Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

od **Olivera** » 01 Apr, 2013 22:38 pm

Cezar Milan the dog whisperer ... radi sa asocijalnim psima ... ( slobodni prevod .. ) Kad mu dovedu agresivno pseto , on ustvari leči ljude s kojima živi, mada izgleda da se bavi psom ... psa odvede među čopor svojih pasa koje čuva na imanju koje se simbolično zove "Pseća psihoterapija " i pusti ga među socijalizovane pse , koji prihvatajući novog člana prosto prebace na svoju frekvenciju, i kad uđe u rezonancu s njima smiruje se i postaje "normalan" agresija jenjava jer nema reakcije na nju . Agresivnog psa ne drže u specijalnom " psećem zatvoru" održavajući ga u izolaciji i osećaju krivice, besomučno, čak i kad se proces rehabilitacije završi .. on se stigme nikad ne bi oslobodio .... Jer kad je jednom pas vraćen u normalu , kad je prestao da se agresivno ponaša, problem je rešen - zauvek - niko više nikad ne pominje problem, jer je rešen ... jednom za svagda ....
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Loose the books, loose the internet, prestanite da tražite učitelja , knjige , recepte , i skinite se sa interneta i foruma..
Idite u šumu i sedite ispod drveta koje će vas svojim vibracijama isceliti ... ako dovoljno dugo vremena provedete u šumi okruženi bićima koja su u rezonanciji sa Zemljom i životom, sa Univerzumom, i ako se okrenete ka unutra , možda vam pođe za rukom da nađete ono što tražite . Potraga treba da bude okrenuta prema unutra, usmerena na sećanje , na konektovanje , tj rekonekciju ....

Ovde se ja vraćam na početak .. tj na vreme kad sam došla na ovaj forum u potrazi za kakom .. Kako da rešim svoje probleme, kako da nađem odgovore ... i danasa sam pokušavala da nađem gde sam o tome pisala kad sam došla na forum... ali nisam uspela .. čini mi se da sam pisala Spiritu ... u čemu je odgovor .. i šta sam ja radila .. o svojim odlascima u prirodu i stapanju sa njom... ipak sam više vremena provodila ispred monitora , u početku panično tražeći literaturu koja će mi promeniti život, pa onda smireno ... a zatim razočarano ... pa sam i prestajala da čitam .. a onda se ponovo vraćala nekim autorima koji su me oduševljavali .... Lazarev na primer se najviše približio odgovoru onome što sam tražila...
A onda naletim na ovu temu ... i naravno krenem da goooglam ko je taj lik.. koji je ostavio na netu samo 4 + 3 sata uploada , i još nekoliko manjih snimaka na youtube -- bez slike i ličnih podataka ... Dok sam čitala knjige ... mogla sam sa po nekom da se vrlo duboko identifikujem.. i ponavljam - da, da, da ... ali ovaj Amerikanac me je rasplakao u više navrata ... nije ga lako odslušati ....iako govori o poznatim stvarima... i više pita nego što odgovara.. Lazarev je samo pokušao da bude grub sa svojim pacijentima kako ne bi od njega pravili gurua i očekivali da im reši probleme, ali Johnatan ni ne ostavlja drugu mogućnost nego da sam uključiš svoj mozak i zapitaš se šta se stvarno dešava na internetu ... da li stvarno verujemo da postoje nezavisni mediji i da nešto nije pod kontrolom.. da je nekome stvarno stalo da pušta u narod kanalisane i sve ostale poruke i raskrinkava NWO i iluminate .. ko je Dejvid Ajk i ostali dvostruki agenti ... da li je marihuana i sva priča oko nje još jedna dodatna karika u lancu završne totalne kontrole , do skora ilegalna, a sad agresivno popularisana kao lek za rak i sredstvo za razvoj svesti i spiritualnih iskustava... koga je briga za nekog tamo Džona ili Janka koji surfuje u potrazi za rešenjem.. Dokle ćete biti ovce ... beee? Koliko gurua ima na svetu trenutno , koje je učenje ispravno , funkcionalno i stvoreno baš za tebe? Ko je bio Isus i šta piše u Bibliji ? Ko kontroliše tvoj mozak, tvoju svest , zašto nam ide ovako kako nam ide ... farme i kancer ... GDE JE KRAJ ? A GDE POČETAK ?

Da li je monitor , konačno i kamera , da li su virusi nanotehnologija , GDE JE IZLAZ I REŠENJE ?

Umete li da detektujete subliminalne poruke ? Ko je stvarno bio Tot Atlantiđanin a ko si ti ? Čirilica ...

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

i bla bla, i bla bla... ide vuk ide vuk ... i ništa ..... smorila si sa preporukama i misliš da je sada baš ovo , to ?
pitam sama sebe... a onda vraćam film od pre par dana, kad je bio sneg .. i kad sam izašla u šetnju da napravim neki snimak ... i tako bazam po snegu , nestanem sa lica mesta dok fotografišem nešto ... iz vremena i okruženja dok pronalazim ugao i čekam da se fokus izbistri na displeju .. nema me .. i u jednom takvom vrebanju ... prenulo me škripanje snega... prema meni je prilazio ogromnni crni pas ... napravio polukrug oko mene i prišao mi ... ja sam čučnula i pružila mu ruku da onjuši ... a on je njuškao i čekao da ga pomazim po glavi .. Veliki crni ruski terijer ... grdosija od koje bi se pre par godina popela na drvo ili premrla od straha ... sad je prišao kao mačka ... da me pozdravi i odgega se nazad do gazde koji je s ogromnim poverenjem čekao da se vrati ... ali valjda spreman da reaguje na nešto što se nije desilo ... osetila sam promenu ... neverovatnu promenu ... jer sam se nekad stvarno plašila pasa i najmanjih .. fobiju sam imala ... maštala sam o vukovima vraćajući se iz te urbane šume... mmmmmmmmmm,,, jednog dana...ću ga verovatno sresti , licem u lice .. ne samo u snovima ...

od **Olivera** » 06 Apr, 2013 13:55 pm

Nije mi baš jasno kako ovo funkcioniše ... isto leči isto ... :shock:

mada jeste ,, ali ipak nije ... ili ...

od **Nosferatu** » 06 Apr, 2013 16:06 pm

Pa krenula si dobrim putem.Svi ovde na forumu koji traze,teba da znaju da ovde nece naci nista.Nula.Kako moze neko uopste da pomisli da ce naci nesto na netu,duhovnost...kao iscimao se da procita.Ako hoces duhovnost,bacis internet.odes upravo u prirodu.Ali ne da ides pa trazis da se spoji duh sa tobom.To je kao kad trazis poljubac od nekog.Ne treba da trazis,nego ga dobijes.E tako isto,oni koji su zasluzili,dobice.Veoma malo ima ljudi koji imaju dobru narav.Vecina samo gleda svoje zahteve,kao sto neki ovde misle da je ego duhovnost.Neka misle.

od **Olivera** » 07 Apr, 2013 21:36 pm

Skalarna stvarnost ,skalarni talasi ....

Priroda talasa suptilne energije -

…Skalarne energije ponekad deluju više kao specifična oblast (dela prostora) nego kao neki (stacionarni) talas. Umesto ”pomeranja” trbuha (vrha) i čvora (doline) talasa duž žice gitare npr., skalarni talasi imaju tendenciju da svoju okolinu “napune” nekim posebnim svojstvima…
…Nakon dugogodišnjeg proučavanja Teslinog rada, kroz brojne eksperimente, inž. Goran Marjanović je uspeo da reši tajnu Tesline zavojnice (http://kpv.rs/?p=743)…

Početkom 20. veka, istraživači poput Nikole Tesle, Wilhelm Reicha i drugih, razvili su posebne uređaje koji su omogućili korišćenje, odnosno prikupljanje, generisanje i emitovanje jedne posebne vrste energije. Eksperimentišući sa njima, uočili su da ih uglavnom sadrže organske materije, ljudsko telo, biljke i životinje. Nazivali su ih suptilnim, životnim, orgonskim ili skalarnim energijama.

Postojanje ovakvih energija prvi je, još 1864. godine, naslutio škotski matematičar, James Clerk Maxwell. U svom izvornom radu “General Equations of the Electromagnetic Field”, pored postojanja klasičnih (putujućih, transverzalnih) elektromagnetnih talasa, čije je postojanje 1887. godine eksperimentalno potvrdio Heinrich Hertz, on je predvideo i postojanje skalarnih talasa koji su proizvod odredjenih formi i modaliteta stojećih talasa a koji se ponašaju drugačije od “običnih” (Hertzovih) elektromagnetnih talasa, koji se prostiru u obliku vektorskog talasa. To je bilo gotovo pola veka pre nego što je Nikola Tesla spoznao postojanje stacionarnih talasa.
O tom dogadjaju Tesla kaže:
“… Imao sam veliku sreću da otkrijem nove i zapanjujuće fenomene kakvi su obrtno magnetno polje, svetljenje bežične vakumske cevi i mnoge druge efekte visokih frekvencija koji su zadivili svet. (…) Ali ono što me je impresioniralo kao lepše od bilo čega drugog je otkriće stacionarnih talasa koje sam načinio 1899., a koje je pokazalo da cela planeta na kojoj živimo, uprkos svojoj nepojmljivoj veličini, može biti naterana da odgovara treperenjem na najtiši šapat ljudskog glasa. …”
Kao nesporni intuitivni genije, na bazi ovih saznanja, konstruisao je svoj čuveni “Magnifying Transmitter” kojim je, u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu, eksperimentalno dokazao mogućnost postojanja skalarnih energija. Kada je Tesla je umro, odneo je sa sobom i tajnu efikasnosti tog kontroverznog uredjaja kao i tajnu skalarnih talasa, loptastih munja i brojnih drugih svojih otkrića. Činjenica da savremena interpretacija Maxwllovih jednačina ne sadrži skalarni deo kompleksnih brojeva verovatno je bila ključni razlog zbog kojeg su istraživanja ove energetske forme od strane zvaničnih institucija bila zapostavljena. Naime, iako je prema zvaničnom objašnjenju ovo učinjeno zbog jednostavnijeg računa, pravi razlog je verovatno činjenica da je kod skalarnih (longitudinalnih) talasa, nemoguće održati konstantnost brzine prostiranja talasa čime bi osnovni postulat Einsteinove Teorije relativnosti bio doveden u pitanje. Ipak, od nedavno, nakon gotovo pola veka, naučne institucije su ponovo zainteresovane za eksperimentalnu verifikaciju postojanja skalarnih energija i istraživanja njenih potencijala.
Kakva je razlika izmedju klasičnih, tzv. Hercijanskih talasa i skalarnih, tj. Nehercijanskih talasa?
Klasični (Hertzovi) elektromagnetni talasi su transverzalni (poprečni) talasi, slični talasima vode u moru ili talasima na žici gitare ali se kod elektromagnetnih talasa ne radi o mehaničkim vibracijama medijuma (molekuli vode, vaduha …) već o oscilovanju električnog i magnetnog polja. Oni su potpuno različiti od zvučnih – dakle mehaničkih, kompresiono-ekspanzionih, uzdužnih (longitudinalnih), talasa. Magnetna komponenta elektromagnetnog talasa nastaje usled promena električnog polja a to promenjivo magnetno polje opet proizvodi promenjivo električno polje i tako dobijamo tzv. ”kotrljajući talas” pri čemu su vektori oscilovanja električnog i magnetnog polja upravni jedan na drugi a smer kretanja talasa je upravan na oba ta vektora. Obzirom da se struktura i kretanje klasičnih EM talasa matematički može opisati preko prostorno-vremenskih parametara, udaljenosti, brzine i sl., oni spadaju u kategoriju putujućih vektorskih talasa. Prema konvencionalno naučnom tumačenju brzina svih EM talasa u vakumu je ista i jednaka je brzini prostiranja svetlosti.
Skalarni talas ima sasvim drugačiju strukturu. On se može tumačiti kao oblik stojećeg talasa čija je forma sadržana unutar neke prostorno ograničene oblasti. Prema standardnoj definiciji skalarnog talasa oni nastaju uzajamnim delovanjem dva identična ali suprotna vektorska talasa koji su, prostorno gledano, u fazi ali izvan faze u vremenskom smislu. Konkretno, kada je reč o talasu i antitalasu, radi se o dva fizički potpuno identična talasa koji su medjusobno pomereni u fazi za 180 stepeni – dakle u protufazi.
Jedan od mogućih mehanizama nastanka skalarnog talasa je sledeći. Kada klasičan (EM ili mehanički) talas udari u barijeru reflektuje se nazad u smeru odakle je došao taj reflektovani talas će interferitrati sa, odnosno uticati na direktni (izvorni) talas. Na primer, ukoliko se vrhovi talasa preklope, vrh novonastalog talasa će biti mnogo veći kao rezultat kombinacije energije direktnog i reflektovanog talasa. Ukoliko je reflektovani talas jednak ali inverzan izvornom a vrhovi im se preklope – talasi će se medjusobno poništiti. U praksi, najčešće, preklapanje talasa nije idealno pa se dobijaju razni interferentni obrasci i složeni oblici vibracije medijuma.
Da zaključimo. Stojeći ili stacionarni talas nastaje interferencijom dva koherentna talasa, dakle talasa iste amplitude i frekvencije, ali suprotnog smera. Pri tome se neke čestice medijuma kreću (vibriraju), a neke miruju (tzv. čvorovi), pa izgleda kao da rezultatntni talas stoji u mestu. Stojeći talas može nastati i kada se prenosni medijum kroz koji se talas rasprostire kreće u smeru suprotnom od smera kretanja talasa brzinom po iznosu jednakoj brzini rasprostiranja talasa. Ukoliko se amplitude, faze ili brzine razlikuju, rezultat afirmativno-destuktivne interferencije mogu biti usporeni talasi istog ili suprotnog smera kretanja, mirujuća ili pokretna skalarna polja sasvim proizvoljne brzine, pulsirajuća (prostorno nepromenjiva a vremenski promenjiva ) polja ili kombinacija nabrojanih modaliteta.

