Pomereno (izmešteno) stanje

[Rampaol]

Želeo sam da otvorim temu za koju smatram da je dodirnuta sa raznih strana, ali bih nekako voleo da je objedinimo zajedničkim snagama.
Naime pomereno stanje je imao svak ko se susretao sa stimulativnim sretstvima, i u principu zbog te "pomerenosti" ljudi i nastavljaju da se "stimulišu". Da li čovek može da doživi pomereno stanje bez stimulativnih sretstava? Naravno, i po mom iskustvu žene ga lakše doživljavaju. Mi, muškarci, smo malo više opterećeni egom, pa nam više i treba.
Izmešteno stanje je stanje kad nam čula (jedno ili više) probiju veo, i onda vidiš što inače nevidiš, isto tako čuješ, osećaš..., sva čula su uključena. Mogu se desiti u snu, na javi, prilikom rituala, meditacije, fizičke vežbe, velike opasnosti i slično. Dakle u svim mogućim stanjima.
Kada se to dogodi, uvek ga vezujemo za nekakav odredjen dogadjaj, a ja lično mislim da je to posledica našeg sveukupnog rada.
Znam da na ovom forumu ima dosta vukova samotnjaka, no nemojte zanemariti efekat mase. Kada više ljudi radi nešto sa istim ciljem energija se umnožava, probajte .
Voleo bi da svak iznese neko svoje izmešteno stanje, i ja ću u sledećem postu opisati jedno svoje

[Stalker]

Izmeštanje stanja svesti sa položaja zdravog razuma, mogu biti i plitka i duboka, a najgora ali i najinteresantnija su bočna pomeranja stanja svesti, u okviru ljudskog pojasa.
To što kažem, znam da je tako.

Bočno pomeranje stvara halucinacije, kao kada bi zamislio avion koji se ovog momenta ruši nad gradom. Bočno kretanje stvara iluzije i fantazije.
Kretanje u dubinu je jako teško, zbog saglasnosti sveta o ljudskim mogućnostima.

Tema je veoma zanimljiva, i za nju je potrebno biti prema sebi, kao prvo - iskren.
Stanje razuma je centriranost koja u suštini nema održive garancije. Volja tu igra glavnu ulogu.
Oči su takođe dobar alat za promenu stanja svesti,,,,dovoljno je kolutati očima i stanje se menja...

[Rampaol]

Ovaj dogadjaj se desio 2005-te, veče pred Svetog Nikolu.
Sedeo sam kod prijatelja koji je sutradan slavio krsnu slavu, znamo se od 1975, i družili se intenzivno otkako su ga roditelji poslali iz inostrnstva da ovde završi školu (kakva sudbina...). Još kao deca smo eksperimentisali sa ezoterijom, ali nekako te večeri usud je hteo da moj prijatelj predloži da držim šaku iznad stola, a on će stavljati predmete ispod mog dlana, a ja po energiji da pogodim koji je to predmet...
Ništa nisam pogodio.
On je insistirao da i dalje držim dlan iznad stola i zatvorene oči, a onda su krenule slike.
Prvo sam se našao u nekakvom tunelu gde su jurili vozovi poput onih japanskih, a onda kao da me je nešto ščepalo i lebdeo sam na neka 2-3 metra u uglu bašte mog dvorišta. Pogledam, kad ono usred bašte stoji moj pokojni otac (preselio se 1995-te), njegova poza ruke u džepovima. Pomislim da mu pridjem sleđa, da ga iznenadim, kada me je nešto, neznam šta, tako odvalilo po glavi da sam imao trnce nekoliko sekundi i spustilo me ispred njega (naravno ja sve to što vidim pričam prijatelju). Gledam ga, pitam ga šta je, samo ćuti i gleda me. Odjednom kleče on na kolena i poče da plače i plače, i plače..., da sam morao da reagujem i da ga podignem. Opet ista slika, gleda me, ruke u džepovima, totalno ozbiljan. Sledećeg trenutka nešto me okreće ka kući, i tu gde je nekad odlagano djubre pojavi se objekat od dasaka veliki ventilator za trijerisanje žita (odvajanje zrna od prljavštine) i za istim ventilatorom moja tetka koja ga okreće ista kao na slikama kada sam se ja rodio (to je inače bila majčina sestra i osoba koju sam najviše voleo). Prilazim ta slika se gubi, stvara mi se slika kuće i oca koji je prekače, nestaje u pravcu planine poput iskre, i povlači raznorazno đubre za sobom. 22.12. te godine umire mi ta moja omiljena tetka, 4 dana nakon doživljaja, sledeće godine 14.02. umire druga tetka, očeva sestra koja je živela sa nama u kući...
Sve je delovalo kao da sanjam, i dan danas, ponekad ne mogu da se otmem tom utisku.

