-родима. Наиме све до укидања кметства, 1848. године само онај је могао бити државни, политички и војни фактор, који је био племић, или привилегован, слободан грађанин. Тако су се, за неколико векова, готово сасвим изгубиле оне мађарске породице, које потичу из мађарске расе, а њихово место су заузимали преставници Србa, Чехословака, Немаца и Румуна, који ће касније сачињавати такозвани високи мађарски сталеж. То је онај сталеж мађарских магната, који је дао мађарској све државне, политичке и војничке функционере све до укидања кметства и сталешких привилегија, који је једном речи сачињавао и значио државу у доба феудализма.

Иван Нађ је написао дело: „Породице Мађарске са грбовима и генеолошким таблицама" у тринаест књига и на 6553 страна. Дело је штампано од 1857. год. до 1868. године и садржава имена породица, које су играле улогу у мађарској историји, породица, које су дале све државне, политичке и војничке функционере пре укидања кметства 1848. године. У овом делу има око 12.000 породичних имена, од којих је Србa око 2.000, чехословачких, пољских и руских око 4.000, немачких око 2.000, румунских око 3.000, а једва хиљаду износе такова имена, о којима се зна, или се барем да слутити, да су мађарска.

Иван Нађ је нарочито пазио на то, да истакне дела оних породица и оних људи, који су имали у рукама судбину Мађарске. Види се по именима, која се највише помињу у мађарској историји, да једва има међу њима такових, која су чисто мађарска.
- nastaviće se-
.
_________________
Jednom se živi, ali večno...


Poslednji izmenio Vesna dana 23 Jan, 2011 04:55 am, izmenjeno ukupno 1 puta
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 16 Jan, 2010 23:09 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

.
Срби пре ДАНАЦА у Данској


Hram Svetovida na ostrvu Rujan


И док је по Милојевићу само део данашње Шведије био српски, данашња земљa Данска је целокупно била настањeнa српским становништвом пре не го што су Немци нахрупили на њих..

Око 98.године пре Христа хорде Немаца, Гота и Дајчера беже пред најездом (турских) племена од Црног и Каспијског мора и наваљују на Србе(прво на оне који живе у данашњој Бесарабији, или БЕЛОЈ СРБИЈИ., Влашкој, Молдавији па „пошто им не успе да се настане у ове српске земље и стану под заштиту Рима оне се упуте на север, опет преко српских земаља) и једва се скрасе у данашњој ДАНИЈИ (Данска) која се тад звала острво СРБИЦА..

Као доказ, Милојевић наводи имена српских владара пре него што је Данска створена

• Сегуб или Сегуд се помиње као први књез или жупан, а престо (столица) му је била у граду СРБИЦИ

• Тројданс или Тројанс
• Теломир, који је „столицу“(престо) пренео из Србице на острво ВИТОСЛАВ (Готи су га прозвали Зеланд, а данас је Лангеланд))
• Острад или Острој
• Тројдан други
• Орел или Торел
• Јело,Јелацхин односно Јелашин
• Вико,Војка
• Богој или Богшо (написано је Boghscho)

ЛАНГЕЛАНД се звао ВИТОСЛАВ

Зет БОГОЈЕВ звао се Вичан или Вићан и управљао је градом и облашћу СУЗИЦОМ (или Слезвигом) на реци Слију, а житељи те области били су Сљевонићи- српска племена. ВИТОСЛАВ је било име за Зеландију (данашњи Лангеланд), а ВИТЕЛОШСКИЈИ ОСТРВИ (.?).


ПРВИ „ДАНАЦ“ је пола НЕМАЦ(ГОТ), пола СРБИН


У време поморског рата (морске војне, каже Милојевић) СРПСКОГ КРАЉА БОГОЈА против Фриза (Французи данашњи- које су у то време Римљани звали Саксонцима, у значењу саксум=стрменити брег или литица) један витославски(зеландски) великаш Хумл (ожењен Српкињом, Вићановом ћерком, односно Богојевом унуком) наговори Богоја и одвоји део земље (витославска, односно зеландска острва) под своју власт.

Немац Хумл и Српкиња (из владарске породице) су имали сина ДАНА, па је по њему данашња Данија (Данска) и добила име, као отцепљена српска земља.(Зет припремио, унук отцепио)

Дакле, први владар Србице/Даније/Данске био је Полусрбин Дан.