Jedan od mogućih oblika stacionarnog talasa je onaj koji nastaje pri potpunoj destruktivnoj interferenciji dva suprotna ali koherentna elektromagnetna talasa (ili direktnog i inverzno-reflektovanog) pri čemu energija jednog potpuno poništava energiju drugog tako da oba naprosto kao da nestaju u našem fizičkom svetu opisanom sa tri prostorne i jednom vremenskom koordinatom!
Konvencionalna nauka nema odgovarajuće objašnjenje i opis ovakvog talasa jer prema našem iskustvu i postojećim teorijama energija ne može tek-tako samo nestati (u ništavilo), ona se može transformisati u razne oblike i menjati formu ali ne može nestati. Ipak, ne samo da nemamo dovoljno dobro teorijsko objašnjenje nego ni naši trenutno postojeći instrumenti zasnovani na klasično naučnim tehnologijama ne mogu otkriti odosno registrovati a pogotovo izmeriti opisanu energetsku transformaciju nastalu uzajamnim poništavanjem talasa i antitalasa, niti možemo ustanoviti postojanje nekog rezultujućeg stojećeg talasa ili bilo kakve nauci poznate energetske forme.
Skalarne energije ponekad deluju više kao specifična oblast (dela prostora) nego kao neki (stacionarni) talas. Umesto ”pomeranja” trbuha (vrha) i čvora (doline) talasa duž žice gitare npr., skalarni talasi imaju tendenciju da svoju okolinu “napune” nekim posebnim svojstvima.
Istraživači poput Nikole Tesle, Wilhelma Reicha, Nikolaja Kozyreva i drugih, utvrdili su da stvaranjem stojećih talasa (EM ili suptilne prirode), energija zapravo «izmiče» iz našeg prostora i vremena i kreće se unutar neke druge “dimenzije”, kroz “sub-prostor” odnosno “Hipersvemir”- tj. “mesto” gde ne postoje vremenska i/ili prostorna ograničenja kakva važe u nama dostupnom delu realnosti, tj. dimenzijama koje poznajemo. Moglo bi se reći da skalarna energije na neki način ”iskače” iz nama poznatih ”3D prostor + 1D vreme” dimenzija, prelazeći u neku drugu, novu, “dimenziju”, a zatim se vraća nazad , tj. ponovo «uskače» u «naš svet» ali na drugoj fizičkoj (prostornoj) lokaciji – i/ili u drugom trenutku (na drugoj ”temporalnoj lokaciji”). U izvesnom smislu, metaforički rečeno, stvara se “tunel” u drugoj “dimenziji” kroz koji se energija kreće ali je ona za to vreme potpuno neperceptibilna u našem svetu. Ono što je posebno interesantno je činjenica da tokom “tuneliranja” kroz hiperprostor koji povezuje polaznu tačku sa prostorno-vremenski udaljenim ciljem, putem ove ”druge dimenzije” nema prostorno vremenskih ograničenja koja važe u našem svetu.!!!

Dosadašnja, uglavnom nekonvencionalna ali i neka naučna, istraživanja su pokazala da, ukoliko nosi neke informacije, skalarni talas ih može preneti na supstancijalne objekte utiskujući ih u njihovu strukturu. U prilog tome govore brojni eksperimenti Dr. Masaru Emoto-a. Inače, skalarni talas vrlo efikasno može prodreti kroz objekte kao što su to npr. olovo ili faradejev kavez, koji zaustavljaju većinu običnih, hercijanskih elektromagnetnih talasa koji gube energiju prilikom prolaska kroz supstancu dok skalarni talasi mogu proći kroz čvrste objekte bez gubitka intenziteta. Tesla je ovo demonstrirao pre više od 100 godina emitujući skalarne talase kroz zemlju – bez gubitka jačine polja. Šta više, njihov je intetnzitet – po Teslinim rečima – mogao čak i jačati sa udaljenošću dok energija hercijanskih talasa opada sa kvadratom udaljenosti …
Priroda stojećeg talasa je da teži da bude statičan – tako da se ne može detektovati kretanje u određenom pravcu. Ako unutar njegove energetske strukture ne postoji informacija sa instrukcijama o kretanju ka određenoj lokaciji ili nekom delovanju, tada on miruje u toj “drugoj dimenziji”, u nekoj “prostor-vreme rupi” i osciluje u “mestu”. To je čisti energetski potencijal bez svrhe, bez momenta, bez smera …
Rani istraživači su otkrili da kretanje i tokovi suptilne energije uopšte ne zavise od prostora i vremena. Elektromagnetni talasi (bilo koje frekvencije ) često deluju samo kao nosači suptilno-enrgetskih talasa, međutim, talasi suptilne energije mogu se kretati kroz prostor i/ili kroz vreme, samostalno, na sasvim proizvoljan način što znači da ih mi – pošto nisu ograničeni ovim dimenzijama – u našem “ovde-sada” možemo percipirati (meriti) samo kao “senke” nama jedino poznatih Hertzovih talasa, naučno objašnjenih i opisanih Maxwellovom teorijom.
Posebno su interesantna najnovija istraživanja dr.Gintera Nimtza, profesora Kelnskog univerziteta. U svojim eksperimentima sa elektromagnetnim talasima u specijalnim uslovima, propuštanjem signala kroz sredine sa nelinearnim indeksom loma gde se javlja efekat tuneliranja, prof. Dr. G. Nimtz je ostvario prenos informacija brzinama većim od brzine svetlosti ali bez narušavanja kauzalnosti, odnosno kršenja postulata Teorija relativnosti. Naime, kao jedno od mogućih rešenja Maxwellovih jednačina javljaju se talasi nepostojanog moda (evanescent mode). To je posebna vrsta elektromagnetnih talasa koje karakteriše negativan talasni broj, odnosno negativna talasna dužina, prema tome i frekvencija odnosno energija. Drugim rečima radi se o imaginarnim veličinama koje su sasvim analogne pojmu virtuelnih čestica registrovanih u uslovima kvantno gravitacionih tunelskih efekata. Kao kuriozitet navodimo činjenicu da talasi nepostojanog moda, tokom tunelranja, barijeru prelaze gotovo trenutno i praktično potuno nezavisno od njene dužine ! Obzirom da je energija talasa nepostojanog moda negativna, prema iskustvima prof. Dr. G.Nimtza, nemoguće ih je meriti niti registrovati bilo kakav efekat u zoni tuneliranja.
Najnovija teorijska i praktična istraživanja u domenu eterskih energija Dr. Klausa Volkamer-a, koja su potpuno saglasna sa spoznajama Dr. Nikolaja Kozyreva npr., ukazuju na nesumnjivo postojanje neke supstance koja ima odlike materijalnosti ali koju karakteriše i sveprisutnost, isprepletenost, ne-elektromagnetna svojstva, sposobnost prenošenja energetskih impulsa brzinama koje višestruko premašuju brzinu svetlosti i – što je najkontroverznije – njena sposobnost razlikovanja oblika i “prilagodjavanja” konkretnom stanju kretanja a što ukazuje na neku vrstu njene inteligencije, odnosno svesnosti !?
Suptilna materija Dr. Klausa Volkamer-a je bioaktivna eterska materija koja prožima svu fizičku materiju i daje joj život. Ova sveprožimajuća eterična materija ima strukturu energetskog polja vrlo visoke energije. Iako nevidljiva, ona poseduje realnu masu pa je njen uticaj naučno merljiv.
Prema vedskim spisima, ali i po istaživanjima W.Russela, N.Kozyreva, K.Volkamera, pa i našim (vidi tekst „Inteligentne etarske energije“, http://kpv.rs/?p=335 ) istraživanjima suptilnu energiju (ki, chi. prana …) koja poseduje elementarnu inteligenciju, odlikuju i tzv. „rezidualna svojstva“, tj. mogućnost opstanka izvesne energetske strukture i nakon prestanka dotoka energije, dakle bez njenog, nama vidljivog, izvora ali u realnoj prostorno vremenski ograničenoj fomi neke vrste ekscitiranosti „ambijetalnog polja, odnosno izvesnog dela „vakuumske strukture“ u terminologiji savremene nauke.
Istraživanja torzionih polja, suptilnih energija i sličnih – u osnovi – bioenergetskih formi, njihovih mehanizama nastanka, propagacije i delovanja na standardne materijalne objekte ukazuju ne samo na njihovu povezanost i isprepletenost sa nama poznatim elektro-slabo gravitacionim interakcijama nego i na punu analogiju sa strukturama iz tog domena. Ipak, eksperimentalno je potvrdjeno da te bio, ili u terminologiji našeg Modela, plankovske i subplankovske energetske strukture (oblast IV kvadranta) pored niza sličnosti iskazuju i potpuno drugačije kvalitete, kako po svojoj fizičkoj suštastvenosti, tako i po svojim zakonima propagacije, načinom interakcije i sa sebi srodnim energetskim kategorijama i sa onim nama potpuno poznatim koje pripadaju domenima mikro i makro svemira (II i III kvadrant, «Samoostvarenje apsoluta», http://kpv.rs/?p=142 ).
Imajući u vidu izvršene eksperimente i sudeći po onome na šta nam ukazuje Model KGE – Inteligentne etarske energije (v.istoimeni clanak u KPV br.7), iako nama čulno nedostupne i (za sada) teško merljive – ipak su deo naše Realnosti a Tesline tehnologije će, najverovatnije, biti osnov najsavremenijih tehnologija 21. veka.....

izvor :
http://kpv.rs/?p=1684

od **Olivera** » 07 Apr, 2013 21:43 pm

SVETLOST NA TRAGU DUHA

… naučne sugestije nas, dakle, vode korak bliže usvajanju ideje o telu kao energetskom sistemu, a ne kao zbiru materije. Rad tela vode skriveni kvantni procesi, a materija je tek njihov prekrivač, vidljivi glasnik nevidljivih zbivanja. Veliki doprinos brizi za zdravlje doprinosi uvid da ono počiva na energetskom stanju tela koje uslovljava i njegove fizičke manifestacije. Slobodni putevi životne energije, kako god je nazivali, preduslov su slobodne i zdrave komunikacije među ćelijama. Treba imati u vidu da je čovek na raskrsnici razmene mnogih energija, u i oko njega, da smo utopljeni u talase koji prenose razne informacije. Vibrirajući svemir je naša realnost. Za koje ćemo se vibracije “uhvatiti”, na nama je da izaberemo. Mislima, emocijama, delima, odašiljemo u etar sopstveni frekventni niz, talase određene energije….

