Proces prisutnosti - Michael Brown

[Avram]

[Avram]

Michael Brown talking about Meditation

isečak na temu meditacije , na engleskom bez prevoda ...

http://www.thepresenceportal.com/Explor ... n45sec.mp3

[Avram]

Radi li neko proces ???

Imam kontakte sa ljudima koji rade i iskustvo je i slično i različito ... prvo je laganica, ali kad zaista uđeš u klinč sa glasnicima i emocijama koje se uzdižu iz stoletnog mraka , onda klecaju kolena , ponestaje dah i gubi se snaga i volja da se izgura sve napolje... o tome je pisao i atuor na blogu "Naked" O prolasku kroz iskustveno istraživanje intimnosti koja se otkriva u sasvim novom, a izvornom svetlu ...

[Avram]

Blog " NAKED" "GO " (ogoljen, svučen, nag, nud .. go čovek ... )


Nedelja, Mart 8, 2009

Spremni ?
Tokom poslednjih šest meseci preispitivanja i promena koje su usledile tokom procesa, konstatnto sam sebi postavljao pitanje :
- Šta je to čime bi mogao značajno da doprinesem našem ljudskom iskustvu u ovom trenutku?
Isti odgovor se ponavljao svaki put:
- Da podelim sa vama svoje uvide i iskustva koja sam imao tokom iskustvenog istraživanja intimnosti .
Iz svog iskustva znam da je istraživanje intimnosti u najdubljem smislu, jedno od najznačajnijih spoljno/unutrašnjih putovanja koje smo mi ljudi spremni da preduzmemo.
Iskustveno istraživanje intimnosti i posledice toga su veoma široka tema za diskusiju a otkrića su duboka, oslobađajuća i menjaju paradigmu u kojoj živimo. Nameravam da putem ovog bloga podelim moja iskustva i uvide kako se budu pojavljivali na putu ponovnog ulaska u proces iskustvenog istraživanja intimnosti , kroz aspekt svesnog i podsvesnog.

[Avram]

Ponedeljak, 9.Mart, 2009
Pregled
Svesno istraživanje intimnosti postalo mi je jako važno kada sam prvi put aktivirao nameru ponovnog uspostavljanja autentične frekvencije mog bića, a kasnije i celovitosti.
Dok nisam istražio značaj autentičnosti i celovitosti u svom životnom iskustvu, kada bih čuo reč "INTIMNOST" verovao sam ( i grešio ) da se jedino radi o odnosu sa drugom osobom i o seksualnosti. Da, istraživanje intimnosti obuhvata i naša iskustva koja se tiču naše seksualnosti i naših romantičnih veza, ali ta dva aspekta su samo dva zrna peska na plaži koja bi mogla slikovito da nam bliže predstavi šta je sve obuhvata autentični doživljaj intimnosti u odnosu na prva dva pojma.
Moje istraživanje rezonance autentičnosti osnažilo me je da iskustveno otkrijem da se kvalitet i sadržaj mog iskustva stvara u meni . To me je navelo dalje da otkrijem posledice emocionalnih otisaka iz prošlosti i otkrića da je tokom prvih sedam godina mog života , moj enegetski sistem bio izložen tetoviranju nagomilanim dečijim iskustvima. Istražujući autentično otkrilo mi se da od vremena mojih dečijih iskustava, kad god svesno uzmem u obzir uticaj ovih dečijih iskustava , oseća se njihov uticaj na moje trenutno životno iskustvo kroz utisnuti energetski obrazac, drugim rečima ona su postala kauzalna tačka mog tekućeg životnog iskustva.
Shodno tome, nametnuo mi se zaključak da - Ja aktiviram rezonancu autentičnosti unutar sebe kada svesno prigrlim odgovornost i sposobnost da mogu da utičem na ove obrasce na način koji mene osnažuju da budem autor sopstvene sudbine, nasuprot dosadašnjem načinu odvijanja stvari, kada je moj život bio žrtva okolnosti i podsvesno dirigovan ovom nasleđenom energetskom , generacijskom šemom, obrascem .
Kada sam kroz ovo istraživanje ušao u rezonancu autentičnosti, shvatio sam da nije bilo nikakvog propisanog ponašanja, niti moralnih kodova koji su se morali slediti, ni predodređenog načina na koji sam morao sebe da predstavim drugima a koji bi me kvalifikovao kao AUTENTIČNU OSOBU. Autentičnost mi se sama otkrila kao posledica namere da odgovorim umesto da reagujem na svoja životna iskustva.
Svesno sagledavanje otvara i budi autentičnost.
Podsvesno reagovanje održava teskobu i zavaravanje.

Moje istraživanje rezonance autentičnosti me je uvelo direktno u istraživanje nivoa mog ličnog integriteta, celovitosti.

Kada sam započeo sa reaktivacijom autentičnosti mog životnog iskustva, pretpostavljao sam da celovitost ima veze sa usaglašavanjem mog ponašanja sa nekim društvenim kodovima po kojima se trebalo vladati. Moja namera da reaktiviram i negujem frekvenciju integriteta u sebi dovela me je do otkrića da moja sposobnost da rezoniram sa integritetom je u direktnoj vezi sa mojom sposobnošću da integrišem , a ona izranja iz moje sposobnosti da budem svestan. Moja sposobnost da radim sa energetskim matriksom koji zovem Putanja Svesnosti je u vezi sa Sedmogodišnjim ciklusom , koji su detaljno obrađeni u Procesu prisutnosti i Alhemiji srca.

Otkriće Putanje svesnosti i Sedmogodišnjeg ciklusa znači da sam ušao u svet kao dete i pristupio svom zrelom dobu , a moja svesnost se kretala samnom duž tog puta prema PREDODREĐENOJ ENERGETSKOJ PUTANJI .

Za vreme prvih sedam godina ja sam funkcionisao primarno emocionalno , kao dete. To je bilo vreme kada je moje emocionalno stanje bilo energetski obeleženo, urezanim dečijim iskustvima straha, besa i tuge na nivou osećajne percepcije . A moje emocionalno stanje je postalo precizno definisani energetski obrazac.

Za vreme sledećih sedam godina, funkcionisao sam primarno mentalno,kao dečak . To je bilo vreme kada sam krenuo u školu, učio da čitam i pišem, računam i komuniciram sa drugom decom , i čineći te stvari ja sam prevodio svoje utisnute energetske obrasce svog detinjstva u konceptualnu stvarnost koju danas mogu da nazovem
" pričanje priča "

Sledećih sedam godina , period intenzivnog telesnog razvoja , poznato kao pubertet, i moj fokus postaje intenzivno fizički predodređen. Bio sam usmeren na fizičke parametre mog učešća u svetu odraslih .

Putanja svesnosti kako sam se kretao kroz svoje životno iskustvo inicijalno se kretala kroz ove Sedmogodišnje cikluse koji su se transformisali od emocionalnog, preko mentalnog do fizičkog.

Moje istraživanje kroz buđenje integriteta nije imalo veze sa prihvatljivim socijalnim pravilima ponašanja. Umesto prema spolja , bilo je usmereno ka unutra unutar moje svesnosti i integrisanja mojih ličnih aspekata - emocionalnog, mentalnog i fizičkog. Ovi aspekti i atributi činili su strukturu i mehanizam odvijanja mog životnog iskustva. Inegritet se ticao strukture iskustva i mog odnosa prema njemu.
Ponovno buđenje integriteta ležalo je u uspostavljanju svesnog odnosa prema emocionalnim, mentalnim i fizičkim parametrima mog ljudskog iskustva na način koji je poravnao moju svesnost sa ulogom i funkcijama sva ova tri aspekta.

Sve dok sam pažnju i svesnost usmeravao samo na dva aspekta bio sam van integriteta, necelovit, neintegirsan. Dok sam uzimao u obzir samo mentalni aspekt svog životnog iskustva, ( moje misli, kocepte, priče i objašnjenja) i fizički aspekt ( moje fizičko telo i fizičke okolnosti kroz koje sam se kretao ) kao kauzalne tačke svega što se dešavalo , ostajao sam necelovit.

Tek kada sam postao svestan svojih utisnutih emocionalnih otisaka iz detinjstva i kada sam im dao relevantno mesto i shvatio njihov uticaj na moje životno iskustvo postao sam celovit - ingerisan. Tj, reaktivirao sam svoj inegritet. Posle toga , postalo mi je jasno da je moj fizički svet postao OGLEDALO, služeći mi kao božanski glasnik - pokazujući mi na bezbroj načina u spoljnom svetu ono što ja nisam još uvek imao sposobnosti da shvatim na unutrašnjem nivou ono što je bilo uslovljeno utisnutim energetskim obrascima iz mog detinjstva. Posle toga je moj mentalni svet postao konceptualni prolaz za moju svesnost preko otkrića da je spoljno fizičko-materijalno ogledalo koje pruža odraz unutrašnjeg sveta do tačke emocionalne percepcije i iskustveno mi otkriva teksturu utisnutog emocionalnog uslovljavanja i zahteva moju saosećajnu svesnost.
Još nešto vrlo važno što sam otkrio je da je emocionalni aspekt mog životnog iskustva JEDINA KAUZALNA TAČKA SVE DOKLE GOD OSTAJE UTISNUTA U PODSVEST I ODATLE STALNO IZVRĆE ZRAČENJE I SJAJ MOJE AUTENTIČNE SUŠTINE KOJU DANAS ZOVEM "VIBRACIONO BIĆE"

Drugim rečima emocionalno telo sa potisnutim otiscima je trenutna a ne stvarna kauzalna tačka mog životnog iskustva.

