SAMONIKLO JESTIVO BILJE

[energeticar]

STRATKO Bratko puno ti hvala za ovu informaciju.
Tamo gde sam posadio kesten, krecnjaka nema.
Inace od pre imama posadjen badem, maslinu,
smokvu, goji, limun i lime na jednom drvetu,
tresnju, kiwi (dve godine star, jos nije radjao)
i nedavno sam posadio jedno drvo nakalemljeno
dve vrste bresaka,dve vrste sljiva,nektarina i kajsija.

Puno pozdrava SVIMA koji prate ovaj forum.........!!!!!!!!!!!

[nardo]

Dragi moji konkretičari,

Malo bi napisao par riječi o običnoj travi, koja po nekim izvorima ne samo da je jestiva, već je i izvor nevjerovatnog bogastva hranjivih elemenata. Problem je u tome što se ti hranjivi elementi nalaze unutar celuloze i kao takvi su ljudima teško dostupni, teško da je možemo sažvakati.....a i nemamo četri želuca kao krava ...ha,ha...
Victroja Boutenko ja na tu temu ponudila mixer koji razbija strukturu ceuloze i tako dolazi do hranjivih tvari.....a uz dodatak korektora okusa npr.banana, i ostalog voća dobija se zdrav i ukusan kašasti sok....
Vjerujem da i sušenje i mljevenje u prah ima dobar efekat.
U dućanima zdrave hrane se poprilično skupo prodaje zelena magma -što je lišće od mladog ječma , a i pšenična trava.....o njenom sastavu nutrijenata se pričaju hvalospjevi ...zna se da je lišće bogatije nutrijentima nego plod tj sjeme( razlika je u škrobu kojim obiluje sjeme).
A tu su i divlji ječam i divlja zob a vjerovatno i divlja raž itd.... od koji su se kultivirale domaće sorte znači da su i one jestive možda i bogatije u sastavu jer su 100% prirodne, nisu mijenjane genetski i one hibridne sheme.....tu je cijela porodica od nekih 2000 trava....
Što bi reklo da je hrana svugdje oko nas i doslovno je gazimo svaki dan dok hodamo po njoj.....
Malo koji autor je obradio tu temu, većinom su tu livadne biljke ,kopriva, djetelina itd...a šta je sa običnom travom....... znanost to i ne zanima, znamo i zašto matrix, korporacije, profit...itd........a tu je moguće rješenje gladi u svijetu....
Kakva su vaša saznanja na tu temu...i što vi mislite o tome....

Pozdrav...

[Boykez]

Ljudi. trebala bi mi hitno vasa pomoc! Jedna meni veoma draga osoba je nesrecnim slucajem ostala bez 2 prsta na ruci (od strane cirkulara). Mene sad zanima, da li postoje neke biljke koje bi pomogle ponovnom izrastanju prstiju ?

Hvala !

[Jiva]

Ljudi. trebala bi mi hitno vasa pomoc! Jedna meni veoma draga osoba je nesrecnim slucajem ostala bez 2 prsta na ruci (od strane cirkulara). Mene sad zanima, da li postoje neke biljke koje bi pomogle ponovnom izrastanju prstiju ?

Hvala !

Biljke tu nemogu ništa da urade.

Jedino što može pomoći je prosvetljenje.

Ako stvarno želiš pomoći toj osobi treba da doživiš prosvetljenje i pomogneš toj osobi da dostigne isto.

[Boykez]

Hvala na odgovoru, ali jedan prijatelj je na prst stavljao bokvicu, i posle godinu dana, bukvalno mu je izrastao prst.

[Jiva]

Hvala na odgovoru, ali jedan prijatelj je na prst stavljao bokvicu, i posle godinu dana, bukvalno mu je izrastao prst.

Bogte, saznaj obavezno gde je tvoj prijatelj nabavio te bokvice mogu mnoge psihičke probleme rešiti mnogima sa nedostatkom muškog samopouzdanja.

[Boykez]

Mislio sam na nesto tipa Gavez.

[MarkoJakšić]

Dragi moji konkretičari,

Malo bi napisao par riječi o običnoj travi, koja po nekim izvorima ne samo da je jestiva, već je i izvor nevjerovatnog bogastva hranjivih elemenata. Problem je u tome što se ti hranjivi elementi nalaze unutar celuloze i kao takvi su ljudima teško dostupni, teško da je možemo sažvakati.....a i nemamo četri želuca kao krava ...ha,ha...
Victroja Boutenko ja na tu temu ponudila mixer koji razbija strukturu ceuloze i tako dolazi do hranjivih tvari.....a uz dodatak korektora okusa npr.banana, i ostalog voća dobija se zdrav i ukusan kašasti sok....
Vjerujem da i sušenje i mljevenje u prah ima dobar efekat.
U dućanima zdrave hrane se poprilično skupo prodaje zelena magma -što je lišće od mladog ječma , a i pšenična trava.....o njenom sastavu nutrijenata se pričaju hvalospjevi ...zna se da je lišće bogatije nutrijentima nego plod tj sjeme( razlika je u škrobu kojim obiluje sjeme).
A tu su i divlji ječam i divlja zob a vjerovatno i divlja raž itd.... od koji su se kultivirale domaće sorte znači da su i one jestive možda i bogatije u sastavu jer su 100% prirodne, nisu mijenjane genetski i one hibridne sheme.....tu je cijela porodica od nekih 2000 trava....
Što bi reklo da je hrana svugdje oko nas i doslovno je gazimo svaki dan dok hodamo po njoj.....
Malo koji autor je obradio tu temu, većinom su tu livadne biljke ,kopriva, djetelina itd...a šta je sa običnom travom....... znanost to i ne zanima, znamo i zašto matrix, korporacije, profit...itd........a tu je moguće rješenje gladi u svijetu....
Kakva su vaša saznanja na tu temu...i što vi mislite o tome....