… . U kontekstu stremljenja ka zdravlju i sveopštem napretku, potrebno je usmeriti se ka sticanju prohodnosti i prijemčivosti za primanje ove životne energije utkane u sve što postoji, podesiti svoj duh da bismo, simbolično rečeno, čuli melodiju koja vibrira u svakom deliću kosmosa. Isto tako, isijavajući pozitivne vibracije, energiju Dobra, nema sumnje da ćemo doprineti da ovaj svet bude lepše i bolje mesto za život svih bića u njemu. Na talasima Ljubavi i Dobra se harmonizuje svetlost u nama, radja se zdravlje svih nivoa….

Piše Sladjana Marjanović, apsolvent filozofije

Duga je istorija mišljenja, uklopljenog uglavnom u različite filozofske, religijske, teozofske, mistične koncepte, koje na čoveka gleda kao na samo jednim delom telesno biće. Najčešće je reč o afirmaciji duhovne dimenzije, nedostupne našim čulima i razumskom saznanju, na kojima pak počiva čitavo zdanje nauke. Inteligibilna stvarnost, dobija realnost tek u umnom lutalaštvu, koje razum ne može da prati. Ipak, možda ne moramo da transcendiramo telesnost da bismo došli korak bliže našem duhu. Možda možemo da pođemo od pretpostavke da je i sama naša telesnost višeslojna, da u sebi poput nekog višedimenzionalnog entiteta objedinjavamo grubu materiju sa onom finom, suptilnom materijom koja se u različitim tradicijama označava različitim pojmovima. U hinduističkoj tradiciji reč je o Prani, u kineskoj o Či( ili Ki) energiji, a mnogi ezoterični koncepti sa tendencijom da postanu egzoterični govore o eteričnoj materiji, vis vitalis… Svakako je reč o životnoj energiji koja prožima telo i izvor je njegove vitalnosti. Bez obzira da li se postavlja esencijalistički koncept ili ne, da li se smešta izvor te energije u neki centar, izvor bića kao što je duša, i izvan te perspektive sa čisto naučničkim pristupom posmatrajući “puku” egzistenciju, otkrivala se ova životna energija kao prisutna. Izložićemo neka od tih razmatranja da bismo ukazali na njihovu srodnost, mogućnost da govore o istom na različite načine, zaintrigirani istom energijom čudesne prirode.
Nije nepoznato, dakle, da je i savremena nauka na tragu percipiranja i, čak i merenja takve životne sile, čiji se trag jasno konstatuje u bioenergetskom (biofotonskom) polju koje okružuje telo, odnosno govoreći jezikom ezoterika, auri. Kirijanove fotografije, a danas PIP kamera beleže frekvencije ove energije nedostupne ljudskom oku. Ova životna energija ponekad se opisuje „skalarnim talasima“, a nalazimo i njene opise „torzionim talasima“ kod ruskog naučnika Nikolaja A. Kozirjeva (1908.-1983.). Ovi talasi, to jest „torziona polja“, već samim nazivom upućuju na njihovu spiralnu prirodu. Reč je o impulsima „vremenske energije“ koja ne poseduje ni elektromagnetna ni gravitaciona svojstva i kroz etar se prostire nadsvetlosnom brzinom. Da po sredi nije fantazija pretencioznog naučnika, potvrdili su brojni i nepobitni eksperimenti.
Na tragu Kozirjeva, savremena istraživanja dr. Klausa Volkamera daju kvantitativne dokaze o postojanju suptilne materije, višedimenzinalnog entiteta, koji je u osnovi, kao pozadinska struktura elementarnih čestica. Reč je o bioaktivnoj eterskoj materiji koja je prostorno neograničena, sveprožimajuća, isprepletena, ne-elektromagnetna i sposobna da prenese impulse superluminalnim brzinama. Dakle, sva gruba fizička materija počiva na svojim suptilnim temeljima. To zaista ima smisla ako uzmemo u obzir sve zagonetke u vezi savršenog i neobjašnjivog funkcionisanja zasigurno inteligentnog ljudskog tela. Ova suptilna eterska materija je naravno čulima nedostupna, ali poseduje po saznanjima Volkamera složenu, visko-energetsku strukturu u prostoru i realnu masu, pa je moguće merenje njenog uticaja. Utvrđeno je da oko svih makroskopski merljivih tela postoje ova suptilna životvorna polja, kao što je i kod čestica mikroskopskih dimenzija utvrđeno da poseduju nevidljivu pozadinsku suptilnu energetsku strukturu. Tu strukturu čine elementarne čestice suptilne materije kao višedimenzionalni submikroskopski entiteti na nivou etra. Suptilno energetsko polje je ono koje telu omogućava život, u kome se čuvaju sve informacije i po čijoj ”matrici” se razvija i raste supstancijalno telo.
Navedene studije samo su deo demistifikatorskog poduhvata brojnih naučnika spremnih da se uhvate u koštac sa razotkrivanjem i definisanjem suptilnih temelja stvarnosti. Zapravo cilj da razotkriju prirodu i totalitet materijalnog, odveo ih je ka njenim nevidljivim talasnim izvorima prožetim kroz svaki njen obris. Njima možemo pridružiti i aktuelna istraživanja na Teslinom tragu, o kojim je ovde bilo reči (http://kpv.rs/?p=142). Ona se nadovezuju na Teslina istraživanja koja su uključivala pojam luminoferoznog etra, kao i nehercijanskih talasa, odnosno nehercijanske forme energije, forme znatno drugačije od nauci poznatih. Model KGE pojmu životne sile daje dostojanstveno mesto na skali svih fenomena prostornovrmenskog Jedinstva kao neke „hiperfine supstance“, sačinjene od (superluminalnih) objekata predominantno talasnog karaktera, čija gustina ukazuje na njeno mesto u dimenzijama naše duhovne stvarnosti.

Slika

(link za celu sliku :

http://kpv.rs/wp-content/uploads/2012/01/Sladj-Sl-1.jpg )

Slika 1. Duhovni aspekt Realnosti Modela KGE

Verovatno nije slučajnost što je baš pojam etra i eterske energije najčešće uključen u opis nevidljivog izvora svih energija, i najčešće bio upotrebljavan sa mističkim prizvukom. Ako imamo u vidu da etimologija reči eter vodi ka grčim korenima u kojima znači svetlost, biće nam jasnije zašto ćemo se ovde pozabaviti izlaganjem studije koja otkriva svetlosnu bit čoveka. Naime, da je telo utopljeno u i okruženo svetlošću utvrdio je dr Fric Albert Pop, nemački biofozičar, opisujući tu svetlosnu energiju pojmom „biofotonskog polja“. O njegovim čudesnim pronalascima obaveštava nas nagrađivana novinarka i publicista Lin Mek-Tagart u jednom poglavlju svoje sada već poznate knjige “Polje”. Popova studija govori u prilog naslućene višedimenzinalnosti ljudskog bića, kao i veze sa prethodno navedenim rezultatima nauke. Nauke, koja korača ka duhu.
Kao biofizičar na Univerzitetu u Marburgu, 1970-ih, Pop je ispitivao uticaj elektromagnetnog zračenja na žive sisteme. Pokušao je da jedno od najkancerogenijih jedinjenja, benzo(a)piren osvetli sa ultraljubičastom (UV) svetlošću i otkrio da ono ima optička svojstva. Naime, ono je apsorbovalo svetlost, a zatim je emitovalo na sasvim različitoj frekvenciji. Ponovio je eksperiment, ali sa benzo(e)pirenom, koji je zbog male ali važne razlike u svom molekularnom sastavu, bio bezopasan za ljude. Ispostavilo se da je svetlost prošla kroz supstancu nepromenjena. Nastavio je da ispituje na taj način 37 drugih hemikalija i otkrio način za predviđanje da li su supstance kancerogene ili ne. Jedinjenja koja su bila kancerogena su apsorbovala UV svetlost da bi je emitovala sa promenjenom frekvencijom. Zanimljivo otkriće je bilo i to što su svi kancerogeni reagovali samo na svetlost specifične talasne dužine od 380 nanometara. Iznenađenje je povećavalo i saznanje da metod „foto-popravke“ radi najefikasnije na toj istoj talasnoj dužini, na kojoj kancerogena jedinjenja reaguju i menjaju frekvenciju svetla. Fenomen „foto-popravke“ je otkriće došlo iz bioloških laboratorija, koji podrazumeva da se šteta koja nastaje kada ćeliju izložimo UV zračenju, tako da 99 odsto ćelije bude uništeno, uključujući i DNK, možemo u popunosti popraviti samo u jednom danu tako što ćemo ćeliju osvetliti istom talasnom dužinom veoma slabog intenziteta.
Pop nije zanemario uočenu vezu ovih frekvencija i zaključio da ako kancerogeni reaguju samo na ove frekvencije to mora da ima neke veze sa foto-popravkom. Odnosno, mora postojati neko ”svetlo”, odnosno optički talas (jer su ove frekvencije unutar optičkog spektra, ali van opsega vidljive svetlosti), zaslužan za ovaj sistem popravki, koji ne može da funkcioniše kada kancerogeno jedinjenje izazove rak, jer ono blokira upravo tu svetlost i šifruje ga emitujući druge frekvencije. Bilo je potrebno “samo”, zaključio je Pop, da se ukloni ova blokada kako bi mogao da se odigra proces fotopopravke. Takvo rešenje, značilo bi pronalazak leka za rak. Studije koje je napisao na tu temu, izazvale su puno pažnje.
Govoreći pred petnaestak stručnjaka u oblasti raka, u nemačkom centru za istraživanje raka u Hajdelbergu, Pop je naišao na pitanje: odakle dolazi i kako se ova slaba svetlost od 380 nanometara proizvodi u telu? Sve bi bilo nesumnjivo da se ta svetlost mogla i prikazati. Ubzo je i to postalo moguće. Pop je prihvatio da bude mentor Bernardu Rutu za njegovu doktorsku disertaciju pod uslovom da on, kao odličan eksperimentalni fizičar, izgradi opremu koja će pokazati da postoji takva svetlost u telu. Pošto Rut nije verovao u tu ideju, prionuo je na izradu opreme koja bi dokazala suprotno. U roku od dve godine proizveo je osetljivu mašinu koja sadrži fotomultiplikator kojim se precizno detektuje svetlost, foton po foton. Međutim, za čudo ili ne, Pop je bio u pravu. Živi sistemi su zaista proizvodili fotone, čiju emisiju je beležio novi uređaj.
Najpre su izveli test sa sadnicama krastavca. Kada je fotomiltiplikator prikupio fotone koji su iznenađujuće visokim intenzitetom emitovani iz rasada, mislili su da to ima neke veze sa hlorofilom. Zato su prešli na test sa krompirom, čije su se sadnice uzgajale u mraku, pa zato nisu bile izložene fotosintezi. Ipak, postavivši ih u fotomultiplikator, ustanovili su prisustvo još većeg intenziteta svetlosti. To je jasno govorilo da efekat nema veze sa fotosintezom. Šta više, iznenađujuća je bila velika koherentnost emitovanih fotona, što je na kvantnom nivou podrazumevalo isprepletenost i komunikaciju subatomskih talas-čestica. Takva koherentnost je karakteristična za superprovodnike u laboratorijskim i ekstremno hladnim uslovima, a ne i za topla i neuredjena, stohastička okruženja živih bića. Emitovani fotoni su bili povezani grupom zajedničkih elektromagnetnih polja. Kao što se talasi sinhronizuju, tako su se i fotoni ponašali kao jedan veliki talas i jedna velika subatomska čestica. Dakle, baš poput Boze-Ajnštajn kondenzata. Bose-Ajnštanov kondenzat je fenomen otkriven 1920., od strane Bosea i Ajnštajna, zasnovan na Boseovom radu o statističkoj mehanici fotona, koji je potom bio formaliziran i generaliziran od strane Ajnštajna i predstavlja stanje materije u kojem promena neke osobine unutar jednog od atoma odmah uslovljava identičnu promenu iste te osobine kod svih ostalih atoma čak i kada ti atomi medjusobno ne interaguju, tj. ne deluju nikakvim silama jedan na drugi !!! Do ove zaista neobične, ali eksperimentalno potvrdjene pojave, dolazi zbog važenja zakona kvantne mehanike. Ponašanje čestica u kvantnoj mehanici opisano je Talasnom Funkcijom. U slučaju Boze-Ajnštajnovog kondenzata sve talasne funkcije pojedinačnih atoma urušavaju se u jednu talasnu funkciju zbog niske temperature i pritiska (tzv. Wave Function Overlap) i ceo kondenzat se ponaša kao jedan jedinstveni ”atom”.
Koherentnost emitovanih bio-fotona u izvedenom Popovom eksperimentu je ličila na subatomsku telefonsku mrežu, gde se uticaj na jedan foton odražavao na celinu. Pop je uvideo da ove “biofoton emisije”, kako ih je nazvao, obezbeđuju savršen sistem komunikacije i prenose informacije na mnoge ćelije kroz organizam. “Biofotonsko polje” smešta i pretražuje informacije koje se zatim koriste za upravljanje biološkim procesima. Međutim, pitanje je bilo gde se u telu smeštaju fotoni primljeni putem hrane ili kože, i gde je izvor “biofoton emisije”.