Stvarna kauzalna tačka je upravo vibraciono biće , a vibraciono može da se ispolji kada nema uslovljavanja vremenom i prostorom , ograničenim i prolaznim dimenzijama u kojima se manifestuju emocionalni, mentalni i fizički aspekt mog bića.
I sve dok nisam krenuo na putovanje integracije mog potisnutog emocionalnog uslovljavanja , moja autentična suština, moje vibracioni aspekt ostaje maskiran ovom tekućom energetskom distorzijom, izobličenjem . Ovo se dešava stoga što , shodno putanji svesnosti , moja svesnost o vibracionom aspektu mog bića, biće kanalisana i određena utisnutim neprilikama iz mog emocionalnog tela . Dalje sam otkrivao uticaj ovih emocionalnih izobličenja ( straha, ljutnje i tuge ) koje su imale uticaja na moju realnost i životne okolnosti - spoljnu disharmoniju i necelovitost.
Sve dokle god sam ostajao emocionalno uslovljen , programiran, Ja Sam sam ostajao skriven od sebe samog pod maskom zračenja ovog energetskog izobličenja.

Postalo mi je jasno da ako želim da shvatim i pojmim svoju autentičnu vibracionu suštinu bilo je pogrešno nositi se sa fizičkim i materijalnim životnim okolnostima i mojom mentalnom šminkom , jer su one takođe ostajale samo razigrane senke realnosti , tj odrazi i distorzije inicirane mojim dečijim uslovljavanjima. Postalo mi je jasno da jedino razumevanjem uticaja ovih utisnutih emocionalnih obrazaca na način koji bi integrisao njihov uticaj na oblikovanje vibracione stvarnosti koja se stvara kroz njih , jedino tada će se vibraciono otkriti u svoj svojoj prvobitnoj veličanstvenosti.

Kao posledica ovog uvida, moji mentalni i fizički atributi skinuti su sa prestola odakle su vladali mojim svetom i još jednom zauzeli svoje mesto kao pomoćnici čiji je osnovni zadatak doprinos mom razvoju kroz pristup povećanoj svesnosti o mom emocionalnom uslovljavanju.
Sledio je još jedan uvid koji je razbio moje pokupljeno, a vrlo rašireno uverenje da -misli kreiraju realnost-. Čuvenu izreku "Mislim - dakle postojim " sam konačno mogao da odbacim kao zastarelu.

"Oseti da bi iscelio" i "Bezuslovno budi sa osećajnim aspektom svojih nelagoda" - zamenilo je RAZUMEVANJE UZROKA , I SVIH SPOLJNIH RADNJI I ČINJENJA KAO ALATA ZA KAUZALNU INTEGRACIJU.

Posle tih osnovnih uvida, moj prioritet postaje integrisanje svih dostupnih emocionalnih uslovljavanja do kojih sam mogao da doprem autentičnim istraživanjem. I tek kada sam se sebi obavezao na ovako nešto , DA OSETIM DA BIH ISCELIO - da sam otkrio prefinjeni uticaj UNUTRAŠNJE INTIMNOSTI na razvoj mog životnog iskustva.

Bez prvobitnog aktiviranja autentičnosti i celovitosti , istraživanje intimnosti ostalo bi plitko a otkrića vrlo, vrlo duboko zakopani artefakti.

Kao jedan od zaključaka nametnuo se i taj o značenju same reči INTIMNOST - INTIMACY - INTO ME AND SEE - slobodan prevod - POGLED U SEBE -

za razliku od dosadašnjeg nastojanja da nešto dokučim i vidim u tebi .

Shodno svemu ovome, moje celokupno spoljno životno iskustvo i koncepti i priče kojih sam se grčevito držao , postale su božanske prilike koje su mi pomagale u otkrivanju mog unutrašnjeg emocionalnog uslovljavanja. Kasnije je u istraživanje intimnosti mogla da bude uključena i svesna namera , i ona postaje ključ za otključavanje i otkrivanje tog prolaza , tj emocionalnog uslovljavanja iz prošlosti, koji je bio maskiran reozonancom samih energetskih izobličenja - ispod kojih je ležala moja istinska vibraciona suština.

Onog trenutka kada sam se sebi obavezao da ću postati intiman sa sobom, automatski sam aktivirao i drugačije "zračenje" . Ono sa sobom nosi nova otkrića i uvide koji su do tada bili sakriveni od mene. Ovo osvetljavanje skrivenih dešavanja je ono što sada želim da podelim sa vama. Ono što ćemo na ovom putovanju otkriti zajedno odavde , tiče se :

- Shvatanja da je intimnost mnogo više od odnosa i seksa . Otkrićemo i kako može doći do podizanja frekvencija ovih aspekata i oslobađanja njihovih potencijala.

- Otkrića da je svesno aktiviranje autentične itimnosti unutar ljudskog životnog isksutva ključ za iskustveno spoznavanje i saznanje - Šta smo mi, šta je ljubav i šta je Bog.

Bilo je mnogo plodova na ovom putovanju i ja ću pričati o njima sa aspekta mojih ličnih iskustava.
Na veoma prefinjen način intimnost otkriva, ali i razbija prikrivenu rezonancu unutrašnje i spoljašne manipulacije koja postavlja mentalni i fizički aspekt na diktatorsku poziciju sa koje nas drže porobljenima čitavu večnost.

Iskustveno istraživanje intimnosti oslobađa nas muškarce oholosti , a to je ono što nam najviše treba, jer kada smo istinski oslobođeni, svim ženama iz našeg iskustva je prirodno dozvoljeno da budu to što jesu, a ne ono što se od njih očekivalo da budu.
Kada sam shvatio posledice buđenja autentičnosti i celovitosti , uvideo sam i to da je ovo istovremeno najbolnije i najlepše iskustvo i putovanje koje sam ikada preduzeo.

To su inače vrlo dobro sakrivene stvari, koje se mogu otkriti održavanjem ove frekvencije na kojoj boravimo sa nama samima i koja nam je inače nepoznata, i dok je tako mi ostajemo uskraćeni za saznanje - Ko smo mi zaista, šta je zapravo Ljubav i šta za nas znači Bog? - Sve dok ovo neznanje suvereno vlada , mi živimo život kao ljudi koji sve što rade, rade uslovljeno i uglavnom za druge umesto bezuslovno radeći sa drugima, tj za sve nas.

Ovo je verovatno dovoljno uvoda za moje namere i otpočinjanje iskustvenog istraživanja intimnosti na ovom mestu. Pozivam vas da mi se pridružite u ovoj vožnji i date sebi priliku da podelite svoje uvide.

[Avram]

Utorak, 10 Mart, 2009

Core-s-ill

Čuo sam negde ovu priču o dečaku koji se rodio . Prva stvar koja mu se desila po dolasku na ovaj svet bila je bradavica njegove majke koja mu je bila gurnuta u lice. Značila je sigurnost, izvor hrane i zadovoljstva. Zatim, posle izvesnog kratkog perioda, bila je sklonjena i zauvek sakrivena od njega.
Jadničak, prosto nije imao šanse a ni vremena da to iskustvo svesno doživi i razume , i ceo svoj život proveo je pokušavajući da je vidi i oseti ono inicijalno zadovoljstvo kojeg se seća samo njegovo emocionalno telo . I svaka žena koju je kasnije sreo bila je potencijalni kandidat za ovo očajnički traženo ponovno spajanje.
Često je bio gladan i nespokojan zbog ovoga što ga je proganjalo.
To je trajalo čitavu večnost dok jednog dana nije sreo jednu mudru i otresitu ženu koja mu je rekla :

- Ja nisam tvoja majka ! Ni jedna žena nije . Ostavi moje grudi na miru. Bog je tvoja jedina Majka - idi i nađi Njenu bradavicu da nahraniš tu glad koja te goni i ne vraćaj se ovamo dok ne budeš znao ko sam Ja . Jedino tada, ja ću leći gola u tvoje naručje . -

Ovo ga je veoma zbunilo. Živeo je ceo svoj život do tog momenta uveren da je znao šta je to Ljubav i zašto je radio to što je radio u ovom svetu. U glavi mu je bubnjalo - MAN- NIPPLE-NATION...
MANIPULATION .... (Igra reči koja objašnjava koren manipulacije -muškarci u potrazi za majčinom bradavicom )

Sa tim otkrićem bio je u stanju da vidi na koji način je tretirao žene , a i sve drugo što je "tretirao" bilo je isto tako beznadežni promašaj a on sam ništa više nego nezasito dojenče .
Oh! Odjednom sam shvatio da je to priča o meni !

[Avram]

Petak , 13 Mart, 2009

Rad sa ogledalom i iniciranje, pokretanje intimnosti sa sobom

Jednom prilikom sam stao ispred ogledala i ispričao sebi sve o sebi što sam krio od drugih. Čak sam ispričao sebi i neke stvari za koje sam se pretvarao da ih krijem od sebe. Govorio sam bez prosuđivanja. Bile su to samo gole činjenice, izgovorene naglas, iskreno otkrivanje sebe sebi i o sebi.
Kako sam govorio, osetio sam da se moja energija podiže. Što sam više otkrivao o sebi, lakše sam se osećao. Oduvek sam pretpostavljao da znam te stvari , ali postojao je deo mene koji se osećao neprijanto , zapostavljeno, ignorisano , zato što mu se nikad nisam obratio.
Nisam pustio sebe unutra!
Niko mi nije objasnio kako da pustim sebe unutra.

