Proces prisutnosti - Michael Brown

[Avram]

Virus tajanstvenosti ... hmmm... možda soda bikarbona ....verovatno je i lek za rak tako nešto bezveze...

Stalkere, kako to da se nedovoljno učenje trasformisalo bez rasprave u zbiljski odlično

[Avram]

Posljedice

Gdje je vrtlar, ondje je i vrt!

Život vrtlara zacijelo je najprikladnija metafora kojom možemo objasniti
prirodu Prisutnosti koju smo imenovali Bogom. Kad zavrnemo rukave i
gurnemo ruke u zemlju s jasnom namjerom potpunog sudjelovanja u
sveukupnosti života, svjesnost sadašnjeg trenutka automatski unosimo u
kvalitetu svih naših iskustava na ovom planetu. Automatski postajemo
uzročnici, a to znači nalik Bogu. Tada smo svjesni vrtlari života. Time se
uzdižemo na razinu služenja koja nam daje moć da, potaknuti vlastitim
primjerom, raskrilimo dveri kroz koje prolazimo u ugodno svježu sjenku
svjesnosti sadašnjeg trenutka za svakoga koga susretnemo.
»Prepoznat ćete ih po njihovim rodovima.«
(Evanđelje po Mateju 7:16)
Ovaj dio knjige iznosi na površinu prekrasne posljedice koje slijede kad
odlučimo preuzeti odgovornost prema vrtu svog života. Otkriva nam
plodove i cvjetove naše namjere da zračenje Prisutnosti unesemo u sva svoja
iskustva. Ti plodovi i cvjetovi blagoslovi su koji su izrasli kad smo svjesno
odlučili postati prisutni ovdje i sada.
Svemir je prepun zanimljivih mjesta i iskustava. No, mi smo ovog
trenutka ovdje, jer upravo ovdje i trebamo biti. Samo ako smo istinski ovdje i
sada, možemo steći mudrost i snagu potrebnu da svoj duh svjesno povedemo s
onu stranu ograničenja naših trenutačnih ljudskih uvjeta. Ne možemo se
razvijati kroz poricanje i uznemirenost. Ne možemo se razvijati želeći da smo
negdje drugdje. Razvijati se možemo samo ako se ovdje i sada odgovorno
suočimo s okolnostima i prilikama koje se nalaze pred nama i ako ih
prihvatimo.
Proces prisutnosti u početku nas je pozivao da počnemo svjesno
povezivati disanje i da tako nastavimo sve dok se uistinu ne otisnemo na
putovanje koje će nas odvesti do buđenja u svjesnosti sadašnjeg trenutka.
Taj nam je jednostavan poziv upućen zato što put naprijed
možemo pronaći samo ako smo prisutni u životu koji proživljavamo ovdje
i sada. Bez obzira na to jesmo li kroz Proces prošli uistinu iskustveno
ili smo samo pročitali knjigu, pokrenuli smo energetsku namjeru koja
će zauvijek promijeniti tijek našeg života. Svaki dio Procesa prisutnosti
je uzročan i zato su posljedice već na putu ostvarenja.
Sada ćemo dodatno osvijestiti neke od posljedica svjesnog upuštanja
u buđenje svjesnosti sadašnjeg trenutka.

[Avram]

JA JESAM ovdje i sada, budan i živ.

JA JESAM ljudsko biće, ali i mnogo više od toga.

JA JESAM posve prisutan i svjestan duh u tvari.


Kroz moju Prisutnost, Bog te promatra s ljubavlju.

[Avram]

DA LI SMO SPREMNI ZA PRAVU TAJNU

PRAVA TAJNA JE OVO: " TEŽITE SAMO ONOME ŠTO ZAISTA MOŽETE IMATI"

Ovo je bez novčanih predigri, New Age aranžiranja izloga i visokobudžetnih prezentacija, proizvod izleta u metafizičke dimenzije bića .

Otkrivanje VELIKE TAJNE - " Da možemo težiti samo onome što zaista možemo imati " trenutno nameće pitanje :

" Šta je to što jedino možemo imati ? "

Sada, budite spremni da počešete svoju radoznalost.

Odgovor na ovo pitanje nije nešto do čega možemo doći razmišljanjem, pozitivnim afirmacijama, ili aktiviranjem zakona atrakcije našim željama.