Slika

Fotone primamo, npr kada jedemo biljnu hranu, u kojoj je prisutna svetlost kao izvor energije u fotosintezi. Iz hrane se metabolišu supstance, ali elektromagnetni talasi svetlosti moraju negde da se sačuvaju. Ova energija fotona se u telu rasipa i distribuira preko čitavog spektra frekvencija, i postaje pokretačka snaga za sve molekule u telu. Na različitim frekvencijama, fotoni upravljaju različitim procesima harmonizujući ih u kolektivno dešavanje. Na različitim frekvencijama obavljaju različite funkcije. Međućelijska komunikacija se odvijala tako što molekuli u ćelijama reaguju na određene frekvencije tako da niz vibracija nekog fotona prouzrokuje različite frekvencije u drugim molekulima tela. Svetlosni talasi otkrivaju umeće tela da upravlja komplikovanim procesima sa različitim delovima tela istovremeno. Opet, međutim, pitanje je bilo odakle dolaze ovi svetlosni talasi. Pop je bio prvi koji ga je uopšte i postavio.
Da bi to odgonetnuo izveo je jedan zanimljiv eksperiment koji će ga odvesti pravo do odgovora. Primenom hemikalije etidijum bromid na uzorke DNK, izaziva se odmotavanje dvostruke spirale baznih parova. Zajedno sa studentom koji mu je predložio eksperiment, Pop je pokušao da izmeri svetlost koja dolazi iz uzorka pri odmotavanju DNK lanca. Otkrili su da se povećavanjem koncentracije hemikalije DNK sve više odmotava i da pri tom sve više jača intenzitet svetlosti. Smanjenjem koncentracije, emisija svetlosti je bila niža. Važan uvid je bio to da je DNK u stanju da šalje veliki raspon frekvencija, i da su određene frekvencije bile povezane sa određenim funkcijama. Jasno je bilo da je upravo DNK mesto skladištenja svetlosti kao i izvora emisije biofotona. Ona je koordinator (inter)molekularnih procesa u telu, tako što vibrirajući određenom frekvencijom izaziva da je drugi molekuli prate. Popova biofotonska teorija objašnjava ova dešavanja. Skupljanjem i širenjem DNK se izaziva njena vibracija više milijardi puta u sekundi, i svaki put kada se skupi ona ispusti po jedan biofoton, svetlosnu česticu. Taj foton sadrži sve informacije o DNK u tom trenutku, i može da prenosi ove informacije drugim fotonima koje sretne u biofotonskom polju izvan tela, kao i onom koje okružuje telo. Ovim se, takođe, utabao put razumevanju načina na koji se jedna ćelija razvija u formirano ljudsko biće. Fascinantno je otkriće načina na koji ćelije tačno znaju gde da se postave u svakoj fazi rasta, tako da ruka postane ruka, a ne noga, kao i sam mehanizam koji postavlja ove ćelije da se organizuju, skupljajući ih u trodimenzionalni oblik.
Ovakva razmatranja su prevazilazila aktuelnu DNK teoriju, koja je objašnjavala samo hemijske interakcije između molekula i DNK, namotanog dvostrukog heliksa genetskog koda koji čuva plan amino kiselina i proteina. Proteini su odgovorni za izgradnju tela uključujući i isključujući sve hemijske procese, ali nije rečeno na koji način. U čemu je izvor ove inteligencije? Savremeno naučno stanovište je da DNK “nekako” uspeva da izgradi telo i predvodi njegove dinamične aktivnosti, ali ne i na koji način je DNK odgovorna za te složene, čak istovremene procese. Budući da svaka ćelija podleže u proseku oko 100.000 hemijskih reakcija u sekundi, mora da postoji nešto što omogućava sinhronizaciju aktivnosti pojedinih gena i ćelija da sprovode i dovode sistem u saglasnost. Mora postojati nešto sto govori ćelijama kako da se razvijaju, u ruku ili nogu, ili pak kada koji proces treba da se izvrši. Milijarde hemijskih procesa u svakoj sekundi zasigurno nisu stvar proizvoljnosti. Koherentno ponašanje živih bića nam govori da ne može biti reč o nasumičnim procesima, slučajnim sudarima miliona molekula, već da zasigurno postoji stroga koordiniranost ćelijskih procesa, pod kontrolom veštog dirigenta zaslužnog za njihovu simfoniju. O njemu se biohemičari nisu pitali.
Komunikacija među ćelijama je prisutna još u ranoj fazi razvoja embriona, i prisutna je celog našeg života. Oplođeno jajašce se umnožava i proizvodi ćerke ćelije od kojih svaka počinje da usvaja strukturu i funkciju u skladu sa svojom predodređenom ulogom u telu. Iako svaka ćerka ćelija sadrži isti hromozom sa istom genetskom informacijom, određene vrste ćelija odmah “znaju” da koriste različite genetske informacije da se ponašaju drugačije od ostalih, i tako neki geni moraju da “znaju” da je na njih red da se aktiviraju, a ne na ostale. Isto tako, ovi geni moraju da znaju kako da mnoge od svake vrste ćelija budu proizvedene na pravom mestu. A ćelije, opet, moraju da znaju o svojim susednim ćelijama kako bi se uklopile u složenu šemu, koja volšebno ima neki zadivljujuće harmoničan red. Nauka stoji zapanjena pred činjenicom na koji način je moguća ovakva zadivljujuća diferencijacija ćelija, budući da ona zavisi od “znanja” ćelija kako da se razlikuju još u ranoj fazi, da bi se onda sećajući se ove razlike prenosile te vitalne informacije na buduće generacije ćelija. Čuđenju doprinosi i, naravno, brzina obavljenih procesa. Da proteini obavljaju posao “na svoju ruku”, krajnje je neprecizno, pa i nemoguće rešenje. Popovo objašnjenje deluje znatno plauzibilnije, budući da on pronalazi čemu pripada uloga dirigenta telesnog orkestra. Smatra da je to struktura DNK kao izvor biofotonske emisije.
Britanski biolog Rupert Šeldrejk, kasnije član Popovog tima, se takođe udaljio od zvaničnog naučnog pristupa uviđanjem da genetska teorija ne objašnjava kako se razvijajući sistem može samostalno regulisati ili rasti normalno u pravcu razvoja ako se deo sistema dodaje ili ukloni. Nije jasno kako se organizam regeneriše zamenjujući nedostajuće ili oštećene strukture. On je postavio hipotezu formativne uzročnosti koja kaže da samoorganizujuća živa bića, od molekula i organizama, preko čoveka i društava do galaksija, oblikuju morfička polja. Ova polja poseduju morfičku rezonancu, kumulativno sećanje sličnih sistema kroz kulture i vreme, pa vrste biljaka i životinja “pamte” ne samo kako izgledaju već i kako da se ponašaju. Ova polja se po njegovom mišljenju razlikuju od elektromagnetnih polja, jer generacijama postoje sa svojim “sećanjem” na ispravne forme. Pored sve njene razrađenosti, Šeldrejkova teorija, kako sam priznaje, ipak ne objašnjava kako ova polja mogu da čuvaju informacije. Svojom biofoton emisijom, Pop veruje da je odgovorio na pitanje morfogeneze, kao i koordinacije i komunikacije među ćelijama. Slabe emisije svetlosti su nešto poput dirigenta ovih kvantnih dešavanja.
Ruski naučnik Aleksandar Gurvič (1874.-1954.), je još pre Popa postulirao da je elektromagnetno zračenje, tj polje, pre nego same hemikalije, bilo odgovorno za strukturno formiranje ćelijskog tela. Gurvičov teorijski rad su kasnije potvrdila istraživanja. Pokazalo se da se slabim zračenjem iz tkiva stimuliše rast ćelija u susednim tkivima istog organizma. Kasnije, 1940-ih, neuroanatomista Harold S. Bur je studirao i merio električna polja otkrivena oko svih organizama. Ispitujući daždevnjake otkrio je da kod mladih postoji energetsko polje u obliku odraslog daždevnjaka, i da je ova slika postojala čak i u neoplođenom jajetu. Sa biljakama se pokazao isti efekat. Otkrio je oko biljnih sadnica električna polja koja podsećaju na odrasle biljke. Podsetićemo se Volkamerovih otkrića i sličnosti sa navedenim.
Ideja da su zračenje i oscilacije talasa odgovorni za sinhronizaciju ćelijske deobe i slanje hromozomskih uputstava oko tela, nije bila usamljena među biolozima i fizičarima. Međutim, navedenim istraživanjima nije bila posvećena veća pažnja, budući da pre pronalaska mašine Popa nije bilo opreme dovoljno osetljive da precizno meri sićušne čestice svetlosti. Dominantna teorija sredinom 20og veka je sve objašnjavala hormonima i biohemijskim reakcijama u šta se nije uklapala predstava o zračenju u ćelijskoj komunikaciji.
Pop je, nastavljajući sa svojim eksperimentima, sve više uviđao da sva živa bića, od prostih biljaka i životinja do ljudskih bića, emituju konstantnu struju fotona, čiji je broj bio srazmeran evolucionom stupnju koji je organizam zauzimao. Što je organizam složeniji, emitovao je manje fotona. Kada je svetlost obasjavala žive ćelije, one bi apsorbovale tu svetlost i posle određene zadrške, zasijale bi intenzivno, što se naziva proces “odložene luminiscencije”. Živi sistem je uvek održavao ”svetlosnu ravnotežu”. Ako bi bio bombardovan sa previše svetla, on bi odbacivao višak.
Pop je posedovao laboratoriju u kojoj je mogao da meri svetlost ljudi. To je bila tamna soba u kojoj se moglo izmeriti emitovanje svetlosti od samo nekoliko fotona u minuti. Ispitivao je emisiju biofotona nekih njegovih studenata. U jednoj od serija studija, eksperiment je izveden sa jednom mladom 27-godišnjom zdravom ženom. Ona je sedela u toj sobi svakog dana devet meseci, dok su praćena isčitavanja fotona sa malog dela njene ruke i čela. Analizom podataka, Pop dolazi do zanimljivosti. Emitovana svetlost je pratila određeni skup obrazaca – bioloških bioritmova na 7, 14, 32, 80 i 270 dana, kada su emisije bile identične čak i nakon godinu dana. Biofotonske emisije su takođe bile povezane za levu i desnu ruku. Ako bi se povećavao broj emitovanih fotona sa leve ruke, slično povećanje bi se dešavalo i sa desnom rukom. Na subatomskom nivou, talasi svake ruke su bili u fazi. Po pitanju svetlosti, leva ruka je znala šta radi desna i obratno. Emisije svetlosti su bile povezane sa telesnim satom i ritmičkim tokovima metabolizma tokom dana. One su pratile prirodne biološke ritmove. Sličnosti su se primećivale danju ili noću, nedeljno, po mesecima, kao da je telo pratilo bioritmove sveta kao i svoje sopstvene. Otkriće je značajnije utoliko više, ukoliko imamo u vidu da se kamerama osetljivim na ovu emitovanu svetlost može predočiti zdravstveno stanje organizma. Biofotonsko polje, dakle, drži ključ za zdravlje.
Kod zdravih osoba svetlost je pokazivala izuzetnu koherentnost na kvantnom nivou. Međutim, Pop je želeo da ispita svetlost kod osoba obolelih od raka. Primenjujući mašinu na seriji obolelih pacijenata, ustanovio je da su se kod njih izgubili upravo oni prirodni periodični ritmovi, kao i njihova koherentnost. Nije postojala unutrašnja komunikacija među ćelijama, a svetlost je izlazila napolje. Isto tako, utvrđeni su negativni efekti stresa. U takvim stanjima, stopa biofotonske emisije je porasla, što je oslikavalo nameru odbrambenog sistema organizma da ga povrati u ravnotežu.
