ANASTASIJA-zvoneći kedri Rusije

[Vera Bojičić]

Od srca

[Ramzes13]

6. AJNA - Čelna

Prikazuje aspekt svijesti o univerzalnom jedinstvu, intuicije, ekstrasenzoralnih sposobnosti, komande i upravljanja drugima. Sjedište je uma i svih reakcija na čovjekova djela. Osnovne značajke su INTUICIJA, SVETO TROJSTVO i PROMATRAČ.

Vlada sa energijama kao što su: meditativnost, ozbiljnost, odlučnost, blagost, nježnost, strpljivost, razumijevanje, suptilno suosjećanje, čistoća, velikodušnost i dostojanstvo.

MANIFESTACIJE: + Ljubavna predanost duhovnom svijetu, razvijanju čiste ljubavi. Otkrivanje tajni Univerzuma. Svjesnost složenosti materijanog svijeta i lakoća ljubavne predanosti, Oprost, suosjećanje, poniznost, plemenitost. Rješavanje ega, uvjetovanosti, loših navika, pogrešnih realističnih ideja i shvaćanja. Uloga promatrača je glavna prednost. - Lutanje pogledom i gledanje nečistih stvari. Usredotočenost samo na sebe.

Ovu čakru je napravio super Ego. Vladari ovoga sveta. Njihova moć zavisi od predhodnih čakri, izuzev srčane. Oni diktiraju koja će biti snažnija po poterbi, U današnje vreme koriste medije za podizanje različitih energija. manipulišu umom i ljudima.
Njihov dvorac je smešten u samome vrhu piramide hijerarhije.
Ljubav pod voljom je njihovo delo.

Čeona čakra nema ni trunčicu vez sa super Egom. Čakre nisu stvaratelji već su točke manifestacije, međudimenzionalna vrata.

Vera, možda su tvoje namjere dobre i možda si tek u samootkrivanju no po ovome što čitam vidim da ti voliš manipulirat i kontrolirat razvoj teme.

Čakre jednostavno nisu zasebne kao što navodiš pa nikako ih nije stvorio ovaj svijet. Čakre su projekcije svijesti od gore na dole, to je način manifestacije i kreacije. Tu nema mjesta za sistematiku tipa dobre i loše ili egoistične i svete čakre.

Na vrhu piramide je projekcija baze u jednoj točki i to zajedničkoj točki 4 elementa. Piramida nema veze sa vladanjem i manipulacijom kao što to simbolički predstavlja simbol piramide sa okom svevidećim koji su si odabrali Masoni.

Simbol je oružje ako li je netko tako odlučio uzeti si. To su Demonske "volje" koje krše zakone kreacije i time nameću svoju kontrolu i nadzor nad svijetlosnim kreacijama, crpe snagu iz izvora ali opet to je slobodna volja njihova bez obzira dal je egoistična.

I mi smo egistični jer nas to drži ovde dole. Nema tu milosti prema sebi i drugima u spoznaji i mudrosti. Istina mora da bude naš put kako bi napredovali. A ljepše je gledati istinu u oči i da tjelo trune nego nevidjeti istinu i ostat u tami iluzije.

Ono o čemu ti govoriš je Crna magija i u tome sudjeluje svaka čakra. Isto tako pri spoznaji Svijetlosti i ljubavi sudjeluje svaka čakra jer su to međudimenzionala vrata.

Ti volju gledaš subjektivno a ne objetkivno. Volja je mogućnost djelovanja a vezano je za slobodu. Po toj slobodi djeluju i Demoni i Anđeli.

[Ramzes13]

Čakre jednostavno nisu zasebne. Nema ničega što ne obuhvaćaju čakre jer je to jedini način manifestacije i kreacije. Tu nema mjesta za sistematiku.