Te noći sam odlično spavao i probudio se sledećeg jutra sa neverovatnim osećajem lakoće i osećajem prostranosti . Osećao sam se bliskije sebi. Po prvi put u životu osetio sam da sam prijatelj sam sebi.
Ja sam svoj prijatelj ! Ja sam svoj najbolji prijatelj. Nije važno ko dolazi i odlazi iz mog života, jer ću ja uvek biti tu za mene. Sada imam poverenja u sebe za svoje najdublje tajne. Ja ovo nisam mogao znati dok nisam progovorio sam sa sobom, naglas. Jedino tako sam mogao da vidim da li je ovo istina ili nije. Od tada svaki dan odlazim do ogledala i razgovaram sam sa sobom. Kada zaboravim i kada prođu dani bez ovog ćaskanja, osetim prazninu.

Sasvim suprotno od onoga što smo navedeni da verujemo :
PRIČANJE SA SAMIM SOBOM JE SIGURAN ZNAK MENTALNOG ZDRAVLJA
Kada budemo osetili i shvatili značaj ove svakodnevne iskrene priče sa samim sobom, bićemo zadivljeni i zabavljeni , koliko smo vremena protraćili pričajući sa drugima o stvarima koje se tiču samo i isključivo nas .

[Avram]

INTIMNA NAMERA

Autentični pristup intimnosti znači iskreno postavljanje pitanja :

"Šta je ljubav ?"

Pogrešićemo ako posle ovog pitanja pokušamo da upotrebimo naš intelekt da bi dobili odogovor . Takav pristup ličio bi na pokušaj deteta u dečijem obdaništu da barata pojmovima iz Teorije relativiteta.
Iskustveni odgovor na pitanje "Šta je ljubav" dolazi nam iz domena onoga što ne znamo.
Sposobnost za autentičnu spoznaju ljubavi nam je dat , ne dobijen, jer je postizanje iznad naših trenutnih fizičkh ograničenja, umnog razumevanja i utisnutih emocionalnih nelagoda. Naravno, ovo ni na trenutak ne znači da se mi ne smemo otisnuti i zaroniti u naše nedokučive dubine. Jer na nekom od božanskih nivoa ovo potapanje u iskustvenu svesnost o ljubavi je i davljenje onoga što mi pretpostavljamo o nama samima u dubinama na kojima se to otkriva, a na kraju krajeva zato smo i ovde.
Ljubav je ono zbog čega sam ovde .

Ono u šta možemo da verujemo je da kada se iskreno zapitamo šta je to ljubav, mi prizivamo talas neočekivanog rasklapanja i preformulisanja svega onoga što smo mislili da ljubav jeste. To znači da se rastura sve ono što smo znali o ljubavi , o nama samima i o svet u kome smo. Kada kažem "Sve" onda mislim na ono kada je većina nas spremna da izjavi da " Na nekom nivou ideja istraživanja intimnosti počinje da me plaši "

Zato je važno da se istraživanju intimnosti pristupi ponizno koliko je moguće.
Možemo da očekujemo da će nas jedino poniznost izbaviti kada naše pretpostavke ili uverenja budu počele da se ruše.
Veoma je važno da se pitanje - šta je ljubav - postavi kao da o tome nemate nikakvu predstavu, čak iako mislite da nešto o tome znate. Postavljanje pitanja - - šta je ljubav - je u isto vreme i postavljanje pitanja - šta sam Ja?- ili
-Šta je Bog?- Ne postoji značajnije pitanje i kada se iskreno zapitamo - postavljamo se u poziciju da dobijemo odgovor kao iskustvo koje ni na koji način ne može biti promašeno ili neprimećeno niti predviđeno .
Još nešto je vrlo korisno kada se postavi ovo pitanje, je da podsetimo sebe da živimo u Univerzumu koji reaguje po principu - traži i daće ti se , primićeš . a ne po principu - traži i idi da uzmeš negde .. Ovo možda nije očigledno ili je slično na prvi pogled, jer živimo u svetu u kojima se traže odgovori, a ne postavljaju se pitanja. Kad god postavimo pitanje,, mi automatski tražimo odgovor, i to najbržu varijantu, nešto što možemo odmah upotrebiti kao odgovor, kao knjigu sa uputstvima ili kroz mentalnu komunikaciju sa nekim za koga se pretpostavlja da zna to što nas interesuje.

Neko drugi nam može saopštiti svoje objašnjenje, ali jedino mi imamo sposobnost pravog znanja. Znanje je duboko, intimno, lično iskustvo.

Prihvatanje tuđih znanja kao odgovora , neće nam biti dovoljno ako smo ozbiljni u nameri da istražujemo intimnost. Naš zadatak nije da odgovorimo na pitanje
- šta je ljubav ? - Naš zadatak je da to pitamo .

Pitanje je uzrok, a odgovor je posledica. Mi trenutno živimo u uzročno posledičnoj paradigmi i taj ugovor uvek važi kada to znamo ili tražimo, a isto tako deluje i važi iako mi ignorišemo tu zakonitost, tj onda radi protiv nas.

Kad god postavimo pitanje i krenemo u potragu za odgovorom upotrebljavajući naše ograničene fizičke, mentalne i emocionalne mogućnosti mi time ograničavamo kvalitet odgovora koji možemo da dobijemo. Odgovor na pitanje - šta je ljubav- se ne može dobiti kroz uz bilo kakvo ograničenje. Za mnoge će takav ograničeni , delimični odgovor biti dovoljan. Mnogi od nas veruju u ono što su pročitali u knjigama ili videli u nekom filmu i da je to mnogo više od onoga što se nama dešava ili može da se desi. Ovakav pristup neće dati rezultate ako smo odlučili da intimnost istražujemo autentično.

Autentično prisutpanje intimnosti zahteva prihvatanje našeg iskustva onakvim kakvo je dok se odvija u svakom momentu i postaje naš mnogopoštovani učitelj.

Kada se zapitamo : - Šta je ljubav? - najbolje što možemo je da se uzdržimo od pokušaja da sami smislimo kako da odgovorimo na to pitanje bilo emotivno, mentalno ili fizički.

Najproduktivniji način znači - ostati u domenu pitanja - svesno ostati u kauzalnoj (uzročnoj ) tački.

Kada se upustimo u avanturu istraživanja naše intimnosti na ovaj način odgovor se odmotava na prirodan način - integrisan u naše svakodnevno iskustvo, mistično se manifestuje kroz ono što se dešava u našem emotivnom, mentalnom i fizičkom iskustvu.

Jedino SAMA LJUBAV zna kako da pruži odgovor na naše traženje, pitanje .

Tako integrisan i prirodan, odgovor na pitanje se manifestuje posebno prilagođen baš nama, na način na koji ćemo biti sposobni iskustveno da ga doživimo već prema našim opažajnim sposobnostima.

Mi ulazimo u to specijalno putovanje jednostavno samim postavljanjem pitanja:
- Šta je ljubav? -

[Avram]

IN10 2B B4 4PLAY , 14 Mart

Iz komentara na ove postove sa bloga kao i iz e-mejlova koje dobijam povodom ove teme "Istraživanja intimnosti" shvatio sam da ljudi ne razumeju šta znači sama reč INTIMNOST . Pod intimnošću se obično povezuje odnos sa drugima, način kako se odnosimo prema drugima u nekom intimnom odnosu, a posebno na polju seksualnosti. Kada tako pretpostavljamo , mi smo u zabludi i naša postignuća na putu istraživanja intimnosti možemo takođe pogrešno protumačiti ili da čak uopšte ne stignemo nigde.
To se dešava zato što Sveti Gral koristimo kao šoljicu kafe.
Uobičajeno značenje reči intimnost u našem svetu, zbog paradigme i projekcija kroz koje se sada kotrljamo, prirodno je da se intimnost odnosi na naše veze i odnose sa drugima , posebno sa našim ljubavnikom ili ljubavnicom.
Ipak jedino se računa odnos prema samom sebi - tj intimnost se odnosi na naš odnos i vezu sa nama samima.

Zato je ovo putovanje istraživanja intimnosti naslovljeno - OGOLITI SE - I POČINJE ISTRAŽIVANJEM INTIMNOSTI SA SOBOM I UNUTAR SEBE. Ovo je tema koju ćemo istraživati uskoro.

Ovo je platforma sa koje ćemo potražiti ključ kojim ćemo ponovo otvoriti tajne odaje "Kamelota" koje su bile namerno zatvorene i zapečaćenje skoro zauvek našim bezbožnim, grešnim, religijskim programiranjem baziranim na strahu .

Autentično istraživanje intimnosti je usmereno na povratak u Kraljevstvo Srca a ne prema Kraljevstvu u kome se dosađuju nesvesni i ovisnički vladari Penis i Vagina.

Kroz svo moje dosadašnje okretanje, prevrtanje, skakanje, padanje i podizanje jasno mi je da je putovanje radosno i bolno u isto vreme, da je moj odnos prema meni samom OSNOVNI ODNOS od koga zavise kvaliteti svih ostalih odnosa koje imam na ovome svetu. Kada je ovaj osnovni odnos prazan i neadekvatan - Ja očajnički istrajavam i upotrebljavam sve što znam samo radi jedne stvari koju mogu da postignem na ovom svetu - A to je da doživim orgazam.

Naravno, ima mnogo beskonačnih dimenzija koje su upletene u ovo istraživanje intimnosti sa samim sobom i mi ćemo istražiti koliko god budemo u stanju. A usput će nam se otkriti jasno kao dan , da je kvalitet svih naših projektovanih odnosa , bilo da se oni odnose na članove prodice, ljubavnike, mačke, pse ili biljke direktno određen REZONANCOM odnosa koji imamo prema nama samima. Da, ponavljam se, ali ova konstatacija je UZROČNA i zato nije dobro prevideti je iz bilo kog razloga.