[Rampaol]

Samo zaboravio da kažem da je moj prijatelj u jednom momentu postavio svoj dlan ispod mog dlana, a naravno o tom me nije obavestio

[Stalker]

Samo zaboravio da kažem da je moj prijatelj u jednom momentu postavio svoj dlan ispod mog dlana, a naravno o tom me nije obavestio

Da, ali mi ne znamo sada dovoljno važnih pojedinosti.
Šta ti misliš da se je desilo, kada si imao vizije?
Vi niste uzeli meskalin.
Bio je duhovni praznik, vreme kada neki ljudi bacaju mađije ( )
Bavili ste se ezoterijom? Ko bi ga znao šta ste zazivali sve...verovatno i đavola!

Glavno je pitanje, u šta ste vas dvoje verovali.

Ovako, malo je to , malo si napisao...
Zanima me a verovatno i tvog ličnog predatora, pitanje, koliko si iznenađen?
Vizije direktno utiču na opsesije.
Verovatno ima gomila pitanja.
Zašto ste to radili?
Šta je bilo na trpezi?
Dali je bilo kakvih znakova, omena ili slično?
U kom položaju su ti bile oči dok si žmurio?
Kako izgleda drugar?
Još detalja, još-još...da gledamo film dok čitamo

[Rampaol]

Da, ali mi ne znamo sada dovoljno važnih pojedinosti.
Šta ti misliš da se je desilo, kada si imao vizije?
Vi niste uzeli meskalin.
Bio je duhovni praznik, vreme kada neki ljudi bacaju mađije ( )
Bavili ste se ezoterijom? Ko bi ga znao šta ste zazivali sve...verovatno i đavola!

Glavno je pitanje, u šta ste vas dvoje verovali.

Ovako, malo je to , malo si napisao...
Zanima me a verovatno i tvog ličnog predatora, pitanje, koliko si iznenađen?
Vizije direktno utiču na opsesije.
Verovatno ima gomila pitanja.
Zašto ste to radili?
Šta je bilo na trpezi?
Dali je bilo kakvih znakova, omena ili slično?
U kom položaju su ti bile oči dok si žmurio?
Kako izgleda drugar?
Još detalja, još-još...da gledamo film dok čitamo

Nikakvih posebnih pojedinosti nije bilo. Sve se desilo sasvim spontano, bez ikakve pripreme.., tipa 3,4, idemo...
Nismo tada meditirali, radili bilo kakvu vrstu rituala, nismo koristili bilo kakve stimulative, čak ni alkohol.
Sve što se desilo došlo je spontano, od koga, ne znam, i sve se desilo da mi ukaže na ono što će da se dogodi.
Više sam to razumeo kaonekakvu poruku meni. Zašto se to dogodilo u prisustvu baš njega, ne znam, i u ostalom potpuno je nebitno. Sve je nebitno osim poruke.
A što se tiče pominjanja ezoterije, to svakako znači da smo čitali radili i bavili se sobom.
Nikad nisam analizirao taj događaj, a mislim da ni nema preke potrebe.
Kad me pitaš kako sam se osećao, mislim da sam se osećao sasvim normalno, bez nekog naročitog uzbuđenja, sem što mi je bilo drago da oca vidim, ne samo kroz san, a pojavljivao mi se često nakon smrti, nego u svesnom stanju.
Eee sad, dal je to bio baš on, ili je nešto uzelo njegov oblik na to pitanje nemam odgovor

[Stalker]

,,,dok neko nešto ne napiše, baviću se još malo tvojom pričom...
Kada sam pročitao da si se našao u tunelu japanskih vozova, odmah sam znao da si bio na mestu u svom dvojniku, tj dvojnik je već bio tamo a ti si doživeo njegovu percepciju ...
Obično su dvojnici već negde, nego nas to nezna da intereseju.
Taj deo mi je najznačajniji iz tvoje priče.
A ukazanja da će doći do nekih smrti su više provokacija duha na Vaš izbor. Ne mogu to reći, ali uznem za smatranje. Duh je lukav.
Vizije imaju put. Taj put je osmislio duh. Znači duh nas kuša.
Nešto duh traži od nas na svoj način prepun zamkama.