Prava tajna tiče se PRIMANJA , a ne UZIMANJA.

Takođe se ne tiče potrošnje i upotrebe bilo koje vrste, pa zato nije privlačna kao sastojak za reklame koje hrane "potrošačku duhovnost". PRAVA TAJNA ni na koji način nije komercijalno privlačna, a ni upotrebljiva za medije i bombastične slogane koje recituju moćni harizmatični gurui "Zakona atrakcije" da bi na svoje bankovne račune privukli što više našeg novca.

Da bi otkrili pitanje pokrenuto PRAVOM TAJNOM, od nas se zahteva početno percepcijsko prilagođavanje jer postavljanjem naizgled veoma jednostavnih pitanja bez aktivnog učešća u procesu odgovaranja, prepuštamo našoj unutrašnjoj prisutnosti da nam da nepogrešive odgovore kroz svoje medije , ako smo prijemčivi za njih.

Potpuno otkrivanje PRAVE TAJNE izraženo rečima glasi: "TRAŽI I DAĆE TI SE" ,
a nikako ne znači: " Traži, a onda idi da uzmeš"

Jedna od najvećih zamki čovečanstva je opsesija odgovorima .

Odgovore tražimo jedino kao mentalne koncepte, a ne kao integrisana fizička, mentalna i emocionalna iskustva. Mi ne shvatamo, jer naše mentalno telo ne može da shvati da MI MOŽEMO DOBITI ODGOVOR NA SVAKO PITANJE KOJE POSTAVIMO, JEDINO AKO SE NE MEŠAMO U PROCES ODGOVARANJA. Ovu spoznaju možemo prihvatiti jedino ako pitanje posmatramo kao uzrok, a odgovor kao posledicu.
Kada ostanemo na uzročnom mestu, odakle smo postavili pitanje, i sklonimo se sami sebi s puta, posledica neminovno sledi, i odgovor ćemo izvesno dobiti. Ovo je emocionalno zreli pristup, pravilna primena Zakona Atrakcije.

Ako PRAVA TAJNA glasi: " Tražite samo ono što zaista možete imati" onda je prvi korak u njenoj realizaciji, naše nastojanje da postavimo odgovarajuća pitanja i ne dozvolimo mentalnom telu da nam ometa proces odgovaranja. Odgovori će se onda pojavljivati kao integrisana fizička, mentalnai emocionalna iskustva. Na ovaj način odgovori se manifestuju kao "nešto što iskustveno znamo" nasuprot propagiranom komadu s... metafizičke informacije koju ćemo dobiti od nekog drugog.

Ako je tajna u tome da - "tražimo jedino ono što stvarno možemo imati" prvi korak je da postavimo očigledno pitanje :
"Šta je to što jedino mogu imati ?"

Sada možemo zastati ovde, jer ako to uradimo, odgovor će se sigurno pojaviti. Ili, možemo pomoći sebi tako što se upustimo dublje. Možemo otpočeti privremenu, jednostavnu ali izuzetno snažnu vežbu koja nam bez napora, efektivno i brzo daje odgovore na ovo pitanje kao integrisana fizičko, mentalno i emotivno iskustvo.

Ovu vežbu je preporučljivo raditi 21 dan, po jednom ujutru i jednom uveče.
Sedite udobno u položaj koji možete izdržati 15 minuta bez napora .
Zatim postavite sebi seriju sledećih pitanja:

KO SAM JA?
ŠTA SAM JA?
GDE SAM JA?
KAKO SAM JA?
KADA SAM JA?
ZAŠTO SAM JA?

Između svakog pitanja napravite pauzu od nekoliko sekundi kao da biste nešto čuli.

Obratite pažnju: Mentalno telo će trenutno pokušati da Vam da odgovore na ova pitanja.
Samo posmatrajte ove odgovore, ali ih ne prihvatajte kao prave. Ponovnim postavljanjem ovih pitanja dva puta dnevno, mentalno telo će se umoriti, frustrirati i sigurno iznaći načine da Vas odvrati od daljeg upornog postavljanja ovih pitanja, zbog svoje nemoći da da ispravne odgovore. To se dešava zato što iskustveni odgovori koje može da da mentalno telo, ne mogu da budu pravi odgovori na ova pitanja i upravo je ova praksa od 21 dana usmerena na razbijanje iluzije mentalnog tela da je ono jedini izvor svih odgovora koje mi možemo dobiti.

