PUTOVANJE DUŠA

[kosmička_beba]

Umalo da zaboravim,

HVALA MIODRAŽE JOŠ JEDNOM!

[Miodrag]

Vrlo direktna opaska Ivana Antica o Dusi i geopolitici ..........(19.10.2014)

"O položaju duše na ovom svetu i u Novom dobu

Jedan od najčešćih uzroka sukoba i nerazumevanja ljudi jeste različita egzistencijalna zrelost njihovih duša.
Ali postoji još jedan dublji problem. On počiva na samoj transcendentalnoj prirodi ljudske duše.
Ona je božanskog ishoda i zato je takoreći instinktivno svesna da je ovaj svet samo san (maya, iluzija). Može da uživa u njemu ako je lep, ali ne može nikad ozbiljno da ga shvati. Zato su svi duševni ljudi uvek pozitivni, pomalo detinjasti i razigrani, uvek puni oproštaja i ljubavi jer su u svojoj suštini viši i širi od svega što se dešava na ovom svetu. Potpuno prosvetljeni uvek postaju potpuno nevezani za telo i ovaj svet. Oni su potpuno spoznali sebe kao transcendentalnu dušu i neposredno vide božansku prisutnost svuda, u samoj egzistenciji. (Najbolji primer za to je najveći svetac novijeg doba Bhagavan Šri Ramana Maharši.).

Zato nemaju težnju da usavršavaju ovaj materijani svet, da razvijaju tehnologiju.
Svet je za njih već savršena božanska tvorevina.

Na drugim planetama postoje ljudske zajednice koje znaju sve o kosmosu, ali ne koriste tehnologiju osim minimalno, za putovanja. Razvijaju i održavaju samo svest duše o božanskom ishodu.

Međutim, plan postojanja ove planete je malo drugačiji. Zemlja je mesto gde se inkarniraju uglavnom mlade duše da bi učile ceo proces stvaranja kroz rad i karmu, tj. odgovornost za svoje postupke.
Zato je ceo proces kosmičkog stvaranja smešten u energetskim centrima čovekovog tela, u čakrama, kao mikrokosmička replika kosmičkog stvaranja. Stoga čovek sopstvenim osvešćenjem akitivira i aktuelizuje te energetske centre koji predstavljaju i nivoe svesti i samog bivstvovanja, i tako postaje svestan objektivne stvarnosti kroz interakciju sa njom.
Čovek je spona spoljnjeg i unutarnjeg sveta.
U njegovom biću sadržane su sve dimenzije od kojih je univerzum sačinjen. One se u njemu ukrštaju i dolaze do svesti o sebi.
Zato čovek mora da radi paralelno na sebi, u sebi, kao i spolja, da transformiše prirodu u skladu sa sopstvenom transformacijom u božanskom duhu.

Da bi se mlada i nezrela duša na ovom svetu naterala da "radi u znoju lica svoga", da transformiše prirodu kroz svoj rad, potrebna je prinuda i prisila, jer ono Božansko u čoveku je suviše jako i čini ga pomalo inertnim za spoljašnji rad.
Zato su, uglavnom na Zapadu, stvorene kulture sa takvom prinudom i prisilom.
Na Istoku su se uglavnom razvijale kulture koje su čuvale i negovale znanje o pravoj prirodi duše.
Ipak je potrebna njihova ravnoteža, da se suština ne izgubi.
Sada se događa njihovo spajanje i prožimanje.

Prisustvo duše na ovom svetu takođe je zavisno i od rase. Nije istovetno prisutna u svim narodima i rasama. Zato i postoje različite rase: da bi duše različite zrelosti mogle da se ispolje na materijalnom planu. Stoga ova izjava nije rasistička: ovde samo konstatujemo da postoje različite rase i razlike među njima, i da su one kao takve potrebne, sa svim svojim razlikama. Postoje rase i narodi koji nisu sposobni sebi da naprave ni pristojan dom ni infrastrukturu. Ipak je sposobnost rada i stvaralaštva oduvek bila mera zrelosti na ovom svetu. U beloj rasi, posebno među Slovenima koji su izvor bele rase, inkarniraju se najzrelije duše u najlepšim telima, iako to nije pravilo za sve. Radi se samo o većini slučajeva. Ima vrlo zrelih pojedinaca, zapravo prosvetljenih, najviše u drugim rasama, na Istoku. Otuda detinja prostodušnost koju krasi mentalitet Slovena. Njihova duševnost se posebno ogleda u narodnim igrama, najlepšim na svetu. Ona se, međutim, proteže i na detinjatost u pogledu rada i materijalne kulture uopšte, pa se zato ona posebno ne razvija. Kod drugih tradicionalnih naroda se još daleko manje razvija nego kod Slovena, koji upravo zbog izražene duševnosti pokazuju superioronu inteligenciju i kreativnost u mnogim oblastima, iako ne toliko na kolektivnom koliko na individualnom planu (Nikola Tesla, Nikolaj Kozirjev...). Duša je individualna emanacija Božanskog Apsoluta. To znači da se duševna kreativnost pre svega individualno izražava. Otuda je karakteristika Slovena da imaju najkreativnije individualce dok su kao narod često neorganizovani, čak i za sebe same destruktivni, pre svega zbog naivnosti i nesposobnosti da spreče destrukciju koja im se podmeće, a ne same destruktivnosti kao takve koju zbog svoje duševnosti zapravo i nemaju. S druge strane, narodi koje ne krasi duševnost izrazito su organizovani u životnom uređenju i složni u opstanku. Kada su pokrenuti da stvaraju pod pritiskom kulture prisile i prinude koja vlada na Zapadu, Sloveni postaju najveći stvaraoci. Zato je početak tehnološke revolucije čovečanstva krenuo od njih, od najzapadnijih Slovena, iz Češke. Tu su stvoreni prvi savremeni alati i mašine. Posle su ih preuzeli Bavarci (takođe slovenskog porekla iako to ne znaju zbog lažne istorije) i tako je počelo tehnološko doba.
Ali bez prisile i prinude Sloveni i drugi tradicionalni narodi sporo ili nikako ne menjaju stvari, konzervativni su i zadovoljni sa minimalnim. Zbog svoje duševnosti njima je dovoljna sama egzistencija kakva jeste da bi uživali u njoj.

Međutim, zrelost duša na Zapadu se ne manifestuje samo spoznajom sopstvene božanske suštine kao na Istoku, već i stepenom transformacije i razumevanja cele egzistencije, kroz materijalnu kulturu i razvoj. Ta samospoznajuća transformacija, koja zahvata celu prirodu kroz rad i razvoj tehnike, glavni je razlog inkarnacija duša na ovoj planeti. To je opisano u gnostičkim tekstovima kao proces nastavka božanskog stvaranja pomoću ljudi. Ali, kao što rekosmo, duše je potrebno naterati na taj rad. One su malo lenje i bezazlene zbog svog božanskog ishoda koje uvek nekako osećaju i vide u svemu. Treba ih prevarom i batinom isterati iz raja i naterati da "rade zemlju u znoju lica svoga", tj. da transformišu materiju. Da bi je transformisali moraju da nauče ceo proces stvaranja, takozvanu nauku.

Prisila i prinuda je stvorena kroz judeo-hrišćansku religiju i kulturu.

Zato je ona predvodnik stvaranja savremene civilizacije i tehnike, dok su stari narodi ostali u svojoj tradiciji, i da se pitaju, ostali bi i dalje. Sedeli bi na zemlji i raspravljali o religiji. Najveće civilizacije do XX veka bile su Kineska i Indijska, ali one nisu imale judeo-hrišćanstvo (ili "judeo-masone") i zato su XX vek dočekale na taljigama, i u njima bi ostale da Zapad nije promenio stanje i pokrenuo materijalizaciju. Otuda danas postoji sukob. On je najvidljiviji u civilizacijskom sukobu tradicionalnih vrednosti i Novog doba, zatim u sukobu islama i Zapada, katoličke crkve i Pravoslavlja, tačnije slovenskih naroda. Tradicije se čvrsto drže duševnih vrednosti u svemu. Islam se, zahvaljujući sufijskom nasleđu, drži pre svega Božanskog kao najviše vrednosti, bar teoretski i formalno dok se mole Bogu pet puta dnevno, ali, s druge strane, ne mogu da se nateraju ni kanalizaciju sebi da iskopaju niti da poštuju ni jedan jedini saobraćajni znak. Slovenski narodi, iako su daleko sposobniji za kreativan rad, tvrdoglavo se drže duševnosti kao jedne jedine norme svih vrednosti na ovome svetu. Zato su oni u sukobu sa nosiocima prinuda i prisila koje se trude da materijalizuju egzistenciju, a to su katolička crkva i zapadne sile predvođene cionističkom Amerikom. Krst, koji je i simbol NATO-a, predstavlja upravo proces materijalizacije i konkretizacije, diferencijacije svesti u materiji.

