Džidu Krišnamurti

[rade1969]

O životu i učenjima Džidua Krišnamurtija, duhovnog mislioca i filozofa. U prvom delu govori se o stvaranju Teozofskog društva, o Heleni Petrovnoj Blavackoj i njenom radu, o Ani Besant i o tome kako se posvetila teozofiji, o očekivanju novog učitelja sveta, o tome kako je 'pronađen'.








Ostali djelovi

[rade1969]

Krišnamurti u UN

Krišnamurtijev govor u Ujedinjenim Nacijama 11.4.1985. godine, u kojem govori o tome kako da čovečanstvo stigne do mira i odgovara na pitanja publike.

U prvom delu govori o tome kako je uprkos propovedanju mira, tokom svoje evolucije čovek živeo u sukobu, o dugačkoj istoriji ratova, o propovedanju mira i miru u raju, zašto se ubijamo međusobno, o nacionalizmu, o ratu među religijama, o ratu među ideologijama, o budućnosti i sadašnjosti, o promeni.




Ostali djelovi

[rade1969]

U svom drugom razgovoru sa poznavaocima budizma, Krišnamurti vodi razgovor o smrti, osvrćući se na pitanja kao što su odnos čoveka sa tugom, jadom, patnjom čovečanstva, šta je smrt, ko je taj što umire i šta znači umreti, ima li reinkarnacije i života posle smrti, o prirodi uvida, šta znači istraživanje, ispitivanje, o slobodi i uticaju autoriteta, o vremenu i evoluciji, o besmrtnosti i večnosti, o vezanosti, o meditaciji i koncentraciji, o prisutnosti i pažnji.

[rade1969]

U svom razgovoru sa Hjustonom Smitom iz 1968 Krišnamurti odgovara na pitanje:Da li je moguće da ljudsko biće koje živi u kontradiktornom svetu kao što je naš, da u sebi nađe trajnu jasnoću? U razgovoru se govori o stvarima koje preče jasnoći, o slobodi od autoriteta i sistemima i metodama, o uticaju uslovljenosti, o strahu i autoritetu i nasilju, o robovanju rečima, o izvoru sukoba.

[rade1969]

Krišnamurti u razgovoru sa Chogyam Trungpa Rinpoche objašnjava svoj pogled na meditaciju.

[Miodrag]

......................................

[Sara]

Rade ,Miodraže,hvala za Krišnamurtija !
Da li je Antoni de Melo ,možda ,njegov učenik ?

[Sara]

Ponavljam tekst sa :
http://www.objaveforum.com/phpBB3/viewt ... 90#p113626


KRIŠNAMURTI : LJUBAV

ZAHTEVATI bezbednost u vezi neizbežno povlači sa sobom tugu i strah. Ova potreba za bezbednošću poziva nesigurnost. Da li ste ikada našli bezbednost u bilo kojoj od vaših veza? Jeste li? Većina nas želi sigurnost u tome da budu voljeni i da mogu da vole, ali da li tu postoji ljubav ako svaka strana traga za sopstvenom sigurnošću, svojim specifičnim putem? Mi nismo voljeni jer ne znamo kako da volimo.

Šta je to ljubav? Ova reč je toliko često upotrebljavana i iskvarena da je jedva koristim. Svi govore o ljubavi – svaki časopis i novina, svaki misionar priča o večnoj ljubavi. Ja volim moju zemlju, moga kralja, neku knjigu, onu planinu, volim zadovoljstvo, volim svoju ženu, volim Boga. Da li je Ljubav ideja? I ako je tako, ona može biti uzgajivana, negovana, slavljena, tlačena i uvrtana na načine koji vama odgovaraju. Kada kažete da volite Boga, šta to zapravo znači? Znači da volite projekciju sopstvene imaginacije, projekciju sebe obučenog u određene forme poštovanja prema tome šta smatrate časnim i svetim; onda vaša izjava da “volite Boga”, je apsolutna glupost – koještarija. Kada obožavate Boga, vi obožavate sebe – a to nije Ljubav.