Ako pretpostavim da sam sposoban da uspostavim autentični intimni odnos sa drugima, a da nisam u stanju da budem u stanju "bivstvovanja" to govori o meni da još uvek delujem iz stanja PRETVARANJA a ne prisutnosti.
I onda ja još uvek funkcionišem tako što smatram da se kvalitet mog doživaljaja sa drugima dešava meni - za razliku od dešavanja kroz mene.

U ovom svetu je prirodno da kada čujemo reč intimnost , očekujemo diskusiju o seksualnosti, i terminima vezanim za to. To je "program" . Ove diskusije nemaju nikavu vrednost niti nam mogu bilo kako pomoći ako se ne usmerimo na razumevanje mehanizma KAKO SE ODNOSIMO PREMA SEBI. I sve dokle god ne budemo spremni da uradimo ovo istraživanje autentične intimnosti i odnosa prema samima sebi, naš seksualni izraz ostaće kamuflirano nasillje.

Ako još uvek niste preduzeli iskreno , unutrašnje intimno istraživanje, svaki naš spoljni pokušaj usmeren na itnimnost je skoro uvek nesvestan i rizičan potez koji je isključivo odraz naših neintegrisanih emocionalnih otisaka .

Ako ja prvo ne preduzmem otkrivanje intimnosti sa samim sobom, ne otkrijem mehanizme i ne probudm ih u sebi, onda Ja upotrebljavam svaki svoj spoljni odnos ili vezu za samozavaravanje.

Ja lično , otkrio sam da su moji odnosi sa porodicom puni tog zavaravanja. Moji odnosi sa ljubavnicom bili su puni zavaravanja. Istražio sam i svoj odnos prema religiji i - bio je pun zavaravanja. Otkrio sam i da je moj duhovni život bio farsa. Na posletku sve što sam otkrio bile su same frustracije, konfuzije i pogrešna verovanja koje su samo bile odjek, ili prazna rezonanca razočarenja i nezadovoljstva koje sam gajio prema samom sebi ...

Tako sam umesto da radim sa svojim "unutrašnjim detetom" svoju ljubavnicu zvao "Bebo" ( my baby ) ili joj govorio - "Dođi tati " ili druge smešne nezrele stvari koje su otkrivale sliku koja je pokazivala stanje mog unutrašnjeg deteta.

"Želiš li da budeš moja beba noćas ? "

( Ne, odrasti već jednom , idi pobrini se za svoje unutrašnje dete i prestani da projetkuješ tu stvar na mene ! - trebalo je da glasi njen odgovor umesto - da )

" Želim da budem tvoj plišani meda "
( " Da li si čuo išta od ovog što sam rekla ? " )

" Oooo, bundevice, dođi tatici ! "

( Učini sebi veliku uslugu. Idi kući i sedi za sto sa svojom prodicom i roditeljima sve dok se ne smiriš tamo. Nemoj da donosiš ta nerazrešena sranja u našu spavaću sobu. Ljubavnik ne služi za to ! )

Ali to se nije desilo ...

Neki od nas će želeti da preskoče ove važne korake na početku autentičnog istraživanja intimnosti sa nama samima i sa našom porodicom , da bi odmah uskočili u spavaću sobu i razrešili probleme koje imaju penis i vagina . To je razumljivo , jer nestrpljenje je proizvod nesposobnosti da se shvati sama uloga ljubavnika. Šta znači biti nekome ljubavnik ?

Ako nismo preduzeli ove prve neophodne korake, naš ljubavnik postaje, tj ostaje objekat od mesa kojeg bukvalno mlatimo našim nerazrešenim emocionalnim otiscima iz detinjstva. Tim specifičnim emocionalnim otiscima može da se pristupi i mogu da se integrišu - jedino kad smo sami . A zatim , pažljivo i saosećajno istraže u kontekstu - kako se odražavaju na odnose sa našim najbližim srodnicima . Jedino i tek posle svega toga, možemo da poletimo u naručje kompletnom strancu i njegovim očima.

Kroz "OGOLJAVANJE" ipak nameravam da istražim dubinu i dimenziju intimnosti sa ljubavnicom, na način koji mnogi od vas ne poznaju ili mu nisu bili izloženi. Ipak, ako počnemo taj razgovor ovde i odmah, bez da prvo uspostavimo stabilan kotnekst i platformu, ono što ćemo dobiti biće plitko, kao što je plitko i u ovoj fazi izlaganja.

Autentično istraživanje intimnosti nije krpljenje stare paradigme niti je ona polazna tačka da bi dobili novu verziju iste stvari koja će isto tako biti beskorisna. Jer mi nismo političari koji raspravljaju o ekonomskoj situaciji u svetu. Ovo zajedničko istraživanje usmereno je na upravo na uništenje beskorisne paradigme u potpunosti, otkrivanjem mehanizma zračenja i načina kako se odnosimo prema sebi , pa prema članovima porodice, prema ljubavniku ili ljubavnici, i sve ostale a koji dolazi iz podsvesti i koji je ograničen i uslovljen našim utisnutim emotivnim otiscima iz prošlosti.

Ja nisam u žurbi da otkrijem sve do čega sam došao na ovom putovanju. Čak nisam ušao ni u predigru istraživanja intimnosti . Ovo sveto poduzeće - istraživanje šta znači ljubav za nas ima sve predispozicije da je oslobodi svih nama poznatih značenja kojim smo je okovali. U stilu ovog pasusa, uvođenje penisa i vagine u priču bilo bi isto što i preuranjena ejakulacija .

Želim da budem Biće koje je sposobno da bude sa onim što otkrije da Ljubav jeste na način koji je ne drži u kavezu, ograničava niti koristi kao kontejner za manipulaciju i ejakulaciju. A vi?

Prvo što je potrebno, je strpljenje i spremnost da se istražuje intimnost unutar sebe i poštovanje tog primarnog odnosa iz kojeg zrači kvalitet svih ostalih odnosa koje imamo. Ovaj časni pristup može da inicira ranjivost koja privlači pažnju Ljubavi.

Tako da oni koji su mi postavljali pitanja o uticaju disanja tokom procesa prisutnosti , na veličinu njihovih penisa i pronalaženje odgovarajućih partnera za rad na procesu prisutnosti ,mogu da odustanu da ne bi gubili vreme.
Pričati o seksu a da se nismo ni približili ustanovljavanju namere da postanemo autentično intimni sa sobom, je vrlo opasno. Jer svi koji tako krenu, ostanu na kraju sjebani bez ikakve ideje o ljubavi ili svesnosti.

Mi se nalazimo na samom početku veličanstvenog putovanja. Zato je bolje skrenuti pažnju sa orgazama za sada. Lakše je skinuti odeću nego ogoliti se zaista. Kako sam otkrio na ovom putovanju - Reč lako - je često precenjena ili olako shvaćena...

[Avram]

17 mart.

Udarci sa dve pesnice -



Srž rada kod autentičnog istraživanja intimnosti je nežno i efikasno demontiranje svih manipulacija. Kada naša realnost nije izmanipulisana ona se bez napora otkriva tačno onakva kakva jeste - kao izraz vibracionog - a ne onakva kakvom nam se sada čini. Sve te predstave se demontiraju pod pritiskom Prisutnosti.

Mi ne možemo znati koja je stvarnost izvorna a koja izmanipulisana ako ne obratimo pažnju na multidimenzionalne parametre našeg stalnog manipulativnog ponašanja prema spoljnom svetu i strašne posledice i uticaj ovakvog ponašanja na naše životno iskustvo. To je izvodljivo ako iskustveno posmatramo kako se odvijaju iskustva unutar nas i kako se ponašamo prema sebi .

To je svesnost o manipulativnom pristupu prema životu koji nas osnažuje da možemo da integrišemo i iscelimo ove neprilike.

Svesnost i namera su jedini alati za transformaciju koji su nam potrebni da bi ovaj zadatak izvršili.

Kad god usmerimo našu svesnost prema nečemu - to počinje da se kreće, i kreće se prema dimenziji naše pažnje u tom momentu.

Zato je sada potrebno da unesemo našu svesnost u mehanizam pokrenute namere da manipulišemo i da istražimo čime se manipuliše - i da kroz to jasno vidimo posledice manipulativnog ponašanja u odnosu na emocionalne, mentalne i fizičke atribute koji izražavaju vibraciju koja nam je poznata kao ljudsko iskustvo.

Iskustveno razumevanje Putanje Svesnosti i Sedmogodišnjeg ciklusa pomaže razvoju ličnog životnog iskustva i služi povišenju svesnosti.


Od ove tačke pa nadalje , na blogu sam postavljao tekstove sa pretpostavkom da je čitalac našao vremena da već pročita Proces Prisutnosti i/ili Alhemiju srca i da je pretražio materijal koji se nalazi na portalu tako da su mu poznati temelji i osnovni aspekti ovog rada.

Ako niste , predlažem vam da pročitate navedene knjige , kako bi razumeli kretanje vaše svesnosti kao vibrantne , kroz emocionalno, zatim mentalni i kroz fizičko koje se manifestuje kroz ljudsko iskustvo, kao i kretanje svesnosti od fizičkog , kroz mentalno i emocionalno pa do vibracionog kako ponovo budimo iskustveni susret sa pitanjem - šta je - . To kretanje svesnosti je veoma važno za istraživanje intimnosti.