Posle postavljanja ovih pitanja , preusmerite svoju pažnju sa njih potpuno, i sedite mirno 10 do 15 minuta.
Za vreme ovog perioda mirovanja nemojte nameravati da uradite bilo šta. Posmatrajte sebe kako pokušavate da "uradite nešto" Šta god da se desi, - dozvolite i da se odvija. Budite prijemčivi za zvuke oko sebe i obratite pažnju na osećaje u svom telu. Posmatrajte svoje misli kao "POSMATRAČ" ali nemojte otići za njima, kao i uvek , i nemojte se truditi da ih kontrolišete na bilo koji način.

Posle 15 minuta nastavite sa svojim svakodnevnim aktivnostima. Možete nastaviti sa meditacijom, ako je ona deo Vaše svakodnevne prakse, ili bilo čime drugim .

Posle isteka 21 dana ove prakse, NEMOJTE VIŠE POSTAVLJATI OVA PITANJA.
Ovo "napuštanje procesa ispitivanja" je OSNOVA koja otvara prostor odgovorima da se manifestuju iskustveno.

Da bi dobili odgovor na pitanje "Šta je to što jedino mogu da imam" NEMOJTE GA OČEKIVATI !
Odgovor će se pojaviti jedino ako ga ne očekujete ili kada ga najmanje očekujete.
Sva očekivanja su samo fantazije mentalnog tela.

Odgovori na ovih šest pitanja će se pojaviti u vidu integrisanog, jedinstvenog iskustva mentalnog, fizičkog i emocionalnog tela.

Nemam razloga da bilo šta ostavim tajnim i misteriozno krijem od Vas , da bi vam to kasnije naplatio prodajom dodatnih ključeva za funkcionisanje , dozvolite mi da vam otkrijem i kako da prepoznate duboku, temeljnu Svesnost ove prakse ispitivanja.

Jednog dana otkrićete da ste ušli u neko neobično iskustvo. To iskustvo će Vas iznenaditi, i zato ga ne očekujte. Imaćete osećaj da se ništa ne dešava ili da nema veze sa postavljenim pitanjima. Tako i treba da bude. Samo je razlika u tome što se "ipak dešava" i Vi ćete biti ćete biti aktivno umešani u razne spoljne aktivnosti koje nećete prepoznati kao važne ili povezane sa pitanjima. Moći ćete i da verbalizujete - "da se ništa ne dešava" ako se povezujete mentalno sa pitanjima koje ste postavljali .

U početku će sigurno delovati čudno, zaustavljeno ili mrtvo, čak. Uhvatićete sebe kako čekate da se potraga završi, očekujući da se vratite na poznati teren dešavanja i drame emocionalnih oscilacija na koje ste navikli u svom životu. Možda Vam se povremeno i desi da Vas nešto takvo okrzne ili povuče, ali neće imati magnetsku privlačnu snagu veću od one koja Vas sada drži u uverenju "da se ništa ne dešava".

TAJ OSEĆAJ DA SE NIŠTA NE DEŠAVA, uprkos očiglednoj spoljnoj aktivnosti, je jedinstveni i integrisani odgovor na pitanja koja ste postavljali za vreme prakse od 21 dana.

TAJ OSEĆAJ JE PORTAL KROZ KOJI MOŽETE PROĆI DO OTKRIVANJA PRAVE TAJNE .

Ipak, to je mnogo, mnogo više nego što mentalno telo može prihvatiti kroz moja pisana objašnjenja ovde.
Zato je i preporučeno da VI SAMI UĐETE U ISKUSTVO inicirajući praksu postavljanja pitanja , a zatim je otpustite.

Aktiviranjem ovog osećaja "NIČEGA" iskustveno za sebe, probudićete moćnu spoznaju da:

ŠTA GOD DA SE DESI OKO VAS, POSTOJI NEŠTO ŠTO UVEK OSTAJE NEPROMENJENO.
A TO JE PRAVI OSEĆAJ ONOGA ŠTO VI ZAISTA JESTE.