Mi ne možemo rešiti ovu ljudsku stvar zvanu “ljubav” jer bežimo u apstrakcije. Ljubav je možda jedino rešenje za čovekove poteškoće, probleme i izazove, i stoga kako ćemo mi saznati šta je to Ljubav? Običnom definicijom? Crkva je definisala na jedan način, društvo na drugi i postoji još mnogo devijacija i perverzija. Obožavati nekoga, spavati sa nekim, emocionalna razmena, partnerstvo – da li to smatramo ljubavlju? To je bila norma, obrazac, i postalo je u ogromnoj meri lično, senzitivno i ograničeno onda kada je religija izjavila da je ljubav nešto sasvim više od toga. U onome što nazivaju ljubavlju među ljudima, nalazi se zadovoljavanje, takmičenje, ljubomora, posesivna želja, dominacija, kontrola i mešanje u mišljenja drugih ljudi i znajući kompleksnost koja je ovde zastupljena oni kažu da mora postojati druga vrsta ljubavi, uzvišena, prelepa, netaknuta i neiskvarena.

Širom sveta, takozvani “sveci” održavali su verovanje da gledati u ženu predstavlja nešto sasvim pogrešno: oni kažu da ne možeš prići Bogu ako se uključuješ u seksualni čin, stoga su postavljali sa strane seksualnu energiju iako ih je ona izjedala iznutra. Ali izostavljanjem seksualnosti, oni stavljaju povez na svoje oči i seku svoje jezike jer time ignorišu čitavu lepotu Zemlje. Izgladnjavali su svoje umove i srca; oni su dehidrirana ljudska bića; prognali su lepotu jer je ona imala veze sa ženom.

Može li ljubav biti podeljena na svetu i duboku, ljudsku i božansku, ili pak postoji samo jedna Ljubav? Da li je Ljubav za jednoga ili za sve? Ako ja kažem, “Volim Vas” – da li to uključuje i ljubav onog drugog? Da li je ljubav lična ili ne? Moralna ili nemoralna? Porodična ili neporodična? Ako volite čovečanstvo, možete li voleti nekog određenog? Da li je ljubav sentimentalna? Da li je Ljubav emocija? Zadovoljstvo i požuda? Sva ova pitanja ukazuju, zar ne… da mi posedujemo ideje o ljubavi, ideje o tome šta bi ona trebalo ili ne bi trebalo da bude… Obrazac, kod, razvijen od strane kulture u kojoj živimo.

Dakle, da bi ušli dublje pitanje šta je to ljubav, mi prvo moramo da se suočimo sa idejama i ideologijama toga šta bi ona trebalo i šta ne bi trebalo da bude. Deliti bilo šta, na ono što bi trebalo/ne bi trebalo, predstavlja najvarljiviji način suočavanja sa životom.

E sada, kako ću ja spoznati ovaj plamen koji nazivamo ljubavlju – ne mislim na to kako da izrazim ka drugome već šta je ono samo po sebi? Prvo ću odbaciti šta crkva, društvo, moji roditelji, prijatelji i šta svaka osoba i knjiga kaže o tome jer želim naći šta ona znači za mene. Ovde leži ogroman problem koji uključuje čitavo čovečanstvo, jer postojalo je hiljada načina da se ona definiše i ja sam uhvaćen u jedan od tih šema (obrazaca) tako da ako želim razumeti njeno značenje, moram li prvo osloboditi sebe od sopstvenih inklinacija i predrasuda? Zbunjen sam, vođen sopstvenim željama, i tako kažem sebi, “Prvo, raščisti sopstvenu konfuziju. Možda ćeš moći da otkriješ šta ljubav jeste putem onoga što ona nije.”