[Rampaol]

Naravno da ovaj događaj koji se meni desio možemo posmatrati iz više uglova,zato sam to i napisao. Voleo bih da još neko ispriča neku svoju dogodovštinu

Ispričaću (napisaću) još nešto što mi se desilo.
Ovog puta iskustvo vezujem za ritual plavog meseca, i to smo ga radili kad je plavi mesec zaista bio kao pojava.
Već sam govorio o tome da je najbolje da se ritual radi kad je mesec pun, a najjače dejsvo ima kada se pun mesec pojavi po drugi put za redom u okviru istog znaka. Taj drugi pun mesec se dogodio 23.10.2010., i naša mala ekipa se okupila u stanu prijateljice. Na samom izvođenju rituala se neću zadržavati, kao što sam rekao, svak ko hoće samo neka kaže i poslaću mu način izvođenja u ličnoj prepisci. Ovde ću više govoriti šta se dešavalo nakon rituala i kako smo se osećali.
Bilo nas je šestoro, tri muška i tri žene (može biti i više, ali se ne preporučuje manje od četvoro). Naravno ritual je vodila žena (sa kojom sam inače u vezi ). Dvoma, od nas šestoro je udarilo gadno po emocijama (muškarac i žena, i oboje imaju problem sa majkama). Osobi sa kojom sam u vezi je takođe bilo tada loše, zato što tada još uvek nije razrešila svoj status (bila je još uvek u braku), a treći muškarac iz ekipe, preostala žena i ja smo se osećali fantastično. Ritual smo radili iza ponoći 23.10. i uradili smo ga relativno brzo. Vraćali smo se kućama oko 4 ujutro, i muškarac, kome je ovo teško palo (problem sa majkom), i koji nas je vraćao kući je prvo primetio da mu je sat u autu kasnio tačno sat vremena. Meni je izgledalo kao da sam na THC-u (stim da mi je ovo stanje trajalo ukupno 6 dana).
Iste večeri smo žena koja ima problem sa majkom i ja otišli na žurku kod zajedničkog prijatelja, gde sam je naravno rasplakao nekim mojim proricanjima njene sudbine (baš sam preterao).
Na Žurci je bilo oko 40-tak ljudi i najgore je bilo što sam u istom momentu mogao da čujem sve njihove glasove, muziku, misli, i toliko mi se slošilo da sam hteo da odem kući istog momenta, međutim jaknu nisam mogao da nađem, a u međuvremenu sam ušao u priču sa nekom ženom... Snovi su tih dana bili veoma jasni, viđao sam aure drveća, biljaka, ljudi...

[bokica]

Desava mi se tokom masaze da se "izmestim". Jedno od iskustava, o kome bas nesto mislim ovih dana, jer ga nisam prenela osobi sa kojom sam radila: Unela se bas, sa njom uvek nekako uspostavim dublju vezu tokom rada, i odjednom "nisam tu", vidim u glavi njenog pokojnog oca (koga inace pamtim uvek namrstenog, strogog) - nasmejanog, onako blazenog... Kaze on meni: "A dobra je N...." Ja mu u mislima odgovorim: "Pa jeste, dobra je." "Kazi joj molim te da mi je zao." Ja otvorim oci, pogledam je, a ona kao da spava i sanja, smesi se. Uputim joj misao: "B... ti je rekao da mu je zao." A on ce na to: "Nisam mislio tako, nego da joj stvarno kazes." To je bilo pre dva - tri meseca, nisam joj rekla do danas, ne znam kako bi prihvatila, a svrbi me, cesto mislim o tome.

Ta izmestanja tokom masaza su nesto kao upad u meditativno stanje, i uvek su pracena slicnim stanjem kod osobe sa kojom radim, potrebno je da se "sastavimo", to jest da dodje do obostranog prepustanja. Nije voljno, ponekad se jednostavno desi. Redja su kod shiatsua, iako su to zapravo sustinski energetske masaze (u stvari, a koja nije? ), funkcionisu drugacije, nekako "automehanicarski", kako volim da kazem, cesce mi se desava na stolu, kod dubljih relaksacionih masaza.

Inace, nema bas veze sa ovom temom, ali kad smo vec kod tih dozivljaja sa masaza, imam drugara koji kad stavim ruke na njega, "vidi". I onda to izgleda tako sto ja osecam, a on vidi, i tako se vodimo kroz masazu

[Rampaol]

Desava mi se tokom masaze da se "izmestim". Jedno od iskustava, o kome bas nesto mislim ovih dana, jer ga nisam prenela osobi sa kojom sam radila: Unela se bas, sa njom uvek nekako uspostavim dublju vezu tokom rada, i odjednom "nisam tu", vidim u glavi njenog pokojnog oca (koga inace pamtim uvek namrstenog, strogog) - nasmejanog, onako blazenog... Kaze on meni: "A dobra je N...." Ja mu u mislima odgovorim: "Pa jeste, dobra je." "Kazi joj molim te da mi je zao." Ja otvorim oci, pogledam je, a ona kao da spava i sanja, smesi se. Uputim joj misao: "B... ti je rekao da mu je zao." A on ce na to: "Nisam mislio tako, nego da joj stvarno kazes." To je bilo pre dva - tri meseca, nisam joj rekla do danas, ne znam kako bi prihvatila, a svrbi me, cesto mislim o tome.