I te kako su zasebne, prekidači i aktivatori određenjih oblasti, sistemi upravljanja.
Naravno nisu sve u tom sistemu, tek sam započela pisanje.
Ali ove četiri, bez srčane i jesu instrumenti crne magije, one su nastale velikim magiskim obredima. Ili što bi naš narod rekao, njima upravlja crni Ðavo.
Jednako je uočljivo da one stvaraju iluziju, koja ima kratak vek jer ne poseduje stvaralačku moć, samo je imitira.
Nravno, dožovljaj iluzije svako različito doživljava, zavisno od toga šta mu je primarno.
Tek sam počela sa pisanjem, ima još.

jesu i vrata jer se mogu čakre koristiti za prelazak iz jednog sveta u drugi. Majstori koji njima ovladaju mogu nestajati pa se ponovo vračati.

Poštujem tvoje mišljenje. Samo ja ne prihvaćam isto. Vrag ne postoji kao glavni krivac i manipulator već je to naš zajednički unutarnji suparnik na putu razvoja. Uzroku naše slabosti, bolesti, patnje krivimo Vraga no to je samo izbjegavanje istine. Vraga smo mi stvorili kao untarnji pogled na svoj početak razvoja. Vrag nikada nije djelovao na čovjeka niti ga zagrebao a niti je Bog djelovao na čovjeka niti ga zagrebao. Jer mi smo Bog i sve što postoji je Bog dali ti se sviđalo ili ne to nije upitno. Jer da nema čovjeka očito nebi postoja ni taj Vrag.

[Ramzes13]

Nisam stručnjak za čakre, one su dugo za mene bile potpuno nepoznato polje ali kada sam shvatila enookrini sistem videla sam i njih. Funkcije i naredbe endokrinog sistema projektuju čakre.
Neču se baviti naukom o čakrama jer za taj deo postoje strućnjaci koi su živote posvetili njihovom istraživanju.
Posmatraču samo njihove osobenosti,

Moje izvorno viđenje, koje se odnosi na postanje, uvek mi je davalo jasnu viziju da energija kroz čoveka teće na četiri strane, da se u srcu sve okolo bića stvara. u tom viđenju čakre nisu postojale.
Čakre su se stvarale kroz evoluciju, ili pravilnije rećeno kroz pad čoveka, jer sve što ne stvara srčana čakra je magija. Svaka od njih svoj svet gradi ali potrošan bez znanja stvaranja.



ova slika u izvornom značenju ima samo stub koji povezuje nebo i zemlju i srčanu čakru koja stvara ljubavlju Carstvo Božije. Te četiri kraka su često prikazivana kao svastika u drugim učenjima.
Prva i sedma su veza zemlje sa Bogom u izvornom obliku. Kada je čovek tu vezu prekinuo počeo je njegov pad na niže frekfencije.

Slika upućuje na Toruse koje se spuštaju sa viših razina na niše kao vertikalne i horizonstalne ravni.
Svaka čakra se učvršćuje kroz pentagram na našoj razini, pentagram rastvara eter na 4 elementa.
Cilj jest kroz smrt na križu simbolički razapeti ego i ponovno se trasformirat u eter.

"Kako je gore tako je dole!" (HERMES TRISMEGISTOS).

Vertikalno se spušta svijest i duh (eter) a horizontalno se stvaraju planovi fizički (zemlja), astral (emocija), mentalni (intelekt), eterični (duhovni).

Neću ulaziti u razne podjele tih ravni, negdje je 5, negdje 7 za svaku čakru.

[Litlneks]

Ljudima se upravlja preko misli !!!

Pitanje za tebe draga sestro Vera... Da li i postoji išta moćnije u univerzumu od čoveka (Boga naravno ne računaj) ?

Mislim da ovde radiš pogrešno isto kao ova savremena medicina...govoriš o posledicama i lečiš posledice a uzrok ostaje i dalje Vera!
Uzrok treba lečiti a to je MISAO !!!

[BelaGalaktickaDamo]

Ljudima se upravlja preko misli !!!

Pitanje za tebe draga sestro Vera... Da li i postoji išta moćnije u univerzumu od čoveka (Boga naravno ne računaj) ?

Mislim da ovde radiš pogrešno isto kao ova savremena medicina...govoriš o posledicama i lečiš posledice a uzrok ostaje i dalje Vera!
Uzrok treba lečiti a to je MISAO !!!