Državnici kažu: “Idi i ubi ako voliš svoju zemlju”. Je li to Ljubav? Religija kaže, “Odrekni se seksa zarad ljubavi “božije”. Je li to Ljubav?! Nemojte reći “nije” – jer za većinu nas jeste. Požuda uz zadovoljstvo, zadovoljstvo koja potiče kroz čula, kroz seksualno vezivanje i ispunjenje. Nisam protiv seksa, ali osmotrite šta je uključeno u to. Ono što vam seks trenutno pruža jeste totalno odsustvo VAS, a onda ste se vratili natrag svojim nemirima, metežima… pa želite ponoviti čin iznova i iznova kako bi došli do tog stanja gde nema briga, problema, sopstva… Kažete da volite svoju ženu. U tu ljubav je uključeno seksualno zadovoljstvo, zadovoljstvo imati nekoga u kući da se brine o vašoj deci i da kuva. Vi zavisite od nje; dala vam je svoje telo, svoje emocije, svoje ohrabrenje, određeni osećaj bezbednosti i blagostanja. Zatim se okrene od vas; postane joj dosadno ili ode sa nekim drugim, i čitav vaš emocionalni balans je uništen, a ovaj nemir, koji vam se nikako ne dopada naziva se LJUBOMOROM. Postoji bol u tome, anksioznost, mržnja i nasilje. Dakle ono što zapravo kažete je: “Sve dok mi pripadaš, ja te volim ali čim nije tako počeću da te mrzim. Sve dok mogu da se oslonim na tebe kako bih zadovoljio svoje zahteve, bilo seksualne ili druge prirode, volim te, ali onog momenta kada ta podrška prestane, prestaćeš da mi se dopadaš.”

Vidite tu postoji antagonizam između vas, postoji razdvajanje, i kada se osetite razdvojenim od drugog tu nema ljubavi. Ali ako možete živeti sa svojom ženom bez kreiranja svih tih kontradiktornih stanja, tih beskrajnih svađa u vama, onda ćete možda – MOŽDA! znati šta je to Ljubav. Onda ste potpuno slobodni a isto važi i za nju, i kad god zavisite od nje bilo da je u pitanju zadovoljstvo, vi ste ustvari njen rob. Tako da, ukoliko pojedinac voli, tu mora postojati sloboda, ne samo od druge osobe već i sloboda od sebe (ega).

Ovo pripadanje drugome, psihološki je hranjeno od drugog, zavisilo je od drugog – u svemu ovome uvek mora postojati anksioznost, strah, ljubomora, krivica i sve dokle postoji strah tu nema ljubavi; um koji je vođen tugom nikada neće znati šta je Ljubav; sentimentalno i emocionalno nemaju nikakve veze sa time šta je Ljubav. Isto tako Ljubav nema nikakve veze sa zadovoljstvom i požudom.

Ljubav nije produkt misli koja je prošlost. Za misao je nemoguće da gaji Ljubav. Ljubav nije ograđena i uhvaćena u ljubomori, jer ljubomora je deo prošlosti. Ljubav je uvek aktivna sadašnjost. Ona nije “voleću je” ili “voleo sam je”. Ako znate Ljubav, nećete slediti nikoga. Ljubav ne sluša. Kada volite, tu nema ni poštovanja ni nepoštovanja.

Zar ne znate šta znači voleti nekog – voleti bez mržnje, ljubomore, besa… bez želje za mešanjem u ono što osoba radi, misli ili osuđuje, bez upoređivanja – zar ne znate šta ona znači? Tamo gde je Ljubav, ima li saosećanja? Kada volite nekog celim srcem svojim, telom, umom, bićem… postoji li tu saosećanje? Kada totalno napustite sebe u toj Ljubavi, drugoga nema.