После њега владао је његов син који је носио дедино име Хумли, а протерао га је брат Лотер..Следећи владар звао се Лото, а затим Лотов син Скиолд, па син Фридлеј (по Саксону Граматику)..

У то време, код Срба се владар звао КНЕЗ ГОДОМИР, који је имао сина Вратислава и кћер Световиду и много је пропатио у борби са лукавим и препреденим Немцем под именом Фродо.

Фродо је копао јаме и лишћем сакрио своје војнике,изненадио Годомирову војску и тако победио Србе на копну. А морску Годомирову флоту је опет лукавством победио: унајмио је лјуде који су „провртели“ (пробушили) све годомирове лађе..Исти Фродо је, да би узео и град Пљесков под своје, кобајаги умро и нјегови ратници су почели да траже место где би сахранили мртвог вођу- житељи Пљескова наседну на причу, радо уступе место за гробницу и таман се почну веселити кад се „повампирен“ Фродо појави у граду и „исече их“..

Тако су се Готи.почели да се шире по новоосвојеној територији и протерују Србе са острва (после Фрода владали су немачки владари:Веремунд,Улфо или Олаф,Дан други,Хунглет,Фрото други,Дан трећи,Фридлев и Фрото трећи

Наредни српски владари у Србици-данашњој Данији су (после Богоја):

• Хладан или Владан
• Раја
• Олег у Данији, а истовремно АНТИСЛАВ (син Годобрата) у Скандинавији данашњој
• Рален са надимком Крагуј или Врана
• Годој (погинуо у борби против једног отпадника из српске вере који је почео да се клања „Одену“- звао се прелетач Богој, али нема везе са владарем из прошлости)
• српски кнјез или ЦАР ЈАРОВИТ
• ВОЈБОР- који је и основао у тадашњој својој српској земљи град Војбор, а данас је то Вибург у немачкој Русији).

Војбор је и последњи забележени владар Северних Срба у данашњој Данској јер од владавине Фрота трећег сва је „Данија била готска“, каже Милојевић.
.
_________________
Jednom se živi, ali večno...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
majstor
Mistik


Pridružio: 14 Mar 2009
Poruke: 1456
Lokacija: putnik

 Poruka Poslao: 16 Jan, 2010 23:27 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Jako je bitno ovo sto stavljas Vesna, vecina ljudi pojma nema ko su nam bili pretci, pogotovo sto je uticaj germansko-nordijske skole takav, da smo mi po njima u stvari vodozemci....ali Istina uvek ispliva

pozz
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Vesna
Glavni urednik


Pridružio: 08 Jan 2008
Poruke: 4177
Lokacija: Beograd

 Poruka Poslao: 16 Jan, 2010 23:27 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

...


RUŠENJE HRAMA SVETOG VIDA NA OSTRVU RIGEN (RUJAN)
(PAD ARKONE)



1168. godine -oblak stao nad Arkonom...

Na isti nacin, kao i dva stoljeca ranije,u bezobzirnom hrišćanskom divljanju uništen je jedan od najvećih naših svetilišta starim bogovima,
onaj u Arkoni, na ostrvu Rigen (Rujnu), posvećen Svetovidu (Svetom Vidu), od strane Danaca..

Polabski Slaveni, odani svom bogu Svetom Vidu, kojeg su smatrali i bogom plodnosti i obilja, ali i rata, jer jedno je s drugim neraskidivo povezano, posto su se nasi preci za svoju egzistenciju neprekidno morali boriti, prvenstveno protiv germanskih pretenzija, a potom i podmukle invazije ološa i bandita, koji su nastupalu ,, u Hristovo ime'' , branili su taj posljednji bastion stare vjere do zadnjeg covjeka.

Danski kralj Valdemar, zaslepljen pohlepom, jer Arkona bijase mjesto na kom su se čuvale mnoge dragocjenosti (ratni trofeji su svi bili posveceni Svetovidu), naposljetku je zauzeo utvrdu 1168.g.
Dogadjaj je opisao Saks Gramatik, ne propustajuci priliku da, dakako, kao pravi sljedbenik Krista, pored autenticnih podataka, doda i hrpu izmisljotina.
"Danski kralj Valdemar bijaše poslao Esberna i Svena, da hram razore. Morali su uzeti željezo, i čuvati se da kip pri padu ne prignjeci koga, jer bi tada neznabošci vjerovali da se njihov bog sveti... Idol pade... Hram bijaše ukrašen purpurnom materijom, koju je vlaga tako iskravila, da su od nje sve komadi otpadali. Po zidovima hrama bijaše i životinjskih rogova. Najedanput spaziše jednoga zlog duha, kako uteče iz hrama u obliku jedne crne životinje".