Ne zaborawimo i Istinska OSEĆANjA...!

[Litlneks]

Ovo nije priča o čakrama i njihovim osobenostima, jer to je nauka koja je obuhvatila sve vrste energija, Poslužila sam se tim znanjem i ja. Ovo je priča o nastanku čakri i načinima kako se čovekom manipuliše.

Moć misli je iskazana kroz četiri navedene čakre (bez srčane). U ovim slučajevima ona nije stvaralačka već potrošna.
Sama misaona energija nema stvaralačku moć ali se manifesstuje kroz iluziju stvaranje. To je svet koi smo napravili, trošimo ga nemilosrdno i već mislima tražimo gde bi mogli da stignemo i da iz kosmosa nastavimo da crpimo resurse.

Ujedno bih se izvinula svima koji su govorili o iluziji ovoga života a kojima sam se suprortavila govoreći da je život dar a ne iluzija. Kada sam to govorila imala sam na umu sliku postanja i nemere tvorca koja je ljudima data, život kao dar i stvaralačka moć.

U međuvremenu sam videla i sisteme u čoveku, uporedila ih sa prvobitnim darom i videla razlike.
Ovaj život je zasnovan na iluziji koju stvaraju navedene četiri čakre, njime vladaju energije koje su im svojstvene. Ni jedna od njih ne stvara jer nema moć ljubavi, nema temperaturu iz koje svetlost izvire.



Moračeš Litlneks da se mislima obratiš srcu da bi video celini. "Ako ljubavi nema, ništa si"

Vera ne vredi, ne mešaj pojmove. Pričamo o kontroli ljudi. Nisam pominjao srce i zaboravila si da mi odgovoriš na pitanje Da li postoji moćnije stvorenje od čoveka u svemiru?

[Litlneks]

Ljudima se upravlja preko misli !!!

Pitanje za tebe draga sestro Vera... Da li i postoji išta moćnije u univerzumu od čoveka (Boga naravno ne računaj) ?

Mislim da ovde radiš pogrešno isto kao ova savremena medicina...govoriš o posledicama i lečiš posledice a uzrok ostaje i dalje Vera!
Uzrok treba lečiti a to je MISAO !!!

Ne zaborawimo i Istinska OSEĆANjA...!

Naravno

[Litlneks]

Mislim da grešiš Vera i svaka misao ima stvaralačku moć.Pomešala si sa materijalizacijom,ostvarivanjem na materijalnom nivou! Sve što se pomisli to postoji,znači da je stvarno,to što ne vidimo ne znači da ne postoji i da se neće ostvariti... Upravo preko toga je i uspostavljena kontrola!

[Litlneks]

Mislim da grešiš Vera i svaka misao ima stvaralačku moć.Pomešala si sa materijalizacijom,ostvarivanjem na materijalnom nivou! Sve što se pomisli to postoji,znači da je stvarno,to što ne vidimo ne znači da ne postoji i da se neće ostvariti... Upravo preko toga je i uspostavljena kontrola!

Mislim da ne razumeš o čemu pričam. Svaka misao jeste stvaralačka ali treba gledati ishod.
Evo, preispitaj se šta si stvorio i koliki je vek trajanja tome. Činjenica je da sve što si na ovom nivou stvorio, traži da mu stalno dodaješ energiju, trošiš.
I opet ne možeš da obezbediš dugovećnost.
Radi se o nivoima misli, i sa kime ta misao komunicira, to je bitno.
Ako komunicira sa srcem onda se postiže naj viši nivi tj, stvaralačka moć, tada od Tamne energije (akomulirane energije misli) možeš stvarati iz nje a ne trošiti osnovo na kojoj živiš.

Ja dobro razumem šta pišem,ali sam video kod tebe neke stvari koje ne štimaju...
Prvo kažeš da svaka misao nema stvaralačku moć,ja te demantujem,ti sada kažeš kako ja tebe ne razumem...
Pročitaj ispočetka šta si pisala...
A koliki je vek trajanja nabolje se vidi po Atlantidi i elektri... Moja najveća kreacija i to dugovečna su moja deca!!! Eto vidiš koliki vek trajanja imaju moje misli a tvoje???