Da li Ljubav poseduje odgovornost i dužnost, i hoće li ona upotrebiti ove reči? Ako učinite nešto bez ikakvog osećaja dužnosti, ima li Ljubavi u tome? U dužnosti nema nikakve Ljubavi. Struktura dužnosti u kojoj je ljudsko biće zahvaćeno ga uništava. Sve dok ste potčinjeni nečemu jer je to vaša “dužnost”, ne morate voleti to što radite. Kada je Ljubav prisutna, tu nema dužnosti niti odgovornosti.

Većina roditelja misli da su oni odgovorni za njihovu decu pa ih tako njihov osećaj odgovornosti vodi ka formi u kojoj izriču decu šta bi ona trebalo da rade a šta ne, šta bi trebalo da postanu a šta da izbegavaju. Roditelji žele da njihova deca imaju siguran položaj u društvu. Ono što nazivaju odgovornošću je deo ugleda kome se oni dodvoravaju i koji obožavaju; i čini mi se da gde postoji ugled tu nema nikakvog reda; oni su obuzeti jedino mišlju da postanu savršeni buržuj. Kada oni pripremaju svoju decu za uklapanje u društvo, oni nastavljaju rat, konflikte i brutalnost. Da li to nazivate brigom i Ljubavlju?!

Zaista brinuti povlači sa sobom brigu koju imate prema drvetu ili biljci, zalivate je, proučavate njene potrebe, najbolju zemlju za nju, đubrivo, starate se o njoj brižno i kavaljerski – ali kada pripremate decu za uklapanje u društvo vi ih pripremate da budu ubijeni. Da ste zaista voleli svoju decu, ne biste imali ratove.

Kada izgubite nekog koga volite vi prolivate suze – jesu li te suze za vas ili za one koji su umrli? Plačete li za sebe ili za nekog drugog? Da li ste ikada plakali za nekog drugog? Da li ste ikada plakali za vašeg sina koji je ubijen na bojnom polju? Plakali ste. Ali jesu li te suze došle iz samosažaljenja ili zato što je jedno ljudsko biće izgubilo život? Ako plačete iz samosažaljenja, te suze nemaju nikakvog značaja jer ste zabrinuti za sebe. Ako plačete jer ste lišeni onoga u koga ste uložili veliki deo pažnje, to i nije bila stvarna pažnja. Kada plačete za svog brata koji umire, plačite ZA NJEGA. Plakati za sebe je lako zato što je on otišao. Očigledno vi plačete jer vam je srce dirnuto, ali ono nije dirnuto za njega, već usled vašeg samosažaljenja i ono vas čini teškim, zatvara vas i čini tupavim i glupim.

Kada plačete za sebe, da li je to Ljubav? Plačete li zato što ste usamljeni, napušteni, ili zato što možda više niste moćni – žaleći se na vašu sudbinu, okruženje – uvek u suzama? Ako razumete ovo, što podrazumeva da stupate direktno u kontakt sa time, i mislim na direktnost kao kada dodirnete drvo ili stub ili ruku, onda ćete videti da ste patnju stvorili sami, patnja je stvorena mišlju, i ona je ishod vremena. Imao sam brata do pre 3 godine, sada je mrtav… Ja sam sada sam, bolujem, nema nikoga kome se mogu obratiti za utehu ili društvo, i to mi stvara suze u očima.

Možete videti kako se čitav ovaj proces odigrava u vama i posmatrati ga. Možete ga videti u potpunosti, u jednom pogledu, nije vam potrebno analitičko vreme za to. Možete ga videti u momentu… čitavu strukturu i prirodu ovog pokondirenog malog “ja”; moje suze, moja porodica, moja nacija, moje verovanje, moja religija – sva ta ružnoća, sve je to unutar Vas. Kada je ugledate svojim srcem a ne umom, kada je vidite iz same dubine vašeg srca, ONDA ste pronašli ključ koji će okončati patnju. Patnja i Ljubav ne mogu ići zajedno, ali u Hrišćanskom svetu oni su idealizovali patnju, postavili je na krst i obožavaju je, ukazivajući da nikada ne možeš pobeći od patnje osim kroz jedna specifična vrata, i ovo je celokupna struktura eksploatišućeg religioznog društva.