Pozdrav...

Dobar dan prijatelju :)

Veoma je to dobra tema o travi i interesuje me kako se trava moze jesti
Licno volim jesti mlado zito koje sada je vec matoro pa nije bas za jelo nego tek kad iznikne puno prane, zivota i hlorofila koji mi pomaze u procesu Solarne yoge i menjanja tela.

Ima dosta jestivih biljaka, koje su mnogo zdravije od kupovne hrane. Trebao bih ove ili sledece godine da prestanem da jedem pa bih do tada voleo da saznam sta sve moze da se jede od travcica u prirodi.
Inace kada bi ljudi bili manje pohlepni, svi bi bili milioneri i nebi bilo uopste pitanja o gladi u svetu..

[nardo]

I tebi Dobar dan Marko!

Baš mi je drago da je bar neko pokazao interes za ovau temu, već sam mislio da nikog ne zanima tema.....Hvala Marko....

DA interesantna je to tema o ''Običnoj'' travi.Malo gdje piše išta o tome, naiđem ponešto tu i tamo ali je vidljivo, da vjerovatno nisu provedena nikakva istraživanja.Možda, za par osnovnih trava kao što je pšenična trava i ječmena trava.Po sastavu nutrijenata to spada u super hranu, pa je za pretpostaviti da su i ostale tako bogate nutrijentima.


Ovdje ću se malo osvrnuti na ovu temu.Da malo ponovimo mi što nešto znamo, a za one koji se tek susreću s tim.... bit će možda zanimljivo....

Za pšeničnu travu se zna da je ''Life Force'', za njen sok sve pohvale, ali moramo napomeniti da u ranim stadijima kada pređe 1 cm ima prirodnu zaštitu od otrovnih alkaloida.Tako se štiti dok ne ojača. Kasnije kada naraste je ponovo jestiva.Tada se žanje i pravi sok u mikseru, a i suši se, i koristi kao prah.Interesantno je da po neki izvorima........ kada bi jeli pšeničnu travu , pelud i spirulinu ne bi nam trebalo ništa viče za jesti.To bi bilo dovoljno.




Među ljudima se sa pogrdom kaže pa neću valjda jesti travu...ili '' ti ćeš još malo jesti travu....

Ali tu je i bit cijele stvari .

Evo još podataka.......Pšenična trava ima sve aminokiseline (Zna se da su proteini su sastavljeni od gradivnih lanaca aminokiselina)što bi reklo da tijelo može sastaviti sebi te lance aminokiselina kako njemu odgovara , a da ne cijepati već gotove mesne proteine na osnovne gradive elemente tj. aminokiseline i onda ih sebi prilagođavati....što je veliki gubitak energije.

Pšenična trava ima i gotovo sve elemente, vitamine i enzime.....potrebno je još samo prilagoditi probavni sistem tj. da se stvore bakterije za asimiliranje hranjivih tvari.....jer ove bakterije koje ljuidi imaju od jedenja mesa i kruha ,tj bijelog brašna, šećera i mlijeka itd....ne podržavaju život već podržavaju gljivice, plijesni i smrt........znači treba kultivirati soj bakterija koji stvaraju unutarnju ravnotežu, koja podržava život, tj. manje kiselo stanje u kojemu se neće moći razvijati gljivice,plijesni,paraziti...itd.
A, za to treba vremena .Postepeno se prilagođavati na zdravu hranu....Kao što je pisao Malahov...većina ljudi želi promjeniti sve odmah i sada, i ostave staru hranu i bace se na novu i tada počinju mršaviti propadati itd....što je očiti znak da ne mogu probaviti tu hranu ili ne mogu izvući dovoljno hranjivosti ...itd...od slučaja do slučaja...


Dalje....

Malo što se može mjeriti po hranjivosti sa običnom travom, moramo priznati da je vrlo lako doći do takve hrane.Povrće iz vrta npr. mrkva, cikla...njihov korjen nije ni blizu po hranjivosti u usporedbi sa njihovim lišćem koje je bogatije sa nutrijentima četri puta.Korijen ima više vode, ugljkohidrata.... ali sve ostalo ma više lišće...a kao što znamo ono se baca....kod većine ljudi......a i biznis je naravno bolji sa korjenom jer više teži...ha..ha....

A da ne govorimo i o B 17 kojim vjerovatno obiluju trave...no treba provest istraživanja...bjela djetelina ga ima..... proso ima....ako ima zrno,za pretpostaviti je da ga ima i lišće.....

Dalje...... sve žitarice pa i one skupe kao amarant, qvinoa i druge su sigurno jestive i u biljnim djelovima a ne samo sjeme, pa i batat i njegovo je lišće jestivo...i gotovo uvijek je bogatije po sastavu od skupog korjena i sjemena.

Tu hoću naglasiti ekonomičnost.Lišće je u prosjeku četri puta bogatije...iako se to ne može uzeti generalno.....naravno da bi zbog jin janga trebalo jesti i korjen, ali bi mu trebalo oduzeti prvenstvo u ishrani...a lišće ne bacati...ili se hraniti jeftinim lišćem i samo podbirati biljku ,i tako je ne uništavati ...što je i ekonomično...ne treba nanovo sijati,čekati dok nikne....Npr.....ja sam cijelu zimu imao salatu od nekih 20-tak kom... koje sam podbirao....a da sam je ubrao kako se bere ne bi trajalo ni sedmicu....pa opet zasadi pa čekaj itd....evo sada su te biljčice u prorastu i baciti će sjeme i zaokružiti svoj ciklus.....ispuniti svoju svrhu.... dok kad uzmeš korjen postaješ uništavatelj, a kad podbireš lišće puštaš biljku da živi, istina nanosiš joj bol kidanjem listova, ali je zauzvrat hraniš,daješ vodu i ako je zamoliš za suživot tj da ti daje djelove svog tijela za tvoj život tj. hranjenje.Vjerujem da na taj način i ona ispunjava svoju svrhu (po Martinusu i je tako.... nastavlja živjeti unutar nas.....) Ako smo već 3D OPS, to jest hranimo se sa drugima...... mislim da je ovako kudikamo manja šteta nad tim biljkama...


