Vidik

[rade1969]

Provokacija kritičkog mišljenja, zapitanosti nad ''ustaljenim'' vrednostima, odbacivanje stereotipa, favorizovanje individualnosti spram kolektivnih obrazaca mišljenja i ponašanja, samo su neki od motiva pokretanja ove emisije.


Kulturno-obrazovni program se predstavlja svojoj publici pod sloganom "Program širokih vidika", otuda i naziv emisije, koja na taj način, sama po sebi, postaje poruka ovog programa i Javnog servisa gledalištu.

U prvoj emisiji pod nazivom ''Intelektualci i intelektualnost'', biće reči o shvatanju intelektualnosti kao ljudske prirode ili suštine čoveka što odgovara shvatanju čoveka u zapadnoj kulturi od Aristotela pa do našeg vremena. Iz ovoga proizlazi i pitanje o mestu čoveka u svetu i njegova odgovornost u državi.

Takođe, ova tema podrazumeva i uže značenje, tj. položaj i odgovornost jednog društvenog sloja koji u modernom vremenu nazivamo intelektualcima, kao i pitanje osobina koje oni treba da poseduju. Šta za sobom povlači znanje, koje su to ostale osobine i vrednosti koje umni čovek treba da ima? Šta je to što ga čini umnim, razumnim ili svesnim bićem? Kako iz ovog određenja proizlazi njegova odgovornost?

Gosti u emisiji su dr Bogoljub Šijaković, dr Dragan Lakićević i Vladimir Milutinović.

Urednik prve emisje je Jasmina Vujnović Milošević.

Reditelj: Branko Kičić

Pogledaj ili preuzmi emisiju:

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/R ... Vidik.html

[rade1969]

Tema druge emisije je Zagonetka: Kultura

Pojam kultura je neprecizan, više ga osećamo nego što ga razumemo. Iako se kultura smatra završnim stepenikom ljudske evolucije, iako postoji najmanje milion godina, pojam kulture u današnjem smislu reči upotrebiće se precizinije tek u 18. veku.


http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/R ... Vidik.html

[rade1969]

Šta su vrednosti, kako nastaju i kako se menjaju, šta čini sistem vrednosti jednog društva, ko su njegovi nosioci? Kako je svet tokom 20. veka ušao u vrednosni nihilizam koje društvo čini dezorjentisanim, te kako izaći iz toga i stvoriti novi vrednosni model.

To su samo neka od pitanja i problema na koje odgovore daju gosti Vidika, dr Jovan Babić, filozof i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Neven Cvetićani, filozof, Institut za filozofiju i društvenu teoriju i dr Dušan Stojnov, psiholog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Urednici emisije Nevena Todorović i Jasmina Vujnović Milošević, reditelj Dragan Kovačević.

Pogledaj emisiju:

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/R ... Vidik.html

[rade1969]

Kritika je grčka reč i znači: ocenjivanje, procena, odmeravanje. Kritičko mišljenje podrazumeva vrednovanje na osnovu saznanja i znanja a osnovni postulat je postavljenje kriterijuma.
O kričkom mišljenju danas, o odnosu: stvaralac-delo-kritika, o individualnosti i kritčkom mišljenju, o argumentovanoj i inspirativnoj kritici, o kritici kao stvaralaštvu i ''hronici vlastite duševnosti'' kako to kaže Oskar Vajld kao i tome čemu služi kritika, govore dr Ivan Medenica, teatrolog i pozorišni kritičar, dr Vera Janićijević, filosof i dramaturg i Vladimir Stojnić, pesnik i urednik internet časopisa ''Agon''.

Urednik i voditelj emisije Lidija Božić, reditelj Dragan Kovačević.


Pogledaj emisiju:

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/R ... Vidik.html

[rade1969]

Tema večerašnje emisije je Duhovna situacija vremena koja otvara pitanja uzroka i posledica razvoja i širenja modernog sveta od kretanja kapitala, globalizacije, tehičkog imperjalizma, otuđenja, slobode...

Sa obrascima ponašanja koji pripadaju procesu stvaranja Svetske civilizacije, u ovom izdanju Vidika upozna će vas prof. dr Bogoljub Šijaković, prof. dr Mile Savić i prof. dr Srđan Stanković.

