Енергетска револуција из Силицијумске долине?
Свака кућа би могла да има сопствену електричну централу, не већу од фрижидера, за 3.000 долара
Чиста, поуздана и приступачна електрична струја: К. Р. Сридар
Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 23. фебруара – Да ли ће чувена Силицијумска долина у Калифорнији, која је свету већ подарила микрочип и персонални компјутер, створила компаније као што су „Интел” и „Гугл”, изнедрити и оно што се одавно најављује, али предуго очекује: револуцију у чистој енергији?
Ако је судити по ономе што је у познатој емисији АБЦ телевизије „60 минута” представио оснивач компаније „Блум енерџи”, тако нешто се управо догађа. К. Р. Сридар, чије име говори о индијском пореклу, у поменутој емисији је представио свој патент „блум кутија”, „флексибилни систем горивних ћелија који производи чисту, поуздан и приступачну електричну струју”.
Оно што се видело у емисији изгледало је заиста обећавајуће, мада је оно кључно – срж те нове технологије – остављено за званично представљање, сутра у Сан Хосеу. Ипак, предочено је оно најважније: да није реч о голубу на грани, него да је врабац већ у руци.
Показано је наиме да један центар за обраду података „Гугла” већ 18 месеци користи четири „блум бокса” као искључиви енергетски погон. Пет оваквих црних кутија, не већих од кућног фрижидера, користи се и у централи компаније за интернет трговину „Ибеј”, чији је директор посведочио да му обезбеђују више струје него 3.000 соларних ћелија на крововима њихових зграда, као и да су им за девет месеци донели уштеду на рачуну за струју од 100.000 долара.
Међу корисницима је и највећи ланац дисконтних трговина „Волмарт”, а све укупно 20 америчких компанија.
Према ономе што је већ показано, сваки „блум бокс” се састоји од мноштва горивних ћелија у облику танких плочица, отприлике десет са десет сантиметара. Направљене су од запеченог песка, а са једне стране премазане зеленом, а са друге црном бојом. Шта су те супстанце, то је тајна. Те плочице се пакују у јединице величине цигле, а потом у веће пакете димензија фрижидера.
Функционишу тако што са једне стране увлаче кисеоник из ваздуха, а са друге стране неко гориво: природни или био гас, па чак и соларну енергију. Оно што се потом збива унутра, то је хемијска реакција (без сагоревања) која производи електричну струју. Она се, како се тврди, потом преноси бежично, али како је остварено оно што је давно замислио Никола Тесла, није показано.
К. Р. Сридар је, како каже, ово смислио после решења до којег је дошао кад је пројектовао уређај који му је поручила НАСА за производњу кисеоника на Марсу.
Као фирма, „Блум енерџи” постоји већ осам година, а досад је финансирање овог програма прикупила 400 милиона долара, што није мало за један „старт-ап” ни у Силицијумској долини. Оно што овом подухвату даје озбиљну димензију јесте то да је највећи део предузетничког капитала обезбедила фирма која је својевремено веровала и у идеје оснивача „Гугла” и „Амазона”, данас две најуспешније компаније у новој интернет економији.
Цена једног „блум бокса” данас је око 800.000 долара, али К. Р. Сридар сматра да би за пет до десет година могао да је сведе на 3.000 долара и тиме отвори врата масовном коришћењу свог изума и остварење визије да свака кућа има сопствену електричну централу.
Наравно, поред извесног узбуђења уочи сутрашње презентације, појавиле су се и прве сумње. Тако Мајкл Кенелос из Грин тек медија сматра да транзиција од класичног начина производње и дистрибуције електричне енергије ка неком новом није питање неколико година, већ неколико деценија. Такође је скептичан у погледу тога да би мала фирма могла да у овој области надмаши џинове као што је „Џенерал електрик”. А на питање како оцењује шансе да за десет година свако има сопствени „блум бокс”, одговара: „Двадесет одсто”.
М. Мишић
[објављено: 24/02/2010]