Dakle, kada upitate šta je to Ljubav, možda budete previše uplašeni da vidite odgovor. Ono može biti potpuni prevrat; može rasturiti porodicu; možete otkriti da ustvari ne volite svoju ženu, muža decu – nije li tako? Možda ćete morati da razrušite kuću koju ste gradili, i možda se nikada više ne vratite u hram niti uđete u njega.

Ali ako ipak želite da je nađete, videćete da STRAH NIJE LJUBAV, zavisnost nije Ljubav, ljubomora nije Ljubav… posesivnost i dominacija nisu Ljubav, odgovornost i dužnost nisu Ljubav, samosažaljenje nije Ljubav, agonija u pomisli da niste voljeni NIJE LJUBAV! Ljubav nije suprotnost mržnji ništa više nego što je smirenje suprotno taštini (sujeti). Tako da, ako možete eliminisati sve ovo, ne tako što ćete ih primoravati van vašeg života već spiranjem kao što kiša spira prašinu mnogih dana sa lišća, tada ćete moći da pronađete ovaj čudni cvet za kojim je čovek oduvek tragao i želeo okusiti.

Ako nemate Ljubavi – ne samo u kapljicama već u izobilju – ako niste ispunjeni njome – svet će otići u propast. Vi intelektualno poznajete da ujedinjenje čovečanstva jeste osnovna i da je Ljubav jedini način, ali ko će vas učiti kako da volite? Hoće li bilo koji autoritet, bilo koja metoda ili sistem moći da vam kažu kako da volite? Ako se iko usudi da vam kaže, to nije Ljubav. Možete li reći, “Praktikovaću Ljubav”. Sedeću dan za danom i misliti na to i o tome… Praktikovaću nežnost i brižljivost i forsirati sebe da obratim pažnju na druge? Hoćete da kažete da možete disciplinovati sebe da volite, da istrenirate volju kako bi ona volela? Kada istrenirate “volju” i razvijete “disciplinu” da volite – LJUBAV ODE KROZ PROZOR!!! Praktikovanjem neke metode ili sistema “voljenja” vi možete postati izvanredno pametni ili brižljiviji ili ćete ući u stanje nenasilja, ali to nema nikakve veze sa Ljubavlju.

U ovom opustošenom i trnovitom svetu, nema Ljubavi jer zadovoljstvo i požuda igraju najveće uloge, ipak bez Ljubavi vaši svakodnevni životi nemaju značaja. A vi ne možete imati Ljubav tamo gde nema lepote. Lepota nije nešto što možete videti – to nije prelepo drvo, slika, zgrada ili žena. Lepota se javlja samo kada su i vaše srce zajedno sa umom poznaju Ljubav. Bez Ljubavi i tog osećaja lepote, nema vrline, i dobro znate… radite šta želite, poboljšavajte društvo, hranite gladne, vi ćete stvarati samo još više pakosti jer bez Ljubavi ostaje samo ružnoća i siromaštvo vašeg sopstvenog srca i Uma. Ali kada postoji lepota i Ljubav, šta god radili biće ispravno i šta god to bilo, biće u skladu i harmoniji. Ako znate kako da volite, možete raditi šta god želite jer to rešava sve druge probleme.

Tako smo dostigli tačku: Može li um spoznati Ljubav bez discipline, bez misli, bez prisiljavanja, bez bilo kakve knjige, učitelja ili vođe? Može li stati pred njom kao što pojedinac staje pred zalaskom Sunca?

Čini mi se da je jedna stvar apsolutno neophodna a to je strast BEZ motiva – strast koja nije rezultat neke posvećenosti i vezivanja… strast koja nije požuda. Čovek koji ne zna šta je strast, nikada neće znati Ljubav jer ona ulazi u postojanje kada postoji totalno napuštanje onog “sebe” (mene).