Ja sam to naglašavao i objašnjavao na raznim mestima, besplatnim diskovima, linkovima za download, snimcima itd. Iz tog razloga ovde se neću baviti ponavljanjem i detaljisanjem više nego što je potrebno za određivanje sa čime se srećemo u određenom momentu.

Ponoviću da ako nemate iskustvenu predstavu o Putanji Svesnosti i Sedmogodišnjem ciklusu kao osnovu za ovo što sada čitate a želite da istražujete intimnost, može vam se desiti da se duboki uvidi projektuju preko vaše glave , umesto da pronađu put do vašeg Srca.

Manipulacija je osnovna manifestacija uslovljenog ponašanja koja stupa na scenu kada se javi stanje utisnute emocionalne nelagode. Kako se krećemo kroz naše dečije iskustvo, mi funkcionišemo sa tačke ekstremno osećajne percepcije. Mi smo kao žedni , suvi sunđeri koji upijaju iskustva prvenstveno osećajući ih. Shodno tome, svako naše iskustvo kroz koje prolazimo kao dete prožima naše emocionalno stanje programima, ili tragovima osećaja .

Posle prvog sedmogodišnjeg ciklusa detinjstva, kada krenemo u školu, mentalni aspekt počinje da se razvija i mi učimo da pišemo , čitamo i da pričamo priče . Posle 14 godine kreće telesni intenzivni razvoj poznat kao pubertet i naše iskustvo postaje primarno fizičko , tj svesnost i fokus se prebacuje na fizički aspekt našeg životnog iskustva .

Kada stupimo u takozvano odraslo doba, ili kako god ga zvali , zrelost na primer, spoljni fizički svet postaje nam važniji od bilo čega drugog. Shodno tome mi se odonosimo prema materijalnom svetu kao da je on kauzalna , uzročna tačka kvaliteta našeg životnog iskustva. I naše uslovljeno ponašanje kad god nam je neprijatno otkriva prisustvo ove greške u percepciji .
Kad god nam je neprijatno mi reagujemmo na naša fizička iskustva mentalno, tako što razmišljamo o njima, ili pričamo priče o njima, i generalno se odnosimo prema njima trudeći se da razumemo šta se dešava.

Kada se kao odrasli utvrdimo u ovom fizičko-mentalnom pogledu na svet, emocionalni aspekt našeg bića postaje vozač sa zadnjeg sedišta.
"Ućuti ti tamo pozadi, zar ne vidiš da vozim " - Mi smo svesni da imamo emocije, ali ne priznajemo i ne uvažavamo ih dovoljno kao i njihov uticaj kada želimo da utičemo na kvalitet našeg životnog iskustva. One su naš glavni pokretač i pogon, ali mi im ne dozvoljavamo svesno da voze, a one ipak to rade .

Generalno, po navici, kad god imamo nameru da menjamo kvalitet našeg iskustva, mi prvo posmatramo fizički aspekt našeg življenja, a onda uvodimo mentalni aspket praveći planove i analize, pričajući priče o fizičkom aspektu, a onda se upuštamo u interakciju sa fizičkim i mentalnim kroz procenjivanje ovih priča.
Ipak , u središtu ovog nastojanja je naša želja da izmenimo "osećaj" . Mi smo najčešće pokrenuti na akciju kada nešto iz spoljnog sveta doživljavamo kao neprijatno i to želimo da izmenimo. Kao odrasla osoba, mi ovo zapravo ne vidimo jasno, da je naš glavni pokretač unutrašnja nelagoda povodom nečega. Pogrešno smatramo da su to spoljne fizičke okolnosti koje treba izmeniti ili nas neko razmišljanje navodi na akciju, najčešće naše želje.

Kad smo već u iskustvu odrasle osobe, kvalitet naše osećajne percepcije je toliko otupljen da se graniči sa paralizom. Stoga je vrlo izazovno za nas da shvatimo da su naši utisnuti emocionalni ožiljci iz detinjstva i da se upravo odatle odašilje svo nezadovoljstvo i neprijatnosti koje osećamo kao odrasla osoba i DA JE ZAPRAVO NAŠE EMOCIONALNO TELO KAUZALNA TAČKA ZA SVAKO NAŠE ŽIVOTNO ISKUSTVO KOJE MOŽEMO OKARAKTERISATI KAO NEPRIJATNO .

Do tog vremena kada odrastemo , za većinu ljudi su emocionalni atributi i aspekti životnog iskustva u najvećem delu nevidljivi , nepotrebni , neosetljivi , pogrešno protumačeni ili određeni kao nevažni .

Često objavimo da se osećamo loše u vezi nečega. Ali kada već dođe do toga da se loše osećamo povodom nečega, mi i dalje nemamo nameru da priđemo tom delu našeg iskustva sa te osećajne tačke i osetimo taj osećaj koji prati neko dešavanje u našem životu. Umesto toga, nastojimo da mentalno objasnimo sebi šta se dešava,razmišljajući o tome ili fizički , nekom intervencijom u materijalnom svetu usmerenom na izmenu onoga što nas uznemirava.
Bez obzira koliko se loše osećamo, MI JOŠ UVEK IGNORIŠEMO SAM OSEĆAJ.
A UPRAVO OSEĆAJ JE NAŠA SLEPA TAČKA .

Upravo je naš odnos prema osećajima ključ za razumevanje uzroka svih oblika manipulativnog, uslovljenog ponašanja.

Manipulacija je udarac sa dve bokerske pesnice kojima neprekidno udaramo sebe i svoj svet. Ponašanje koje zovemo "manipulacija" i potpuni nedostatak svesnosti o ulozi osećajne percepcije sveta unutar našeg životnog iskustva su udruženi u ovom zahvatu .

Dvostruki udar manipulacije

Prvi darac koji zadajemo je pokušaj da uspavamo ili kontrolišemo bilo koji
znak svesnosti o autentičnom emocionalnom doživljavanju situacije.
Emocije se moraju kontrolisati, po svaku cenu . ( Bum! Jao! Ali vi ne znate šta vas je snašlo ..)

Dok dođemo u zrelo doba, mi smo već majstori u obuzdavanju svojih emocija. Razvili smo mnogo načina ponašanja koje imaju jedinu svrhu da nas odvuku od naše unutrašnje , uslovljene osećajne nelagode. Mi ćemo upotrebiti sve što nam je na raspoloaganju da ovo postignemo. Kad god se osećamo nelagodno, uzećemo hranu, cigaretu, alkohol, previše posla, televizije, izlazaka do lekova.
U momentu kad ova nelagoda ili neprijatan osećaj toliko naraste da uđe u polje naše svesnosti , mi REAKTIVNO - RADIMO NEŠTO. Šta god da radimo zasnovano je na mentalnoj priči koju imamo spremnu za narastajuću nelagodnost. Kada poverujemo u svoju priču, mi se ponašamo shodno tome. PRIČA NIKAD NIJE ISTINITA.

Zato što je naša sposobnost da osećamo toliko obogaljena, čak iako se osećamo loše, ova mentalna priča ne dolazi iz svesnosti našeg emocionalnog tela, nego se razvija onako kako je ovo unutrašnje emocionalno uslovljavanje ispoljeno u spoljnom svetu koji ga poput ogledala reflektuje prema nama.

Mi MISLIMO o onome ŠTO RADIMO, a zatim se ponašamo shodno mislima.
Nesvesno, namera je da se udaljimo , tj odvučemo našu svesnost od nelagode koja je izazvana utisnutim emocionalnim utiscima iz detinjstva sa kojima ne možemo da se suočimo, kao ni sa njihovom manifestacijom u spoljnom svetu jer ne shvatamo bilo kakvu vezu između njih. Aktivnost je uvek usmerena spolja, tj prema izvoru naše nelagode, od koje bežimo ili je napadamo , a ona je samo refleksija unutrašnje nelagode čiji je uzrok emocionalno utiskivanje iz prošlosti.

Uspavljivanje, umirivanje i kontrola onoga što se dešava u nama je prvi udarac koji zadajemo sami sebi . Za njim automatski sledi i drugi.

Drugi udarac nas obično obara na zemlju i onesposobljava da osetimo šta se zapravo dešava. On je izražen našim nastojanjem da u naše iskustvo unesemo osećaj koji bi radije imali , od onog s kojim smo se borili ili ga potisnuli .
( Bum ! Jao! i opet ne znate šta se dešava dok se trudite da se osećate bolje nego što se osećate )

Ponovo, da bi ostvarili ovo na silu, jer radite protiv prirodnog protoka energije, uvodite osećaj koji bi radije imali , a to radite uzimanjem hrane, pića, seksa , lekova, i nije važno čega sve . Dobro je bilo šta što radi , tj od čega se osećamo bolje nego pre . Mi MISLIMO o tome što ćemo URADITI, ili prosto samo RADIMO.

Prvi udarac je zaustavljanje bilo kakve svesti o osećajima iz našeg ožiljcima utisnutog emocionalnog tela , a drugi nokaut udarac je da taj narastajući neprijatni osećaj prekrijemo nekim drugim , koji bi radije osećali.

Kada sebe obeznanimo ovim udarcima, to nas čini potpuno nesvesnim za ono što se stvarno dešava. Prisutnost se pretvara u pretvaranje . Ustvari postaje "dramski prikaz" . I više nema ni traga autentičnosti, celovitosti a definitivno ni mogućnosti za intimnost.

Sva ranjivost je zamaskirana, a ono ŠTO ZAPRAVO JESTE ostaje van domašaja mentalne percepcije.