Ali, sve te priče o nutrijentima, bjelančevinama itd...padaju u vodu kada dođemo do do solarne joge i prane....tj kada postanemo autotrofi.Tada se u stanici mijenja sistem proizvodnje energije i više to nije ni važno....ali kao što ti Marko kažeš do tad kako se hraniti zdravo i ekonomično....


To su neka moja veganska razmišljanja.
Dok svi ne stignemo do fotonske enrgije ili prane .......moramo se nekako snalaziti.....tj. prehraniti.
Biljke su logičan i pametan izbor.....a među njima trava tzv ''obična,neugledna'' po kojoj svi gaze...koju svi bacaju kao korov i prskaj herbicidima da ih unište....mogla bi se u budućnosti pokazati kao as iz rukava i majka hraniteljica..... naročito ako dođu tzv. ''teške'' godine.

A da i ne govorimo o onima koji su umrli od gladi jer nisu poznavali hranjivost trave...,a i danas ljudi umiru od neuhranjenosti i nedostataka nutrijenata iako jedu sve više....tzv-bolesti,toksikemija...itd..nedostaci nutrijenata usprkos pijenju vitamina i minerala.....
Neko će možda reći da pretjerujem.....jer nisu provedena istraživanja....ako nisu....ali već ono što je dosad istraženo pokazuje ogromnu mogućnost upotrebe i hranjivosti.....
Životine to već znaju, pa se krava, koza i ostale..... hrane travom vrlo jednostavno..... i ništa ime ne fali,imaju i bjelančevine i vitamine i enzime.... a mi jedemo sve živo i neživo i opet nam svega fali...ha,ha...ironično...zar ne


Važni su podaci, pretpostavljam da niko nije zvanično ispitivao, možda i jesu, ali to ne dolazi u javnost ili ja još nisam naletio na to.
Baš zato bih vas zamolio da ako imate kakve podatke o ovoj temi da ih stavite ovdje pa da svi naučimo nešto više.....možda DajBog ili sadašnji Stratko zna nešto više...on zna o svemu nešto više..... ...ne rugam se, živa...istina....

Pozdrav ......

[MarkoJakšić]

evo sta sam nasao o Psenicnoj travi prakticno:

Postupak dobijanja pšenične trave je sledeći:

Pšenična zrna, koja su prošla proces natapanja i klijanja (vidi objašnjenje), gusto rasporedite u plastičnu posudu na koju ste već stavili šumsku rastresitu zemlju debljine 4 cm. Aku u tu zemlju, zbog rastresitosti, stavite nekoliko kišnih glista, tim bolje. Pokrijte sa nekoliko listova novinske hartije. Sve to omotajte crnom plastičnom kesom koju ste prethodno izbušili. Nakon tri dana, otkrijte zemlju i svakodnevno je vlažite vodom. Zemlja treba da bude vlažna, ali ne i mokra. Otkrivenu plastičnu posudu stavite na mesto koje nije direktno izloženo suncu, na temperaturi od 18 do 20 stepeni Celzijusovih. Žetva počinje posle 10 do 14 dana, s tim da se na jedan do dva dana pre toga posuda iznosi na sunce (zbog sinteze hlorofila). Uzima se cela biljka, zajedno sa korenjem i makazama seče pšenična trava. Koristi se kao salata ili dodatak drugim salatama.

http://psenicnatrava.com/html/psenicna_trava.html
Na tom sajtu ima i dosta drugih informacija o toj travi pa je cak i prodaju kao i njen sok, mlevenu i zivu..

Bilo bi dobro da naidjem negde na ovu psenicnu travu i lepo joj odam postovanje, naberem je do pola i najedem se :)

[nardo]

Da prodaje se...... i to porilično skupo bar u dućanima zdrave hrane......zelena magma(ječmena trava ) je još skuplja.
A to je samo pšenična trava....a di su ostale.....
A divlja pšenica, divlji ječam, divlja zob i raž....kakvo tek bogastvo one kriju.
Čitao sam da te porodica trava ima oko 2000 vrsta....

[MarkoJakšić]

Pšenična trava
Pšenica je odličan čistač organizma od nagomilanih otrova koje svakodnevno unosimo u organizam.