[Litlneks]

Nisi razumeo razliku, postoji stvaralačka moć i stvaranje iluzije o moči.
Eto, ti misliš da si stvorio deću. Pritom imaš predstavu o Atlantidi i Elektri kao neuspelom pokušaju dovođenja istine na ovaj svet, a razlog tome je što ti u tome više ne učestvuješ.to je procena na osnovu tvoga učešća, a da pritom nemaš pojma šta se u stvarnosti događa.

Uostalom ako ćemo govoriti istinu, meni je oboje dato.
Atlantidu je podigao Petar, jazz, iz ljubavi prema Caci. Ti si je prijavio na moje ime jer si mislio da je tako naj bolje. a čim ti nešto nije odgovaralo napustio si je. To je za tebe neuspeo projekat, ali za mene nije jer sam dar prihvatila i o njemu brinem.

Elektra je došla sama, ali sam je videla i sve pre toga. Od kuda ti uopšte ideja da bih mogla odbaciti dar Božiji, pa čoveće sjedinjavanje sa Bogom je moj život. A svi moji napori su da bi taj put ka sjedinjenju i vama pokazala.

Ne mešam se u volju, izbor je vaš.

Ti misliš da si stvorio decu...Hvala ti Vera za ovo. Ovo pokazuje koliko ti Božijeg dara imaš...Ovim postom si sve rekla o sebi. Oni koji znaju shvatiće!!!
Sjedinjuje se sa Bogom čovek koji konzumira cigare... Pričaš o ljubavi a nemaš ljubavi ni prema samoj sebi.Svaka cigara ubija žive ćelije u tebi,gde je tu ljubav,gde je tu Bog. Samo na toj sitnici se vidi sve!!!
A zašto,zbog čega,kako,ko je kome pomagao a kako se sada vraća itd...ja neću pričati vreme će sve pokazati!!!

[Grom]

Nisi razumeo razliku, postoji stvaralačka moć i stvaranje iluzije o moči.
Eto, ti misliš da si stvorio deću. Pritom imaš predstavu o Atlantidi i Elektri kao neuspelom pokušaju dovođenja istine na ovaj svet, a razlog tome je što ti u tome više ne učestvuješ.to je procena na osnovu tvoga učešća, a da pritom nemaš pojma šta se u stvarnosti događa.

Uostalom ako ćemo govoriti istinu, meni je oboje dato.
Atlantidu je podigao Petar, jazz, iz ljubavi prema Caci. Ti si je prijavio na moje ime jer si mislio da je tako naj bolje. a čim ti nešto nije odgovaralo napustio si je. To je za tebe neuspeo projekat, ali za mene nije jer sam dar prihvatila i o njemu brinem.

Elektra je došla sama, ali sam je videla i sve pre toga. Od kuda ti uopšte ideja da bih mogla odbaciti dar Božiji, pa čoveće sjedinjavanje sa Bogom je moj život. A svi moji napori su da bi taj put ka sjedinjenju i vama pokazala.

Ne mešam se u volju, izbor je vaš.

Ti misliš da si stvorio decu...Hvala ti Vera za ovo. Ovo pokazuje koliko ti Božijeg dara imaš...Ovim postom si sve rekla o sebi. Oni koji znaju shvatiće!!!
Sjedinjuje se sa Bogom čovek koji konzumira cigare... Pričaš o ljubavi a nemaš ljubavi ni prema samoj sebi.Svaka cigara ubija žive ćelije u tebi,gde je tu ljubav,gde je tu Bog. Samo na toj sitnici se vidi sve!!!
A zašto,zbog čega,kako,ko je kome pomagao a kako se sada vraća itd...ja neću pričati vreme će sve pokazati!!!

Deca se ne stvaraju vec radjaju.To sto si prisvojio decu koju ti je dao Bog, ne znaci da su tvoja. I tu je Vera u pravu,ako hoces da vidis.
Moje misljenje je da se vas dvoje uopste ne kapirate.