Taj sukob se lako uočava kada jedan katolik prezire pravoslavca zbog opšte materijalne nekulture, ali i obratno, kada pravoslavac zamera katoliku ili protestantu zbog bazdušnog materijalizma i svih nečasnih sredstava i laži pomoću kojih se ovaj služi da ostvari cilj. A ovi se itekako služe lažima jer sva istina je na strani duševnih ljudi. Da bi se sprovela materijalizacija neophodno je služiti se lažima i prevarama, raditi protiv interesa duše, jer sva istina ovog sveta je božanska i duševna.
Ceo njihov plan je neskriven, oni ga otvoreno prikazuju, od masonskog šestara i čekića, njihovog "velikog graditelja", naziva "zidari", njihove heraldike i simbola. Oni su elita kulture i industrijalizacije svakog društva. Sve je to prisutno svuda oko nas (1 - 2 - 3 - 4). To je u temeljima zapadne civilizacije i novog doba.
Iluminati koriste i svojataju sve što se odnosi na objektivno znanje i osvešćenje - od piramide i svevidećeg oka preko svih simbola astroteologije i kosmologije - zato da ih mi ne bi koristili i prepoznali. Prikazuju sve to kao svoju tekovinu, skrivaju i dele na kašičicu da ne bismo prepoznali kao svoju baštinu i suštinu.
Cela njihova istorija i simbolika ispunjena je motivima svesti i buđenja, zato što se na ovom svetu ni o čemu drugome i ne radi nego o tome. Zato oni to kontrolišu na sve načine.



S druge strane, i same duše u svom sazrevanju na ovom svetu s oduševljenjem su privučene novim, modernim, boljim stvarima, tehnikom i kulturom, elitom, urbanom građanskom sredinom, stvaranjem u svakom pogledu, a posebno u pogledu životnog uređenja i napretka civilizacije. Potreban im je samo podstrek da ne stanu u svom samozadovoljstvu s već učinjenim. Što je duša zrelija i samosvenija to se više vezuje za prirodu i jednostavnost, za samu egzistenciju koju prepoznaje kao Božansku u svemu, kao najvećeg majstora i graditelja koji već sve čini.
Duševni su uvek dobri, zato ovi moraju da budu zli, da izazivaju zlo. Duša je sama nesposobna da sprovede u delo plan materijalizacije. Da bi iskusila tu svoju suprotnost potrebna joj je ne baš prijatna pomoć "sitnih mučitelja", bezdušnih entiteta koji su po svojoj prirodi materijalni. Neke od najdubljih duševnih osobina i vrednosti ljudi ispoljavaju samo kada im je najteže, kao što takođe u najtežim situacijama pokazuju i sve svoje slabosti. Tako čovek upoznaje sve svoje suprotnosti i mogućnosti. I sve što je bezdušno i zlo na ovom svetu dolazi od njih: od Jezuita, njihovih masona, cionista i Iluminata, vladarskih familija, aristokratije, koji imaju svoj luciferijanski program da nateraju ljude da razvijaju tehniku i ovladaju materijom. Svi oni otvoreno obožavaju Lucifera, a Lucifer je emanacija božanskog duha koja pada u materiju.

Pitanje je samo koliko su u svom zlu i opijanju krvlju izgubili ravnotežu i od tog programa skrenuli u ludilo vladanja nad ljudima.
(Možda je trebalo za njih da napišem i poseban "Podsetnik za đavole". I ovaj tekst će biti dovoljan jer čitaju sve što pišem.)

Ne treba da nas čudi što oni lako gube ravnotežu i preteruju u zlu jer, prvo, nemaju duševnu zrelost da bi dovoljno objektivno znali šta rade i, drugo, oni su programirani da rade to što rade.
Osim toga, verovatno da ta ravnoteža prinude i pritisaka na ljude s jedne, i slobode s druge strane, zavisi od obeju strana, dakle i od duševne zrelosti ljudi.

Same duše su božanskog porekla i nemaju materijalnih interesa, zapravo njihovi interesi su suprotni od materijalizacije. Zato je potrebna negativna sila i prinuda da ljudi sa ljudskim dušama na zemlji ovladaju materijom i svim materijalnim procesima, što se od nedavno naziva "naukom". Taj proces materijalizacije je po svojoj prirodi negativan za ljude sa ljudskom dušom, ali je ipak božanski plan da se on sprovede na Zemlji zato što kada ljudi sa ljudskom dušom jednom ovladaju materijom, onda će sva božanska priroda (koja se sprovodi kroz ljudske duše) biti sjedinjena sa svojom suprotnošću, materijom. Tada će Božansko biti potpuno ostvareno u celom postojanju, na ovom svetu. Kroz čoveka.

Taj sukob između ljudi i neljudi danas je na delu u Ukrajini. Nedavno je bio na Balkanu. Po svoj prilici širiće se i dalje dok se većina ljudi na ovom svetu ne navede da ostvare ravnotežu spoljnjeg sveta sa unutanjom suštinom, da božanski plan uzmu u svoje ruke i kroz svoj rad i odgovornost vanjsku egzistenciju usklade s unutarnjim božanskim prisustvom, svojom duševnošću. Samo tako Božansko postaje prisutno na ovom svetu, postaje ostvarenje molitve: "...neka dođe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu...". Ono dolazi kroz čoveka. Ne pada s neba.

To je sav rat koji se vodi na ovom svetu: rat za dušu. Sve ostalo je kolateralna šteta.

Sve što se na ovom svetu događa jeste buđenje duše."

http://www.ivantic.net/sve_za_dusu.htm

[Miodrag]

Na Rubu Znanosti - Dražen Radaković, život između života

[Miodrag]

Odlomak, prvo poglavlje iz knjige "Dar vaše duše - Isceljujuća moć života koji ste planirali pre nego što ste se rodili" Roberta Švarca - dugoočekivani nastavak našeg velikog hita "Plan vaše duše - Otkrijte pravi smisao života koji ste planirali pre rođenja"

Dar vaše duše - prvo poglavlje

Isceljenje

Putovanje koje preduzimate dok čitate ovu knjiga biće najsmislenije i najlekovitije ako krenete s određenim konceptualnim okvirom na svom mestu. Počnimo, dakle, ovim najosnovnijim pitanjem: Zašto planiramo pre nego što se rodimo da imamo određena iskustva – uključujući i velike izazove – u svojim životima?