Osećaj da se "zaista ništa ne dešava" je iskustveni doživljaj da je deo vas NIŠTA . (NO THING )
U suštini, kroz ovu jednostavnu praksu postavljanja serije oslobađajućih pitanja, bez sabotiranja procesa odgovaranja na njih uplitanjem Vašeg mentalnog tela u taj proces, postavljate se u položaj za ponovno otkrivanje VAŠEG AUTENTIČNOG BIĆA. Naravno, ovo iskustvo biće najverovatnije sastavljeno iz naizgled nepovezanih delova u početku, ili će se Vama tako činiti jer ne odgovara prepotstavkama Vašeg mentalnog tala o validnim i očekivanim odgovorima.
Najverovatnije ste očekivali spektakularne i spiritualnije odgovore . Ili bar uzbudljivije ? Možda ste očekivali da čujete zvona ili vidite vatromet spoznaje? Na početku , ovo otkriće definitivno neće biti ono što ste očekivali da bude ili želeli ili tražili !

Sigurno niste očekivali da VAŠE AUTENTIČNO BIĆE BUDE NIŠTA , A ZATIM I NIKO !

( No thing, and No body )

Ovakvo otkriće je sigurno uvredljivo i neprihvatljivo za Vaš brižljivo odnegovani Ego.

Ipak, kada svoju pažnju usmerite na ovo područje "NIČEGA" i kad se smestite u ovo "NIKO"
beztelesnost, otkrićete besprekornu tišinu, mirnoću i autentični mir - tako opipljiv a nedodirljiv za spoljne uticaje, šta god da se napolju dešava.

Takođe ćete imati osećaj da taj osećaj mira, gasi žeđ koje niste ni bili svesi.

Ako preko dana posvetite neki deo svog vremena održavanju ovog stanja iskustvu "NIČEGA" i beztelesnosti, spoznaćete da se osećate obnovljeno, osveženo i revitalizovano - kao da ste se hranili super kaloričnom hranom.
Kada bolje i kompletnije uronite u rezonancu sa svojim autentičnim bićem ,
otkriće vam se :

DA JE TO JEDINI DEO ŽIVOTNOG ISKUSTVA KOJE "NOSITE" SA SOBOM KADA POĐETE ODAVDE,
sve drugo morate predati na vratima fizičke smrti.

Molim Vas - dozvolite da zajedno otkrijemo i ispitamo PRAVU TAJNU.
Počeli smo sa konstatacijom da je PRAVA TAJNA " Tražiti samo ono što zaista možemo imati" .
Dakle, šta je to što jedino možemo imati ?
Kako smo postali jače povezani sa prisustvom našeg autentičnog bića, i kako smo zaronili unutar sebe i naš večni i veličanstveni mir - pojavljuje se i odgovor.

" Ono što jedino želimo je da imamo sve više i više ovog " NIČEG" ( NO- THING - NESS) i da postanemo što prisniji sa našim autentičnim bićem koje se manifestuje kao bestelesno - NO BODY !"

Veliki problem je u tome što se ne može napraviti glamurozni film o "NIČEMU I NIKOME".

Naravno da ne možemo praviti svetske turneje, seminare, konferencije i držati koučinge o
"NIČEMU I NIKOME"
Jedino što možemo je da znamo ovu tajnu za sebe kao naše unutrašnje iskustvo i da je delimo svakim danom sa drugima kroz naš "zračeći" primer svesnosti o tome.
Kada smo došli do ove tačke, postavlja se još jedno pitanje.

" DA LI SMO SPREMNI ZA BUĐENJE OVOG TELA NAŠEG BIĆA KOJE JE NIŠTA ( no thing) ,
KAKO BISMO USPOSTAVILI PRISAN ODNOS SA NAŠIM VEČNIM AUTENTIČNIM DELOM KOJI JE NIKO?". ( no body)

" Da li smo spremni za autentični unutrašnji mir koji nas uvodi u PRAVU TAJNU? "

Ili ćemo se i dalje zadovoljavati NJIHOVOM TAJNOM koja nas hipnotiše uveravanjem da treba da privučemo još i još i još više stvari ( more tings ) u svoj život i postanemo neko važno telo ( body ) koje će manifestovati dovoljno hrane za ovu veštački proizvedenu i neutaživu glad za stvarima iz spoljnog sveta ?


TO JE PRAVA TAJNA

Michael Brown The presence portal - Are we ready for the REAL SECRET ?