Pšenicu su gajili još stari Egipćani, u antičko doba vrhovi pšenične trave bili su prava poslastica, dok su je Kinezi i Indijanci koristili za jačanje organizma, čišćenje krvi i upalnih procesa. Pominje se u Starom i Novom zavetu, a vezana je i za hrišćanske običaje kao što su Božić i Uskrs. Pšenična trava i sok su danas u Japanu i Americi najprodavaniji prirodni proizvod, u isto vreme i odlično pomoćno sredstvo u lečenju raznih bolesti. Bogata je vitaminima, mineralima, lipoidima, hormonima i hlorofilom koji čisti i obnavlja ćelije, steriliše rane, prečišćava vodu od fluorina i drugih otrovnih supstanci. Sok od ove trave deluje protiv svraba, uklanja bubuljice, leči oboljenja usta i desni, ždrela i sinusa, organa za varenje i disanje.
Lekovitost pšenične trave
Odlično je sredstvo za čišćenje krvi, za jačanje kostiju i zglobova, kod stomačnih tegoba, pospešuje varenje, reguliše metabolizam, klistiranjem sokom se otklanjaju štetne naslage sa zidova debelog creva, otklanja malaksalost i vraća vitalnost, odlično deluje na srčani mišić i cirkulaciju krvi, poboljšava rad pluća, deluje pozitivno kod muškog i ženskog steriliteta zbog visokog sadržaja vitamina C i E, sprečava pojavu sede kose, usporava proces starenja, odličan je za regulaciju šećera u krvi, reguliše krvni pritisak...
Delovanje zelenog soka
Sok od pšenične trave je izvor hlorofila, koga ima 70 odsto, enzima, minerala, vitamina, amino-kiselina (proteina najboljeg kvaliteta). Hlorofil, koji nazivaju biljna krv, po molekularnoj građi je sličan ljudskoj krvi. Zdrava krv i krvna slika su u direktnoj vezi sa zelenom biljnom hranom. Ovaj sok sadrži: antioksidante, beta-karotin, vitamine A, B, E, C, F, K, holin, 70 odsto hlorofila, minerale, žive enzime, 21 odsto amino-kiselina.

TRI KORAKA DO ZDRAVLJA
Pšeničnu travu možete sami saditi, ali je možete i kupiti u prodavnicama zdrave hrane u svežem ili u osušenom obliku. Evo kako ćete dobiti zdrav zeleni napitak u tri koraka:
1. Pripremanje zrna
Oprana zrna potopite u mlaku vodu, i to dva prsta zrna, tri prsta vode. Po isteku vremena natapanja, zrna procedite, a vodu možete piti jer je puna minerala i vitamina. Teglu prekrijte gazom i učvrstite gumicom. Dok klice ne narastu 1,5 do 2 cm ispirajte ih jednom do dva puta dnevno hladnom vodom. Moraju biti uvek vlažne, ali ne skroz mokre. Nekoliko sati pre upotrebe, klice stavite na sunce da bi se formirao hlorofil. Neutrošene klice možete čuvati više dana u frižideru, zatvorene u plastičnoj posudi. Ispirajte ih svakog dana hladnom vodom. Vreme natapanja pšeničnog zrna je 12 sati, a vreme klijanja od tri do četiri dana. Idealna temperatura klijanja je 20 stepeni.
2. Sađenje trave
Pšenična zrna, koja su prošla proces natapanja i klijanja, gusto rasporedite u plastičnu posudu u koju ste već stavili sloj zemlje od četiri centimetra. Pokrijte sa nekoliko listova novina. Sve to omotajte crnom plastičnom kesom koju ste izbušili. Nakon tri dana, otkrijte zemlju i svakodnevno je vlažite vodom. Zemlja treba da bude vlažna, ali ne i mokra. Otkrivena plastična posuda ne sme da bude direktno izložena suncu, već na temperaturi od 18 do 20 stepeni. Žetva počinje posle 10 do 14 dana, s tim da se na jedan do dva dana pre toga posuda iznosi na sunce zbog sinteze hlorofila. Uzima se cela biljka, zajedno sa korenjem i makazama seče pšenična trava. Koristi se kao salata ili dodatak drugim salatama.
3. Kako se pravi sok
Pšeničnu travu sameljite u blenderu. Dobro procedite i pijte decilitar te čiste, zelene tečnosti, odmah nakon doručka. Poželjno je da svako jutro napravite svež sok.





ovo pokupih sa nekog foruma caskanja :)

[nardo]

Da o pšeničnoj travi i ječmenoj ima podataka istraživalo se.
Ali pšenicu treba kupiti, ječam,zob,raž proso sve to treba kupiti ili zasijati sjeme sam i uzgajati za što ti treba zemlja, koju treba obrađivati...pa porez i rad na njoj i ovisnost o njoj i vremenskum prilikama itd (ovo mislim na imanje koje u tom slučaju imati).......

Ali sve to postoji u divljem obliku svuda oko nas.Ovo su samo kultivirane vrste kojima se mješanjem i hibriranjem povećalo sjeme.....iako nas više zanima list......što znači da su dobre i divlje vrste....
Mene zanima ovaj ogroman dio prirode koji je jestiv i besplatan....znate o čemu govorim o SLOBODI.......

Naravno do god se hranimo čvrstom hranom ....... nismo slobodni, i do god se ne prosvjetlimo....ali do tad.....

[MarkoJakšić]

evo nesto divljeg jestivog bilja, mada licno trenutno jedem samo 4 travke: misjakinju, list bele breze, koprivu i jos jednu travku koju ne znam kako se zove ali je ukusna.