Karma

Karma se ponekad zamišlja kao "kosmički dug", ali sam ja u svom istraživanju prenatalnog planiranja došao do toga da je pre smatram nedostatkom ili odsustvom uravnoteženih iskustava. Na primer, ako imate dete s invaliditetom i posvetite svoj život brizi i ljubavi za njega, posle ovog životnog veka će jedno od vas, ili oboje, možda imati osećaj neuravnoteženog iskustva. Na nivou duše, verovatno biste nastojali da uravnotežite iskustva iz tog života, i u tom slučaju možete planirati drugu zajedničku inkarnaciju, u kojoj bi se uloge zamenile. Zbog toga biste mogli odlučiti da se rodite sa fizičkim invaliditetom, i možda tražili od svog bivšeg deteta da igra ulogu vaše majke ili oca. Motivisano i velikom ljubavlju prema vama i željom da uravnoteži iskustva tog prošlog života, vaše bivše dete bi verovatno pristalo na vaš zahtev. I tako bi se pokrenuo jedan drugi životni vek.
Dušin osećaj ravnoteže proističe ne iz onoga što ona radi za drugu dušu, već pre iz doživljavanja onoga što nije prethodno doživela. Na primer, duša vašeg bivšeg deteta će imati osećaj ravnoteže nakon što iskusi pružanje nege. Slično tome, vaša duša će imati osećaj ravnoteže nakon što doživite primanje nege. Isti princip važi i ako ste napustili svoje hendikepirano dete u prošlom životu. Mada možete sasvim izabrati da "popravite stvsri" svom bivšem detetu u drugom životu, činjenje toga ne bi stvorilo osećaj ravnoteže. Taj osećaj bi pre nastao iz doživljavanja sopstvene napuštenosti. "Čujte me dobro," rekao je Džešua po tom pitanju. "Karma se ne uravnotežuje činjenjem dobra nekom drugom, kako to ljudi vole da misle. Karma se uravnotežuje ne time što se nešto radi nekome, već sopstvenim prolaženjem kroz to iskustvo. "
Takođe, postoji razlika između uravnoteživanja i oslobađanja karme. Karma je uravnotežena kada duša oseća da je iskusila sve strane nečega. Karma je oslobođena kada su rešeni osnovni uzroci prvobitne neravnoteže. Ta razlika je značajna; ako ne izlečimo osnovne uzroke svoje karme, težićemo da stvaramo novu karmu i nakon što se prvobitna uravnoteži.
Uzmimo, na primer, da ste u prošlom životu pogrešno verovali da su resursi Univerzuma ograničeni, da nema dovoljno za sve. Recimo, takođe, da je to pogrešno uverenje stvaralo u vama veliki strah, toliki da ste izabrali da kradete hranu od svog suseda. Na kraju tog života, kad ste se vratili u nefizički domen i razmotrili svoj život, osetili ste želju da uravnotežite to iskustvo. Stoga ste planirali da doživite materijalni gubitak neke vrste u svom narednom životu. Takođe ste izabrali da ponesete nazad u telo i energiju straha i lažno verovanje u oskudicu, da biste ih izlečili.
Iskustva koja planirate za svoj sledeći život uravnotežila bi karmu, ali ne bi nužno bila usmerena na taj strah ili pogrešno verovanje. Ako bi ostali neizlečeni, strah i lažno verovanje bi vas verovatno nagnali da preduzmete druge radnje koje će generisati još više karme. Prvobitna karma se oslobađa samo kada su izlečeni osnovni strah i pogrešno verovanje. Na nivou duše bili biste svesni te činjenice, i tako možda planirali, na primer, iskustvo siromaštva ili finansijskog neuspeha u svojoj narednoj inkarnaciji, ne kao samokažnjavanje za čin krađe u svom prošlom životu, već pre kao sredstvo da sebi predstavite kao u ogledalu te aspekte vaše svesti (straha i verovanja u oskudicu) koje je potrebno lečiti. Mada ne volimo patnju i opiremo joj se, ona je moćan mehanizam lečenja, čak i ako ne razumemo svesno kada i kako donosi isceljenje. Svesnost o njenoj svrsi, međutim, može nas osposobiti da učimo osnovne lekcije i stvaramo potrebno lečenje na mnogo lakši način.
U jednom od naših razgovora, Džešua je opisao karmu kao "skup lažnih verovanja o sebi i svetu... verovanje u strah i odvojenost". Verujem da se u ovom ključnom trenutku u evoluciji čovečanstva vraćamo u stanje svesti o jedinstvu, u kojem se naši strahovi i verovanje u odvojenost leče. Nasuprot popularnoj predstavi, takvo lečenje može da se pojavi sasvim brzo, čak i trenutno. Džešua je rekao:
Oslobađanje karme može se desiti trenutno kada duša shvati pravu prirodu svog sopstvenog bića: čisto Božanstvo, jedno sa Duhom. Iz tog shvatanja izvire duboki mir. Kada duša može da zadrži taj uvid, oslobađa se sasvim lako okova karme.
Postoji priča u Bibliji o razbojniku stavljenom na krst pored mene. Njega je duboko dirnula energija saosećanja koju sam zračio, i zbog te duboke predaje koju je doživeo u svom procesu umiranja, mogao sam da mu kažem, "Danas ćeš biti sa mnom u raju." Došlo je do pravog oslobađanja karme u tom trenutku, do buđenja koje će on pamtiti u budućim životima.
Ovde je na delu jedan paradoks svojstven dualnosti [trodimenzionalnom životu]. Teška karma može da stvori veliko prosvetljenje; duše koje su istražile svoju tamnu stranu temeljno i nosile teške karmu na svojim ramenima mogu postati najveći i najsaosećajniji učitelji drugima. Može im biti potrebno mnogo vremena da postanu slobodne, ali će vam sve one reći da teškoća nije bila u količini borbe i patnje koju su morale da prođu, već pre u sagledavanju da ta borba nije stvarna, da je ona rezultat njihovog verovanja u strah i odvojenost, a da su zapravo one bile slobodne od samog početka.
Oslobađanje karme nije teško u tom smislu da se mora proći kroz mnogo patnje. Ono je teško u tome što je u suprotnosti sa duboko usađenim iluzijama koje već dugo pomućuju svest čovečanstva. Ključ je da postanete svesni ko ste zaista [duša], da se sećate da vas Duh bezuslovno voli, i da ste bezbedni i slobodni. Da li je teško to shvatiti? Sigurno mislite da jeste.
Ova knjiga ima za cilj da vam pomogne da se sećate ko ste zaista: ogromno, mudro, puno ljubavi, neograničeno, večno, i Sveto Biće koje je planiralo život koji sada živite. Što budete bliže tom sećanju, videćete sve jasnije da možete uravnotežiti i osloboditi svoju karmu, i lečiti se* na način na koji treba da se lečite. Vi ste moćni kreator sveg svog iskustva, i izazova koje ste planirali pre nego što ste se rodili i isceljenja koje kreirate u ovom i u svakom Sad trenutku.

Isceljenje

Takođe planiramo izazove i druga životna iskustva da lečimo razne energije i aspekte naše svesti koji mogu biti nepovezani sa našom karmom. Na primer, u mojoj prvoj knjizi pričam o Penelopi, mladoj ženi koja planira da se rodi sasvim gluva. Kada smo medijum Stejsi Vels (Staci Welss) i ja pristupili sesiji Penelopinog prenatalnog planiranja, otkrili smo da je u životu pre sadašnjeg Penelopa imala istu majku koju i sada ima. U tom prošlom životu, Penelopa je čula kako je na njenu majku pucao i ubio je majčin momak. Penelopa je bila psihološki traumatizovana tim događajem, toliko da ju je naveo da se kasnije ubije u tom životu. Stoga se vratila u Duh s onim što bi se moglo nazvati "energija nerešene traume", koja sada treba da se izleči. Na njenoj sesiji prenatalnog planiranja, Penelopu njen duh-vodič pita da li bi želela da se rodi gluvа, tako da sе nikakve slične traume ne ponove, i tako može da završi svoje lečenje od prethodnog života. Penelopa odgovara: "Da, to je ono što želim da uradim." Tako počinje planiranje životnog iskustva potpune gluvoće.
Govorio sam i o Petu, jednom gospodinu koji pre rođenja planira da doživi nekoliko decenija alkoholizma. Pet kuje taj životni plan delimično i zbog načina na koji je umro u prethodnom životu. U njemu je Pet poginuo u borbi; bio je poslednji čovek preostao na bojnom polju. Kako je lutao bojištem gledajući svoje pale drugove, osetio je jak strah; i dok je bio u tom stanju krajnjeg straha, na njega je pucano i ubijen je. Energija straha je tako ostala da tinja u njegovoj svesti, umnogome zahtevajući isceljenje. Pre nego što se rodio, Pet je znao da će dugo iskustvo alkoholizma biti tako emotivno bolno da će ga navesti da traži Boga, nakon čega bi imao duhovno buđenje koje bi iscelilo strah koji je nosio u telu. Petovo isceljenje započelo je jednog dana kada je došao kući s posla, popio bukvalno svaku poslednju kap alkohola u kući, pao na kolena, i pozvao Boga da mu pomogne. U tom trenutku je osetio Božju prisutnost. Nekoliko nedelja kasnije krenuo je na rehabilitaciju, i nikad više nije pio. Pet je planirao i briljantno završio krug isceljenja; planirao je da se strah koji unosi u telo izrazi kao alkoholizam, da alkoholizam stvori emocionalnu bol, da ga emocionalna bol navede da otkrije svoju duhovnost, i da njegova duhovnost izleči strah koji on unosi u telo.
Naši životni planovi dizajnirani su da leče neke energije ostale nerešene iz naših prethodnih života. Ovo uključuje suđenje (o sebi ili drugima), optuživanje (sebe ili drugih), ljutnju, krivicu, i mnoge druge takve negativne emocije. Ako završimo životni vek sa tim emocijama i dalje prisutnim u našoj svesti, one postaju poput taloga na našim dušama. Naše duše će onda tražiti da preobraze takve emocije planiranjem života (ili u nekim slučajevima, time što će biti gotovo refleksno uvučene u njih) koji nam reflektuju nazad te emocije, tako da možemo da im se okrenemo. Ono što ostaje neisceljeno iz jednog životnog veka mora se lečiti u drugom.

