Зашто је битна истина у светлу свега овде реченог
Када ћелије трaже од нашег мозга одређене материје, протеине или шта све већ,
мозак покушава да стимулише ум да мисли у одређеном правцу, како би дошло до говора или певања или смеха, да би се покренуле наше гласне жице и створиле услове да би се ти протеини произвели у штитној жлезди.
И шта се деси: ако ја мислим да је неко глуп а овамо му кажем - ти си много паметан.
Због лажи штитна жлезда ће произвести погрешан протеин. јер речи -ти си глуп , и речи- ти си много паметан , произвешће различите вибрације а самим тим и производњу различитих протеина.
Чули сте за израз , пушка је слагала. Све је уређено како треба, око је нанишанило мету, прст је повукао обарач, ороз је креснуо о кремен, али пушка није опалила.
Испада да кад лажемо покушавамо да опалимо с неисправном пушком.
Изгледа да и кад се служимо метафорама и осталим стилским фигурама које користе уметници ми заправо пуцамо са неисправном пушком.
Боље да не премишљам даље, ко зна докле би ме то могло одвести.
Биће боље да поведем рачуна, јер сам већ приметио ситуације кад мислим једно а причам друго.