LJUBAV

[Satćitananda]

Jogananda jednom reče:
Svet je u celini zaboravio pravo značenje reči ljubav. Ljudi su
toliko zloupotrebljavali i razapinjali ljubav da veoma mali broj
ljudi zna šta je prava ljubav. Baš kao što se ulje nalazi u svakom
komadiću masline, tako i ljubav prožima svaki delić tvorevine.
Ali, definisati ljubav je veoma teško, iz istog razloga iz koga je
teško rečima opisati ukus jedne pomorandže. Morate da probate
neku voćku da biste znali kakvog je ukusa. Isto je i sa ljubavlju.
Svi ste vi u svojim srcima okusili ljubav u nekom od njenih oblika;
zato znate nešto o njoj. Ali, vi niste razumeli kako da razvijete
ljubav, kako da je pročistite i proširite u božansku ljubav. Iskra te
božanske ljubavi postoji u najvećem broju srdaca na početku
životnog puta, ali se obično izgubi, jer čovek ne zna kako da je
neguje.
Mnogi ljudi ne misle da je uopšte potrebna neka analiza da bi
se shvatilo šta je ljubav. Oni prepoznaju ljubav kao osećanje koje
imaju prema svojim rođacima, prijateljima i drugima koji ih
snažno privlače. Ali, tu ima još mnogo više. Jedini način na koji
mogu da vam opišem pravu ljubav je da vam kažem kakva je
njena posledica. Kad biste mogli da osetite čak i mrvu božanske
ljubavi, vaša radost bi bila toliko velika - toliko preplavljujuća -
da ne biste mogli da je primite.
Razmislite duboko o ovome što vam govorim. Zadovoljstvo
ljubavi nije u samom tom osećanju, već u radosti koju to osećanje
donosi. Ljubav daje radost. Mi volimo ljubav zato što nam ona
donosi tako opojnu sreću! Zato ljubav nije krajnja stvar; krajnje je blaženstvo. Bog je Sat-Ćit-Ananda, večno postojeće, večno
svesno, večno novo Blaženstvo. Mi, kao duše, predstavljamo
individualizovanu Sat-Ćit-Anandu. "Iz Blaženstva smo došli, u
Blaženstvu živimo i postojimo i sa tim svetim Blaženstvom ćemo
se jednog dana stopiti". Sva božanska osećanja - ljubav,
samilost, hrabrost, požrtvovanje, poniznost - ne bi imala smisla
bez radosti. Radost znači ushićenje, izraz krajnjeg Blaženstva.
Ljudsko iskustvo radosti dolazi iz mozga, iz suptilnog središta
Božije svesti koje jogiji nazivaju sahasrara, ili lotos sa hiljadu latica.
Pa ipak, istinsko osećanje radosti se ne doživljava u glavi,
već u srcu. Iz božanskog sedišta Božije svesti u mozgu, radost se
spušta u srčani centar i tu se ispoljava. Ta radost dolazi od
Božijeg blaženstva - suštinskog i krajnjeg atributa Duha.
Iako se radost može roditi u sprezi sa određenim spoljašnjim
okolnostima, ona nije podložna uslovljavanjima; ona se često
ispoljava bez ikakvog materijalnog uzroka. Ponekad se ujutru
probudite "lebdeći" od radosti, a ne znate zašto. A kada mirno
sednete da duboko meditirate, radost izvire iznutra, a da je nije
pobudio nikakav spoljašnji stimulans. Radost meditacije je preplavljujuća. Oni koji nisu zaronili u tišinu istinske meditacije ne
znaju šta je prava radost.
Mi osećamo dosta sreće kad zadovoljimo neku želju; ali, u
mladosti često u srcu osećamo iznenadnu sreću koja kao da dolazi niotkuda. Radost se izražava u određenim okolnostima, ali je te
okolnosti ne stvaraju. Zato, kad neko dobije hiljadu dolara i
uzvikne: "O, kako sam srećan!" činjenica da je dobio hiljadu
dolara je poslužila naprosto kao pijuk koji je oslobodio vodoskok
radosti iz skrivenog unutrašnjeg rezervoara blaženstva. Zato su
ljudima obično potrebne određene okolnosti da izazovu radost, ali
je radost sama po sebi trajno prirodno stanje duše. Ljubav je
takođe urođena duši, ali je ljubav podređena radosti; ne može biti
ljubavi bez radosti. Možete li da mislite o ljubavi ako nemate
radosti? Ne. Ljubav prati radost. Kad govorimo o jadu
neuzvraćene ljubavi, mi govorimo o jednoj neispunjenoj čežnji.
Stvarno iskustvo ljubavi je uvek praćeno radošću.

[Satćitananda]

Više nisam skeptik :lol:
Sad sam na duhovnom putu. A i koji sam bre ja skeptik - bio. :yaysmile:

[aha]

[quote="Satćitananda"]Jogananda jednom reče:
Svet je u celini zaboravio pravo značenje reči ljubav.
Stvarno iskustvo ljubavi je uvek praćeno radošću.[/quote]

Jeste najljepše je kada se pojavi i svijetli radost iz nas ničim izazvana. Toliko sam sretna kad se ti momenti pojave i inteziviraju ... kad se sjetim ono prije to je bilo jako rijetko a sad je skoro svaki dan ta prirodna i ničim izazvana radost svi više prisutna u mom životu. Kako je to čarobno osjećaj je neopisiv jednostavno si u valu nečeg što nema veze sa ovozemaljskom radošću upravo kako je Satćitananda uporedio sa dobijanjem na lutriji...to je samo mali spoljni podražaj a ona prava radost je beskrajna i intezivnija daleko u odnosu na ovaj pomenuti dogadjaj.
I da ovaj koncept ljubavi kroz vezivanje skroz gubi na smislu i sve će se uskoro promijeniti ništa više oko veza i braka neće ostati isto.