Služenje drugima

Na nivou duše, želja da se bude na usluzi drugima je glavna motivacija za planiranje izvesnih životnih iskustava. Ta želja je organski izraz Jednosne svesti, koja je naše prirodno stanje bića u našem nefizičkom Domu. Pod Jednošću mislim da zaista postoji samo jedno biće u Univerzumu. Vi, ja, i zapravo svaki čovek samo smo individualni izrazi Jednog. Iz tog razloga termin "služenje drugima" zapravo znači "služenje naizgled drugima".
Recimo da na nivou duše vi i ja planiramo zajednički život. Kada ste u stanju Jednosne svesti, znate da sam ja bukvalno vi. To znanje je više nego samo intelektualni koncept, kakav je za većinu nas kada smo u telu; umesto toga, stvarno opažate da sam ja vi i da ste vi ja. Naravno da ste onda skloni da mi budete na usluzi. I obrnuto, pošto doživljavam da ste vi bukvalno ja, svakako i ja želim da budem na usluzi vama.
Služenje drugima je ubrzan put duhovne evolucije. Ono što dajete, primate. Ono čemu podučavate, učite. Česta greška – mada zapravo ne postoje greške; sve iskustvo rezultira učenjem – duhovnog aspiranta je da se previše usredsređuje na sopstveni razvoj, kao da je takav rast nezavisan od služenja drugima. Preterana usredsređenost na sebe, čak i kada je žiža na duhovnom napretku, zapravo usporava čovekovu evoluciju. Skloni smo da zaboravimo tu istinu kada se utelovimo, ali na nivou duše smo živo svesni nje. Zato planiramo da budemo na usluzi drugima, kako bismo podstakli širenje i evoluciju Jednoga čiji smo svi sastavni delovi.
Šta znači služenje? Naravno, služenje se može odnositi na dela dobrote* Jedna od najčešćih uloga po kojima služimo dobrotom je ona roditelja koji neguju svoje dete. Ipak, takođe je istina da su negativne uloge ponekad planirane pre rođenja. Zapravo, one koje nas najviše izazivaju u životu mogu to činiti po našem nalogu. Petova deca, na primer, znala su pre rođenja da će ga njegov alkoholizam sprečavati da bude onako potpuno prisutan ili ljubazan kao što je inače mogao biti. Izabrala su ga kao roditelja ne uprkos njegovom planiranom alkoholizmu, već pre zbog njega. Osećali su da će iskustvo imanja oca alkoholičara najbolje podstaći njihovu sopstvenu evoluciju.
Oni koji igraju najnegativnije uloge u našim životima ne čine to uvek na naš zahtev. U poglavlju o silovanju, na primer, videćete da je jedan viši deo silovateljeve duše dozvolio prenatalno planiranje silovanja, tako da niži ili tamniji deo duše ima priliku da leči bes. Beverli, žena koja je silovana, nije tražila takvo iskustvo, ali je znala pre rođenja da će se silovanje verovatno desiti. Njena duša pristala je na taj plan iz razloga koje ću istražiti u tom poglavlju.
Tri sloja duše i lečenje lažnih verovanja
To da viši deo duše dozvoljava nižem da izvrši neki čin kakav je silovanje nije nešto što sam vidio u istraživanju za moju prvu knjigu, barem ne u tom smislu. Kada sam naišao na to u kasnijem istraživanju, bio sam zbunjen; do tada sam shvatao da smo mi kao duše Ljubav. Džešua je objasnio, "Duša je i ljubav i ne-ljubav. Duša raste i evoluira, i nije sveznajuća i sve-ljubav. Duša je doživljavajući deo vas, i kroz iskustvo se ona kreće od ne-ljubavi ka ljubavi."
Postoje tri "sloja" u duši: Duh-sopstvo, Duša-sopstvo i zemaljska ličnost. Jezgro našeg bića je Duh-sopstvo, koje bi neki nazvali Duh, Bog, ili Ja Sam prisustvo. Ovaj deo duše je sve-mudar i sve-ljubazan. On je deo oblasti* Bića: stalno prisutan, nepromenljiv, Jedan sa svim drugim bićima, i Sve Što Jeste.
Duša-sopstvo je deo oblasti Postajanja. Ovo je aspekt nas koji učestvuje u dualnosti. Duša-sopstvo evoluira kroz iskustvo. Ono može da čini ono što bismo mogli smatrati greškama. Može da zaboravi svoju večnu vezu sa Duhom, i oseća se odsečenim od Ljubavi iz koje je stvoreno, i ka kojoj raste.
Zemaljska ličnost u svakom životnom veku je jedan izraz ogromne i mnogo veće energije koja je Duša-sopstvo. Ličnost je nadahnuta Duša-sopstvom, a Duša-sopstvo uči iz iskustava ličnosti, naročito osećanja koja ličnost doživljava. Mnogo lečenje može i dešava se u našem nefizičkom Domu kad se vratimo tamo između inkarnacija, ali neko isceljenje može se dešavati tek kroz iskustvo proživljavanja i prevazilaženja izazova dok smo u telu. U nefizičkoj oblasti imamo veće znanje, ali život na Zemlji nam daje veličanstvenu priliku da transformišemo to znanje u osećano iskustvo. To je razlika između imati mudrost i biti mudar.
Duša-sopstvo zna više od zemaljske ličnosti, ali nije nužno sasvim usklađeno sa Duhom. Duša-sopstvo je višedimenzionalno; ono se može izražavati u više različitih dimenzija ili inkarnacija istovremeno. Lečenje koje svako od nas obavlja u svom trenutnom životu donosi isceljenje drugim ličnostima koje je stvorilo Duša-sopstvo, a njihovo lečenje donosi isceljenje nama. U poglavlju o duševnoj bolesti, videćete da se Mikaela složila pre nego što se rodila da iskusi više vidova ekstremne duševne bolesti kako bi mogla da se izleči, i na taj način isceli više svojih Duša-sopstava drugih inkarnacija.
Postavlja se pitanje: Zašto bi Duh ili Bog dozvolio da se javljaju duševna bolest i drugi vidovi patnje? Jedan odgovor je taj da je Duh inherentno neograničen. Da Duh sprečava Dušu-sopstvo da planira inkarnaciju i ima izvesna iskustva, onda bi sam Duh postao ograničen, što je u suprotnosti sa prirodom Duha. Duh stoga dozvoljava duši da iskusi sve manifestacije neznanja, straha, pa čak i tame.
Kada Duša-sopstvo planira inkarnaciju na Zemlji, taj plan se stvara i iz znanja i iz neznanja, ljubavi i straha. Neznanje uključuje lažna verovanja, od kojih su neka najčešća "Nedostojan sam," "Nemoćan sam," "Sām sam," "Ljubav je bolna," "Život je nepouzdan," i "Život je patnja." Duša će privlačiti životne okolnosti u skladu sa tim verovanjima. Vremenom, kako svet odražava ta verovanja ka ličnosti, ona (ta verovanja) će ući u svesnost. Kada ličnost shvati kreativnu moć verovanja i činjenicu da je čovekov spoljni svet samo odraz njegovog unutrašnjeg sveta, onda on može započeti lečenje tih lažnih uverenja.
Da se to čini, potrebno je više od namere i svesti; neophodna su i iskustva koja pobijaju lažno verovanje. Bolje smo u stanju da stvaramo takva pozitivna iskustva kad delujemo kao da – kao da se osećamo vrednim, kao da znamo da smo moćni, kao da je ljubav bezbedna a život radostan. Sa protokom vremena i ponavljanim pozitivnim iskustvima, naša lažna uverenja će se transformisati. Možda i najvažnije, lažna uverenja ne mogu se menjati tako što primoravamo sebe da imamo drugačije misli. Lažna verovanja se menjaju kada i zato što se osećanja menjaju. Možete li da osetite da ste dostojni, moćni, i ne sami? Možete li osetiti prisustvo Duha i Ljubavi koju Univerzum ima za vas? Možete li osetiti radost u i poverenje u život? Da bi se istinski oslobodila, verovanja se moraju rešavati na nivou osećanja. To može biti celoživotni rad.
Ako nam spoljni svet odražava naša uverenja nam, i ako stoga imamo ponavljana iskustva, pa čak i čitave živote koji pružaju dokaz o tim verovanjima, kako možemo ikada izlečiti svoja lažna uverenja? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo razumeti da patnja rezultira iz priča koje sebi pričamo. Na primer, to iskustvo da vas vaš ljubavni partner ostavi nije po sebi ni dobro ni loše. Ako, međutim, odgovorite razmišljanjem, "Niko me nikad neće voleti" ili "Nikada neću biti srećan," stvorili ste priču koja zauzvrat uzrokuje da patite. U trenutku pre nego što vaš um stvori priču, imali ste ono što Džešua zove trenutak izbora. U tom trenutku ste izabrali kako da odgovorite na spoljni događaj. Postoji prostor u vama iz kojeg odgovarate. Kada postanete svesni tog prostora, postajete svesni i ko ste vi zaista; ne žrtva, već moćan kreator. Iz te svesti rađa se isceljenje.
Vaša duša koristi izazove i krize da stvori potrebu da bira. Ako niste doživeli izazov ili krizu, ako ste uvek okruženi ljudima koji vas vole i mirnim okolnostima, ne biste imali potrebu da birate. Vi, zemaljska ličnost, bili biste srećni, ali ne biste bili motivisani da idete unutra, da pamtite ko ste zaista, i svesno birali isceljenje. Vaša duša, koja čezne da integriše svoje nezarasle aspekte, osećala bi da nešto nedostaje, i osećala bi se i dalje zamagljena ostatkom neadresiranih lažnih uverenja. Vaša duša nastoji da se leči iznutra. A pošto ste produžetak svoje duše u fizički oblik, vi ste "unutar" svoje duše i tako joj možete doneti isceljenje.
Ako postoje nezalečeni aspekti vaše duše, ne morate stalno patiti dok se vaše lečenje ne završi. Kako ističe Pamela Krib (Kribbe), "Proces rasta nije linearno. Životi sa mnogo negativnosti smenjuju se sa mirnijim i tišim, omogućavajući duši da se oporavi od traumatskih iskustava i usredsredi na druge aspekte sebe. Duša nije primorana da prikuplja loše okolnosti dok ne 'uspe'." Na kraju krajeva, i mada može izgledati drugačije, vaša duša želi da se lečite sve dok ne budete plivali u radosti.