[Avram]

Naše oči su takođe portal , ili ključaonica , kroz koji nas posmatra Bog.

Zašto je tako neprijanto pogledati nekog u oči ili se smatra nepristojnim kad buljiš u nekog, pogotovo ako nekog nepoznatog gledaš pravo u oči ? Nije li to svedočanstvo o odvojenosti, o razmerama otuđenosti među ljudima?

Zašto se osuđenicima na smrt vezuju oči ? Je li to čin milosrđa ili olakšanje dželatu ?
Jedino čovek zaslepljen mržnom može da ubije, ili ako na drugi način obnevidi, zaštiti se od pogleda žrtve.

I zašto tako prija pogled oči u oči sa bliskim osobama ? Dečiji pogled trenutno ozari vaše lice osmehom. I zato se krišom nasmešite nepoznatoj deci ako se vaši pogledi susretnu.

Pogled ljubavnika ima magnetsku privlačnu snagu i mogu da se sa neskrivenim uživanjem utapaju u međusobnim pogledima.

[Sara]

Hvala Jivane ,hvala Stalker !
Baš ste se potrudili .

Ja se šalio. Knjiga je zbiljski odlična. Kako ti stojiš sa znanjem? Priča se po forumu da Sara sve zna samo se pravi kao nezna ona ništa.

Za sada znam šta bi ,otprilike ,trebalo da znam .
Malo li je ?

Trebala bi izneti to koliko znaš što češće, da se forum ne razboli Znaš kako je bilo u školi...učiš pa polažež, ako samo učiš a nema ko da te prepita onda stvaraš tajanstvenost od sebe.

Istinita pričica

Čas Latinskog jezika ...
Ulazi profesor u učionicu ,deli sveske za pismene radove ,svakom učeniku ponaosob ,i kaže :
Deco ,koga budem prozvao neka ustane i kaže koju je ocenu dobio na pismenom radu.
Tako ću ubrzati upisivanje ocena u dnevnik .
Učenici su pogledali svoje sveske ,skoro svi su bili ocenjenim ocenom ~odličan (5)

I počela je prozivka ,..
U učionici je bila tišina ,samo se čulo nečije ime i prezime ,a onda odgovor prozvanog ,glasno izgovorena ocena ,i dobro ,sedi .
Ređala se imena ,po azbučnom redu ,jedno za drugim,a učionicom je odjekivalo :4,3,3,2,5,3*,...5,..2,.....
Upisao je profesor sve ocene ,zatvorio je dnevnik ,preleteo je pogledom po razredu i malo setno je rekao :
A zašto se meni učinilo da je bilo više ,mnogo više odličnih ocena ?
...
Kao što obično biva,Latinski jezik je, u jednom odeljenju ,znalo ODLIČNO najviše troje ili četvoro od 30 učenika.
Ostali učenici su "tavrljali "sa znanjem,.U ovom slučaju ,svi su prepisali od onih koji su znali i dobili odlične ocene .
Svesni svog znanja učenici su sami sebe ocenili prilično REALNO ,pa su takve ocene i prijavili .

[Stalker]

Virus tajanstvenosti ... hmmm... možda soda bikarbona ....verovatno je i lek za rak tako nešto bezveze...

Stalkere, kako to da se nedovoljno učenje trasformisalo bez rasprave u zbiljski odlično

Nemože se znati u sebi da je nešto dovoljno zato što je ispunjenost samo trenutno stanje. Čim prođe malo vremena sve se zaboravi jer to što je upamćeno ako nije važno podložno je zaboravu. Da bi nešto važno upamtio mora da ti je nužno potrebno. Ovo je samo lektira za duhovni forum, na pijaci ti to nije potrebno.

A treba raspravljati o svim temama jer pamćenje je duboko kada se ljudi upletu oko nečega što odmah stvara katapult za veću važnost.

[Avram]

Stalkere , kućo stara,

kako to misliš da mi to ne treba na pijaci ?
Misliš da mi "to" treba samo za ovde ?
Jer?

Jer je ovde atmosfera sterilna , za izvođenje eksperimenata na temu duhovnosti, a tamo nije ?
I da je istina jedino dostupna rastvorena u tečnosti isceđenoj iz kaktusa?

