PARALELNI SVETOVI - KOD ZNANJA

[Grom]

Зашто је битна истина у светлу свега овде реченог
Када ћелије трaже од нашег мозга одређене материје, протеине или шта све већ,
мозак покушава да стимулише ум да мисли у одређеном правцу, како би дошло до говора или певања или смеха, да би се покренуле наше гласне жице и створиле услове да би се ти протеини произвели у штитној жлезди.
И шта се деси: ако ја мислим да је неко глуп а овамо му кажем - ти си много паметан.
Због лажи штитна жлезда ће произвести погрешан протеин. јер речи -ти си глуп , и речи- ти си много паметан , произвешће различите вибрације а самим тим и производњу различитих протеина.
Чули сте за израз , пушка је слагала. Све је уређено како треба, око је нанишанило мету, прст је повукао обарач, ороз је креснуо о кремен, али пушка није опалила.
Испада да кад лажемо покушавамо да опалимо с неисправном пушком.
Изгледа да и кад се служимо метафорама и осталим стилским фигурама које користе уметници ми заправо пуцамо са неисправном пушком.
Боље да не премишљам даље, ко зна докле би ме то могло одвести.
Биће боље да поведем рачуна, јер сам већ приметио ситуације кад мислим једно а причам друго.

[Vera Bojičić]

Tako je. Preko epifize ti stigne misao iz Univerzalne svesti tvoga bića, da sa određenim čovekom nešto nije u redu. Informaciju kao svoju odmah prihvati i ego i pokuša da je materializuje, preokrene smisao reči, jer misli da će tako ostvariti neku dobit za sebe, pa tako traži pogrešne supstance, a onda se pojavi i bolest kao uzrok stresa.

Univerzalna svest svakoga bića vodi i provodi, treba je slediti, a ne dozvoliti egu da je preispituje i zloupotrebi.

[Grom]

Значи, ја преко епифизе добијам информације из света којему сам ја Господин,као што је нама Исус Христ Господин?

[rade1969]

Rale,neznam da li si ranije gledao ovaj vrlo zanimljiv klip o DMT (Dimetiltriptaminu),hormon koji luči pinealna žljezda ,kojeg je proučavao prof.Rick Strassman.

[Vera Bojičić]

Da svako od nas je predstavnik jedne civilizacije u svom prostor vremenu.

U tom prostoru, ti ovde se nalaziš kao čestica u tom biću, i ono te bukvalno nosi kuda ono ide a preko kosmičkih neurona, linja života, tebi stižu obaveštenja. A ego misli kako on u stvari bolje zna. Nacrtaću to u toku dana.

[Vera Bojičić]

GDE SMO




Posmatraćemo u jedinicama. Čovek je kosmičko biće sačinjen od kosmičkih ćelija.
U toj jednoj ćeliji se mi nalazimo.
Mi smo paralelan svet sa svojim kosmičkim bićem. Mi smo njegov odraz-ego u drugom prostor vremenu.


KOLIKI SMO



Čovek, naše biće, je već poraslo do veličine merene u svetlosnim godinama, dok je ego, mi, tek na početku razvoja.

[Vera Bojičić]

ŠTA VIDIMO



Ovo je jedna tačkica naše DNK, Mlečni put a odavde vidimo ostale izvore iz kojih cveta život. Vidimo kosmos iznad nas. Vidimo svoju DNK



Naš život se odvija u Ćeliji.

[Vera Bojičić]

TELOMERE-TELOMERAZE-BESMRTNOST
Autor teksta: Vera Bojićić

Tekst je objavljen u knjizi „Znanje na dar od izvora“



Pojmovi duhovne prirode uvek se mogu videti kroz nauku, ili obrnuto. Oni su paralelan svet.

Život ćelije sastoji se iz rođenja i rasta. Pojedine grupe se suočavaju sa izborom, da se podele na dve manje ćelije, ili da se samounište. Pitanje je koliko puta ćelija može da se podeli dok ne umre i zašto se to događa?

Kada se završi replikacija DNK, majka i kćeri ćelije nisu jednake. Na kraju niza ostane jedan deo koji nije kopiran i koji kćer ćelija jednostavno odstrani kao nepotreban. Novi molekul, kćer molekul, kraći je od majke.

Ovo je vrlo bitno ako znamo da je DNK knjiga stvaranja jedne civilizacije. Ovo odsecanje krajeva je identično sa drvetom života koje se grana. Ćelija kao i drvo gubi izvorna znanja, znanja postanja, bez kojih postaje smrtna. Ćelija se replicira i udaljava sve više od svog izvora, tako i gubi znanja, dok na kraju ne zaboravi i kako da se podeli.

Telomere su krajni delovi DNK koji ničemu ne služe, sem da budu žrtvovani u procesu replikacije. Zato broj telomera određuje koliko puta će jedna ćelija moći da se podeli.

Ovaj proces je identičan sa našim odnosom prema Izvoru, majci. Nigde se ne pominje, svest je uvek na prvom mestu.

Telomeraze su enzimi koji dodaju telomere na početak i na kraj DNK. Telomeraze su najaktivnije dok smo još u stomaku. Posle su sve manje aktivne.


Ovo nam govori da, dok rastemo bez uticaja uma, znanje postojanja se čuva. Sa njegovom pojavom ono postaje nevažno i više se ne obnavlja. Prestaje biti bitno kako ste nastali.



Pitanje je zašto dolazi do ovog viška. Jednostavno, Tvorac se ne može kopirati.

Zato smo ovakvi kakvi smo. Jer ne znamo početak i kraj. Taj deo znanja je obrisan. Sada, kada ga izemitijem u kolektivnu svest, vratiće se, jer baš o tome donosim znanja, o Tvorcu ili početku i kraju. DNK je potpuno beskorisna ako nema pravi početak i kraj. Kolektivna svest ne zna kako je nastala.

Znači, besmrtnost leži u čuvanju znanja postanja i njihovoj primeni, a u ćeliji, to su telomeraze, koje su jedino aktivne kod ćelija raka koje su besmrtne ako se hrane.

Ovo je zanimljivo poklapanje, jer planeta Zemlja je zahvaćena rakom koji se širi, ali još nije nigde metastazirao. Nismo stigli ni na jednu drugu planetu da je zarazimo. Tuneli vremena se bezbedni. Dolazni je zatvoren, a odlazni je preusmeren. Tako da će sve ostati na lokalnom nivou. Emisija znanja postanja i njihova primena mogu Zemlju da oporave, a Ijude osvestiti, da se ne množe, već večno da žive, povremeno se oslobađajući opterećenja, i tako ponovo rođeni započnu život iz početka, bez smrti.

U suprotnom doći će do samouništenja.

http://vera.atlantidaforum.com/2012/11/ ... esmrtnost/