Kontrast

Naš nefizički Dom je umnogome onakav kakav se klasično prikazuje: oblast velikog mira i ljubavi, radosti i svetlosti. U takvoj oblasti ne doživljavamo kontrast. Želimo i planiramo živote na Zemlji jer ovde postoji ogroman kontrast (dvojnost): gore i dole, toplo i hladno, dobro i loše, ljubav i ne-ljubav. Kao duše učimo kroz kontrast. On nam pomaže da bolje razumemo ko smo. Kontrast takođe služi za generisanje intenzivnih osećanja, a kroz njih rastemo i učimo. Osećanja koja doživljavamo verovatno će biti jača ako zaboravimo da je život na Zemlji samo predstava na sceni, predstava koju smo mi sami napisali. Kada verujemo da je iluzija života na Zemlji stvarna, ulog izgleda veći, i tako naše emocije imaju tendenciju da budu jače. Intenzitet iskustva ubrzava našu evoluciju – ako osećamo svoje emocije i učimo da radimo s njima na ljubavne načine. Nefizička bića često govore o tome kako su čudesne prilike za duhovni napredak na Zemlji, i kako ljudi mogu da se razviju u jednom životnom veku više nego što ona to mogu u beskrajno dužem periodu "vremena".
Kontrast je naročito izražen u učenje-kroz-suprotnosti životnom planu. U takvoj životnoj šemi, duša planira da iskusi upravo suprotno od onoga što najviše želi da uči. Postoje beskonačne nijanse i varijacije učenje-kroz-suprotnosti planova. Čest plan u ovom trenutku istorije je za duše koje žele da uče o svesti o jedinstvu – Jednosti svih bića – da se inkarniraju u porodice u kojima su veoma različiti od svih drugih članova porodice. Međuljudska trvenja, pa čak i isključenost koji su rezultat toga uzrokuju da se osećaju odvojenim. Ta bol osećanja razdvojenosti pokreće ih ka unutra, i vremenom dolaze u osećanje-znanje Božanstva koje unutra boravi. Kad osećaju Svetost u sebi, sposobni su da osećaju Svetost u svakome. Shvataju da Božanstvo prožima sve stvari i sva bića, da je To sama suština svega što postoji. Ta svest je zora svesti o jedinstvu, svesti u koju se čovečanstvo sada ubrzano kreće.

Životni izazovi koriste ličnosti

Često me pitaju, "Zašto moram da patim da bi moja duša mogla da evoluira i leči se?" Odgovor na ovo iskreno i prirodno pitanje je to da životni izazovi koriste vama, utelovljenoj ličnosti, kao i vašoj duši.
Poznat psihički učitelj, iscelitelj i kanal Džon Fridlender (John Friedlaner) bavi se ovim pitanjem sledećim primerom. Recimo da ste dugi niz godina, a možda i na nekoliko radnih mesta, morali da radite sa veoma teškim ljudima. Našli ste da je iskustvo rada sa tim ljudima zamorno i teško. Ponekad ste osećali da je to više nego što možete podneti. Maštali ste o često o dobitku na lutriji, tako da možete da se povučete i, kako kažete svojim prijateljima, "nikada ne morate da opet radite sa kretenima."
Ako je vaš životni plan to da učite ljubaznost i velikodušnost, vrlo je malo verovatno da će vam se ostvariti san o dobitku na lutriji. Dominantna energija u vašoj auri je energija te nameravane životne lekcije, i ta energija stvara vaše iskustvo. Pošto egoični um ne razume vezu između "rada sa kretenima" i učenja ljubaznosti i velikodušnosti, možete osećati da su vaše životne okolnosti nepravedne ili čak grube. Ipak, kako razvijate ljubaznost i velikodušnost, duboko se obogaćujete, kao i vaša duša.
Vi i vaša duša se angažujete u izuzetno lepom, smislenom i obostrano korisnom partnerstvu.