Kod multipla skleroze uočene su neobične pojave. Pokazalo se da je MS zapravo stanje prevelike uredjenosti. Kod takvih osoba, organizam je uzimao previše svetlosti, što je inhibiralo ćelije da rade svoj posao. Odnosno, pokazalo se da nije poželjno ni previše kooperativnosti, jer to sprečava fleksibilnost i individualnost. Poput sinhronizacije previše vojnika koji marširaju u korak preko mosta, pri čemu izazivaju da se on sruši, tako i savršena sinhronizacija u organizmu zapravo odstupa od optimalnog i najpoželjnijeg stanja i uvodi ga u šturu preuređenost, neosetljivu za životnu dinamiku. Ovi pacijenti su se ”davili” u svetlosti. Ovaj primer nam približava važnost prihvatanja saveta mnogih drevnih mudraca koji kažu da je temelj zdravlja u balansu, ravnoteži i umerenosti. Jasno je da se ta formula primenjuje na sve vrste zdravlja, i da ih uslovljava. Nijedan ekstrem ne godi našem svetlosnom biću, osetljivom na sve oko sebe, uključujući i misli, kako sopstvene tako i tuđe…
Biofotonsku emisiju je Pop shvatao kao neku vrstu korekcije živog sistema na Nultoj tački fluktuacije polja. Male fluktuacije energije stalno uznemiravaju sistem, pa se emitovanjem fotona pokušava zaustaviti ovo ometanje i uspostaviti neka vrsta energetske ravnoteže. Najzdravije telo će imati najslabiju svetlost i biti najbliže ovom stanju nule. Popu je bilo jasno da je imao u rukama model koji je obezbeđivao mnogo bolje objašnjenje od zvanične neo-darvinističke teorije o razvitku bića na planeti. Nije bilo mesta za nasumične procese. To što DNK koristi frekvencije svih različitih vrsta kao informacijski alat, to je sugerisalo sistem povratne komunikacije putem talasa koji kodiraju i prenose informacije. Takođe, mogao bi time da izračuna kapacitet za regeneraciju organizma. U eksperimentima sa daždevnjacima se pokazalo, da organizam, prateći skriveni svetlosni plan, može načiniti kopiju istog i tako regenerisati amputirani ud. Fenomen fantomskih udova je objašnjiv ovim modelom. Fizički osećaj prisutnosti amputiranog uda, doživljaj telesnosti, može se pripisati upravo slici tog ekstremiteta utisnute na Nultoj Tački svetlosnog polja.
Biofotonska emisija je izvrsno poslužila za merenje kvaliteta hrane. Najzdravija će biti ona hrana koja ima najslabiji i njakoherentniji intenzitet svetlosti. Emisiju fotona generiše uvek neki poremećaj u sistemu. Zdravlje je stanje savršene komunikacije na subatomskom nivou, a bolest stanje gde je ta komunikacija prekinuta. Bolest nastupa kada naši talasi više nisu u sinhronizaciji.
Do 1980ih, Pop je objavio svoja brojna otkrića, ali i izazvao neprijateljstvo naučne zajednice. Njegov rad na Univerzitetu se okončao isticanjem njegovog docentskog ugovora. Studije biofotonske emisije su bile zabranjene i radoznalim studentima. Srećom, uspeo je da sačuva svoj fotomultiplikator, koji još uvek važi za jedan od najboljih aparata u toj oblasti. Trebalo je da prođe oko 25 godina, da bi se okupile pristalice njegovog rada iz naučnih krugova. Polako se usvajala ideja da bi komunikacioni sistem tela mogao da bude mreža rezonance i frekvencije. Na kraju će formirati Međunarodni institut za biofoziku, koji se sastoji od 15 grupa naučnika iz centara širom sveta. Popova karijera je krenula opet uzlaznom putanjom. Renomirani univerziteti širom sveta su počeli da mu nude ozbiljne ponude.
Bitnu razradu Popove ideje dobijaju uviđanjem da bifotonske emisije imaju cilj i izvan tela. Talas rezonancije nije bio korišćen samo za komunikaciju unutar tela, već i između živih bića. Najpre su na to ukazali eksperimenti izvedeni sa vodenim buvama. Pokazalo se da vodene buve međusobno, jedna iz druge, apsorbuju svetlost koju emituju. Ista stvar se desila i sa malim ribama. Suncokret se pokazao kao biološki usisivač, kretao se u pravcu fotona kako bi ih upijao. I bakterije su gutale fotone iz medijuma u kome su bile postavljene. Popu je otkrivena razmena fotona između živih bića koju je uočio, bila putokaz za moguće rešenje misterije savršene koordinacije u životinjskom svetu, naročito kod jata riba ili ptica. Izvor njihove usaglašenosti može biti u razmeni fotona među njima na kvantnom nivou. Slična je stvar sa ljudima, zaključio je Pop. Ako možemo da primamo fotone drugih živih bića, to znači da ćemo tako moći da te informacije iskoristimo da bismo sopstveno svetlo doveli u ravnotežu. Razmena fotona na subatomskom nivou može biti objašnjenje isceliteljskog lečenja, pa i brojnih fenomena neobjašnjivih nauci, kao što su telepatija i vidovitost. Informacije koje fotoni nose, prenose se suptilnim putem, nevidljivom svetlošću u korelaciji biofotonskih polja koja okružuju naša tela, isto kao i unutar njega.
Pop je izvršio brojne eksperimente kako bi proverio da li se nekim supstancama može ponovo uvesti bolja komunikacija među ćelijama, koja se kancerogenim supstancama sprečava. Pitao se da li neki ekstrakti biljaka mogu da promene biofotonsku emisiju ćelija raka, tako da one ponovo uspostave komunikaciju sa ostatkom tela. Ispitao je brojne netoksične supstance, i u svim slučajevima osim jednog, one su samo povećavale broj fotona u ćelijama raka, i postajale još smrtonosnije. Jedini pozitivan učinak je primećen kod biljke imele, koja je pomogla telu da “resocijalizuje” emisiju fotona iz ćelija tumora i vrati je u normalu. Pokazalo se da biljka imela stvara koherentnost u tkivu. Tridesetogodišnja žena, sa odmaklim stadijumom kancera je prihvatila da se odrekne svih tretmana osim ovog sa ekstraktom imele. Nakon godinu dana primene, njene analize su se vratile u normalu. Uzimanjem biljke joj je povraćena ravnoteža svetlosnog bića, a time i zdravlje.
Biofoton teorijom, posebno apsorpcijom fotona, Pop je objašnjavao homeopatiju kao i akupunkturu. Homeopatiju je razumeo kao svojevrstno “upijanje rezonance”. Ta metoda lečenja počiva na uverenju da se slično tretira sa sličnim. Prateći simptome koje proizvodi loša frekvencija, primeniće se razvodnjena supstanca koja proizvodi iste simptome i koja će nositi iste oscilacije. Homeopatsko rešenje se sastoji u tome da ono privuče i upije pogrešne oscilacije, omogućavajući telu da se vrati u normalu. Isto tako, elektromagnetnom molekularnom signalizacijom se može objasniti i akupunktura, drevna kineska metoda lečenja koja podrazumeva da se kroz ljudsko telo prostire sistem meridijana duboko u telu, kroz koje teče životna sila, energija Či. Bolest se javlja kada je ova energija blokirana na nekom delu toka. Akupunktura tretira tačke na nevidljivim meridijanima, kroz koje ulazi životna sila prenoseći energiju do dubljih struktura tkiva. Da su akupunkturne tačke realne, pokazala su mnoga istraživanja. Na mnogim tačkama je u velikoj meri smanjen električni otpor u poređenju sa mestima na okolnoj koži. Isto tako, njihovim tretiranjem na niskim frekvencijama se stimuliše lučenje umirujućih endorfina i kortikosteroida, a na visokim frekvencijama važni neurotransmiteri, kao seratonin koji regulišu raspoloženje. Ne dobija se isti efekat kada se stimulišu mesta koja okružuju ove tačke. Mnoga druga istraživanja su pokazala postojanje meridijana i efikasnost akupunkture.
Popove naučne sugestije nas, dakle, vode korak bliže usvajanju ideje o telu kao energetskom sistemu, a ne kao zbiru materije. Rad tela vode skriveni kvantni procesi, a materija je tek njihov prekrivač, vidljivi glasnik nevidljivih zbivanja. Veliki doprinos brizi za zdravlje doprinosi uvid da ono počiva na energetskom stanju tela koje uslovljava i njegove fizičke manifestacije. Slobodni putevi životne energije, kako god je nazivali, preduslov su slobodne i zdrave komunikacije među ćelijama. Treba imati u vidu da je čovek na raskrsnici razmene mnogih energija, u i oko njega, da smo utopljeni u talase koji prenose razne informacije. Vibrirajući svemir je naša realnost. Za koje ćemo se vibracije “uhvatiti”, na nama je da izaberemo. Mislima, emocijama, delima, odašiljemo u etar sopstveni frekventni niz, talase određene energije. Ako znamo da u socijalnom okruženju izražena emocija na primer, ili ideja, prouzrokuje određenu reakciju kod drugih, moramo biti svesni tog procesa koji se svakako događa i na suptilnijem nivou između samih ćelija. Naše sopstvene misli, kao i emocije prenose određene frekvencije na koje mogu reagovati ne samo drugi, već i sve ćelije u našem telu. Najpre mislima utičemo na sopstvene energetske tokove. Svetlost razume jezik duha. To je važna pouka koju ne smemo prenebregnuti.
Da li to znači da je Popova eksperimentalna biofizika, prateći tragove svetlosti, na putu otkrivanja upravo onih dimenzija o kojima nam govore duhovni izvori već više hiljada godina? Možda svetlost u nama na simboličan način oslikava našu duhovnost. Možda su talasi svetlosti samo grubi nagoveštaj još suptilnijih talasnih struktura koje nazivamo duhovnim. Da li su talasi svetlosti u nama trag našeg duhovnog bića? Jedno je sigurno. I sama naša telesnost ne sme se uzimati za nedvosmisleno grubo materijalnu. Kvantna izučavanja su nas tome dovoljno približila. Međutim, viša inteligencija prisutna već u samoj ustrojenosti telesnog, mudrost naše prirode, svedoči u prilog naše početne pretpostavke. Čini se da su empirijska zbivanja odraz njihovih suptilnih temelja, da je gruba supstanca protkana talasima, pa tako i naša telesnost objedinjavajuća za ove dimenzije. Možda baš tu leži dostojanstvo i uzvišenost ljudskog bića, što je ono mesto na kome se u materiji ovaploćuje duh. Hod ka našoj unutrašnjosti otkriva imanentnost duha, prefinjenih talasno-čestičnih struktura. Holistička struktura Prirode ne poznaje granicu unutar dualnosti materije i duha – iako dualnost postoji, njeni polovi se beskrajno mešaju i prelamaju, za šta je čovek najočigledniji primer. Kao bića svetlosti, pozvani smo da je i u metaforičnom smislu otkrijemo, da Dobro duha kroz materiju zasvetli u svom punom sjaju. U kontekstu stremljenja ka zdravlju i sveopštem napretku, potrebno je usmeriti se ka sticanju prohodnosti i prijemčivosti za primanje ove životne energije utkane u sve što postoji, podesiti svoj duh da bismo, simbolično rečeno, čuli melodiju koja vibrira u svakom deliću kosmosa. Isto tako, isijavajući pozitivne vibracije, energiju Dobra, nema sumnje da ćemo doprineti da ovaj svet bude lepše i bolje mesto za život svih bića u njemu. Na talasima Ljubavi i Dobra se harmonizuje svetlost u nama, radja se zdravlje svih nivoa. Ali, to nikada nije samo naša svetlost, već svetlost vascelog Univerzuma. Svi smo mi talasi u polju Jednog. Otuda je beskrajno važna svaka naša vibracija, bila ona delo ili misao, a odgovornost koju imamo za iste saglediva tek u perspektivi povezanosti i Jednosti svega što jeste.