Grupa povrća: Divlje jestivo bilje

MEHURICA OBIČNA, pljuskavac, pogančeva trava (Physalis alkekengi) – stabljika je uspravna, slabo razgranata, visine je 30-80 cm. U gornjem delu je pokrivena dlačicama. Sočne i slatkaste, veoma ukusne bobice istovremeno su i kiselkastogorkog ukusa. Plodovi se koriste kao voće.
Napici svežih bobica upotrebljavaju se za lečenje bolesti bubrega i bešike, pospešuje pražnjenje creva i izlučivanje vode iz organizma. Posle cvetanja razvijaju se sjajne i sočne, kao trešnja velike zelene bobice, unutar mehuraste ovojnice. Kada su zrele, postaju jarko crvenoljubičaste boje. Koriste se samo zrele bobice, jedu se sirove ili prerađene u sok, a koriste se i za ukrašavanje jela. Najčešće se jedu ušećerene ili kandirane, kao dodatak voćnim salatama, slatkim umacima i prelivima. Prerađuju se i u pekmez, džem i kompot. Pre kuvanja, sirove bobice se kratko stave u zamrzivač da se ukloni gorak ukus. Treba obratiti posebnu pažnju da plod ne dolazi u dodir s mehurastom ovojnicom, jer ovojnica sadrži otrovni i gorak glikozid fizalin. U maloj količini se nalazi i u zelenim (nedozrelim) plodovima.
Lekovita svojstva: potpomaže rad bubrega i izlučivanje mokraće, kod zastoja mokraće, teškog i bolnog mokrenja, deluje na upalu bubrega, bešike i mokraćnih kanala, kod reume i artritisa, reguliše menopauzu i klimakterijumske smetnje
Kontraindikacije: preporuka je stručnjaka, da se dnevno može pojesti najviše do 20 sirovih bobica. Vruć čaj od ploda mehurice podstiče znojenje i smanjuje povišenu temperaturu.



MEHURICA PERUANSKA, jagodasta mehurica – egzotična je varijanta obične mehurice.

Lekovita svojstva: ista kao i kod obične mehurice.

Posebna napomena: obratiti posebnu pažnju da plod ne dolazi u dodir s mehurastom ovojnicom, jer ovojnica sadrži otrovni i gorak glikozid fizalin. U maloj količini se nalazi i u zelenim (nedozrelim) plodovima.



MENTA, nana (Mentha piperita) – dodaje se jelima sa mlevenim mesom, jagnjetini, masnim jelima, salatama, umacima, mesima s roštilja, ribi, peradi, slatkim jelima, čajevima i likerima.. Lekovita svojstva: poboljšava apetit, olakšava varenje, ublažava stomačne tegobe.



MIROÐIJA, kopar (Anethum graveolens) – ima osvežavajući miris. Koriste se listovi i semenke kao dodatak jelima od mesa, riba i povrća, za supe, čorbe, umake, salate, majoneze, sireve i za pripremanje zimnice. Sadrži: etarsko ulje, masno ulje, C vitamin, pektin, azotna jedinjenja, limonen, karvon.
Lekovita svojstva: ublažava grčeve u stomaku, jača otpornost organizma, deluje na upalu usne šupljine.



MIRTA, mrča (Myrtus communis) — koristi se tamnozeleni list i plod. List sadrži: etarsko ulje (0,3—0,5%), gorke materije, tanin, smolu, vitamin C, a plod: etarsko ulje, šećer, pektin, ćilibarsku, vinsku i jabučnu kiselinu. Upotrebljava se za ušećereno voće u alkoholu za pripremu likera.
Lekovita svojstva: osvežava i ublažava bronhijalne tegobe.



MIŠJAKINJA, mišje uvo (Stellaria media Vill.) – širokolisna biljka, slabe i tanke, jako razgranate stabljike. Gornji listovi su jajasti ili eliptični, obično krupniji od donjih. Cveta skoro cele godine. Najaktivnije klija ili niće u jesen i proleće. Beli cvetići sa laticama po sredini imaju izgled i oblik kao zvezdani zraci koji je karakterističan za sve njene srodnike koji su isto jestivi. Oni sadrže: minerale (magnezijum, gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor, bakar…, bogatstvo vitamina C, beta-karotin, rutin, biotin, holin i vitamine grupe B (B6 i B12) i D.

Lekovita svojstva: blagotvorno deluje na organe za varenje i na opšte zdravlje organizma. Kontraindikacije: ne sadrži štetne niti nadražujuće materije, pa se može konzumirati u prakrično neograničenoj količni.



PAPRAT, bujad, orlova paprat (Pteridium aquilinum) – višegodišnja je paprat koja raste u velikim kolonijama. Za jelo se koriste samo mladi izdanci, dok su savijeni poput puža i ne viši od dvadeset centimetara. Oni sadrže visok procenat skroba. Biljka je visoka 50-150 cm i ima listove trouglastog oblika, koji su dvostruko ili trostruko podeljeni.
Lekovita svojstva: ublažava probavne smetnje, protiv crevnih parazita i reumatskih bolova.



PELEN, pelin (Artemisia absinthium) – sadrži apsintin,, anapsintin, etarsko ulje, holin, gorke materije. Koristi se u svežem i sušenom stanju. Delovi cveta se koriste kao začin koji se beru pre cvetanja. Imaju pomalo gorak ukus i naročito prijatan miris. List se koristi u malim količinama za pečeno i masno meso, piletinu, pileću sapu, salate, umake, povrće i jela od jaja.



POTOČARKA, ugas (Nasturtium officinale) – okrugli listovi podsećaju na ukus rotkve, ljutog je i gorkastog ukusa. Koristi se sveža kao garnirung za pileće meso, ribu, jela od krompira, kao začin za supe, umake, salate, kremu od sira. Sadrži brojne vitamine (visok sadržaj C, D, E, karotin), ulje slačice, minerale (gvožđe, kalijum, jod i sumpor).
Lekovita svojstva: jača imuno sistem. Sok je diuretik, otklanja toksine, čisti krv i kožu, pomaže kod stomačnih tegoba, rastvara nikotin. Koristi se protiv anemije, rahitisa, slabog srca i vida.
Kontraindikacije: ne preporučuje se jesti za vreme trudnoće.