Ono... možda i jeste .. jer je i ovaj Majkl Braun to probao, pojeo peyote i odatle krenuo, ali je otišo drugim putem, koji se razlikuje od tvog.
Razlikuje se u tome što je on došo do nekih informacija i podelio ih sa svetom, a onda nastavio sa svojim , vrativši se sa ivice ambisa, i ostavio druge ljude da na miru pronađu svoje puteve. Ne razuverava ih da su im putevi pogrešni .

Svako ima svoj zid u koji mora da tresne glavom.

Pijaca je grotlo u kome ključa energija Muladhare. Tamo ti ne treba diploma. A iznenadio bi se kad bi znao koliko ljudi sa diplomom prodaje tamo hranu i drangulije. Čovek koji prodaje krompir bio je inženjer mašinstva. Drugi do njega je isto inženjer i prodaje banane i bukovače. Tamo su se slili ljudi koji imaju odličan rad korenske čakre, ali su im gornje zakržljale u različitim stadijumima. Imaš čistokrvne leskovačke seljanke koje prodaju papriku i šljive. Ljude tamo istrajno stoje od rane zore do kasnog popodneva po vrućini i po zimi. Kao da im je pregorela jedna žičica za napajanje. Vuku robu i čekaju kupce koji nemaju para. Svađaju se međusobno oko razmene energija za preživljavanje. Potpuno nesvesni . Sve to odvija se pod limenim nadstrešnicama na otvorenom prostoru koji je u vlasništvu entiteta koji se zove Javno komunalno preduzeće. Ako se samo malo zapričaš sa nekim od pijačnih prodavaca i poneo si olovku, na brzinu možeš da izračunaš da je njihov godišnji prihod od zakupa tezgi, koji naplaćuju kao redovni mesečni zakup i dnevni podzakup, i od lokala koji okružuju pijacu veći od dva miliona evra. I na pamet im ne pada da stave krov i poboljšaju temperaturne uslove ljudima kojima piju krv i koji tamo ostavljaju svoje koske da bi preživeli. Kupci su 90% babe i dede koji vuku cegere i ručna kolica. Mladi se hrane na kioscima brze hrane i ne znaju gde je pijaca. Na žalost ovde nemamo Džejmi Olivera koji bi im pokazao da se kečap pravi od paradaiza a ne raste u plastičnoj flaši. U školi se o ishrani ne uči ništa. Hranimo se kao da točimo gorivo na pumpi... samo što kad auto rikne možeš da kupiš drugi... Nakupci lažu da breskve nisu iz hladnjače i da blitva nije prskana. Iako je internet preplavljen napisima o GMO hrani, prosečan babaideda koji je glavni porodični provajder za zimnicu, frižider i zamrzivač, blage veze nema ni šta je GMO ni kako bi ga prepoznao na pijaci. Oko mesara bazdi na krv i "suvomesnate" imitacije proizvoda a i dalje se računa da si siromašan ako nemaš pare da jedeš meso, pa se o tome ćuti i krije se, do slave .. naravno ...kad ne žališ para samo da se pokažeš kako ti dobro ide.... I nikome ne pada na pamet da se pita - može li drugačije ?

Ali zato je crkva otvorila luksuznu prodavnicu crkvenih stvari za duhovne potrebe naroda na Terazijama.
I glavna tema ovih dana su bila prava pedera na ponos. Priča nije dobila rasplet i nikad neće, a ljudi su se siti napljuvali nepoznatih , preko socijalnih mreža braneći homoseksualce i pravo na seksualnu orijentaciju koja nije ugrožena od onih koji bi pedere u blendere...

U pravu si da mi ne treba za pijacu ... najbolje je da se zavučeš u svoju sobu i ne izlaziš napolje ... zajebano je ovih dana....

[Rampaol]

Nema pogrešnog puta dok se god držiš duhovnog aksioma: NE ČINI DRUGOM NIŠTA ŠTO JE PROTIV NJEGOVE VOLJE.
Sa pojedinim piscima se slažem više, sa nekima manje, nisakim 100% ili 0%.
Težim da pronađem svoj putić
Od svakog se ponešto može naučiti...