Ovakvo dešavanje, zavisničke manipulacije, jer se ona uvek ponavlja kad god se pojavi nelagoda u bilo kom obliku, bol, neprijatnost.. je posledica davanja velikog i jedinog značaja fizičkom i mentalnom aspektu našeg življenja na račun emocionalnog aspekta koji se potpuno negira i gura u stranu. Mi odbijamo da osetimo bilo šta što dolazi otuda, i uvek imamo spremne fizičke ili detlajno smišljene - mentalne odbrane od signala koji dolaze iz našeg emocionalnog tela.
Ne želimo da znamo šta emocionalno telo ima da nam saopšti kroz dijalog sa osećajnom percepcijom. Nije nas briga kako se zaista osećamo. Jedino smo zainteresovani da fizički ili mentalno izmenimo ili maskiramo izvorni osećaj da bi se osećali u skladu sa onim što mislimo da bi trebalo da osećamo.

Kao odrasle osobe ovu manipulaciju sopstvenim osećajima izvodimo 24 sata dnevno. Čak i naši snovi odražavaju ovu manipulativnu aktivnost.

Manipulacija je svaki pokušaj da se osećamo bolje
umesto da budemo bolji u osećanju, pa čak i kada su osećaji neprijatni.

Shodno tome, naše emocionalno telo postaje prostitutka čiji je jedini zadatak da "umukne" i kad god govori da to čini jezikom koji odgovara našem mentalnom a odvija se preko fizičkog i proizvodi lepe osećaje koje želimo.

Posledica toga je da ne postoji svesnost o dešavanjima unutar nas,
o vibracionom u nama. Mi nismo u stanju da na autenitčan izvorni način osetimo šta je to Mir ili Ljubav. Takođe ne možemo autentično da osetimo ni ko smo mi, a ni šta je Bog za nas. Mi samo registrujemo izobličene forme ovih vibracija, a koje nam se materijalizuju kao strah, ljutnja i tuga.

MI SMO SLEPI ZA SVESNOST O ISKUSTVENOM PORTALU - O NAŠEM EMOCIONALNOM TELU - KOJE VODI U VIBRACIONO, KROZ KOJE SE OVI ATRIBUTI MANIFESTUJU KROZ NAŠE MENTALNE I FIZIČKE IZRAZE
a kroz koje možemo da se vratimo u punu svesnost o emocionalnom telu koje imamo kao ljudsko biće .

NAŠE EMOCIONALNO TELO predstavlja vrata, ulaz. Ipak mi podsvesno i reaktivno manipulišući gradimo svoje životno iskustvo tako da uporno udaramo u ova vrata ali tako da ona ostanu zatvorena, a umesto njih gradimo druge prolaze prema svesnosti verujući da možemo da smislimo priče o njima ili da ih napravimo u spoljnom materijalnom svetu.
Ta službena vrata onda zovemo duhovnošću ili metafizikom , religijom itd.

Ipak ta službena vrata, bez priznavanja adekvatnog mesta emocionalnog tela, kao glavne kauzalne tačke našeg životnog iskustva i kao portal za ulazak u vibracionu svesnost, ostaće zauvek zatvorena ili su ti otvoreni prolazi iluzije koje ne vode nikuda. Svaki naš "pakao" je samo iskustvo u kome je Prisustvo Vibracionog osećajno maskirano i skriveno od naše Svesnosti a neprilike se ispoljavaj isključivo kao manifestacija našeg razmišljanja ili činjenja.

U procesu iskustvene primene alhemije srca imao sam prilično duboke uvide:

Sve dok nisam u stanju da iskustveno osetim nevolje manipulacija koje se odvijaju u meni , ja sam slep i za stvarnost ostalih ljudi na planeti koji sve vreme pate od posledica ovih poremećaja ponašanja. ( neprestano se čuju odjeci ovih dvostrukih udaraca koje zadajemo sami sebi na svakom koraku )

I sve dok nisam iskustveno ušao u ovu alhemijsku proceduru koja me je osnažila da preusmerim ovaj energetski tok, i moje ponašanje postane izraz uvažavanja Putanje Svesnosti, ja sam verovao da mogu da se nosim sa nevoljama samo razmišljajući o njima i hvatanjem u koštac sa fizičkim aspektom iskustava mog spoljašnjeg sveta. I bio sam izgubljen, pljuskao sam vodu u ogledalo u nameri da se umijem.
Istraživanje intimnosti u meni samnom počelo je upravo u momentu kada sam osvetlio kauzalnu tačku kvaliteta mog životnog iskustva a to je moje emocionalno telo .

Istraživanje intimnosti započelo je osnovnih istraživanjem - šta ja zapravo osećam . Obavezao sam se sam sebi da ću da osećam samo ono što zaista osećam bez namere da to promenim, zataškam, ulepšam ili suzbijem .

Počelo je onog trenutka kad sam prestao da se trudim da maskiram sopstvena osećanja, osećajima koje bi radije imao.

Ovaj korak označava svesni i iskustveni ulazak u alhemiju srca,
ulazak u stanje onoga što jeste - bez uslovljavanja i bez njega nema celovitosti ni autentičnosti.

Intimnost se počela ispoljavati onog trenutka kada sam prestao sa ponašanjem kojim sam nokautirao sebe a umesto toga počeo da svesno udaram u vrata koja su zatvarala ono što se stvarno dešavalo u meni.

[Avram]

Rad sa ogledalima II
Pozivanje svih naših resursa i aspekata

Mi znamo tako malo o nama samima i često se odnosimo prema sebi shodno našoj ograničenoj svesnosti. Ponekad mi se činilo da je korisno ponašati se shodno posledicama i pretpostavkama, čak iako nisam imao uverljive iskustvene dokaze da su one tačne.

Mnogi su nam rekli da smo Bogovi. Mnogi su nam rekli da su Oni naši Bogovi. Ipak najvećim delom mi prihvatamo neka ograničavajuća ponašanja , jer nemamo iskustvenih dokaza o velikim istinama kojima težimo. Mi možemo svašta da kažemo i izjavimo kako verujemo da je nešto tačno. Čak mnoga naša ponašanja retko odražavaju naša uverenja ili verovanje u neke pretpostavke.

Ja sam oduvek znao da postoji mnogo više od onoga što mogu očima da vidim. Fizički svet je ekran iza koga se odvija nešto nedostupno mojim očima. Poverovao sam u ovo. Osetio sam da postoji još mnogo aspekata mog bića kojih nisam svestan koji se pojavljuju u mom iskustvu da mi olakšaju kada je to potrebno. Jedino što sam mogao da zaključim to je da ti aspekti imaju veliku snagu. Mnogi od ovih atributa su nesvesno i uslovljeno cenzurisana od strane moje svakodnevne percepcijske svesnosti , delom i zato što društvo u svom postojećem obliku ne nudi nikakve mogućnosti da se tako nešto izrazi na neki način.

Jednog dana sam odlučio da razgovaram sa sobom u ogledalu kao da govorim baš sa tim aspektima mog bića. Namerio sam da ogledalo predstavlja portal kroz koji ću moći da komuniciram sa svojim nevidljivim aspektima.

Ono što me je navelo na ovu akciju je moje razumevanje da moji aspekti preko kojih sam se "ispoljavao" u spoljnom svetu vrlo često rade protiv mene i sabotiraju me na neki način. Činilo mi se da ti moji poznati aspekti imaju namere koje se nisu pokalapale sa mojim nastojanjima koja su se iskristalisala tokom procesa emocionalne integracije i razvoja. Nastojali su da moje uvide uniformišu ili podvedu pod nešto poznato, samim tim izvesno i sigurno. Oni su se čak mešali i u moje nastojanje da budem dosledan i istrajan. Očigledno je bilo da nisam dao sebi dovoljno vremena da se popunim iznutra.

Na primer , najveći deo mog života moje dečije biće je verovalo da ljudi koje sam najviše voleo, moraju u nekom trenutku da odu, najčešće tragično , pa je tako najbolje za mene da ih ne volim kompletno i bezuslovno da Ja ne bih završio povređen njihovim odlaskom.

Naravno sada kao odrastao čovek osećam potpuno drugačije osobinu prolaznosti životnog iskustva. Shodno tome,
ljudi koje najviše volim su oni koje najviše želim da oslobodim.

Ipak, uprkos ovoj spoznaji u vezi meni bliskih i voljenih ljudi, jedan deo mene i dalje pribegava starom lepljivom i nametljivom ponašanju.

O ovome sam razgovarao sa sobom u ogledalu. Podelio sam svoj uvid o oslobađanju onih koje volim. Od tada sam primetio da mi je lakše da onoga kog volim pustim da ode, i da se sve što sam pustio i oslobodio, vraćalo transformisano, donoseći mi mnoštvo blagoslova.

Posle ovoga sam odlučio da stanem ispred ogledala i da ga iskoristim kao portal preko koga ću da pozovem sve svoje vidljive i nevidljive aspekte i resurse da se ujedine u pokret zajedničke namere. Namera da ovo uradim proizašla je iz saznanja da postoje nevidljivi aspekti koji nisu uopšte pogođeni mojim trenutnim emocionalnim, mentalnim i fizičkim ispoljavanjem. Shodno tome, izgleda da su oni sposobni da se kreću i deluju ovim svetom na misteriozan način, obavljaju poslove naizgled van konstrukcije moje prostorne i vremenske paradigme.

Oni imaju čudesne moći !