[Litlneks]

Deca se ne stvaraju vec radjaju.To sto si prisvojio decu koju ti je dao Bog, ne znaci da su tvoja. I tu je Vera u pravu,ako hoces da vidis.
Moje misljenje je da se vas dvoje uopste ne kapirate.

HA HA HA HA.....
Rale lepo te je čuti i hvala što si me lepo nasmejao!!!

[Litlneks]

Evo šta ima Anastasija da kaže o stvaranju Rale,pa možda i ti ukapiraš...

KADA JE LjUBAV

Adam je ležao sred cveća mirisnog, na travi. Pod senkom drveta je
dremao, lenjo je misao tekla. Odjednom ga je prisećanje neviđenim talasom
topline obuzelo, nekakvom silom je toplina sve misli ubrzavala: »Sasvim
nedavno, preda mnom je biće novo stajalo. Sličnosti je bilo sa mnom, ali i
razlike, samo kakve, u čemu? Gde je sada ono? O, kako bih želeo da vidim
ponovo to biće novo! Da ga vidim ponovo želim, ali zašto?«

Sa trave je Adam ustao hitro, pogledavši uokolo. Misao je planula: »Šta
se dogodilo iznenada? Sve je isto, nebo i ptice, trava, drveće, žbunje. Sve je
isto, a ipak postoji razlika, na sve drugačije gledam. Još divotnija su postala
sva zemaljska stvorenja, mirisi, vazduh i svetlost«.

Nastala je na usnama Adamovim reč. Adam je uskliknuo svima: »I ja
volim!«

Novi talas topline iz pravca reke, trenutno mu je celo telo zahvatio.
Okrenuo se prema toploti, a pred njim je biće novo blistalo. Iz misli je logika
iščilela, pojavom se naslađivala cela duša, kada opazi iznenada Adam: na
obali, kod zaliva reke, sedela je mirno devica, ali nije vodu bistru, već je njega
posmatrala, zabacivši pramenje zlaćane kose. Osmehom ga je svojim
milovala, kao da ga je večnost celu iščekivala.

Prišao joj je. Dok su procenjivali jedno drugo, Adam pomisli: »Niko
nema oči divnije nego što su njene« - a naglas reče:

-Pored vode sediš. Voda je prijatna, hoćeš li da se okupamo u reci?
-Hoću.
-Hoćeš li da ti potom tvorevine pokažem?
-Hoću.
- Svakom sam dao svoje određenje. Da i tebi služe ću naložiti. Hoćeš li
da novo sazdam biće?
-Hoću.
U reci su se kupali, trčali po lugu. Kako se razdragano smejala devica,
kada je, popevši se na slona, nekakvu igru za nju odigrao razveseljeni Adam,
nju Evom nazivajući!

Dan se već bližio zalasku, dva čoveka su stajala sred divote
zemaljskog postojanja, naslađujući se bojama, mirisima i zvucima. Utihla,
posmatrala je krotko Eva kako se smrkava. U pupoljke su se sklapale latice
cvetova. Iz vidokruga su se gubile u tami prekrasne vizije dnevne.

-Ne žalosti se - već siguran u sebe, reče Adam - sad će nastati noćna
tama. Ona je neophodna da bi se odmorilo, jer ukoliko ne bi nastupila noć,
dan bi se vraćao večito.
-Dan će biti isti ovaj, ili novi dan? - upitala je Eva.
-Vratiće se dan onakav, kakav poželiš ti.
- Kome je potčinjen svaki dan?
-Potčinjen je meni.
- A ti, kome si potčinjen?
-Nikome.
-Odakle si ti?
-Iz proviđenja.
- A sve uokolo, što miluje pogled, odakle je?
-Takođe se iz proviđenja pojavilo, sazdano za mene.
-A gde je onda taj, čija je promisao ova predivna?
-Biva često pored, samo ga ne vidi pogled obični. Ali je bez obzira na
to, sa njim dobro. Sebe on Bogom naziva, ocem mojim i prijateljem. Ne
dosađuje nikad, sve daje meni. I ja njemu želim da dam, ali šta, zasad ne
znam.
-Znači, i ja sam njegovo delo. Isto kao i ti, da mu blagodarim želim. Da
ga zovem prijateljem, Bogom i ocem svojim. Možda bismo zajedno mogli da
razrešimo, kakva dela naša očekuje od nas Otac?
-Čuo sam kako je On govorio da se radost može doneti svima.
-Svima? To znači i njemu?
-Da, znači i Njemu.
-Ispričaj mi, šta želi On.
-Zajedničko stvaranje i radost od posmatranja njegovog.
-Šta radost može doneti svima?
-Rođenje.
-Rođenje? Prekrasno je sve već rođeno.