Proces prenatalnog planiranja

Nakon što ste završite ceo život na Zemlji, stapate se nazad u svoju dušu. Izraz "stapate nazad u" donekle dovodi u zabludu u ovom kontekstu, jer se nikada ne odvajate od svoje duše. Ipak, vaša svest se meša u svest vaše duše na potpuniji način. Okeanski talas se nikada ne razdvaja od okeana, ali kada "umre" sjedinjuje se s okeanom na isti način na koji se vi ponovo sjedinjujete sa svojom dušom. Ona je obogaćena svime što ste doneli, svime što ste doživeli u svom životu.
Na kraju, vaša duša će čeznuti za novim fizičkim životom, i počinje stvaranje nove ličnosti. Ako je vreme da se reinkarnirate, vaša energije seje novu ličnost (formira njeno jezgro), koja je ono što ćete biti u sledećem životu. Ta ličnost je istinski nova. Taj koji ćete biti u svom sledećem životu nije taj koji ste sada, isto kao što taj koji ste sada nije onaj koji ste bili u drugoj inkarnaciji. Stvaranje nove ličnosti je sveto rođenje koje vaša duša ne postiže sama, već u partnerstvu sa Duhom. Vi – nova, pojavljujuća ličnost –imate život i svest. Osećate se povezani sa svojom dušom poput deteta sa svojom majkom, i svesni ste veće mudrosti svoje duše.
U jednom trenutku, kada želja za novom inkarnacijom jača, biće sesija planiranja na kojoj se kuje plan za vaš sledeći život. Sa prenatalnih sesija koje vidi, Stejsi Vels često opisuje taj korak kao "dušu koja proba plašt ličnosti". U toj fazi dobijate podatke* od raznih duhova-vodiča koji objašnjavaju svrhu prilika i izazova u narednom životu. U stanju ste da izrazite svaka osećanja, sumnje, ili pitanja. Ako vas brine bilo koji deo tog životnog plana, vaši vodiči i duša vas s ljubavlju, saosećajno podržavaju. Imate slobodnu volju, i tako se morate složiti sa tim životnim planom pre nego što se on završi. Iako možete prigovarati, pa i reći ne, osetićete veliku dobrotu i mudrost svoje duše i svojih vodiča, i tako verovatno pristati na plan. Vaša duša vam se oseća zahvalnom na vašem slaganju, i, zapravo, na svemu što ćete učiniti u svojoj predstojećoj inkarnaciji. I vaša duša i vaši vodiči osećaju za vas krajnje poštovanje zbog hrabrosti koju ispoljavate.
Duh i vaša duša kuju vaš životni plan na intuitivan, ne analitički način. Vaša duša ima znanje o tome na čemu treba da radi, i želi iskustvo u tim oblastima. Duh odgovara na tu želju predstavljanjem vašoj duši raznih opcija za životne planove. Vaša duša prima i apsorbuje te opcije kao što biste vi slike na filmskom platnu. Proces planiranja je teško meriti u linearnom vremenu, i njegova dužina razlikuje se od jedne duše do druge.
Jezik koji se koristi u ovoj knjizi, a koji mora da se koristi da bi se ikako diskutovalo o prenatalnom planiranju, čini da taj proces izgleda više analitičan nego što jeste. Mi ovde koristimo trodimenzionalni jezik i trodimenzionalne ljudske mozgove da shvatimo ono što je zapravo interdimenzionalan fenomen. Jezik koji se koristi da opiše taj fenomen je stoga aproksimacija onoga što se zaista događa. Kao i drugi interdimenzionalni fenomeni, prenatalno planiranje je daleko veće i veličanstvenije nego što to jezik ikada može da prikaže.

Slobodna volja

Slobodna volja i prenatalno planiranje mreže se u bogatu, zamršenu tapiseriju. Da bi se razumelo kako oni rade zajedno, uzmimo primer nekoga – proizvoljno ću nazvati tu dušu Džordž, iako je duša androgena – ko je imao mnoge živote u kojima je napravio izvesne određene planove pre rođenja, ali se onda povinovao željama drugih kada je bio u telu. Drugim rečima, Džordž želi pre nego što se rodi da uči i raste na izvesne načine, ali kada je na Zemlji teži da dozvoli drugima da mu diktiraju kako da živi svoj život. Tokom životnog pregleda koji se javlja posle svake inkarnacije, Džordž vidi da ima tu sklonost, i odlučuje da je izleči. Zato planira na nivou duše da nosi nazad u telo energično tendenciju da se povinuje to željama drugih.
Recimo da postoji još jedna duša u Džordžovoj duševnoj grupi (zbirka duša koje su na manje-više istom evolutivnom stepenu i koje se ponavljano inkarniraju zajedno, igrajući sve moguće uloge jedne za druge), koja ima upravo suprotnu tendenciju. Ta duša, koju ću proizvoljno nazvati Sali, teži da kada je u telu govori drugima šta da rade, namećući im neadekvatno svoju volju. U svojim životnim pregledima, Sali vidi da ima tu tendenciju, te odlučuje da je izleči. Zato planira na nivou duše da energetski vrati u telo tendenciju da dominira drugima.
Džordž, koji je svestan Salinog plana, ide joj i kaže, "Vidim da nosiš u telo tendenciju da dominiraš drugima, da bi je izlečila. Ja nosim u telo tendenciju da se povinujem željama drugih, da bi je izlečio. Hajde da planiramo da se venčamo kad meni bude trideset. Mada znamo da će to verovatno biti buran brak, naša nada će biti da ću ja da naučim da se borim za sebe, a da ćeš ti naučiti da poštuješ želje drugih." Videvši veliku mudrost u tom planu, i potencijal za mnogo duhovnog rasta, Sali se radosno slaže. Obično postoji osećaj radosne saradnje među dušama, čak i kada se planiraju teški izazovi.
Sada, da kažemo da Džordž u svojoj dvadeset petoj prihvata posao kod poslodavca koji se drži bezobzirno prema njemu him, tretirajući ga bez imalo poštovanja i ljubaznosti. Džordž prikuplja svoje unutrašnje moći i zauzima stav. Kaže svom poslodavcu, "Stanite. Ne možete me tretirati na taj način. Ako želite da i dalje radim ovde, morate me tretirati sa poštovanjem i ljubazno." U trenutku u kojem Džordž zauzima takav stav, dolazi do ogromnog porasta u njegovoj vibraciji. Ako je u stanju da održi svoju povećanu vibracije do svoje tridesete, i ako Sali ne podigne svoju vibraciju do slične mere, onda će se po Zakonu privlačnosti verovatno desiti jedna od dve stvari: ili se Džordž i Sali nikada neće sresti, ili, ako se sretnu, neće biti privlačnosti. Ni u jednom slučaju planirani brak se nikada ne dešava; njihove neslične vibracije ih sprečavaju da se spoje. (Salina duša bi bila uzela u obzir tu mogućnost u procesu prenatalnog planiranja, i stvorila rezervni plan. U tom planu će Sali sresti drugog partnera koji će joj pružiti priliku da uči željenu lekciju.)
Ova hipotetička priča ilustruje kako se prenatalno planiranje i slobodna volja seku na najelegantniji način. Tu je Džordž upotrebio svoju slobodnu volju da uči planiranu lekciju (zauzimajući stav i bivajući iskren prema sebi), izbegavajući tako potrebu za planiranim izazovom teškog braka.

Novi čovek

Iako životni izazovi proizvode ogroman rast i za ličnost i za dušu, patnja nije neophodna za rast. Kao ljudi smo uvek imali odrešene ruke u istraživanju svoje svesti i upotrebi svoje kreativne moći. Tokom hiljada godina, donosili smo odluke koje su sve bile zasnovane na strahu i verovanju u odvojenost. Sada, taj proces počinje da se preokreće, kako sve više zasnivamo svoje odluke na ljubavi i saosećanju. Ljudska rasa je na pragu da evoluira u duhovnu zrelost. Džešua je rekao:
Iako je istraživanje ekstremā održiv proces, sada je vreme da stvarate novu ravnotežu i prevaziđete učenje kroz patnju. Patnja može biti sredstvo buđenja, ali to ne znači da čovek ne treba da se uradi sve da uči na drugačije, radosnije načine. Mi ne sudimo patnji ili negativnosti, ali ćemo u isto vreme činiti sve što možemo da vam pomognemo da to prevaziđete.
Čovečanstvo evoluira i sve više prepoznaje Jednost iza svih životnih oblika. Ono je sada u stanju da se probije kroz iluzije straha i odvojenosti, i prihvati svoju pravu sudbinu: da postane nadahnuće i kapija ka Novoj Zemlji, koja je dom mnogih različitih bića koja žive zajedno u miru, radosti i kreativnosti.
Novi ljudi će se pomeriti dalje od paradigme učenja kroz patnju. Manje vođeni strahom, naći ćemo da radoznalost, kreativnost i ljubav postaju naše primarne motivacije da rastemo i učimo. Kako se strah smanjuje i osećamo se sigurnijim, potpunije ćemo se prepustiti prirodnoj radoznalosti koju imamo jedan prema drugom. Odustaćemo od nepotrebnih granica, i dozvoljavati sebi da osetimo šta drugi osećaju, povezujući se s njima na duboko empatične načine. Kreativnost će postati veći motivator kako se budemo osećali slobodnim i bezbednim da se uključujemo u slobodno, radosno samoizražavanje i deljenje sebe i svog obilja. Ljubav – predavanje sebe i stapanje sebe s onim što je veće – širiće ljudsku svest na načine koje još nismo dozvolili sebi da zamislimo.