[Avram]

azašto nemožeš dobiti nešto nizašta? to ti je zato što se nisakim neslažeš stoposto ... ili nefermaš nulaposto ...

nezameri .... ipak nije forma važnija od suštine
profesionalnadeformacja + sinhroniciteti proganjaju me opasno ovih dana

jer si autentičan ... potvrdu prestaneš da tražiš u spoljnom svetu kad daš prilike samom sebi da daješ odgovore
i prestaneš da sumnjaš da ništaneznaš ...

pozzz

dobre su ti pesmice, ja gledo, onomad ...

[Rampaol]

Bolje je biti najgori original nego najbolji falsifikat
Veliki Pozdrav

[Stalker]

Pogledajte sad ovako ali bez predrasuda:
...bilo koji pisac objavljuje nešto zbog nekog i to pozitivno kategoriše u sebi. Nikada neće negativno da kategoriše, jer bi ono što bi pisao trebao da pocepa da bi došao do kvalitetnog uvida u ono što drži da je znanje.
Pa zar svako nemože biti pisac znanja ako je znanje univerzalna stvar.
Jedino sam kod Kastanede primetio da čarobnjaci odbacuju svoje znanje da bi njihovo znanje leglo.
I upravu su. Probao i štima. Pisanje treba da je vežba, a ako je vežba čemu hvalospevi za pisca. Da, zašto hvaliti i nuditi nešto kada nemaš interesa...zašto okupljati ljude i voditi ih kad put sam moraš da biraš. Mi ljudi smo čudne zverke. Mi pozajmljujemo a tumačimo kao naše (znanje, energiju...). Šta mi znamo ako su nam drugi rekli kako da znamo. Dal smo mi glupi?

[Rampaol]

Pre 30 godina sam ubeđivao svoju okolinu da Bog nije ono što propoveda crkva, da ateisti nisu u pravu kad kažu da se ništa ne dešava sa nama nakon smrti osim mraka (i mrak je nešto), da je nemoguće da smo jedina civilizacija u kosmosu, i bla, bla...
Kako su godine prolazile često sam se pitao, dal sam ubeđivao druge ili samo sokolio sam sebe da istrajem u onom što oseća moje biće. Shvatio sam da je sve u funkciji mog JA. Priznajem, godi mi kad me neko pohvali, to nisam prevazišao, ali radim, vredno (ponekad se i ulenjim )
Možda najviše volim Kastanedu, ali mi ništa nije strano.
Teško je odbaciti svoj um, pa se onda vraćati njemu, jer bez njega očigledno ne možemo egzistirati u ovoj realnosti.
No, ovde se ne piše o kKasanedi već o Michael-u Brown-u.
Avrame samo ti piši, pa ko hoće neka čita
neko će da odobrava
neko da kudi
ipak smo mi samo ljudi

[Stalker]

A Brown kako precizira um?
Kod kastanede je najoštrije viđenje uma ...centriranje skupne tačke na poziciji koju smo svesni kao razumni ljudi. To mi se sviđa što je tako jer nemože drugačije razum sam po sebi da razume šta je osim ovoga. I ovo štima. Ali postoje dalje komplikacije, jer razum hoće sve da razume da bi delovao.

Povežimo malo učenja

[Avram]

1. U situacijama u kojima smo nekoć reagirali, sada djelujemo svjesno.

To je posljedica smjernijeg djelovanja. Kad istinski shvatimo da smo
sami odgovorni za kvalitetu svih svojih iskustava, tada se javlja manja
vjerojatnost da ćemo samo reagirati na svoje životne okolnosti, kako
god se one odvijale. Na nekoj jako dubokoj razini svjesni smo da je naš
život uvijek zbir naših prošlih misli, riječi i djela te da je okrivljavanje
drugih zbog onoga što se događa očigledno poricanje te istine. Također
ćemo otkriti da nam se emocionalni naboj smanjio, jer smo neutralizirali
barem dio tog naboja u emocionalnom tijelu. Stoga postoji manja
vjerojatnost da se »raspametimo« ili prasnerno zbog sitnica. Manja
je vjerojatnost da ćemo izazivati iskustva prožeta strahom, bijesom i
tugom. Reaktivno ponašanje je nesvjesno. Što svjesniji postajemo, to
je manja vjerojatnost da ćemo pribjegavati poricanju.