"Narediše stanovnicima, da idol uvežu konopcima i da ga izvuku iz grada. Ali, uslijed kakvog vjerskog straha, oni zapovjediše najamnicima stranim i zarobljenicima, da obore boga, misleći, da je bolje, da ova prezrena lica izlože gnjevu njegovom. Vjerovali su da će Nj. Veličanstvo Bog, koga su tako dugo obožavali ljuto kazniti sve one, koji se usude na nj. dići ruke. Čuli su se najrazličniji žagori. Jedni žaljahu, što se njihov bog tako vređa, drugi ga ismijavahu. Najpošteniji, naravno, stiđahu se, što su se dali za tako dugi niz godina zavaravati tako grubim kultusom. Idol bi odvučen u polje, gdje ga je grdna gomila svijeta ljubopitno posmatrala. Kad bi u večer, kuhari ga razlupaše, isjekoše u komade, da njima lože vatru. Rujani su zatim morali predati i sve blago, koje bješe posvećeno Svetovidu..."
Oskvrnuvsi Svetiliste Bozje, osramotivsi narod koji ga je podigao i iz cije duhovnosti, mnogo starije i dublje od ovih bezboznih pljackasa, krscani ucinise isto sto i u Novgorodu, sa kipom Perunovim. Izbacise ga iz hrama, okaljase i raskidase. Ne, nije se narod smijao, laze krscanski fabrikant lazi, sljedbenik zapravo oca svih lazi iz Vatikana, krscanskog boga koji nije nitko drugi do Sotona, Crnobog, neprijatelj covjeka. Muskarci su se borili i za njega krvarili, a djeca, zene i starci su plakali nad svojim duhovnim praroditeljem ciji je lik, obeščašćen, ležao u prašini.

A hram Svetovida je bio veličanstven, i sam Saks to potvrđuje:
"U nj se ulazi samo kroz jedna vrata. Oko samoga hrama bijaše dvostruka ograda; spoljna je ograda bila pokrivena crvenim krovom, unutrašnja je sastavljena iz zastora, koje drže četiri konca, a sa spoljnom ogradom se dodirivaše samo krovom. U zgradi bijaše grdan idol, mnogo veći nego u prirodi; imađaše četiri vrata i četiri glave, dvije sprijeda i dvije s leđa; i sprijeda i pozadi jedna izgleda da gleda na desnu, a duga na lijevu stranu. Brada je obrijana, kosa ošišana, kao što nose Rujani; u desnoj ruci držaše jedan rog spravljen iz raznih metala; svake godine ga svecenik puni vinom (ili možda medovinom); i po stanju ovoga pića, on predskazivaše žetvu te godine. Lijeva ruka drži jedan luk spušten niz tijelo. Jedna mantija pokriva idolovo tijelo i spušta se do nogu. Idol bijaše sagrađen iz raznih drveta i tako vješto spojenih, da se sastavak mogaše primijetiti tek poslije najtežeg ispitivanja. Noge se opirahu o zemlju, ali se ne vidi, kako je za nju bio utvrđen."

Nakon sto je hram razoren i kip Svetovida unisten, a narod podjarmljen i nasilno pokršten, s mačem pod grlom i bakljom nad krovom, sagradise krscani hram svom svecu Vitu, nekom jadniku koji je skončao za vrijeme čistki krscana za vrijeme cara Dioklecijana. Snažnog, ponosnog i odvažnog Vida, koji je oduvijek ostao u sjecanju svih Slavena, preimenovli su u Vita, ali nama je danas svima jasno da ta varka nije i ne moze uspjeti...
.
_________________
Jednom se živi, ali večno...
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
MarkoJakšić



Pridružio: 26 Dec 2008
Poruke: 1318
Lokacija: Pancevo

 Poruka Poslao: 26 Jan, 2010 14:31 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

Stara vera Srba i Hrvata je bila poprilicno vedska :)