RABARBARA (Rheum rhabarbarum) – trajno je gomoljasto povrće, od kojeg se koriste lisne peteljke i rebra listova. Niskokalorična je namirnica, 100 g ima svega 7 kcal. Sadrže voćne kiseline, pre svega jabučnu, koje daju jelu finu slatkasto-kiselkastu aromu. Još sadrže mineralne materije (naročito kalijum kalcijum), vitamin C i dijetalna vlakna. Koristi se za pripremu salate, kompota, supa, čorbi, umaka, sarme, savijača (pita, kolače), marmeladu, džem.
Lekovita svojstva: ublazava probleme probavnog sistema.
Kontraindikacije: sam list se ne koristi, jer sadrži oksalnu kiselinu, čija konzumacija može dovesti do pojave kamenca u bubrezima ili mokraćnoj bešici.



RUKOLA, riga, rikula (Eruca sativa) – listovi u osnovi stabla formiraju rozetu, izduženi su i nazubljeni. Sve vrste rukole imaju gorak i aromatičan ukus. Gorčina listova potiče od glukozinolata izotiocianata, ima i estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom. Sadrži mineralne materije (naročito gvožđe, kalijuma, kalcijuma, fosfora, natrijuma), bogatstvo vitamina C (100-200 mg/100 g) i karotenom. Sadrže i eterična ulja jačeg ukusa i arome. Koristi se najčešće za pripremu salate ili u kombinaciji sa drugim mešanim salatama za poboljšanje ukusa i arome. Priprema se sa maslinovim uljem, vinskim sirćetom i ribanim parmezanom. Ukus rukole podseća na ukus salate potočarke. Semenke su ljutkaste i koriste se za priipremu domaćeg senfa.
Lekovita svojstva: reguliše probavu, pomaže kod prehlade i kašlja.



RUZMARIN (Rosmarinus officinalis) – koriste se seckane ili cele iglice i grančice koje su oporog i blagog ukusa. Odlično ide uz jaka jela od pečenog mesa, naročito ako su pripremljena sa vinom i belim lukom. Dobro se slaže sa timijanom, žalfijom, belim lukom i peršunom.



SEDMOLIST, kozja noga (Aegopodium podagraria, Umbelliferae) – mladi listovi su jestivi i lekoviti, ukusa mešavine peršuna i celera. Male je hranljive vrednosti, svega 42 kalorije. Sadrži vitamin C i karotin. Koriste se prizemni mladi i meki listovi, svetlije i sjajne boje. On je prvenstveno začinska biljka, ali se koristi za čorbe, salate i variva. Varivo je ukusnije u kombinaciji sa koprivom, mišnjakinjom, lobodom, spanaćem i drugim lisnatim povrćem.

Lekovita svojstva: olakšava rad želuca i sprečava upale organa za varenje.



SELEN, miloduh (Levisticum officinale) – veoma aromatična zeljasta biljka sa perastim listovima tamnozelene boje. Veoma podseća na miris celera. List sadrži: do 100 mg % vitamina C, etarsko ulje, šećer, gumu, tanin, smole i skrob. Osušen koren sadrži: etarsko ulje, šećere, organske kiseline, smole i dr. Koristi se sveže iseckan ili osušen list s vršnim delovima biljke za začinjavanje čorbi, jela od pasulja, mesa i povrća, salata i umaka.
Lekovita svojstva: pospešuje rad želuca, ubrzava varenje, izbacuje višak vode iz organizma. Pripremljen kao čaj ublažava oboljenja disajnih puteva i kašalj, jača organizam, a deluje i kao antiseptik.



SLAČICA, gorušica (bela Brassica alba, crna Brassica nigra) – koristi se za pripremu kuvanih jela sa povrćem i kisele zimnice. Važan je sastojak za prelive, umake, salate i marinade. Sadrži do 30% masnog ulja, proteine. glukozinolate i sluzi. Crna slačica poseduje jako antibakterijsko dejstvo. Od semena se dobija masno brašno. Etarsko ulje se dobija njegovom destilacijom. Bezbojno je ili slabo žućkasto, bistro, ljutog i prodornog mirisa (izaziva suzenje i pecka kožu).
Lekovita svojstva: deluje antiseptički i dezinfekciono.



SPIRULINA (Spirullina maxima, Spirullina platensis) – mikroskopska plavo-zelena alga, koja raste u kontrolisanim uslovima u slatkim vodama i sadrži preko 100 hranljivih materija uzajamnog delovanja. Predstavlja najbogatiji izvor proteinske hrane (60%) koja sadrži sve esencijalne aminokiseline. Spirulina sadrži samo 6% masti (nezasićene masne kiseline, praktično je bez holesterola) 19% ugljenih hidrata, ukupno 8% minerala (kalcijum, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalijum, natrijum, mangan, cink, bor, bakar i molibden). Od vitamina sadrži: beta-karotin, kompleks vitamina (B1, B2, B3, B6, B12), vitamin E (d-alfa-tokoferol), inositol, biotin, folnu kiselinu i pantotensku kiselinu. Od fitonutrijenata sadrži: hlorofil, fitocijanin i SOD (superoksiddismutaza, jak antoksidant). Ima bogat izvor enzima, RNK i DNK,sulfolipida, glikolipida. Sadrži 48 mg po gramu Omega 3, 6 i 9 masne kiseline. 95% je potpuno svarljiva.
Spirulina obezbeđuje: dugotrajan izvor energije, skraćuje vreme oporavka posle fizičke aktivnosti, jačanje imuniteta, lakoapsorbirajuće gvožđe, pravilno i zdravo mršavljenje, moćan je borac protiv slobodnih radikala.
Lekovita svojstva: antioksidantna zaštita, pomaže kod ulkusne bolesne, artritisa, alergija, dijabetesa, gojaznosti, visokog krvnog pritiska, kod smanjenja težine, energetski je dodatak. Za sportiste.
Posebna napomena: može se nabaviti pod imenom Spirulina Pure Planet u apotekama ili prodavnicama zdrave hrane.