"Bijenje" životnih izazova

Otpor životu i izazovima koje on nudi često se ogleda u stavu "Idem da bijem tu stvar." Ako objavite Univerzumu da ćete da "bijete" bilo šta, upravo ste mu zapovedili da vam dostavi na prag još onoga što ne želite.
Kada odišete energijom bijenja (ili bilo kojom od njenih varijacija, kao što su bitka, borba, ili osvajanje), Univerzum to oseća i, kao zvučna viljuška, dovodi vam je u poslušnu službu. Bez obzira na vaše svesne namere, Univerzum manifestuje oko vas vibracije na koje odzvanjate.
Kada mislite "Želim da bijem ovo," ćelije u vašem telu reaguju i biju sebe u ne-lagodnost, te je lečenje bilo koje vrste bukvalno izbijeno iz vašeg skupa opcija. Grubost energije želje da se bije nešto može se takođe (i obično tako i biva) pojaviti u drugim oblastima vašeg života, kao što su novac, veze i lične okolnosti.
Možete osećati da ste prebili određeni životni izazov, recimo rak. Ako je rak izlečen, to nije zbog energije bijenja, već pre uprkos njoj. Nadmoć energije vaših misli, reči i radnji odzvanjala je prema frekvenciji mnogo višoj nego što je frekvencija bijenja, iako je vaš um možda verovao da ste bili angažovani u takozvanoj borbi protiv raka.
Hiljadama godina ljudi širom sveta nesvesno unose razdor u svoje živote pokušavajući da biju neki životni izazov. Mir, radost, prosperitet, isceljenje, i svi ostali blagoslovi Univerzuma ne stvaraju se bijenjem bilo čega; oni se pre stvaraju prihvatanjem svega.

Zašto pitati zašto

Kada pitate zašto se nešto dogodilo ili se sada dešava, stvarate vrtlog energije koji vam privlači odgovore koje tražite. Bez obzira na to da li vaš svesni um postaje svestan odgovora, energija koja vam se privlači kroz postavljanje pitanja "zašto" duboko je isceljujuća. Ne predlažem da budete opsednuti tim pitanjem; naprotiv, najveće isceljenje vam se magnetiše kada pitate zašto, a zatim pustite to pitanje u Univerzum, kao što biste pustili u nebo balon ispunjen helijumom. On će naći svoje pravo odredište, kao što će i vaše pitanje. Kada pitate zašto, Univerzum odgovara, mada ne uvek na način koji možete da identifikujete ili u roku koji bi vam možda više odgovarao.
Ako je otkrivanje dubljeg značenja događaja u našim životima blagotvorno, zašto se onda ne inkarniramo sa potpunim sećanjem na naš prenatalni plan? Postoji nekoliko razloga. Kao što je pomenuto, naš nedostatak sećanja na "drugu stranu" čini da život na Zemlji izgleda realnije, i ta percepcija dovodi do toga da doživljavamo intenzivna osećanja iz kojih učimo mnogo tokom inkarnacije. Pored toga, da se reinkarniramo sa potpunim sećanjem na plan, to bi bilo slično školskom testu sa otvorenom knjigom: može doći do manje učenja ako su nam odgovori nekako dati. Mnogo više učenja može biti kad je test zatvorena knjiga, kada tragamo, nalazimo i integrišemo odgovore sami, baš kako sada radite. Uz to, otkrivanje pitanja koja želimo da postavimo i da na njih odgovorimo vredan je deo putovanja. Da znamo odgovore, nikada ne bismo tražili pitanja.
Konačno, namera u pitanju "zašto" nije da um shvati celinu vašeg prenatalnog plana, već pre da vas nagna da se predate svom srcu. Kada se odazovete pozivu svog srca, ispunjavate svoj životni plan, čak i ako vaš um nema svesnost o tom planu.

Žrtvena svest

Veliki pomak u svesti dešava se sada na našoj planeti. Taj pomak zavisi sasvim od onih od nas koji smo u telu da podignu našu vibracija, što znači, jednostavno, da budemo ljudi sa što više ljubavi. Kako podižemo svoju vibraciju, i Zemlja raste u vibraciji. Duhovi-vodiči, anđeli, voljeni, i drugi u nefizičkom domenu mogu nam slati ljubav, mudrost, svetlo i inspiraciju, ali moramo primati i utelovljavati te poklone. Nefizička bića koja nas vole i vode ne mogu stvorati za nas pomak u ljudskoj svesti.
Žrtvena svest – verovanje da ste žrtva neke osobe, iskustva, ili života uopšte – vibrira na vrlo niskoj frekvenciji. Kada shvatimo da smo moćni kreatori svega što doživljavamo čak i ako možda ne znamo kako smo ili zašto stvorili nešto, izlazimo iz žrtvene svesti, podižemo svoju vibraciju, pa time i vibraciju Zemlje. Ako je vaša prenatalna namera bila ili je vaša trenutna da doprinesete pomaku u ljudskoj svesti, znajte da je izlaženje iz žrtvenog mentaliteta moćan i veličanstven način da se to radi.
Žrtvena je svest lažno uverenje, koje je postalo deo našeg ograničenog, uobičajenog načina razmišljanja. Ono ima primamljive sekundarne prednosti: način je da se steknu simpatije drugih; sredstvo je za vezivanje sa drugima koji takođe veruju da su žrtve. O žrtvenoj svesti i njenim sekundarnim koristima ne treba suditi, jer je lako verovati u ono čemu smo učeni, i prirodno je želeti podršku i vezivanje sa drugima. Moja namera je ne da sudim čovekovom izboru da vidi sebe kao žrtvu, već da razjasnim da to jeste izbor. Alternativni izbor je ući u sećanje na naš identitet i moć, kao izraze večnih duša koje su planirale živote koje sada živimo, da znamo sebe kao kreatore, a ne žrtve, svojih iskustava. Ta svest podiže ceo svet.
Žrtvena svest ima tendenciju da bude samoodrživa. Ako verujete da ste žrtva, vibrirate na frekvenciji žrtve i energetski privlačite sebi iskustva koja će potvrditi u vašem umu da ste žrtva. Jedan ključ da se za razbije taj ciklus je da se oslobodite optuživanja, jer vas ono stavlja vibraciono na frekvenciju žrtvene svesti. Možemo se lakše osloboditi optuživanja kada preuzmemo odgovornost za to što smo se složili sa našim životnim planovima. Takva samoodgovornost je plodno tle u kojem cveta proširena svest i samospoznaja.

Suđenje

Kao i žrtvena svest, suđenje odjekuje na vrlo niskoj frekvenciji. Ono stvara odvojenost, odvojenost stvara strah, a strah stvara najviše problema u našem svetu. Tekući pomak u ljudskoj svesti je delimično povratak Jednosti ili svesti o jedinstvu, što je naše prirodno stanje stvari u našem nefizičkom Domu. Ne možemo se vratiti ovoj Jednosnoj svesti ako smo u suđenju i samim tim odvojeni jedno od drugog. Svest o prenatalnom planiranju olakšava oslobađanje od suđenja drugima, jer tada dolazimo do zaključka da je svaki životni plan rođen u ljubavi i utemeljen u mudrosti.
Društvo naročito oštro sudi o ljudima koji imaju izvesna iskustva kao što su beskućništvo, alkoholizam, narkomanija, i sida: "Ona mora da se pribere," "On ne pokušava stvarno", "Slaba je" i "Treba da se izvuče sopstvenim snagama." Naročito se oštro sudi o ljudima koji imaju sidu: "Mora da je bio promiskuitetan," "Ona to zaslužuje," i "Sida je Božji način kažnjavanja homoseksualaca zato što homoseksualci." Ipak, zapravo su ta iskustva planirana pre rođenja, i to su planovi smelosti, planovi koje se mnogi ne bi usudili da prihvate. Kada razumemo prenatalno planiranje, naša suđenja isparavaju i smenjuje ih trajno poštovanje i divljenje za hrabre duše koje se suočavaju sa takvim izazovima.
Suđenje, međutim, može biti korisno sredstvo za sticanje uvida u svoj životni plan. Zapitajte se, "Koju osobinu osuđujem najoštrije u ljudima koji su u mom životu?" Onda se upitajte, "Šta je suprotno od te osobine?" Po svemu sudeći, pre nego što ste se rodili želeli ste da razvijete i izrazite tu suprotnu osobinu. U vezi sa tom osobinom koju ste osudili u nekom drugom, verovatno ste imali tu osobinu u nekom prošlom životu, i sigurno je da je imate (u izvesnoj meri) i sada. Svako osuđivanje drugih je prikriveno samoosuđivanje. Da nemate tu osobinu koju osuđujete, ili ne biste mogli da je prepoznate u drugome ili je ne biste osuđivali da je vidite.
Budući da je ono što doživljavamo van sebe uvek projekcija naše unutrašnje stvarnosti, nije nam moguće da budemo u nesuđenju drugome dok nismo potpuno u nesuđenju sebi samima. Govorenje neosuđujućih reči i angažovanje u neosuđujućim radnjama nisu pokazatelji da ste u nesuđenju. Jedini pravi pokazatelj nesuđenja je to kako doživljavamo sebe, jer tako zapravo doživljavamo druge.
Mora se voditi računa ovde da se ne ide u suđenje suđenju. Mada niko od nas ne voli da mu se sudi, izabrali smo iz dobrog razloga da inkarniramo u vremenu ljudske evolucije u kojem je suđenje uobičajeno. Jednostavno rečeno, suđenje nam je moćan učitelj, i neki od nas uče najbolje kroz iskustvo suđenosti. To iskustvo je efikasno sredstvo za razvoj empatije, saosećanja, emocionalne nezavisnosti, i mnogih drugih božanskih vrlina. Životi koje planiramo pre nego što se rodimo su prilike za razvoj i izražavanje takvih vrlina.