Natko Nodilo
STARA VJERA SRBA I HRVATA
I deo - Sutvid i Vida
Odmotala se prva klica živog, monera kakva, od tvari vječne, pa zatim od
živoga ispao i čovjek, koji se malo po malo izvijao od stupnja na stupanj, od
najnižeg skotskog do sadašnjega pouzvišenog, kako se to nekima svigja; ili
iskočio čovjek, u uzornoj čitavosti, iz ruke Tvorca, te onda nekako opao, kako
se to opet drugima čini: u jednom i u drugom slučaju, u povijesno praskozorje
čovječanstva prirodna religija živi i tići se bujno.
Priroda, na svora razbludnom krilu, uspavljivala je u sanje vjerske, i Kušite, i
Turane, i Semite, i Arijce, od kojih posljednjih i mi Slaveni polazimo. Ali je
neka različnost u vjerovanju ovih velikih rodova ljudskih. Dok se Kušiti i
Turani poglavito odaše krutome bajanju naravskih moći, a Semiti, u vrućim
svojim krajevima, svrnuše pažnju na tvar, koja se pod sunčanim žarom
oplogjuje, Arijci, u svježijem i hladnijem zraku svojih visina alpinskih,
najvoljahu kućni oganj i držahu u sjajno nebo uprte oči. Vatra, koja hrani, topli,
razgaljuje porodicu pri sumornom i studenom sjenu noći, a u ljudske duše
ulijeva čistoću i pravičnost; djedovi do te vatre, do domaćeg ognjišta, već
upokojeni, no još nekako živi i štitnici svemu rodu, kome iskresaše otajnu iskru
života; vidilo nebesno, ta oveća vatra, a raznolična, koja tuče i zimu i noć, a iz
zemlje izvija plodove, na radost velike narodne porodice, ljudske sirotinje; pa
najznatniji atmosferični pojavi, što su, u opće, pomagači vidilu: eto, u glavnom,
prilične arijske religije.
Nebesno svagdašnje vidilo, od koga stoji svijet, živo vidilo, svuda razliveno,
davni Arijci, pa i narodi koji od njih potekoše, smatrahu prvim i vrhovnim
bogom. Po jednakome korenu div, svijetliti, vedriti se, svi negda prozvaše
najviše božje biće. Arijskomu velikomu bogu na nebesima Heleni i Latini
zadržaše prvo mjesto sa svojima ZeuV-DioV i Jupiter-Diovis-Jovis,
Skandinavci i stari Nijemci mjesto uzvisito sa Tyr i Zio, Indi pomen davne mu
veličine u docnije sniženom svojem bogu Dyaushpitar, a sva indo-europska
plemena neprevarni trag u riječima deva, div, koje označuja općeniti pojam
božanstva. A od ovoga suglasja nije ni čudo. Koja tvar na svijetu divnija i
milija od vidila?
Ali je tu po srijedi znameniti izuzetak, što se donekle dotiče i Slavena.
Sanskritska riječ devas za bogove ista je riječ, koja i zendska daêvas; pa ova u
Avesti ne označnje blage bogove, nego zle duhove. Općenito božanstvo Eranci
izrazuju sa riječi bagha; a ovo isto i mi, jedini u tome izmegju svih zapadnih
Indo-Europljana, činimo sa našom riječi bog. I napram zlih duhova može biti
da, leksikalno, mi Slaveni postupamo kao i Eranci. Divljan, divlji čovjek, divi,
razmeću se po našim narodnim pričama i pjesmama1.
1 I ako je riječ div tugja (Miklošić, Christ. Termin., s. 35), te uzeta od Perzijanaca, pa preko
Turaka došla u naše krajeve, svakako je, praslavenska riječ divljan, kojoj je prva osnova indoeuropsko
div. Što je sad u nas divlji (starije diviji) ferus, silvester, to, u prvine, bijaše divinus.
Divo, divь u Slavena znači čudo. Vidi akad. rječnik pod Div i Divlji.
Nego bilo ovome kako mu drago, to stoji, da Eranci i Slaveni pometnuvši riječ
daêva, deiva1, za božanstvo, mjesto nje uzeše drugu riječ bagha, bogь.
Ovo, ovdje rečeno, vrlo je znatno u historiji vjerovanja arijskog. Zoroastrova
religija, izložena u starijim dijelovima Aveste, dok pokrenu pomenutu izmjenu
riječî i nazorâ2, prokle svijetle bogove prvašnjih Arijaca i premetnu ih u tamne
i opake duhove3. Uz pradavnu i legendarnu, ali u suštini ipak historičnu osobu
eranskog proroka Zarathustre, ili Zoroastra, javlja nam se, u krilu Arijaca, prvi
otpor protiv prijesnog bogoštovja zgoljnih prirodnih bogova. Sa Zoroastrom,
Eranci razbistriše staru religiju, uzvisivši je do reda dualističnog, a skoro i
monoteističnog. Sudeći po tome, što mi u eranskom smislu označujemo
božanstvo, trebalo bi reći, da se Zoroastrova misao, kojekako, dodjede i otaca
naših. Slaveni, ti zadnji Indo-Europljani, bez sumnje sjedili su i najduže do
eranske visočine, otkle bi se vršio bio oni uticaj. Vršio se, n. pr., i na bližnje
Armene, kojima dev znači zloduh. Mi imamo, osim bogь, još drugih svečanih
vjerskih riječi, koje se čine jednake sa eranskima. Svetь je ono u nas, što
çpenta4 u Eranaca, a gatnja što i gatha u Avesti5. I naša aždaha, jošte i te kako
živa u svemu pučkom predanju, čista je prilika davnašnje ažidahe na Eranu6.
_________________
~~ "Smatram svoje delovanje prema drugima kao moje delovanje prema Bogu; i delovanje svake osobe prema meni prihvatam kao delovanje Boga." ~~
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora Yahoo Messenger MSN Messenger
MarkoJakšić