Um koji traga nije strastven i naići na Ljubav bez traganja je jedini način da se ona pronađe – doći do nje spontano nije rezultat nikakvog truda ili iskustva. Takvu Ljubav, koji ćete naći, ne potiče od vremena… takva Ljubav je istovremeno lična i nelična… istovremeno je nečija i svačija! Kao i cvet, ta Ljubav ima miris koji možete osetiti ili proslediti drugome. Taj cvet je za svakoga i za onog koji ga ubere i potrudi se da ga udahne duboko i ogleda ga sa divljenjem. Bilo da je pojedinac u blizini bašte ili veoma daleko, cvetu za to ne mari jer je ono prepuno mirisa i deli ga sa svima.

Ljubav je nešto što je novo, sveže, živo! Ono nema juče ili sutra. Ono je izvan svakog meteža i misli. Jedino nevin um poznaje Ljubav, i jedino nevin um može živeti u svetu koji nije nevin. Pronaći ovu izvanrednu stvar za kojom je čovek beskrajno tragao putem žrtvovanja, obožavanja, veza, seksa i kroz svaku formu zadovoljstva i bola, jedino je moguće kada misao dođe do razumevanja sebe i prirodno se ugasi (stopi se). Tada Ljubav nema suprotnosti, tada Ljubav nema konflikta.

Možete pitati, “Ako pronađem takvu Ljubav, šta će se dogoditi mojoj ženi, deci, familiji? Oni moraju imati sigurnost.”

Kada postavite takvo pitanje, vi nikada niste bili izvan područja misli, u području svesnosti/svesti. Jednom kada izađete iz tog polja, nikada nećete postaviti takvo pitanje jer ćete onda znati šta je Ljubav i u kojoj nema misli a samim tim ni vremena. Možete čitati ovaj tekst opčinjeni i očarani, ali da zaista izađete iz protoka vremena i misli – što znači otići izvan patnje – jeste upravo BITI SVESTAN drugačije dimenzije po imenu LJUBAV.

Ali vi ne znate kako da stigne te do ove veličanstvene fontane – tako da, šta onda? Ako ne znate šta da radite, vi onda ništa ne činite, zar ne? Apsolutno ništa. Onda ste iznutra potpuno tihi. Razumete li šta to znači? To znači da ne tragate, ne želite, ne jurite… To znači da uopšte nema centra. TADA se Ljubav javlja!


Svako dobro!
Originalni prevod i obrada: Miloš Zen Živković

http://tisinauma.com/krisnamurti-ljubav/

[Miodrag]

Zdravo Sara .
Krisnamurti nije imao ucenika , mada su se mnogi smatrali njegovim ucenikom , dok je bio okruzen teozofskim drustvom koje ga je pripremalo za ucitelja covecanstva .Sve je raspustio i nastavio da se obraca ljudim svih stalezi i vera kao jednostavan govornik .U svakom slucaju je mnogo toga objasnio u knjigama a i na video snimcima , vrlo sazeto i jasno za svakog iskrenog slusaoca .
Evo jednog videa , koji je jedan od 10 u nizu o njegovom zivotu .
Ionako sam sad hteo da ga postavim , tako da se lepo nadovezuje na tvoju zainteresovanost .

........................


...svi delovi filma , redom.
http://www.youtube.com/watch?v=NLn2R5iR5-s&feature=list_related&playnext=1&list=SP6F8879C2CDD3CB29

[Sara]

Otslušala sam sve delove Krišnmurtijevog učenja.
Kako je sve jednostavno ,a opet teško da se ovo učenje u potpunosti primeni u praksi .
Zašto ,postavljam pitanje ? Prvo sebi .
Kako je Ovo dobro .Samo slušanje me je malo "podiglo ".
Ako otslušam vise puta ,mozda i nadjem neki prihvatljiv odgovor za sebe.

Hvala Miodraže !