2. Imamo više energije.

Prije nego što smo dobili priliku za
smanjivanje negativnog emocionalnog naboja, jako smo puno
energije ulagali u smirivanje i ovladavanje nelagodom koja je izvirala
iz emocionalnog tijela. Prije nego što smo shvatili da svijet
funkcionira kao zrcalo koje nam odražava ono što ne možemo
vidjeti u vlastitoj nutrini bili smo skloni trošiti jako puno energije
suprotstavljajući se vlastitim odrazima. Osim toga, ulaganje energije
u strah, bijes i tugu iscrpljuje na svim razinama. Zamjeranje i
nesvjesno planiranje osvete zbog onoga što nam se dogodilo u
prošlosti, crpi nam energiju. Jako nas zamara pokušaj
ovladavanja budućnošću da se ne bi ponovila
prošlost. Onoga trenutka kad prestanemo trošiti energiju na takve vrste
reaktivnih postupaka, odmah imamo više energije i snage.

3. Uspijevamo obaviti poslove na koje se pripremamo već godinama.

To se ne događa samo zato što imamo više energije, nego i zato što
sve ono što je vrijedno truda možemo obaviti jedino sada. U para
digmi utemeljenoj na vremenu uvijek imamo mnoštvo planova
koje namjeravamo ostvariti u pravom trenutku. Međutim, pravi
trenutak nikada ne dolazi ako ga tratimo na razmišljanje o prošlosti
i na čežnju za budućnošću. Dok postajemo sve svjesniji sadašnjeg
trenutka, otkrivamo da je pravi trenutak upravo ovaj sadašnji. Bez
mnogo razmišljanja prepuštamo se aktivnosti sadašnjeg trenutka,
više se ne prisjećamo prošlosti niti sanjarimo o budućnosti. Shodno
tome, obavljamo poslove koje planiramo obaviti već godinama, ali
nikada nismo ni započeli.

4. Poslove obavljamo brzo i bez ikakva napora, s osjećajem da imamo i previše vremena.

Prije nego što smo naučili integrirati svoju nega tivnu
nesvjesnu aktivnost, ona se u našem životu odvijala tijekom svih 24 sata
dnevno. Pod takvim okolnostima možemo misliti da smo pažnju
potpuno usmjerili na posao kojim se bavimo, ali to se rijetko kad događa.
Pažnja nam je uglavnom usmjerena na nesvjesne sukobe u vlastitoj
nutrini. Kad počnemo integrirati tu nekorisnu, nesvjesnu aktivnost,
dramatično se povećava naša usredotočenost na poslove koje obavljamo
ovoga trenutka. Zbog toga nam poslovi koje smo prije smatrali napornima
i iscrpljujućima postaju jednostavni i obavljamo ih u mnogo kraćem
vremenu. Zato imamo osjećaj da imamo više vremena i da sve što
radimo obavljamo mnogo brže. Budući da nam nesvjesna aktivnost sve
manje odvlači pažnju od poslova u sadašnjem trenutku, otkrivamo da
nas zadaci koji su nas prije iscrpljivali sada ispunjavaju užitkom i
energijom. Povećana svjesnost sadašnjeg trenutka svakodnevne obaveze
koje smo prije
izbjegavali preobražava u smislene i radosne aktivnosti.

5. Više nam dan, kao ni obaveze, nisu ispunjeni žurbom.

Zbog sve veće svjesnosti sadašnjeg trenutka spoznajemo da uistinu postoji vrijeme i
mjesto za sve što se odvija u pustolovini našeg života. Shvaćamo da je
besmisleno nasilno nešto pokretati ili pokušavati zaustaviti nešto što se
već pokrenulo. Stoga u svakom trenutku činimo najbolje što možemo, ali
ako ne uspijemo nešto završiti, ne uzrujavamo se zbog toga. Dajemo sve od
sebe, ali ne jurimo kao muha bez glave. Svjesni smo da žurbom nesvjesno
stvaramo iskustva kašnjenja u svome životu. Kad počnemo nazirati
vlastitu vječnu svijest, spoznajemo
da život nikad ne završava te stoga nema smisla žuriti kako bismo nešto
dovršili. Više nismo usmjereni na odredište, nego na putovanje. Kad ne
žurimo kroz život, kvaliteta naše pažnje automatski se poboljšava, a zbog
toga neminovno obavljamo sve više poslova.