Počeo sam da se obraćam sebi u ogledalu sa namerom da nešto menjam. Zahtevao sam od svih svojih aspekata da se ukrcaju na poznati brod i da podrže moje namere koje sam doživljavao kao zdrave, korisne i ujedinjujuće.

Na primer, nedavno sam imao u poseti svog dragog prijatelja Antona Feuna. Za vreme jedne od naših divnih intimnih konverzacija preko šolje čaja, podelili smo deo neprocenjive mudrosti. Tada sam tu mudrost progutao, zatim je vario, i sada koristim njenu bogatu hranljivu vrednost. Otišao sam do ogledala i pričao o tome sa sobom.

"Hej momci , imam nešto novo da podelim sa vama. Svidelo mi se i nadam se da ćete to prihvatiti. Znate već kako srećemo različite ljude na ovom svetu. I na taj prvi susret , mi dolazimo iz sasvim različitih života i ritmova a onda iznenadno otkrijemo da delimo iste istine. To nas automatski zbliži. Ali onda napravimo fatalnu grešku. Bez pitanja mi počnemo da objašnjavamo zašto verujemo u to što verujemo. Počinjemo sa "zbog toga" aspektom istine oko koje smo se složili, razlog mentalnog tela za njeno prihvatanje i primenu. Potpuno zanemarujemo da je svako od nas imao sopstveni put kojim je došao do te istine. Svi smo stigli u Rim, ali različitim putevima. Dakle, kada stavljamo akcenat na : " To je istina zbog toga što ... " mi menjamo svoje iskustvo - deljenja istine sa nekim - manifestujući percepcijsku podelu i razliku i prividna tačka odvajanja se otvara kao kanjon između nas. Sa te tačke nije daleko objava rata između nas.

Dakle, momci sve što želim danas da podelim sa vama je ovo: Naše istine su važeće i izuzetno moćne kada ih prihvatimo kao deo naše celokupne namere. Treba da se trudimo da ih se pridržavamo i živimo u skladu sa njima koliko god možemo. Znači, ako nas niko posebno nije pitao - kako smo došli do našeg viđenja istine, uzdržimo se od " zbog toga " priče.
Ako odustanemo od objašnjavanja , mi smanjujemo količinu podela između nas i svih drugih ljudi čiji se uticaj ogleda preko vibracionog aspekta koji je izraz sveopšte povezanosti svega što postoji. Još da vam kažem i to da sam sa prijateljem imao večeru posle toga i zabavili smo se odlično. Vama hvala što ste me saslušali , hvala vam za sve . Volim vas svim svojim srcem čak i kada nisam u mogućnosti da osetim to ili da pokažem.

Posle tog događaja sam nastavio sa svojim životom.
Ujutru sam pokušao da se setim da naglas kažem sebi koje planove imam za taj dan i da zamolim za potpuno učešće u tom programu, tako da svaka peteljka sa biljke usmeri svoj list prema Suncu. Ponekad zaboravim da se obratim sebi pred ogledalom po dan dva. Kada shvatim da sam zapostavio ovaj način intimne komunikacije sa sobom, ja se izvinim, nasmejem i nastavim sa tim.

Kada se obraćam sebi u ogledalu redovno, moj život zapljusne magični talas sinhroniciteta kroz određene akcije perfektno tempirane koje mi svedoče da sam podržan kroz bezbroj dimenzija koje ne mogu da vidim i koje su mi nepoznate. Osećaj usamljenosti nestaje a iskustvo kada sam nasamo sa sobom pretvara se u duboko ispunjavajuće susrete sa mnogo, mnogo dimenzija.
Kada se obraćam sebi zamišljam sebe onakvim kakav bi želeo da budem. Kroz ovaj magični portal, moj intimni odnos sa sobom se čudesno poboljšao . Svi moji izvori su pozvani, moja namera ujedinjena a moje životno iskustvo preplavljeno blagoslovima preko svake mere.
Kada pozivam sve svoje sebe da se ukrcaju za ovu zajedničku vožnju pod nazivom "život" ja primam daleko iznad moje sposobnosti da tražim.

M.B.

[Avram]

SEKSUALNOST I INTIMNOST

I i II deo

http://www.youtube.com/watch?v=Jhzj9X8v ... annel_page

http://www.youtube.com/watch?v=fxRdX7PB ... re=channel

[Avram]

25. Mart. 2009.

Osećam te

Moj mentalni pristup duhovnosti je bio dobar provod, ekstremno izdašan u spoznajama i zabavan. Ipak, otkrio sam da kada se duhovnosti približavam sa mentalnog aspekta stalno upadam u neke zamke.

Tako mnogi mentalni učitelji vole da ustanu i postave sebe ispred tih zamki i tako ne vidimo ništa sem njih.

Trebalo mi je jako puno vremena da shvatim kako da konstanto integrišem svoj mentalni pristup dok sam se kretao Putanjom Svesnosti i kako da ga iskoristim kao most koji povezuje fizičke manifestacije i emocionalne.

Ako iznad svega cenimo razumevanje i postavimo svoje Mentalno telo na mesto Svetog Grala, sasvim je izvesno da ćemo iskusiti uobičajenu dozu frustracija i razočarenja . ( Jeste li ikad probali da usisate prašinu crevom iz koga teče voda ? Naravno da niste, jer je odgovarajuća cev u sklopu vakumskog usisivača prašine )

Na primer, rečeno vam je " Mi bi trebalo da volimo svakoga "
Zašto? Zato što je svako izraz Božije kreacije, ili nešto slično.
Ovo zaista zvuči moćno, jer nesumnjivo je da svako sa srcem prirodno teži da voli svakog.

Nama je takođe rečeno : "Mi smo svi jedno " i zato idi napolje i živi u jedinstvu sa svima...

Mentalno telo ne može da vidi zamku koja ovde postoji, jer nije sposobno da uhvati smisao zbog svoje potrebe da "razume" i "analizira" tj rasčlani reči koje čine rečenice i koje prenose vibraciju svake od ovih poruka ( otkrovenja).

Mentalno telo ne može da OSETI otkrovenje, i zato i ne može ni da ga čuje, vidi .. da bi ga primilo. Ova nepodobnost vodi u potrebu da se prevaziđe kroz KONTROLU kroz usađivanje i primenu strogih pravila koja treba poštovati, kompleksne formule i detaljno logičke zaključke i koncepte , prioritetne liste itd koji svi zajedno imaju jedini cilj demonstraciju RAZUMEVANJA onoga što se smatra, tj misli da je otkriveno.

Mentalno telo prevodi ove dve navedene izjave kao:

1. Voleti svakog znači - tretiranje svakog na isti nači. Ili sa neke dublje, uzročne tačke gledišta može da znači mi treba da osećamo isto prema svima.
Shodno toj pretpostavci , kada duhovnosti pristupamo mentalno , da bi ostvarili ono što pretpostavljamo da otkrovenje znači, mi od sebe gradimo personu za koju se smatra da je duhovno prosvetljena. Onaj ko voli svakoga, ko je ljubazan prema svima, istrajava u stanju blaženstva itd. Ovo pretvaranje je toliko iscrpljujuće da moramo da se povlačimo da bi bili u stanju da održavamo to stanje u spoljnom svetu.
Mentalno telo ima bezbroj smernica, moralnih kodova i čitave kodekse za poželjna ponašanja u različitim prilikama, osobine koje možemo da izaberemo za istrajavanje u njima, rituale koje moramo da izvodimo da bi proizveli izgled duhovne osobe.

Osobine koje izaberemo da navučemo na sebe u skladu su sa našom definicijom Ljubavi koju smo pokupili iz asortimana aktuelnih i prihvaćenih definicija Ljubavi .

I UVEK KADA BUDEMO NASTOJALI DA PRIMENIMO TE OSOBINE SA BILO KOJIM NIVOOM DOSLEDNOSTI NA NAŠEM DUHOVNOM PUTU ILI U PRAKTIČNOM ŽIVOTU - BIĆEMO SABOTIRANI NAŠOM DEČIJOM DEFINICIJOM LJUBAVI KOJA DELUJE SA NAMA NEVIDLJIVIH NIVOA.

Da.. da... kad god nameravamo da se ponašamo u nekom rajskom maniru a prema parametrima našeg mentalnog tela , to će nas garantovano i redovno odvesti u neki pakao.

2. Zatim, imamo izjavu br.2 - " Da smo svi jedno" . Za mentalno telo konstatacija "jedinstva" "jednote" - znači : Mi svi moramo, trebalo bi da verujemo u jednu stvar, kao što sve stvari rade iste stvari, nose iste stvari , i jedu iste stvari ...
Kao mali Božiji duhovni vojnici.

Život za mentalno telo je "moda" u kojoj čak i kada ste namerno demodirani to služi u svrhu održavanja mode. Kada je naša duhovnost vođena mentalno, mi svesno i podsvesno modelujemo naš mentalno izgrađeni imidž shono onome što verujemo da jedinstvo jeste, spolja odeveni da bi prikazali ono što nosimo iznutra.

Ali to je neminovno kada se prvi put upustimo u istraživanje duhovnosti. I najčešće to preduzimamo vrlo ozbiljno. Izvodimo predivđene rituale, nosimo svete objekte, oblačimo se kao Tibetanski monasi, jedemo vegeterijansku hranu, posećujemo časove meditacije i seminare, skupljamo novac da spašavamo šume u Amazonu, gledamo filmove za buđenje sa televizije Dejvida Ajka, čitamo sve što su potpisali
Deepak& Dyer , i produhovljene i prosvetljene žene autoritativnih zvučnih imena , pratimo kanalisane poruke itd..