Pridružio: 26 Dec 2008
Poruke: 1318
Lokacija: Pancevo

 Poruka Poslao: 26 Jan, 2010 14:34 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

.

'Al' govori Blažena Marija:
A moj brate, Gromovnik Ilija!
Kako ne ću suze prolijevati,
kad ja idem iz zemlje Ingjije.
iz Ingjije iz zemlje proklete?
U Ingjiji teško beszakonje''
(Vuk. pjesme, knj. II, 1, v. 16—20).


I Avesta ljuto omrznula na Indiju, to glavno sjedište protivnika Ahuramazdinih.
Indija, inače, našem je narodu malo, ili nimalo poznata. Nego je ova opaska tek
mimogredna, iz koje ja ne izvodim nikakva stroga zaključka.
Nama je hrliti pri ovom pregledu odnošaja naših i Eranskih;
ali ne možemopremučati ni to,
da vjera Pavlićanska, prvim postanjem svojim perzijska,
zapali se, po krajevima južnih Slavena, brzinom praha puščanog. Što je pak, po mom
mnenju, najjači dokaz uticaju sa strane na vjerovanje slavenskih pradjedova
naših, jeste čudnovata okolnost, da Litvanci, premda po jeziku Slavenima mnogo
bliži od Eranaca, pače najbliži naši srodnici arijski, nemaju riječi Bogь, a
imaju, kao i svi drugi Indo-europljani, svoje sjajne Deve. Litvanci zadržaše
starije vjerske nazore, u koječemu slične indijskima. Oni uznose gromovnika
Peruna (Perkunas), kano vrhovnoga boga na nebu, baš po primjeru Indâ, čije
vedične himne najviše veličaju gromovnika Indru. I Slaveni imaju Peruna,
jednaka sa Perkunom; ali im nije, mislim, najveći Bog.