Ta izmestanja tokom masaza su nesto kao upad u meditativno stanje, i uvek su pracena slicnim stanjem kod osobe sa kojom radim, potrebno je da se "sastavimo", to jest da dodje do obostranog prepustanja. Nije voljno, ponekad se jednostavno desi. Redja su kod shiatsua, iako su to zapravo sustinski energetske masaze (u stvari, a koja nije? ), funkcionisu drugacije, nekako "automehanicarski", kako volim da kazem, cesce mi se desava na stolu, kod dubljih relaksacionih masaza.

Inace, nema bas veze sa ovom temom, ali kad smo vec kod tih dozivljaja sa masaza, imam drugara koji kad stavim ruke na njega, "vidi". I onda to izgleda tako sto ja osecam, a on vidi, i tako se vodimo kroz masazu

Zašto misliš da nema veze sa ovom temom , ja lično mislim da ima . I lepo bi bilo da drugarici (klijentkinji) kažeš za oca

[bokica]

A sto se tice izmestenih stanja pod uticajem stimulansa, tu sam imala tokom jednog perioda dobra iskustva, trava je u pitanju. Zapravo, jedan moj veoma drag prijatelj je u pitanju, i od svih "duvki" u zivotu (a nije ih bilo mnogo), 90% je bilo sa njim, jer smo se prepoznali duhovno, i zapravo mi je u tim stanjima pokazao mnogo toga. Tako da duvanje nije bilo radi duvanja, nego je bilo duvanje SA NJIM. Mislim, otvorilo mi je percepciju, a onda sam u jednom trenutku shvatila da mi nikakav stimulans nije potreban za to, jer je u meni probudjeno to sto je trebalo da bude probudjeno, i vise nisam imala problem da se i bez trave ubacim u ta stanja. Trava je bila samo putokaz, jednom kad se svest prosirila, vise mi nije bila potrebna.

[bokica]

Aca je pomenuo oci, vec sam o tome pisala, evo citiram se:

"Ne vidim isto boje na jedno i na drugo oko, sto me je od detinjstva navelo da se zapitam sta je stvarnost. Ne postoji nacin da proverimo "tvoju" zelenu i "moju" zelenu... A na to desno oko, koje moj mozak ne uzima u obzir, za koje se oftamolozi cude kako vec na njega nisam oslepela, gledam "drugu stvarnost"..."

Dakle, svesnost o individualnosti percepcije i pitanje sta je stvarnost je nesto sto me je obuzimalo od detinjstva.

Ima jos jedan momenat, koji je istovetan sa iskustvom mog prethodno pomenutog "travnatog" prijatelja: Nosim naocare od 3. godine (i on je naocarac). I veoma cesto, zavisno od ugla pod kojim svetlost pada, ja u odrazu stakla od naocara vidim svoje oko. I ono me gleda. I to pokrece jedan filozofski, spoznajni dozivljaj. Cinjenica da "ne verujem svojim ocima" me je oslobodila da se oslanjam na siri vid, i dozvolim otvorenost za druge stvarnosti.

[Rampaol]

Re: Bokica
To je ono što uvek govorim ljudima!
Stmulans koristiš dok ne zapamtiš stanje, a onda vi stvarno više nije potrebno.
Dočim, vi Žene, ste zaista u prednosti u odnosu na nas, naročito kad krenete na stazu
Viđao sam to kod žena koje su bile samnom na raznoraznim kursevima, brzo se otvaraju, brzo vide...
Što reče jedna moja prijateljica: "Vama muškarcima treba malj u glavu da se otvorite", i stvarno je tako u većini slučajeva

Stvarno se nadam da će još neko poželeti da podeli svoje "POMERENO" stanje

[Red John]

Re: Bokica
To je ono što uvek govorim ljudima!
Stmulans koristiš dok ne zapamtiš stanje, a onda vi stvarno više nije potrebno.
Dočim, vi Žene, ste zaista u prednosti u odnosu na nas, naročito kad krenete na stazu
Viđao sam to kod žena koje su bile samnom na raznoraznim kursevima, brzo se otvaraju, brzo vide...
Što reče jedna moja prijateljica: "Vama muškarcima treba malj u glavu da se otvorite", i stvarno je tako u većini slučajeva

Stvarno se nadam da će još neko poželeti da podeli svoje "POMERENO" stanje

Je l možeš da navedeš na kojim si kursvima bio? Ako nećeš javno može i na pp. I mene zanima to iskustvo izmeštenog stanja.

[bokica]

rekla sam drugarici za oca. rekla je da zna na sta se odnosi...