-Često pomišljam pre sna o čudesnom i prekrasnom stvaranju.
Početkom dana prestaje san, i vidim, nije osmišljeno još uvek. Prekrasno sve
već postoji i vidljivo je na svetlosti dana.
-Hajde da promislimo zajedno.
- Poželeo sam da pre sna pored tebe budem, disanje tvoje da čujem,
da osetim toplinu, o stvaranju zajedno da razmišljamo.
- Pre sna, u sanjarenju o stvaranju predivnom, porivom nežnih
osećanja jedno su drugo mišlju grlili, slivajući se u jedinstveno stremljenje.
Tela materijalna njihova, pomišljeno su odražavala.

ROÐENjE

Dan se vraćao, nastupala je iznova noć. Jednom u procvatu dana, dok
je Adam tigriće razgledao i razmišljao, k njemu je tiho Eva došla, sela pored,
za ruku ga uzela, na svoj stomak Adamovu ruku položila.

- Oseti, ovde u meni, moje i u isto vreme novo biće živi. Osećaš li
Adame - rita se, biće nemirno moje?
-Da, osećam. Meni se čini da ka meni ono hita.
- K tebi? Naravno! Ono je moje ali i tvoje! Tako želim da vidim stvaranje
naše.

Nije u mukama, već je sa ogromnim ushićenjem rađala Eva.

Sve okolno zaboravivši, sebe ne osećajući, posmatrao je Adam
trepereći od nestrpljenja. Rađala je Eva njihovo zajedničko delo.

Klupko maleno, svo mokro, bespomoćno je ležalo na travi. Skupljenih
nožica, ne otvarajući kapke. Adam je posmatrao netremice, kako rukicu ono
pomiče svoju, otvorila su se ustašca, uzdah. Adam se i da trepne bojao, da ne
bi propustio ni najmanji pokret. Čudesna osećanja su ispunjavala sve u njemu
i uokolo. Ne mogavši da se zadrži na jednom mestu, Adam skoči i pojuri
iznenada.

U velikom ushićenju, duž obale reke, kao bez glave jurio je Adam,
neznano kuda. Zaustavio se. U grudima divno, neviđeno nešto se širilo, raslo.
A sve naokolo!... Nije uobičajeno lahor listićima šuštao, on je pevao, po lišću
žbunja i laticama cveća prebirajući. Nisu naprosto plovili po nebu oblaci - svi
oblaci su očaravajuću predstavljali igru. Iskrila se, osmehivala i brže tekla
voda. Tako i treba! Reka! Reka, odražavajući oblake, sasvim se drugačije pod
pogledom izvijala. I cvrkut radosni ptičji u plavetnilu nebeskom! A u travi
zrikanje trijumfalno! Slivalo se sve u jedinstveni ton veličanstvene, nežne
muzike, najdivnije u svemiru.

Vazduha nakupivši više u grudima, koliko god je imao snage, kriknuo je
Adam. Njegov krik je bio osobit, a ne životinjski, najnežnijim tonovima
ispunjen. Utihnulo je sve uokolo. Slušala je Vaseljena po prvi put, kako
likujući, stojeći na Zemlji, peva čovek! Pevao je čovek! Sve što je ranije u
galaksijama odjekivalo, utihnulo je. Pevao je čovek! Slušajući sreće pesmu,
ceo svet vaseljenski je spoznao: nema ni u jednoj galaktici strune kadre da
lepši ton ispusti, od zvuka pesme ljudske duše.