U Beogradu, 29.12.2011.g.

izvor :

http://kpv.rs/?p=1605

od **rade1969** » 08 Apr, 2013 10:49 am

Nosferatu napisa:Pa krenula si dobrim putem.Svi ovde na forumu koji traze,teba da znaju da ovde nece naci nista.Nula.Kako moze neko uopste da pomisli da ce naci nesto na netu,duhovnost...kao iscimao se da procita.Ako hoces duhovnost,bacis internet.odes upravo u prirodu.Ali ne da ides pa trazis da se spoji duh sa tobom.To je kao kad trazis poljubac od nekog.Ne treba da trazis,nego ga dobijes.E tako isto,oni koji su zasluzili,dobice.Veoma malo ima ljudi koji imaju dobru narav.Vecina samo gleda svoje zahteve,kao sto neki ovde misle da je ego duhovnost.Neka misle.

Pa uglavnom si u pravu,međutim kako si ti došao do svojih spoznaja ?
Uvjeren sm da nisi tumarao prirodom i posmatrao procese i odnose koje u njoj vladaju i na osnovu toka dolazio do zaključaka.
Ovdje se mogu naći neke smjernice koje mogu pomoći da ponešto razumijemo ali potpunu i istinsku duhovnost ne i tu se slažem sa tvojim viđenjem.
Veoma malo ljudi u svijetu imaju takav otvoren i neopterećen um i mogu spoznavati i vidjeti približnu stvarnost jer niko od nas ljudi (zbog naših kako fizioloških ograničenja tako i zbog psihološkog kondicioniranja) nemožemo vidjetu izvornu stvarnost,naravno to može samo tvorac.
Dakle, na netu se po mom mišljnju ipak može nešto naučiti.

od **Nosferatu** » 08 Apr, 2013 12:07 pm

Pa Tesla,Schauberger ili neki drugi,dolazili su do zakljucaka promatranjem i osluskivanjem prirode,razmisljanjem o njoj.Do nekih saznanja sam dosao upravo zbog toga.Ali neke sam saznao i na internetu.Tipa kundalinija,dejstvo lekovitih biljaka,koje su to biljke kako izgledaju itd...Prakticno primenio i cekao da se desi sta treba da se desi.Mozda gresim ako kazem da se ne moze na netu naci duhovnost.Lepa prica i pesma moze da bude inspiracija nekom da traga za kreatorom.Samo praksa je isto deo duhovnog.Covek za razliku od ostalih bica ima najrazvijeniju sposobnost na zemlji da stvara,da svoje vizije i snove realizuje u ovom svetu.Hteo sam nekako samo da kazem da nije vic samo sedeti pred netom i citati sta je neki Guru rekao.Do tih nekih saznanja mozemo i sami da dodjemo ako razmisljamo u tom pravcu,bez monitora ili olovke.

od **Olivera** » 08 Apr, 2013 12:22 pm

Lekcija i nastava u prirodi ...moglo bi da se reče ... jedno ne isključuje drugo, nego se dopunjuju...

Napolju u sistemu - nisu dostupne informacije kojih ima na internetu ... Ali i internet je takođe medij za manipulaciju i programiranje... Očigledan primer je priča o marihuani ... agresivno se populariše kao lek za rak i daju neoborivi dokazi da se ulje od marihuane koristilo kao lek i prodavalo u apotekama 18 i neke godine.. sličica koju svako može da napravi u fotošopu flašica s etiketom i godinom proizvodnje iz pretprošlog veka je glavni dokaz o ovome što se pumpa...
Kad narod neselektivno i nekritično prihvati da kanabis povoljno deluje na mozak, biće isto kao s hemoterapijom...

Daj !!! a o posledicama se neće javno govoriti ... naravno ... Pa tako i sve ostale aktuelne priče o Severnoj Koreji, o Anonimusima i ostalo ... tako da ne treba baš sve uzimati zdravo za gotovo ...

Rade izvinjavam se što sam ti izbombardovala temu .. činilo mi se potrebnim da nađem objašnjenje za skalarne talase i ostalo što sam prikačila... ali nisam mogla da nađem gde si stao s kopiranjem teksta Isceljenje počinje sada... a probala sam.. Ipak koga zainteresuje ceo tekst, lako će ga naći na linku ...

Na netu postoji samo nekoliko sati Džonatanovih "objava" i uglavnom je orijentisan na manipulaciju i subliminalne poruke u ostalom materijalu. Ko zna engleski, zaista vredi odslušati ... a posle laptop pod mišku i pravac pod drvo na prepovezivanje i osluškivanje ... ( sinoć pročitah da pored trećeg oka, postoji i treće uvo ... za inner sounds, unutrašnje zvuke ... naravno sve to out of order ... )

:pozdrav:

od **Nosferatu** » 08 Apr, 2013 21:35 pm

od **Olivera** » 08 Apr, 2013 23:25 pm

Uvod i nove definicije nekih pojmova iz fizike.

I nova kosmologija u seriji video snimaka .
Našim čulima ne možemo da osetimo Stvoritelja jer reaguju na pokret, vibraciju a sveprisutna Kosmička svest vibrira na frekvencijama koje su van opsega koje registruju naša čula ...Sfera i kocka ... stvaranje i SVETLOST ... nevidljiva magnetna svetlost koju emituju živa bića .. nije baš najsrećnije sistematizovano , ali vrlo interesantno

http://www.youtube.com/watch?v=6AklvTtK ... 69E8629A73

od **Olivera** » 09 Apr, 2013 08:19 am

od **kosmička_beba** » 12 Dec, 2013 13:50 pm

Olivera napisa:Skalarna stvarnost ,skalarni talasi ....

Priroda talasa suptilne energije -

…Skalarne energije ponekad deluju više kao specifična oblast (dela prostora) nego kao neki (stacionarni) talas. Umesto ”pomeranja” trbuha (vrha) i čvora (doline) talasa duž žice gitare npr., skalarni talasi imaju tendenciju da svoju okolinu “napune” nekim posebnim svojstvima…
…Nakon dugogodišnjeg proučavanja Teslinog rada, kroz brojne eksperimente, inž. Goran Marjanović je uspeo da reši tajnu Tesline zavojnice (http://kpv.rs/?p=743)…

Početkom 20. veka, istraživači poput Nikole Tesle, Wilhelm Reicha i drugih, razvili su posebne uređaje koji su omogućili korišćenje, odnosno prikupljanje, generisanje i emitovanje jedne posebne vrste energije. Eksperimentišući sa njima, uočili su da ih uglavnom sadrže organske materije, ljudsko telo, biljke i životinje. Nazivali su ih suptilnim, životnim, orgonskim ili skalarnim energijama.