ŠPARGLA, šparoga (Asparagus officinalis) – kratka podzemna stabljika iz koje nad zemljom rastu mesnati izdanci sa spiralno poređanim listićima. Koriste se samo nadzemni izdanci koji se pre upotrebe oljušte. Oni se kasnije razvijaju u razgranatu stabljiku iz čijih lisnih pazuha rastu čuperci igličastih ili nitastih ogranaka. Divlja sadrži više vitamina nego kultivisana (vidi gajeno povrće, šparoga).



ŠTIR (Amarantus retroflexus) – izuzetno zdrava biljka visoka do 1 m, od koje se za ishranu koristi lišće i seme. Seme štira se koristi sveže ili osušeno i samleveno u brašno. Veoma je sitno, sjajno crne boje i izuzetno otporno na vlagu. Plodnost biljke može biti i do 100000 semenki, pa i više). Semenke štira sadrže visoko vredne belančevine koje nadmašuju žitarice (sadrže lizin, aminu kiselinu i druge amino kiseline koje sadrže sumpor, ugljene hidrate, šećer, vitamine B kompleksa i E, i sluzaste materije. Kuva se sa vodom, u zapreminskom odnosu 1:2, sve dok sva voda ne upije i ispari. Pre kuvanja može se malo propržiti na suvom tiganju. Po ukusu podseća na proso. Dodaje se drugim žitaricama, jer poboljšava ukus.
LIšće štira se koristi sveže, kuvano 15-20 minuta (ili kuvano na pari) i dinstano. Listovi su bogati izvor vitamina C, beta karotina, niacina, riboflamina i minerala (posebno kalcijuma, kalijiuma i gvožda.



TIMIJAN (Thymus vulgaris) – ima lako slatkasti ukus. Upotrebljava se svež ili osušen list kao začin za poboljšavanje ukusa raznih jela. Idealan je za pripremu marinada za roštilj, uz povrće i kuvana jela. Mladi izdanci se koriste celi, a sa drvenaste stabljike se otkidaju listići.
Lekovita svojstva: veoma je lekovit, pomaže kod varenja, ublažava kašalj i nalazi se u redovnoj farmakopeji.



TUŠT, portulak (Portulaca oleracea L.) – pripada grupi lisnatih hranljivih i lekovitih biljaka. Ima sve kvalitete prave letnje hrane. Za jelo može služiti čitava mlada nadzemna biljka. Listovi su sočni, prijatno slankasto-nakiselog ukusa. Ledena je, jer deluje rashlađujuće, spolja i iznutra. Sadrži najviše vode (92-95%). U 100 g ima: 1-2,2% bjelančevina, 0,3-0,4% masti, 1,3-2,2% probavljivih ugljenih hidrata, 5% mineralnih materija (gvožđe, kalcijum, fosfor), vitamine (beta karotin (1,5-2 mg%, C i E) i omega 3-masne kiseline (alfalinolenska), askorbinsku kiselinu (20-50 mg). Otporan je na visoke i niske temperature i sušu, uspeva na lošem zemljištu. U ishrani se koristi za pripremu salata, čorbi, variva, đuveče, u testu za palačinke ili kao rskav začin u salatama. Kuva se najviše do 15 minuta, kuvanjem oslobađa sluz koja blago zgušnjava čorbe i daje im kremast izgled. Pogodan je i za kiseljenje, ali ne i za sušenje. U svežim salatama lepo se slaže sa krastavcem i paradajzom, krompirom, graškom i belim lukom dinjama i breskvama. Služi se i kao prilog za začinjena jela od mesa ili ribe. Bere se pre cvetanja, čim se odseče ponovo brzo raste.
Lekovita svojstva: omega-3 masna kiselina je značajna za rast i razvoj organizma, štiti ćelijske zidove, reguliše nivo holesterina i sprečava bolesti srca i krvotoka.



VRANILOVKA, vranilova trava, origano (Origanum vulgare) – zeljasta aromatična začinska i lekovita biljka. Bere se nadzemni vršni deo stabljike u cvetu dužine 25 do 30 cm od jula do oktobra. Slična je majčinoj dušici, ali uvek je visine do 50 cm. U nadzemnim delovima aktivne materije su: etarsko ulje koje sadrži 40% fenola (timola i karvakrola).
Koristi se u kulinarstvu, za začine, u jela sa paradajzom, prirodan je konzervans. Osušeno lišće sa cvetićima samelje se u najfiniji prah ili se krupnije usitni, stavlja se u peciva, jela od divljači i druge pikantne specijalitete slanog ukusa.
Lekovita svojstva: jačanje organizma, poboljšava probavu, protiv proliva, olakšava disanje.



VRBOLIKA, noćurak (Chamaenerium angustifolium L., sinonim Epilobium angustifolium) – višegodišnja je zeljasta biljka čije stablo raste do 1,5 m visine. Raste uz rubove šuma, proplanaka i krčevina, livadama, kraj seoskih puteva, kao korov po poljima i dr. Hranljiva je, lekovita i medonosna. Listovi su uski, naizmenični, slični vrbovim. Pri vrhu stabljike nalazi se klasasta cvast sa cvetovima ljubičasto purpurne boje. Berba vrbolike počinje u martu ili aprilu, kada se ubiru mladi listovi i izdanci zajedno sa korenom. Listovi i koren sadrže 10-20% tanina, do 380 mg askorbinske kiseiline, karotina, šećera, pektinskih materija i alkaloida. Nadzemni deo biljke do cvetanja sadrži do 20% belančevina, soli kalcijuma, fosfora, kobalta i sluzi. Za jelo se koriste sočni vršci mladih biljaka i listovi u obliku salata, ukusnog variva ili pomešano sa drugim biljkama (vrbolika + mladi listovi koprive). Od podanka vrbolike priprema se hlebno brašno (jer sadrži skrob i šećer).