Ali nije mogla da ublaži preobilje osećanja pesma likujuća. Video je
lava Adam i bacio se na njega. Na zemlju je povalio lava kao mače, sa
smehom ga je za grivu vukao, zatim je skočio, pozvao lava pokretom i
potrčao. Lav ga je sledio jedva, a lavići sa lavicom potpuno su za njima
zaostali. Brže od svih jurio je Adam, mahao rukama da ga slede sva stvorenja
na putu. Njegovo delo, smatrao je on, svima će uzmoći radost da donese.

Evo, ponovo je pred njim smotuljak maleni. Njegovo delo! Oblizano
vučicinim jezikom i toplim vetrićem milovano, klupko maleno živo.

Beba oči još nije otvorila – spavala je. Pred njom su se sve zveri koje
su dojurile za Adamom, na zemlju blaženo spustile.

-Divno! - uskliknuo je ushićeno Adam - Iz moje tvorevine, svetlost
slična mojoj, izvire. A možda je jača od moje, kad se nešto čudnovato čak i
meni dešava. Sva stvorenja su blaženo pala pred njim. Toliko sam želeo! Ja
sam uzmogao! Ja sam stvorio! Ja sam stvorio biće prekrasno, živo. Svi! Svi
ga pogledajte.
Adam je obuhvatio pogledom sve uokolo, odjednom je zastao, ukočio
se njegov pogled. Na Evi se pogled zaustavio.

Ona je sedela na travi sama, pomalo umornim pogledom očiju svojih
milovala je obamrlog i iznenada zanemelog Adama.

Novom je snagom ljubav unutar i oko Adama nepojamnim blaženstvom
zasjala. Odjednom... Oh, kako je vaseljenska ljubav zatreperila, kada je Adam
ka prekrasnoj devici - majci naglo potrčao, kad je pred Evom kleknuo, njene
dodirujući pramenove zlatne, i usne, i mlekom ispunjene dojke. Usklik se u
nežni šapat zgusnuo, ushićenje da izrazi rečima pokušavajući:

- Eva! Eva moja! Moja žena! Ti imaš moći da ovaploćuješ snevano!?
Odgovor... Pomalo umoran, nežan tihi glas:
- Da, ja sam žena, tvoja žena. Ovaplotićemo sve, što možeš da
pomisliš ti!
- Da! Zajedno! Mi smo zajedno! Sada je jasno! Mi smo zajedno! Mi smo
kao On! Mi smo kadri da ovaploćujemo proviđenja! Pogledaj! Čuješ li nas, naš
Oče?

Ali, prvi put Adam nije začuo odgovor. Začuđen, skočio je i uskliknuo:

-Gde si Ti, moj Oče! Pogledaj delo moje! Savršena su, čudesna dela
zemaljska Tvoja. Sve je prekrasno: drveće, travke, žbunje i Tvoji oblaci su
divni. Ali, divnije od linija cveta - pogledaj! Radost veću, od svega što si
proviđenjem Ti stvarao, meni je delo moje donelo. Ćutiš. Nećeš da ga
pogledaš? Ali, ono je najveličanstvenije od svih! Više od svega, po duši je
mojoj delo moje. Šta Ti je? Ne želiš ni pogled da baciš na njega?
Čedo je Adam pogledao. Nad probuđenim telašcem bebe, vazduh je
bio plavlji nego obično, nimalo nije treperio vetrić, sem što je neko nevidljiv
nad ustašcima novorođenčeta tanku stabljiku povijao, naklanjajući cvetić. Tri
nežne pahulje cvetnog praha usne bebine dotakoše. Ono - odojče, usne je
obliznulo, blaženo uzdahnulo, rukicu i nogicu pomerilo i nanovo zaspalo.
Dosetio se Adam, dok se on radovao, Bog je bebu nežno pazio, zato je i
ćutao.