Mentalno telo nudi švedski sto sa kojeg se nikad ne može sve pojesti jer se neprekidno nešto novo servira i sklanja i sve nas golica da probamo.

Posle izvesnog vremena, neminovno osetimo da i posle tooolike mentalne gimnastike i dalje postoje neki naši aspekti koji stagniraju tj naš razvoj ne napreduje.

Shvatićemo da je ovo istina, kada posle dugogodišnje mentalne manipulacije, mi i dalje ne možemo u miru da sedimo za prodičnim stolom na običnoj večeri. Uprkos našem mentalno izgrađenom eksterijeru, naše porodično iskustvo i dalje nije u stanju mira.

Jedan od mojih najdubljih i najpotresnijih uvida bio je ovo:
Sva ta metafizika, od Reikija do Vaznesenja, tehnika za prosvetljenje, lečenje bojama i zvukom, aktivacije i inicijacije - sve to služilo je samo aktivaciji mentalnog tela, istraživanjima sa tog mentalnog aspekta i itnegracije. I to sve ostaje na tom mentalnom nivou , ako se fokusiramo samo na to i mi postajemo mentalni, a samim tim neceloviti, neautentični. Shvatio sam da je u svakom momentu kada sam nešto RAZUMEO - trebalo krenuti dalje, kroz to razumevanje, a ne ulogoriti se oko toga. Svaki konceptualni uvid služi nam da ga osetimo u celosti a zatim izbacimo, kao što se izbacuje odslušani CD.

Kada ovladam veštinom integracije i dezinegracije mentalnih uvida, u stanju sam da se krećem ispod mog osnovnog mentalnog razumevanja kroz verovanje osećajima koje nazivam - znanje.

"Znanje" je za mene proizvod osećajne rezonance koja ne zahteva nikakvo dodatno objašnjavanje da bi bilo prihvaćeno.

Takođe znam da kad god se ulogorim oko mojih mentalnih zaključaka ili ih tretiram kao uporišne tačke, veoma brzo postajem prazan, zaglavljen i fekvencija polja istraživanja se smanjuje.

Sa vama delim ove svoje uvide o mentalnim aktivnostima jer mogu biti korisni za nastavak istraživanja intimnosti u "porodičnoj areni". Mentalno telo ne voli da odlatzi tamo i nosi se sa porodičnim stvarima ali zato ima stabilnu listu predloga kako se može biti duhovan i još uvek odbacivati aspekte vaših odnosa sa vašom porodicom po rođenju.

Kada ignorišemo ovaj aspekt rada sa intimnošću, odnosno duhovnog puta, može nam se desiti da veoma dugo ostanemo van mesta na kome bi trebalo da budemo u životu.

Shodno toj osnovnoj nameri da budemo duhovni, mi imamo želju da spašavamo svet dok preziremo sopstvenu majku. Nastojimo da čujemo Boga, a odbijamo da saslušamo i čujemo svog oca. Preduzimamo svakojake napore da bi uveli svesnost i mir na ovu planetu, ali ćemo svakako propustiti da prihvatimo svog brata ili sestru onakvima kakvi oni jesu. Očajno želimo da iscelimo svoje srce, ali dok nam nešto govori naša sestra, postajemo nestrpljivi, ogorčeni, nezainteresovani...

Ono što nam intimnost naše porodice po rođenju otkriva iskustveno , mnogo preciznije nego bilo šta drugo je : da voleti svakog ne znači osećati prema svakome isto - niti - da živeti u jedinstvu sa svima - uključuje mogućnost da izdamo sebe same pokušavajući da se prilagodimo ili očekujući od drugih da se prilagode insistiramo da se ponašaju poput nas. Življenje prema tako mentalno skrojenim pretpostavkama vodi nas direktno u frustracije.

NAŠA PORODICA PO ROĐENJU JE KRST KOJI NOSIMO.


Unoseći ostale tekstove na ovaj blog, ova gornja izjava postala je otkrovenje koje je promenilo moju svesnost o Raspeću i o poruci koju su nosili Isus i Magdalena. Nameri da integrišemo emocionalne otiske koje nosi naša porodica poziv je na dobrovoljno lično raspeće - naših podsvesnih emocionalnih otisaka koji nas odvajaju od naše porodice, a što inicira svesno Vaskrsenje.

Veoma je korisno obaviti ovaj posao povezan sa intimnošću u krugu porodice, jer time otvaramo put za demontiranje našeg "spirituanog mentaliteta" a koji nas održava u uverenju da smo puni ljubavi i jedinstva. Međutim, nikakva mentalna analiza neće nam pomoći da uspostavimo celovitu porodicu . Čak i bilo koja vrsta terapije u ovim slučajevima je potpuni promašaj i smetnja. Definicija "duhovnog ćorsokaka".

Ono što je meni pomoglo u ovoj fazi kada sam bio zaglavljen,
došlo mi je dok sam posmatrao svoje mačke.

U ovom momentu ja imam četiri kućne mačke i tri povremena posetioca zadnjeg dvorišta. Sve te životinje su potpuno različite i ja ih sve volim. Ovo naravno ne znači da prema svakoj osećam isto. Namenio sam im život jedne porodice dok su kod mene. To ne zahteva isto ponašanje od svih njih. Ove mačke imaju svoje boje i način komunikacije , svojstveni govor tela i posebna imena. I to su mi u početku bili medijumi preko kojih sam komunicirao sa njima i identifikovao pojedine od njih. Slučajno sam otkrio da svaka pojedinačna mačka izaziva u meni drugačiju osećajnu rezonancu. To mi je bilo moguće da osetim, tek kada sam razvio ovu osećajnu percepciju kroz svoje srce, kada sam naučio da reči slede osećaje koji se razvijaju u srcu i koje mogu da osetim pre nego što ih verbalno izrazim. Jer ako mački kažem "Volim te" ja sam to već osetio u svom srcu. Bilo mi je zgodno da svesno pratim njihove odgovore na te moje izlive osećaja tj njihovu osećajnu rezonancu. I primetio sam da se razlikuju. Svaka je bila divna na svoj način, sve su bile različite a iste. Ista razlika...
Primetio sam takođe da neke od mojih mačaka imaju po neko ponašanje koje me iritiralo. Posebno lutalice koje su dolazile u moje dvorište. Ponovo sam upotrebio osećajnu percepciju da energetski uđem u trag toj iritaciji koju sam osećao u zoni solarnog pleksusa i Srca. Tako sam otkrio da u meni samom postoji polje rezonance i disonance, nesuglasja - jedno do drugog. Polje koje je privlačilo i upijalo talase koji su dolazili iz pravca mojih mačaka i polje koje ih je odbijalo.
Oba polja sam osećao u sebi. Ljubav i utisnuti tragovi, jedno pored drgog, delovi iste unutrašnje osećajne stvarnosti.

Kada sam blizu mačaka , sada biram da uvažavam oba svoja unutrašnja osećaja , da ih registrujem kao važne, i dozvoljavam sebi da ih osetim tačno onako kako se javljaju i upravo kada se javljaju. Kad se nađem pored pojedine mačke i kada je identifikujem, dozvolim sebi da svesno osetim njeno drago prisustvo i pratim osećaj koji se razvija , i ponekad dozvolim sebi da joj kažem da je volim.
Sada u njihovoj blizini posmatram ovaj osećaj u svom srcu i pratim kako je povezan sa osećajnom rezonancom dok ih gledam. Pratim promene koje se dešavaju ako mi dođe da ćušnem neku od njih. Primetio sam da promenu moje pažnje diktira njihov individualizovani aspekt koji se širi prostorijom. Mogao sam da osetim i protok njihove međusobne energije .
Ovo je minijaturna , divna manifestacija ličnih osećajnih izraza i vibracija koje su istovremeno slične a tako različite , a svaka je bila prikopčana na moje osećajne receptore na drugačijoj frekvenciji. Svesno doživljavanje i priznavanje ove osećajne rezonance s moje strane dovelo je do harmonizacije mačijeg klana u mojoj kući a bez ikakve moje intervencije. Na misteriozan način iz njih su nestali paraziti i buve.
Kroz ovo otkriće, kroz svesnu interakciju sa mačkama, kroz jedinstvenu osećajnu rezonancu, mačke su se pretvorile u vibraciona bića koja su svaka za sebe manifestovale posebnu individualnu osećajnu rezonancu i postale mi bliskije nego kada sam ih isključivo vezivao za imena kojima sam se mentalno obraćao njihovim fizičkim manifestacijama.

Ne moram da osećam isto prema svakoj od njih da bi ih sve voleo bezuslovno a ni one ne moraju da se ponašaju idetično kad se muvaju oko mene ili međusobno da bi harmonija postojala.

Koja je poenta ove mačeće priče ?
O mačkama kruže različite priče i to ne može svako da razume,kao što i ne vole mačke baš svi. Neke mačke su kućne a neke lutalice. Moje mačke su mi poslužile kao kućna laboratorija za simulaciju porodice, jer na isti način možemo se odnositi i prema članovima naše porodice, ako prvo provežbamo s mačkama. Naše uverenje da naši bliski rođaci treba da se ponašaju na određeni način, kao i da mi treba da se ponašamo na određeni način da bi porodica bila u redu, vodi pravo u katastrofu .

Za one koji ne vole mačke, obaveštenje, da postoji još dosta inspirativnih načina za integrisanje prodičnih pitanja na opšte zadovoljstvo.

M.B.

[Olivera]

2 čokoladice ili jedna iz dva dela - pej atnešn