VUČJI (PASJI) TRN (Hippophae rhamnoides L.) – plodovi su hraljivi i lekoviti, narandžaste mesnate bobice, veličine graška. Koriste se samo u prerađenom stanju: za pekmez, džem i marmeladu sa dodatkom šećera, umake (kao kiseli začin jelima od riba). Presne bobice nisu za jelo. Sušenjem plodova sačuva se stabilna koncentracija vitamina C, E, F i karotina (koja se ne smanjuje tokom tri godine). Prijatan ukus i miris bobica potiče od masnih ulja koja su zastupljena u 2%. Plod u 100 g sadrži: 98 mg% vitamina C, 0,02 mg% vitamina B1, o,o5 mg% vitamina B2, 0,8 mg% vitamina B6, 8 mg% vitamina E, 15 mg% karotina, vitamina F i znatnih količina šećera. Odličan je izvor vitamina u zimskom periodu jer plodovi ostaju na granama tokom čitavog zimskog perioda. Pripada grupi medonosnih biljaka. Razmnožava se semenom i reznicama.



ZMIJSKA TRAVA, oskorušica (Sanguisorba minor) — koristi se list, koji sadrži tanin, gorke materije, vitamin C, skrob, galnu kiselinu, oksalat i vosak. Upotrebljava se za umake, ribu i perad.
Lekovita svojstva: podstiče apetit, poboljšava probavu, ima diuretična svojstva.



ZOVA, bazga (Sambucus Nigra) – koristi se bobičasti plod i cvet za pripremu zimnice.
Bobičasti plod sadrži: belančevine, šećer, bogatstvo vitamina B1 (i skoro otkriven vitamin J), organske kiseline (jabučnu i limunsku), gorke materije, tanin, pektin, antocijan (biljne boje) i sluzi. Od bobica se priprema lekovita zimnica: sokovi, pekmez, marmelada i džem. Bobice zove treba obavezno termički obraditi (bez gorkih peteljki), jer upotreba svežih bobica ili nekuvanog soka, izaziva mučninu, povraćanje i proliv. Cvet sadrži: sambunogrozid, rutozid, šećer, holin, etarsko ulje, organske kiseline, ruzin kobalt, tanin, smole i mineralne sastojke.
Lekovita svojstva: čisti želudac, bubrege i mokraćnu bešiku, uklanja nervozu srca. Kao večernji obrok olakšava san i otklanja nesanicu.



ŽUTIKA (Berberis vulgaris) – plod su crvene, duguljaste bobe koje stoje u grozdovima. Od bobica se pripremaju marmelade, džemovi, retki i gusti sokovi.

[nardo]

To je još poveći dodatak našoj ishrani naravno besplatan.....hvala Marko....iako imam knjige Ljubiše Grlića pa poznajem tematiku...

Ali ovdje me zanima porodica trava od koji su kultivirane žitne vrste....što hrane čovječanstvo oduvjek.....jer sve bi se moglo strpati pod trave i korove........a onda ima i otrovnih vrsta.....


Poanta je u tome da su ljudi uzimali samo sjeme......a biljku davali stoci i koristili kao stelju.Zbog viskog djela ceuloze ljudi ne mogu izvući hranjive sastojke jer su hranjivi sastojci omotani ceulozom....ali o tome sam prije napisao...
Uglavnom postoji način za izvlačenje hranjivih sastojaka i razbijanje ceuloze, i tad se stvari mijenjaju....

Interesantna je i tema lišća na voćkama i drveću......tu je isti problem ceuloza , tanini,tvrdoća,zaštita same biljke alkaloidima.........i opet neistraženost.........i kao takvi su vjerovatno jestivi samo mladi listovi.Ali ako se može izvući sok i razbiti ta ceuloza stvar se mijenja tj iskoristivost.....
Ceuloza se može razbiti i izvući sastojci pohranjeni unutar ceuloze što opisuje Victoria Boutenko.....piše i o prehrani čimpanza i to uzima kao savršeni model prehrane čovjeka......preporučujem njene knjige koga ta tematika zanima........

Isto tako i kuhanje hrane je nepreporučljivo iliti pogrešno........stvaraju se od organskih molekula u živoj hrani neorganske molekule mrtve hrane lišene enzima i bogati spojevima naručito je opasan spoj koji je gori od slobodni radikala i rastura molekule......što se hrana više kuva to je više tog spoja...kojega opisuju kao uzročnika starenja kod čovjeka i uzročnika mnogih bolesti.....(koga zanima nek pročita u njenoj knjizi....)

Ukratko zašto kuhamo hranu....kad time stvaramo sve anorgansko...sve molekule postaju anorganske i molekule aminokiselina i vitamina i minerala i kao takve su jedva upotrebljive....Martinus je nešto objašnjavao na tu temu uveo je pojam A i B jedinice hrane....Uglavnom ne istražuje se.....a malo koga i zanima, korporacije i sistem ne interesuje ono što nema zarade......a i nikoga ne zanima da to jede...kraj toliko lipe i ukusne hrane.....ha,ha....jedino u doba oskudice....itd.


Izgleda da je u prirodi skoro sve jestivo samo treba to znati upotrijebiti,... a oni koji su nama dali upustva za upotrebu ili ništa ne znaju( u što ne vjerujem ili su namjerno postavili takav sistem znajući da tako nikada nećemo biti zdravi i mladi ...i prepuni energije jer hraneći se sa mrtvom hranom stvaramo mrtvilo.Ne zabravimo izreku mudraca da ''Život stvara Život ''.

Pozdrav...