Uskliknuo je Adam:

-Znači, Ti si pomagao! Znači, pored si bio i biće priznao.
Začuo je tihi glas Oca:
-Nemoj tako glasno, Adame, probudićeš detešce likovanjem svojim.
-Znači da si Ti, moj Oče, zavoleo, kao mene i delo moje? Ili si ga više
zavoleo nego mene? Ako je tako, zašto? Objasni! Jer, ono nije Tvoje.
-Ljubav, moj sine, ima produžetak; i u biću novom je - nastavak tvoj.
-Ja sam, znači, ovde - i u njemu istovremeno? I Eva je, znači, u
njemu?
- Da, sine moj, vaše delo u svemu je slično vama, ne samo telesno.
U njemu duh, duša, stapajući se, novo rađaju. Vaša nastojanja će se nastaviti,
i mnogo puta pojačati radosne osećaje.
-Šta to znači, biće mnogo nas?
-Ispunićeš sobom zemlju celu. Sve ćeš čulima spoznati, i tada će u
drugim galaktikama tvoja vizija svet uspostaviti još savršeniji.
-Gde je kraj Vaseljene? Šta ću raditi kada dođem do njega? Kada
ispunim sve sobom, pomišljeno stvorim?
- Moj sine, Vaseljena sobom ispoljava misao, iz misli se rađa vizija,
delimično vidljiva materijalno. Kada do kraja stigneš svega, početak nov i
produžetak, tvoja će otkriti misao. Ni iz čega će iznići novo, prekrasno rođenje

Tebe, stremljenja, dušu i viziju tvoju sobom ispoljavajući. Moj sine, beskrajan
si, večan si ti, u tebi su tvoja stvaralačka snoviđenja.

-Oče, kako je dobro uvek, kada govoriš. Kada si pored, da te zagrlim
želim. No, nevidljiv si. Zašto?
- Moj sine, kada su moja snevanja o tebi vaseljenske energije u sebe
upijale, nisam uspevao da mislim na sebe. Snoviđenja moja i misli, samo su
tebe stvarali, moje obličje vidljivo ne sazdajući. Ali, postoje dela vidljiva moja,
oseti ih, nemoj ih razjašnjavati. Naprosto, umom da ih tumači niko iz cele
Vaseljene neće uspeti.
-Oče, meni je lepo kada govoriš. Ti, kada si uz mene – sve je tu. Kada
se zadesim na drugom kraju Vaseljene, kada se sumnje ili nejasnoće u duši
pojave, reci, kako da te nađem? U to vreme bićeš gde?
- U tebi i pored tebe. U tebi postoji sve, moj sine, ti si svih energija
vaseljenskih vladar. Protivurečnosti vaseljenske uravnotežio sam sve u tebi,
samim tim, novo sobom ispoljavaš ti. Ni jednoj od njih ne dozvoli da preovlada
u tebi. Tada ću i ja biti u tebi.
-U meni?
-U tebi, i pored tebe. U tvom biću ste ti i Eva. U tebi delić postoji mene,
tako sam i u tvojoj tvorevini ja.
-Tebi sam sin, ko će za tebe biti novo stvorenje?
-Iznova ti.
-Koga ćeš voleti više - mene, koji sam sad, ili rođenog mene iznova i
iznova?
- Ljubav je jedna, nade je sve više u svakom novom ovaploćenju i viziji.
-Oče, kako si mudar, tako želim da te zagrlim!
- Pogledaj uokolo. Dela su vidljiva, materijalizovane su misli i
proviđenja moja. Materijalnim planom postojanja svog uvek možeš razgovarati
sa njima.
-Zavoleo sam ih, kao što tebe volim, oče. I Evu sam zavoleo, i novo
svoje biće. Unaokolo je ljubav, u njoj želim večno da budem.
-Moj sine, samo u ljubavnom prostranstvu večno ćeš živeti.
Prolazile su godine, može se tako reći, ali vreme je pojam uslovni.
Prolazile su godine, ali čemu brojati, smrt čovek dugo u sebi nije mogao da
oseti. A to znači, da smrt tada nije ni mogla da postoji.
Nazad na vrh »

[Litlneks]

A zašto ne preneseš draga sestro i Ralov post,koji nije u skladu sa temom...E Vera a nekada si bila za slobodu misli i pisanja a sada...