Postojanje ovakvih energija prvi je, još 1864. godine, naslutio škotski matematičar, James Clerk Maxwell. U svom izvornom radu “General Equations of the Electromagnetic Field”, pored postojanja klasičnih (putujućih, transverzalnih) elektromagnetnih talasa, čije je postojanje 1887. godine eksperimentalno potvrdio Heinrich Hertz, on je predvideo i postojanje skalarnih talasa koji su proizvod odredjenih formi i modaliteta stojećih talasa a koji se ponašaju drugačije od “običnih” (Hertzovih) elektromagnetnih talasa, koji se prostiru u obliku vektorskog talasa. To je bilo gotovo pola veka pre nego što je Nikola Tesla spoznao postojanje stacionarnih talasa.
O tom dogadjaju Tesla kaže:
“… Imao sam veliku sreću da otkrijem nove i zapanjujuće fenomene kakvi su obrtno magnetno polje, svetljenje bežične vakumske cevi i mnoge druge efekte visokih frekvencija koji su zadivili svet. (…) Ali ono što me je impresioniralo kao lepše od bilo čega drugog je otkriće stacionarnih talasa koje sam načinio 1899., a koje je pokazalo da cela planeta na kojoj živimo, uprkos svojoj nepojmljivoj veličini, može biti naterana da odgovara treperenjem na najtiši šapat ljudskog glasa. …”
Kao nesporni intuitivni genije, na bazi ovih saznanja, konstruisao je svoj čuveni “Magnifying Transmitter” kojim je, u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu, eksperimentalno dokazao mogućnost postojanja skalarnih energija. Kada je Tesla je umro, odneo je sa sobom i tajnu efikasnosti tog kontroverznog uredjaja kao i tajnu skalarnih talasa, loptastih munja i brojnih drugih svojih otkrića. Činjenica da savremena interpretacija Maxwllovih jednačina ne sadrži skalarni deo kompleksnih brojeva verovatno je bila ključni razlog zbog kojeg su istraživanja ove energetske forme od strane zvaničnih institucija bila zapostavljena. Naime, iako je prema zvaničnom objašnjenju ovo učinjeno zbog jednostavnijeg računa, pravi razlog je verovatno činjenica da je kod skalarnih (longitudinalnih) talasa, nemoguće održati konstantnost brzine prostiranja talasa čime bi osnovni postulat Einsteinove Teorije relativnosti bio doveden u pitanje. Ipak, od nedavno, nakon gotovo pola veka, naučne institucije su ponovo zainteresovane za eksperimentalnu verifikaciju postojanja skalarnih energija i istraživanja njenih potencijala.
Kakva je razlika izmedju klasičnih, tzv. Hercijanskih talasa i skalarnih, tj. Nehercijanskih talasa?
Klasični (Hertzovi) elektromagnetni talasi su transverzalni (poprečni) talasi, slični talasima vode u moru ili talasima na žici gitare ali se kod elektromagnetnih talasa ne radi o mehaničkim vibracijama medijuma (molekuli vode, vaduha …) već o oscilovanju električnog i magnetnog polja. Oni su potpuno različiti od zvučnih – dakle mehaničkih, kompresiono-ekspanzionih, uzdužnih (longitudinalnih), talasa. Magnetna komponenta elektromagnetnog talasa nastaje usled promena električnog polja a to promenjivo magnetno polje opet proizvodi promenjivo električno polje i tako dobijamo tzv. ”kotrljajući talas” pri čemu su vektori oscilovanja električnog i magnetnog polja upravni jedan na drugi a smer kretanja talasa je upravan na oba ta vektora. Obzirom da se struktura i kretanje klasičnih EM talasa matematički može opisati preko prostorno-vremenskih parametara, udaljenosti, brzine i sl., oni spadaju u kategoriju putujućih vektorskih talasa. Prema konvencionalno naučnom tumačenju brzina svih EM talasa u vakumu je ista i jednaka je brzini prostiranja svetlosti.
Skalarni talas ima sasvim drugačiju strukturu. On se može tumačiti kao oblik stojećeg talasa čija je forma sadržana unutar neke prostorno ograničene oblasti. Prema standardnoj definiciji skalarnog talasa oni nastaju uzajamnim delovanjem dva identična ali suprotna vektorska talasa koji su, prostorno gledano, u fazi ali izvan faze u vremenskom smislu. Konkretno, kada je reč o talasu i antitalasu, radi se o dva fizički potpuno identična talasa koji su medjusobno pomereni u fazi za 180 stepeni – dakle u protufazi.
Jedan od mogućih mehanizama nastanka skalarnog talasa je sledeći. Kada klasičan (EM ili mehanički) talas udari u barijeru reflektuje se nazad u smeru odakle je došao taj reflektovani talas će interferitrati sa, odnosno uticati na direktni (izvorni) talas. Na primer, ukoliko se vrhovi talasa preklope, vrh novonastalog talasa će biti mnogo veći kao rezultat kombinacije energije direktnog i reflektovanog talasa. Ukoliko je reflektovani talas jednak ali inverzan izvornom a vrhovi im se preklope – talasi će se medjusobno poništiti. U praksi, najčešće, preklapanje talasa nije idealno pa se dobijaju razni interferentni obrasci i složeni oblici vibracije medijuma.
Da zaključimo. Stojeći ili stacionarni talas nastaje interferencijom dva koherentna talasa, dakle talasa iste amplitude i frekvencije, ali suprotnog smera. Pri tome se neke čestice medijuma kreću (vibriraju), a neke miruju (tzv. čvorovi), pa izgleda kao da rezultatntni talas stoji u mestu. Stojeći talas može nastati i kada se prenosni medijum kroz koji se talas rasprostire kreće u smeru suprotnom od smera kretanja talasa brzinom po iznosu jednakoj brzini rasprostiranja talasa. Ukoliko se amplitude, faze ili brzine razlikuju, rezultat afirmativno-destuktivne interferencije mogu biti usporeni talasi istog ili suprotnog smera kretanja, mirujuća ili pokretna skalarna polja sasvim proizvoljne brzine, pulsirajuća (prostorno nepromenjiva a vremenski promenjiva ) polja ili kombinacija nabrojanih modaliteta.

Jedan od mogućih oblika stacionarnog talasa je onaj koji nastaje pri potpunoj destruktivnoj interferenciji dva suprotna ali koherentna elektromagnetna talasa (ili direktnog i inverzno-reflektovanog) pri čemu energija jednog potpuno poništava energiju drugog tako da oba naprosto kao da nestaju u našem fizičkom svetu opisanom sa tri prostorne i jednom vremenskom koordinatom!
Konvencionalna nauka nema odgovarajuće objašnjenje i opis ovakvog talasa jer prema našem iskustvu i postojećim teorijama energija ne može tek-tako samo nestati (u ništavilo), ona se može transformisati u razne oblike i menjati formu ali ne može nestati. Ipak, ne samo da nemamo dovoljno dobro teorijsko objašnjenje nego ni naši trenutno postojeći instrumenti zasnovani na klasično naučnim tehnologijama ne mogu otkriti odosno registrovati a pogotovo izmeriti opisanu energetsku transformaciju nastalu uzajamnim poništavanjem talasa i antitalasa, niti možemo ustanoviti postojanje nekog rezultujućeg stojećeg talasa ili bilo kakve nauci poznate energetske forme.
Skalarne energije ponekad deluju više kao specifična oblast (dela prostora) nego kao neki (stacionarni) talas. Umesto ”pomeranja” trbuha (vrha) i čvora (doline) talasa duž žice gitare npr., skalarni talasi imaju tendenciju da svoju okolinu “napune” nekim posebnim svojstvima.
Istraživači poput Nikole Tesle, Wilhelma Reicha, Nikolaja Kozyreva i drugih, utvrdili su da stvaranjem stojećih talasa (EM ili suptilne prirode), energija zapravo «izmiče» iz našeg prostora i vremena i kreće se unutar neke druge “dimenzije”, kroz “sub-prostor” odnosno “Hipersvemir”- tj. “mesto” gde ne postoje vremenska i/ili prostorna ograničenja kakva važe u nama dostupnom delu realnosti, tj. dimenzijama koje poznajemo. Moglo bi se reći da skalarna energije na neki način ”iskače” iz nama poznatih ”3D prostor + 1D vreme” dimenzija, prelazeći u neku drugu, novu, “dimenziju”, a zatim se vraća nazad , tj. ponovo «uskače» u «naš svet» ali na drugoj fizičkoj (prostornoj) lokaciji – i/ili u drugom trenutku (na drugoj ”temporalnoj lokaciji”). U izvesnom smislu, metaforički rečeno, stvara se “tunel” u drugoj “dimenziji” kroz koji se energija kreće ali je ona za to vreme potpuno neperceptibilna u našem svetu. Ono što je posebno interesantno je činjenica da tokom “tuneliranja” kroz hiperprostor koji povezuje polaznu tačku sa prostorno-vremenski udaljenim ciljem, putem ove ”druge dimenzije” nema prostorno vremenskih ograničenja koja važe u našem svetu.!!!

Dosadašnja, uglavnom nekonvencionalna ali i neka naučna, istraživanja su pokazala da, ukoliko nosi neke informacije, skalarni talas ih može preneti na supstancijalne objekte utiskujući ih u njihovu strukturu. U prilog tome govore brojni eksperimenti Dr. Masaru Emoto-a. Inače, skalarni talas vrlo efikasno može prodreti kroz objekte kao što su to npr. olovo ili faradejev kavez, koji zaustavljaju većinu običnih, hercijanskih elektromagnetnih talasa koji gube energiju prilikom prolaska kroz supstancu dok skalarni talasi mogu proći kroz čvrste objekte bez gubitka intenziteta. Tesla je ovo demonstrirao pre više od 100 godina emitujući skalarne talase kroz zemlju – bez gubitka jačine polja. Šta više, njihov je intetnzitet – po Teslinim rečima – mogao čak i jačati sa udaljenošću dok energija hercijanskih talasa opada sa kvadratom udaljenosti …
Priroda stojećeg talasa je da teži da bude statičan – tako da se ne može detektovati kretanje u određenom pravcu. Ako unutar njegove energetske strukture ne postoji informacija sa instrukcijama o kretanju ka određenoj lokaciji ili nekom delovanju, tada on miruje u toj “drugoj dimenziji”, u nekoj “prostor-vreme rupi” i osciluje u “mestu”. To je čisti energetski potencijal bez svrhe, bez momenta, bez smera …
Rani istraživači su otkrili da kretanje i tokovi suptilne energije uopšte ne zavise od prostora i vremena. Elektromagnetni talasi (bilo koje frekvencije ) često deluju samo kao nosači suptilno-enrgetskih talasa, međutim, talasi suptilne energije mogu se kretati kroz prostor i/ili kroz vreme, samostalno, na sasvim proizvoljan način što znači da ih mi – pošto nisu ograničeni ovim dimenzijama – u našem “ovde-sada” možemo percipirati (meriti) samo kao “senke” nama jedino poznatih Hertzovih talasa, naučno objašnjenih i opisanih Maxwellovom teorijom.
Posebno su interesantna najnovija istraživanja dr.Gintera Nimtza, profesora Kelnskog univerziteta. U svojim eksperimentima sa elektromagnetnim talasima u specijalnim uslovima, propuštanjem signala kroz sredine sa nelinearnim indeksom loma gde se javlja efekat tuneliranja, prof. Dr. G. Nimtz je ostvario prenos informacija brzinama većim od brzine svetlosti ali bez narušavanja kauzalnosti, odnosno kršenja postulata Teorija relativnosti. Naime, kao jedno od mogućih rešenja Maxwellovih jednačina javljaju se talasi nepostojanog moda (evanescent mode). To je posebna vrsta elektromagnetnih talasa koje karakteriše negativan talasni broj, odnosno negativna talasna dužina, prema tome i frekvencija odnosno energija. Drugim rečima radi se o imaginarnim veličinama koje su sasvim analogne pojmu virtuelnih čestica registrovanih u uslovima kvantno gravitacionih tunelskih efekata. Kao kuriozitet navodimo činjenicu da talasi nepostojanog moda, tokom tunelranja, barijeru prelaze gotovo trenutno i praktično potuno nezavisno od njene dužine ! Obzirom da je energija talasa nepostojanog moda negativna, prema iskustvima prof. Dr. G.Nimtza, nemoguće ih je meriti niti registrovati bilo kakav efekat u zoni tuneliranja.
Najnovija teorijska i praktična istraživanja u domenu eterskih energija Dr. Klausa Volkamer-a, koja su potpuno saglasna sa spoznajama Dr. Nikolaja Kozyreva npr., ukazuju na nesumnjivo postojanje neke supstance koja ima odlike materijalnosti ali koju karakteriše i sveprisutnost, isprepletenost, ne-elektromagnetna svojstva, sposobnost prenošenja energetskih impulsa brzinama koje višestruko premašuju brzinu svetlosti i – što je najkontroverznije – njena sposobnost razlikovanja oblika i “prilagodjavanja” konkretnom stanju kretanja a što ukazuje na neku vrstu njene inteligencije, odnosno svesnosti !?
Suptilna materija Dr. Klausa Volkamer-a je bioaktivna eterska materija koja prožima svu fizičku materiju i daje joj život. Ova sveprožimajuća eterična materija ima strukturu energetskog polja vrlo visoke energije. Iako nevidljiva, ona poseduje realnu masu pa je njen uticaj naučno merljiv.
Prema vedskim spisima, ali i po istaživanjima W.Russela, N.Kozyreva, K.Volkamera, pa i našim (vidi tekst „Inteligentne etarske energije“, http://kpv.rs/?p=335 ) istraživanjima suptilnu energiju (ki, chi. prana …) koja poseduje elementarnu inteligenciju, odlikuju i tzv. „rezidualna svojstva“, tj. mogućnost opstanka izvesne energetske strukture i nakon prestanka dotoka energije, dakle bez njenog, nama vidljivog, izvora ali u realnoj prostorno vremenski ograničenoj fomi neke vrste ekscitiranosti „ambijetalnog polja, odnosno izvesnog dela „vakuumske strukture“ u terminologiji savremene nauke.
Istraživanja torzionih polja, suptilnih energija i sličnih – u osnovi – bioenergetskih formi, njihovih mehanizama nastanka, propagacije i delovanja na standardne materijalne objekte ukazuju ne samo na njihovu povezanost i isprepletenost sa nama poznatim elektro-slabo gravitacionim interakcijama nego i na punu analogiju sa strukturama iz tog domena. Ipak, eksperimentalno je potvrdjeno da te bio, ili u terminologiji našeg Modela, plankovske i subplankovske energetske strukture (oblast IV kvadranta) pored niza sličnosti iskazuju i potpuno drugačije kvalitete, kako po svojoj fizičkoj suštastvenosti, tako i po svojim zakonima propagacije, načinom interakcije i sa sebi srodnim energetskim kategorijama i sa onim nama potpuno poznatim koje pripadaju domenima mikro i makro svemira (II i III kvadrant, «Samoostvarenje apsoluta», http://kpv.rs/?p=142 ).
Imajući u vidu izvršene eksperimente i sudeći po onome na šta nam ukazuje Model KGE – Inteligentne etarske energije (v.istoimeni clanak u KPV br.7), iako nama čulno nedostupne i (za sada) teško merljive – ipak su deo naše Realnosti a Tesline tehnologije će, najverovatnije, biti osnov najsavremenijih tehnologija 21. veka.....