Urednik i voditelj Jasmina Vujnović Milošević, reditelj Dragan Kovačević.


Pogledaj emisiju:

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/R ... Vidik.html

[rade1969]

Kraj istorije, prema mišljenju Frensisa Fukujame, biće jako tužno vreme. Borba za priznanje, spremnost za reskiranje vlastitog života u čisto ideološkoj borbi koja poziva na odvažnost, hrabrost, imaginaciju i idealizam, biće zamenjeni ekonomskim kalkulacijama, beskrajnim rešavanjima tehničkih problema, brigom za okoliš, zadovoljavanjem sofisticiranih potrošačkih zahteva.

Kraj istorije i trijumf zapada Fukujama vezuje za napredak i dominaciju liberalne demokratije i liberalnog građanskog društva. Da li zaista živimo u vremenu kraja istorije, da li je liberalno društvo jedini sistem koji pobeđuje i u kome se dovršava istorija neka su od pitanja na koje odgovore daju gosti Vidika, prof. dr Časlav Koprivica Fakultet političkih nauka u Beogradu, dr Vladimir Milisavljević filozof, Institut za filozofiju i društvenu teoriju i dr Miloš Ković istoričar Filozofski fakultet u Beogradu.

Urednici emisije Jasmina Vujnović Milošević, Jasmina Vrbavac, reditelj Dragan Kovačević.

Pogledaj emisiju:

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/R ... Vidik.html

[rade1969]

Od svog nastanka u antičkoj Grčkoj pa do našeg vremena, demokratija je prošla kroz različite faze i promene. Zbog relativno malog broja slobodnih, punopravnih građana u drevnoj Atini i velikog broja državnih poslova, svaki građanin je često obavljao neku državnu funkciju i bio angažovan u državnim poslovima. Ne učestvovanje i angažovanje u državnim odlukama smatralo se nemoralnim. Dobrobit države bila je iznad potreba pojedinačnih interesa. Šta je sa modernom demokratijom u liberalno demokratsom svetu, da li je interes pojedinca postavljen iznad drugih interesa i državnih dobara, da li je demokratija postala roba koja se izvozi i da li se u modernoj demokratiji izgubio element socijalne pravde?

Pitanja su na koja odgovaraju gosti Vidika prof. dr Mijat Damjanović politikolog i filozof Vladimir Milutinović.

Urednik emisije Jasmina Vujnović Milošević, reditelj Dragan Kovačević.

Pogledaj emisiju:

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/R ... Vidik.html

[rade1969]

Umetničko delo bilo da je reč o književnosti ili slikarstvu odvaja se od svog tvorca iščitavajući se i dobijajući različita značenja u različitim vremenima. Pa ipak Bart kada govori o smrti autora ima u vidu ulogu čitaoca kao stvaraoca.

Kada sve možemo govoriti o "Smrti autora", gde se autor danas nalazi u modernom vremenu, kakav je danas odnos čitalac, posmatrač u odnosu na pisca ili slikara, šta je donela masovna kultura pitanja su koja rasvetljavaju gosti "Vidika" dr Aleksandar Jerkov i dr Vladimir Gvozden.

Urednici emisije, Jasmina Vujnović Milošević i Jasmina Vrbavac

Reditelj, Dragan Kovačević

Pogledaj emisiju:

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/R ... Vidik.html

[rade1969]

Svet nauke i tehnike otvorio je za ljudski rod bezbrojne mogućnosti ali ga je postavio i na rub njegove egzistencije, menjajući suštinu onoga što čoveka čini čovekom. Biomedicinska tehnologija danas otvara ljudskoj vrsti prostor za aktivno mešanje u sopstvenu biološku evoluciju.

Takva mešanja u ljudsku prirodu teoretičari nazivaju poboljšanje. Kuda je čovek krenuo, da li ima pravo i potrebu da se menja sopstvenu prirodu, ko će imati pravo da upravlja tehnologijama koje menjaju ljudsku prirodu i da li čovek gubi dostojanstvo i slobodu pitanja su na koja u Vidiku odgovore daju gosti prof.dr Vojin Rakić, filozof, prof.dr Đuro Koruga i dr. Veselin Mitrović, sociolog.

Pogledaj emisiju:

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/R ... Vidik.html