.

[Satćitananda]

Sve više smo u mogućnosti da to osećamo, vreme se ubrzava, mogućnosti za duhovni rast sve veće. Ne treba to propustiti kada se sada za dan otkupljuju godine. Inače radost osećam sve više i više. I nije samo čisto duhovna, prenosi se i na telo, čakre vibriraju. Po čitavom telu struji blagi orgazam, a skoro uvek u meduli oblongati, dovoljno je samo usmeriti pažnju na taj centar i blaženi osećaj je tu. Kada se ne jede takođe je telesni osećaj blaženstva intenziviran.
Prekjuče sam bio na Staroj planini, na oko 1700 m. Divota prirode i čista energija hoće da pobude ljubav i radost. Priroda na predivan način iskazuje lepotu i ljubav Gospodnju. Pogledajte samo polne organe biljaka. Toliko predivnog cveća koje rajski izgleda i miriše prijatnije od najskupljih parfema, a vazduh pun prane uz pranajamu daje još veću snagu tom osećaju.
:blazenstvo:

[talerman]

Kada toliko najpametnijih medju ljudima govore o tome da je bas ovo vreme ono u kome se odigravaju najznacajnije kosmicke promene i u kome se uz Bozje providjenje zadesilo da i mi sami zivimo, onda nam stvarno ne preostaje drugo nego da u to poverujemo i da zivimo u skladu sa tim, hvatajuci korak sa kosmickim vremenom.

[Satćitananda]

Tale, baš smo srećnici :time:
Jednom napisah pesmu u kojoj je kraj bio:
"Jer duša je srećna i kad plače"

[Vesna]

.

[size=150]POSTOJI LJUBAV…[/size]

[img]http://i16.tinypic.com/447w7s4.jpg[/img]


[b]Postoji ljubav,
Koju ne primjećuješ, zato što ona tako nježno dodiruje našu hladnu svakodnevnicu, da ne bi mogla da je promijeni, sve dok joj ne pružimo ruku.

Postoji ljubav,
Koja vitla kao tornado i poslije koje ostaju samo razbijene mašte i ostaci života.

Postoji ljubav,
Koju čekaš, danima, mjesecima, sedmicama i godinama, a ona nikad da dođe, zarečena na nepostojanje.

Postoji ljubav,
Koja oklijeva da li da pređe preko praga sadašnjosti. Ponekad to i čini. A nekada prosto ostaje u budućnosti. Vrlo često – zauvijek.

Postoji takva ljubav,
Koja bilo da se desi ili ne, mijenja svijest, ruši stijene, čini čudo za čudom.

Ta ljubav ponekad zna jako da boli, a ponekad jako da usreći. Ponekad te vodi, a ponekad je slijepa. Ponekad te i ubije, ali samo da bi se ti ponovo rodio. A ponekad da te i zauvijek pogubi.

Takvu ljubav ne možeš da stvoriš; ne možeš da je tražiš. Prema takvoj ljubavi ne možeš biti ni ravnodušan.

Kada se desi, ti ćeš prosto znati da je to ONA. Znaćeš, da je pred tobom neki novi životni put. Znaćeš, da više neće biti kao prije. Znaćeš, da čak i kad si sam, nećeš biti isti kao prije.

To je prava ljubav – ona koja ostaje. Čak i ako te napusti jednoga dana, jedan dio nje ostaće u pukotinama tvoga srca i s melanholijom te podsjećati na nju.

Ostaje u pogledu i u suzama u očima. Ostaje u snovima noću, u uspomenama danju.
Ostaje istovremeno i u prošlosti i u sadašnjosti i u budućnosti.

Zato što to samo LJUBAV može.[/b]

[BelaGalaktickaDamo]

[align=center][b]Ljubav nešto što se nikada ne prevazilazi.[/b][/align]

[Pitija]

LJUBAV
je
buđenje s imenom tvojim na usnama,
dan proveden u mislima s tobom, bez obzira gdje bila,
s kim bila i što radila,
noć koju s osmjehom sreće dočekujem jer znam,
da smo zajedno,da smo skupa, iako smo možda kilometrima
udaljeni jedno od drugog.
Ljubav je sve i u svemu u svakom trenutku
našeg postojanja.
Nedjeljivi dio ljubavi smo svi mi.
Onaj trenutak kada tako započnemo živjeti i toga
postanemo svjesni zakoračili smo u Vječnost.

Vječnosti,
put do tebe je cilj,svrha i smisao života svakog živog bića,
a kako stići do tebe ?
Napisat ću vam opširna i detaljna uputstva kad to ostvarim,
do tada svim forumskim prijateljima :

.
:poljubac2:

.

:srca:
.

:srca4:

[Vakan Tanka]

Agape je potpuna ljubav, ljubav koja razdire onoga ko je doživi. Onaj koji spozna i okusi Agape, uvidja da je na svetu jedino važno voleti. To je ona ljubav koju je Isus osećao prema čovečanstvu i koja je bila toliko silna da je uzdrmala zvezde i promenila tok ljudske istorije....Tokom hiljada i hiljada godina istorije civilizacije, mnoge pojedince je obuzela ta Ljubav koja razdire. Oni su imali toliko mnogo da pruže - a svet je tražio tako malo - da su bili prinudjeni da se povuku u pustinje i usamljena mesta, jer ih je bezmerna ljubav koju su nosili u sebi preobrazila svojom veličinom....