izvor :
http://kpv.rs/?p=1684

Teslinu zavojnicu postavio je nedavno Goran Marjanović na krov Muzeja Nikole Tesle u Beogradu.
Izvor: Treće oko

od **kosmička_beba** » 12 Dec, 2013 14:09 pm

Nindža pentranje po krovu muzeja neće pomoći nikome, uređaj ne naravno nakon aktivacije uklonjen.
Važno je da je informacija tu, ovekovečena.
Svaka čast g. Marjanoviću.

od **kosmička_beba** » 24 Dec, 2013 13:10 pm

Olivera napisa:( brain washing the real one ...)

Kao što sam rekao pre, ako pronađete to sećanje, ( na prvu dečiju simpatiju, zaljubljenost ) vratite se u njega i BUDETE tamo u svom umu, preplavite se tom energijom ... zamislite da ta energija menja vaš DNK upravo sada. Zato što je ta energija, to sećanje, taj momenat je vibracija. A povezan sa tom vibracijom je određeni genetski kod.

Šta mislim pod genetskim kodom, pitaćete? Kažete "pa, to je DNK" ... ne ne ne. Kod je koji su delovi DNK aktivni u bilo koje vreme, to je "kod". I pre, dok ste bili mlađi, vaša ljubav i vaša svest su diktirali, određivali vašu genetiku. Time bi ste je vi aktivirali. Morate otići nazad, i ono što se treba uraditi je pronaći tačke vas samih kada ste bili nevini ili više nevini, zatim uzmete to, i to će početi da menja vašu rezonancu sada.

Jednom kada počnete menjati vašu rezonancu sada, dobijate nov uvid. Uvid vaše nevinosti kao deteta. Vidite, deca imaju ljubav u sebi, oni nemaju iskustvo ili telesnu masu da se brane, a to im ne može biti oduzeto. Ako dobijete nevinost koju ste imali kao dete nazad, a vi to možete, sa veličinom i zrelošću koju imate sada to je potpuno druga priča, i ovo je značenje određenog simbolizma koji govori "U raj možete ući samo poput deteta."

Zanimljive podudarnosti.

Raj je upravo ono odakle ste krenuli, samo ste to zaboravili. Toliko je dobro, toliko ste dobrog imali. Zatim, kada dobijete ovaj novi uvid, postoje momenti u životu kada ste bili osramoćeni, osećali se uprljanim zauvek ... ono "Nikad više neću biti isti" ... i vratite se nazad i razumete, i zatim izlečite sebe u onda. Zašto? Zato što je taj momenat utisnut u vašu DNK, u vaše polje svesti, i vraćajući se u taj momenat razumevajući ga, isceljujući sebe tada, brišete ono što je u njega utisnuto u sada.

To otvara još više. Zatim se vratite i dobijete više te nevinosti iz detinjstva.

Uzmite staru sliku sebe kao deteta, i pogledajte u sopstvene oči. Vidite mudorost koju pre niste videli ... Nađite slike kojih ste se sramili, dok ne budete mogli da ih gledate sa ljubavlju. Počinjete da razumete, " o bože, sad znam šta je bilo ono zbog čega sam se osećao osramoćenim" I nije stvar u odgurivanju toga, stvar je u otpuštanju. Brisanju.

xxxxxxxxxxXXXXXXXXXXXXXXX rekonekcija XXXXXXXXXXXXXXXXXxxx

ono što ne razumete je sledeće:

Kad god ste imali one momente, one istaknute negativne događaje u vašem životu, vi ste izbacili taj deo sebe van vašeg tela. Postoji vanvremenski deo vaše duše. To parče, koje izbijete van vašeg tela i to je kvantna energija koja vam je mogla biti dostupna, više vam nije dostupna jer ne može da vam se vrati.

Postoje fragmenti vas svuda okolo. Neki od njih muči ova energija, povezana na vas i na vaše telo sada. Da bi ste vi delovali kao odgovor na to mučenje. I tada nateraju taj deo vas da vas gleda kako se ponašate na ovom nivou, protivno onome što taj deo vas zna da ne treba da radite. Pitajte bilo kog šamana za ovo, potvrdiće vam, oni znaju.

Videli ste to kao holografsko, kao hologram, možete ga iseći na deliće, i vi i dalje vidite celu sliku na svakom parčencetu. Ista stvar, ako izvadite deo energije vaše duše napolje, manifestovaće se kao celi vi.

Delove moje duše su mučili od kako imam 5 godina, rekao mi je šaman. Zato što su znali šta radim ovde, znali su da me moraju držati podalje od povezivanja sa ljubavi, to im je bila strategija. Mučili su me na najgore načine, na jednom drugom nivou postojanja. I opraštam im. To je bilo onda. Ne gledam na njih kao ratnik, inače doprinosim uništenju.

Gledam na njih kao da sam kosmički univerzalni doktor, koji je došao ovde da popravi problem. Zamislite da ste psihijatar sa pacijentom, taj pacijent može krenuti na vas i udariti vas. Hoćete li to uzeti kao napad ili ćete razumeti poremećaj? Ja idem na razumevanje poremećaja.

Vidite, to je trik, kad god ste bili osramoćeni, ili delovi vas, u bilo kojoj tački vremena, ta rezonanca koja je bila u vezi sa bogom, mrzi deo vas zbog stvari koje ste uradili, ali ne zna da ste bili manipulisani da to uradite, vi to izbacite izvan vašeg tela.

Da li ste videli ono kad skidate torent sa interneta, on počinje da sakuplja delove i vidite sve one prazne delove u njemu? To je ono što ste vi sada, imate svakakve praznine samog sebe. Zaglavljeni sa spoljne strane vašeg tela, barijere.

Ovo je lepota, doduše, vidite, jednom kada su izbačeni izvan vašeg tela, ti delovi vas vide šta se događa na ovom svetu. Da. Tako da, od kreatora, od kreativne svesnosti u moju dušu, i moj um, je unešenoo:

"Evo kako to funkcioniše, oproštaj je razumevanje. Navodim tebe da razumeš, ti ćeš navesti druge da razumeju."

"Zatim će oni obrisati barijeru, oprostiti sebi lečenjem sebe, otvoriti tu rezonancu, otarasiti se ... onih stvari koje treba da izleče u sopstvenoj prošlosti, ili bilo šta, bilo ono prošle nedelje ili pre dvadeset godina, sve zbog čega mrzite sebe - "Ne sviđaju mi se moji zubi, Ne sviđa mi se ovo, ne sviđa mi se ono", šta god, na čemu god je utisnuto ono što drži tu energiju izvan vašeg tela sada.

Kada to razumete, možete oprostiti samo kad razumete. Inače nećete. Neće raditi, ne možete se pretvarati da razumete ništa više nego što se možete pretvarati da volite ...

Jedanput kada razumete te momente, i prođete ponovo kroz njih to je ko kad bi u vašem umu rekli "Ulazi nazad. Volim te."

Zatim oni uđu, i dobijate određenu količinu energije koja ima informacije spolja, i to je deo vas koji počinje da vas budi. Tako sam i ja počeo da viđam subliminalne poruke. ti delovi mene, oni napolju, su ih mogli videti, ja ne. I jedini način da oprostim tom delu sebe je da ga volim i da ga pozovem nazad, i tad više energije ulazi u mene, sa novom svešću ...koja može komunicirati sa kreatorom, i sa mnom.

I krećete se napred nazad, morate zamisliti samog sebe, skoro od samog momenta svog začeća sve do budućnosti kada umirete. I svake minute duž ove ogromne linije, svaki, svaki dan ... znate, samo ova ogromna 500 000 milja duga linija vas koji odrastate od bebe, preko odraslog doba do smrti. Svaka tačka je momenat vremena. Vidite, tačka na kojoj ste isceljeni postoji i u budućnosti, takođe. Budućnost je sve mogućnosti, tako da je u jednoj od tih budućnosti i vaše stanje u kome ste kompletno isceljeni.

Nemojte misliti da ne možete ići do te tačke u vašem umu, i uzeti energiju iz toga, iz stanja potpune isceljenosti, i dozvoliti joj da počne slati informacije vašoj DNK i vašem telu sada. Tako da ušetate pravo u tu paradigmu.

Ne dimenzionalno, kao, jedan korak za drugim, nego u paradigmi, vi se pomerate u tu paradigmu. Zatim nastavite ići napred-nazad, levo desno i svaki put konačno shvatite da trebate oprostiti delovima sebe koje mrzitei ti delovi jednostavno uskoče nazad u vas... Tako ste sve bliže i bliže bogu, možete početi dobijati suptilne informacije u vašu dušu od boga, i nastaviti to raditi.

Sada kad su one otvorene, počinju preuzimati komandu nad strukturom. Počnete shvatati stvari poput: Možda ne bih trebao jesti životinje." Možda, "o bože, ovo je pogrešno ..." "Hej, razumem ovo sada!".

http://www.komunikacionevestine.com/20121230126/zoran-drobnjak/generator-novog-ponasanja.html

“ Svaki put pre spavanja“, priča Tesla, slike ljudi i objekata prolaze ispred mojih očiju. Kad ih vidim, znam da ću ubrzo izgubiti svest. Ako su odsutni i odbijaju da dodju, to uvek za mene znači noć bez sna“.

U stanjima relaksacije, pre nego što bi zapadao u san, Tesla je takodje imao zanimljive vizije. „Kada zatvorim oči, uvek prvo primetim tamnu i jednoličnu plavu pozadinu, sličnu nebu u vedroj noći bez zvezda. Za nekoliko sekundi ovo se polje ispunjava bezbrojnim zelenim pegama koje osciluju, uredjenim u nekoliko slojeva koji mi se približavaju. Zatim se sa desna pojavljuje divna šara od dva sistema paralelnih linija, medjusobno vrlo bliskih i pod pravim uglom. Ova slika preliva se u svim bojama, ali dominiraju žuto-zelena i zlatna. Odmah zatim linije postaju svetlije i ceo prizor biva gusto prekriven tačkama žmirkajućeg svetla. Čitava ova slika lagano prolazi poljem vizije i nestaje u levo, ostavljajući za sobom pozadinu neprijatnog i nepokretnog sivila, koje ubrzo biva zamenjeno morem oblaka za koje je očigledno da pokušavaju da se uobliče u žive likove. Čudno je da ja ne mogu da projektujem bilo kakvu formu u sivu pozadinu pre nego što scena udje u drugu fazu.“

Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Re: Povezivanje sa Duhom - Jonathan Adampants

Ko je OnLine