Ljutnja na svoju dušu

Ako ste doživeli traumu, i ako osećate da je to traumatično iskustvo planirala vaša duša, možda ćete osetiti bes prema njoj. Ako je tako, ne osuđujte taj bes kao loš, i nemojte osuđivati sebe zbog osećanja ljutnje. Vaš bes, i zapravo sva vaša osećanja, kakva god mogla biti, razumljivi su i prirodni, ispravni i istiniti. Poštujte ih. Ne potiskujte ih; umesto toga, prigrlite ih sa ljubavlju. Znajte da vi niste vaše emocije; emocije su stvari koje nosite. Kao sve druge stvari koje se nose, emocije mogu – kada ste spremni – da se spuste.
U mojim razgovorima sa Džešuom, govorio je o besu koji možete osećati prema svojoj duši:
Ne gledajte na bes kao na glasnika istine, kao u "moja duša je napravila pogrešne izbore"; smatrajte ga glasnikom iz najpovređenijeg dela vas. Vidite ga kao dete kojem su potrebne vaša pažnja i isceliteljske moći. Ne brinite da će vas bes otuđiti od vaše duše, ili da će je on uvrediti. U redu je osećati bes.
Držite ljutito dete u naručju i gledajte šta se dešava. Videćete da ono nije samo ljuto, već i veoma usamljeno i tužno. Čezne za vašim društvom i vođstvom. Lečenje se javlja u trenutku kada se povežete sa tim detetom od srca. Ako se to desi, usklađeni ste sa svojom dušom: ljubav teče kroz vas i leči vas iznutra.
Radite sa besom; ne borite se protiv njega. Vaš povređeni deo treba da oseća energiju mudrog, nežnog i saosećajnog roditelja iz vas.

Otpor

Patnja se javlja kada se odupirete emocijama poput straha i besa, koje mogu nastati kao odgovor na događaje u vašem životu. Izreka "Ono čemu se opireš, istrajava" tačna je. Kad se usredsredite na nešto dajete tome svoju energiju, a otpor je snažan oblik žiže. Kako onda možete da se oslobodite otpora prema negativnim emocijama poput straha i besa, i tako omogućite da umesto njih teče isceljenje?
Da biste to učinili morate raditi ono što biste radili da nemate takve emocije. Na primer, osećao sam mnogo straha otkrivajući u Predgovoru da sam doživeo zlostavljanje kao dete. (Takođe sam osećao stid zbog samog tog zlostavljanja.) Za mene je to snažno lična stvar. Pre nego što sam pisao o tome, osećao sam da bi ekvivalent tome bio stajati go pred svetom. Da sam dozvolio da me vode moj strah i stid, izabrao bih da ne podelim taj aspekt svog života. Umesto toga, pitao sam, "Šta bi hrabrost sad uradila?" Učinio sam se krajnje ranjivim otvarajući se na taj način – postoji moć u ranjivosti – i osećam veće samopoštovanje što sam se suočio sa svojim strahom i stidom. Takođe, mnogo straha i stida je sada jednostavno isparilo. Na isti način, medijumi u ovoj knjizi otvoreno su govorili o nekim od izazova koje su doživeli. Mi nismo hrabriji nego što ste vi. Oslobodićete se svog otpora okolnostima i događajima svog života radeći ono što vam hrabrost kaže da radite.
Ako smatrate da vam nedostaje hrabrosti, zapamtite da ste, kada je vaša duša planirala vaš život, imali priliku da podlegnete strahu i kažete ne tom planu. Hrabro ste pristali na njega. Samo najhrabrije duše biraju da se inkarniraju na Zemlji. Vi ste jedna od tih duša. Što je teži životni plan na koji ste pristali, više hrabrosti ste ispoljili slažući se s njim. Ako ste zaboravili kako ste hrabri, ova knjiga će vam pomoći da se setite.
Kada se pojavi strah, setite se ovoga: Znali ste pre nego što ste rođeni da će strah biti istaknuta komponenta vašeg zemaljskog iskustva. Znati strah dok ste u telu deo je vašeg plana. I tako budite vrlo sigurni u ovo: Samo hrabri planiraju strah. Hrabrost koja je bila potrebna da se planira strah je ista hrabrost koja je sada potrebna da se on transformiše. To što ste u telu je dokaz da imate hrabrosti potrebne da transformišete svoje strahove u ljubav. Vaša želja da transformišete strah u ljubav je jedan od razloga zašto ste izabrali da se inkarnirate u ovom posebnom trenutku pomaka u svesti.
Ovde smo da se lečimo
Na najosnovnijem nivou, prenatalni ugovor je isti za sve: prigrli i preobrazi sve neskladne (neljubavne) energije. Energije koje nismo preobrazili iz bilo kog života doći će nam u ovom životu, tako da to možemo da učinimo. Svi smo mi tražili tu priliku pre nego što smo se rodili; zapravo, bio je to preduslov za rađanje u fizičkom domenu u ovom trenutku. Ovaj životni vek je, dakle, od primarnog značaja u kosmičkom kalendaru. Mi smo ovde da se integrišemo u celinu našeg Bića, i na taj način lečimo ostatke svih neintegrisanih energija iz svih naših života, i fizičkih i nefizičkih.
Kada se opiremo bilo kojem aspektu života, opiremo se i isceljenju. Kada postoji blok u jednom pravcu, postoji blok u svim pravcima. Naposletku je, onda, svrha svakog životnog izazova ista: da nam podari priliku da prigrlimo ono čemu smo se do sada opirali. Isto tako, svaki životni izazov se leči na isti način: kroz realizaciju moći onoga što mislimo, kažemo, i uradimo. Naše iskustvo života nije određeno našim životnim planom, već pre time kako odgovaramo na taj plan. Naši odgovori – naše misli, reči i akcije u svakom trenutku – stvaraju naše iskustvo i potencijalno naše lečenje.
Upravo je ovde svest o prenatalnom planiranju od duboke pomoći i isceljujuća. Kada shvatimo da smo planirali svoje živote, onda znamo da postoji duboki smisao i svrha u svemu što se dešava. A kada to znamo, postaje nam beskrajno lakše da mislimo, govorimo, i delamo na ljubavne načine. Kako odgovaramo na život na ljubavne načine, naš prethodni otpor postaje prihvatanje, naše prihvatanje pretvara se u prijemčivost, naša prijemčivost raste u prigrljivanje, a naše prigrljivanje se transformiše u zahvalnost na iskustvima koja otvaraju naša srca i šire nas kao duše.
Vi ste se utelovili na Zemlji u ovom trenutku da se lečite svesnim buđenjem u sećanje na sebe kao na dušu. Vaše isceljenje nastupa i završava se kada ugledate svetlost svoje duše i znate da ste ta svetlost vi koji ste zaista.

[Shalom]