Eransko dotaknuće razvrže li arijsku religiju Slavenâ ?
Ne razvrže.
Slaveni na polje historije stupaju sa čitavim bučnim kolom prirodnih bogova. Niti Zor
astrovu uzoritome Ahuramazdi, duhu mudrome, osta vidljiva traga kod nas. A
ni Zoroastrovu sustavnu degradaciju mnogih prvašnjih bogova ne opažamo
nigdje, van ako, možda, u prije pomenutoj riječi div3. U ovom teškom sporu,
jer se tiče pradavne stvari, ja bih, do boljeg razjašnjenja rekao, da je svakako
pripustiti eransko neko djelovanje na vjeru drevnih Slavena, no da djelovanje
ono ne bi vrlo uspješno. Slaveni, ako i poprimiše posve vjeru Eranaca, na brzo
je, od veće česti, zabaciše, pritežući ih srce na svijetle bogove, na davno
pjesničko kazivanje prvih arijskih otaca. Od eranskoga dodira ostade im samo
nekoliko vjerskih riječi, a i dosta izrazita težnja, u svako razdobje njihove
historije, za strogim dvostrukim razporegjajem bogova, za religijom dvaju
načela.
1 I sami litvinski derivativi nabagas, uhagas, bagotas, nebog, ubog, bogat, kano da su tek
poslije pozajmljeni od Slavenâ (Fick, Vergl. Wört., II B, s. 613).
2 Što je s novijom hipotezom o vrhovnome mjestu Peruna, vidiće se, na dalje, u ovoj radnji.
3 Poništene su riječi divljan, divlji i t.d., ali nisu divan, djeva i druge iz ovoga kupa; pače,
značenjem svojim, kano da slute božanstvo. A u priči jednoj (Bosanske narodne pripovijetke, 4.
u Sisku 1870) Div, Divo, ili Divlji Čovjek, nije biće opako, no, kako čudotvorno, lako i
pomagateljno.
Pometnuvši stariju arijsku riječ za božanstvo i velikoga boga na nebesima,
Slaveni ipak, a u njima Srbi i Hrvati, ovoga boga udržaše čitava. To im bijaše
sveti, jaki Vid. Naziv mu je od vid, viditi, znati, mjesto da od div, svijetliti,
vedriti se1. Rekao bih, da je ovako nazivanje i shvaćanje višnjega boga za
stupanj jedan otanjeno i oduhovljeno prema indo-europskome. Vid kano da
sjedi izmegju Ahuramazde i Zevsa, a može biti, da je i ovo od nadahnuća
eranskog.
No, svakako, pojam vidila primiče se pojmu svjetlosti, te su Vid i Zevs dva blizanca.

.
_________________
~~ "Smatram svoje delovanje prema drugima kao moje delovanje prema Bogu; i delovanje svake osobe prema meni prihvatam kao delovanje Boga." ~~
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora Yahoo Messenger MSN Messenger
majstor
Mistik


Pridružio: 14 Mar 2009
Poruke: 1456
Lokacija: putnik

 Poruka Poslao: 26 Jan, 2010 15:27 pm    Naslov:
Odgovoriti sa citatom

bas tako, druze...a ako Bog da bice i opet
 Nazad na vrh »
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Prikaži poruke iz poslednjih:   
www.OBJAVE.com forum » SLOVENI - RELIGIJA, ISTORIJA
Ovaj forum je zaključan i ne možete pisati, odgovoriti ili menjati teme   Ovaj forum je zaključan i ne možete menjati teme ili odgovarati Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu Prethodni  
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeci
Strana 3 od 8

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu

Neke srodne teme
 Teme   Odgovori   Autor   Pogledano   Poslednja poruka 
Nema novih poruka JAHAČI APOKALIPSE 583 ENEMOON 244707 23 Avg, 2011 19:53 pm
ENEMOON Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka DUHOVNOST za početnike..a i one koji misle da to nisu 111 5.element 58317 16 Dec, 2010 06:55 am
Sara Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Deset Božijih Zapovesti- DRUGA ZAPOVEST 139 Vera Bojičić 61329 17 Apr, 2010 23:33 pm
woman Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka SVETA ZNANJA - MESTA MOĆI - dr sci. Ljubiša Stojanović 64 drugar 47425 17 Apr, 2010 13:58 pm
drugar Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka KYMATICA - KIMATIKA - film koji treba obavezno pogledati!!! 3 ENEMOON 19907 21 Sep, 2009 18:50 pm
Giba Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka IZVODI IZ OBJAVA 73 plavizrak 43673 25 Apr, 2009 23:40 pm
plavizrak Pogledaj zadnje poruke
Nema novih poruka Zimski začini koji griju tijelo i duh 0 Vakan Tanka 16911 22 Jan, 2008 10:08 am
Vakan Tanka Pogledaj zadnje poruke
 
 
Home | Add to Favorites | Mapa sajta
 
 




Solaris 1.11 phpBB theme/template © 2003 - 2005 Jakob Persson (readme)(forumthemes/bbstyles)

Powered by phpBB © 2001, 2002 phpBB Group
Prevod by CyberCom