[Miodrag]

Hoces da kazes rasterecuje suvisnih sadrzaja .

U svakom slucaju je veoma korisno iako se nista ne dodaje , osim paznje , a gubi se svasta nesto sto je prikupljeno i usvojeno bez paznje iliti svesti .
Pozdrav Sara .

[Sara]

Nije lako da se bilo sta, posebno, izdvoji iz Krišnamurtijevog učenja.
Pa ipak sam se odlučila da nesto ,veoma kratko, napišem :
....
„Svuda medju ljudima ,postoji traganje za nečim skrivenim ,
za nekom spoznajom koja će pružiti veće žnanje ,širu viziju .
I to ljudi nazivaju istinom.
Misle da istina leži skrivena negde na neko udaljenom mestu ,
Daleko od života od patnje.
A sa razumevanjem života radja se i razumevanje istine .
Ali ISTINA JE ŽIVOT SAM „
.....
„Da biste bili srećni da li vam treba religija ?
Da bi voleli ,treba li nam da gradimo hramove ?
Istina ne moze da se nadje u mračnim svešteničkim hramovima.
niti u dobro osvetljenim sobama organizovanih društava .
OTIDITE DO MORA,GDE POVETARAC DUVA,A TALASI SE LOME JEDAN NAD DRUGIM .
Želite da okupite i ograničite svu lepotu u uzak hram ?
Ne dozvolite vašem srcu niti umu da bude ogranicen bilo čime ili bilo kime .
Ako to uradite ,uspostavićete još jednu religiju još jedan hram.
Ne smete da stvorite male Bogove i slavite ih u malim svetilištima .
KO ŽELI DA OBOŽAVA POD SVETLOM JEDNE SVEĆE,KADA MOŽE DA IMA SUNCE ?“
.....
„Držim da je istina zemlja bež staza.
I ne možete da joj pridjete koji god putem ,ma kojim religijama,ma kojom sektom.
To je moje mišljenje i ja ga se držim apsolutno i bezuslovno.
Pošto je istina neograničena i neuslovljena ne može joj se prići ni kojim pojedinim putem.
Ona ne može biti organizovana ,niti bi trebalo da se stvara bilo kakva organizacija da vodi
Ili sili ljude da idu bilo kojim pojedinim putem.
Ako se organizacija stvara sa tom namerom ona postaje smetnja .“

KRIŠNAMURTI
.....

[Miodrag]

.......................





http://www.youtube.com/watch?v=olrMAPkc ... 9dTwqVwsM=

[Miodrag]

.........................



http://www.youtube.com/watch?v=qkuNQF1gDRE&list=PL4CD1B97718D3C98E&feature=plcp&context=C402734eFDvjVQa1PpcFP87C5_nZi_iaPz2Sw7Awuf28lPHRcp2qc=

[Grom]

Није мисао извор енегије како Кришнамурти каже, већ је љубав извор све енергије. Мало се изгледа погубио у филозофирању.
Додуше у праву је кад каже да га сви они људи слушају али нико није чуо шта прича, јер би иначе приметили да греши.
Погледајмо како љубав покреће све на акцију.
Волео бих нови ауто. и сада долази мисао о томе како ћу то да остварим. Затим разрађујем идеју и крећем у акцију.
или ако немам самопоуздања моја љубав према ауту ће у мени родити мисли како ја никад нећу имати ауто, покренуће се емоције па ћу се осећати јадно.
Па кад купим ауто моја љубав постаје извор страха да ми неко не украде ауто, лоше емоције се јављају па је размишљам да треба да направим гаражу и да купим аларм.
Ако би даље размишљали видели би да нас нас наша љубав према нечему нагони на дела, мисли, осећања.
Бог је заволео да роди Сина и за ту потребу је створио цео космос. Љубав је Бога покренула на мишљење, дело и осећања.
Размислите мало па ћете видети да се без љубави ни добро ни зло не дешава.