SVETA ZNANJA - NASTANAK I SADRŽAJ KOSMOSA

[drugar]

POTENCIJAL

Ljudi kažu da kosmos nema kraja i da postoji oduvek. Da li je, ipak, bilo nekog početka ili vremena kada kosmosa nije bilo?
To vreme je postojalo, ali je ono beskonačno daleko i ne može se izmeriti nikakvim realinim vremenskim jedinicama. Isto važi i za veličinu kosmosa, koji ima svoj kraj, ali je nemerljiv realnim jedinicama za dužinu.
Iako je to vreme neizmerno daleko od današnjeg dana, iako ono ima barem neki teorijski značaj, to ipak golica radoznalost ljudi, te se zbog toga može reći jezikom koji će ljudi razumeti da je pre nastanka svemira postojao Potencijal koji je bio u stanju da ga stvori.
Vreme nastanka tog neizmerno velikog polja-Potencijala približno je toliko daleko od početka stvaranja kosmosa koliko je on daleko od današnjeg dana.

Šta je izazvalo Potencijal da to poželi?
Njegova neizmerna inteligencija i moć da postigne sve što zaželi, a koja se u njegovom polju stvarala i razvijala beskonačno dugo vremena, stvorila je kod njega utisak da je potrebno proširiti sadržaj samog sebe, kako bi se jedan deo mogućnosti koje Potencijal sadrži realizovale. Cilj je bio pretvoriti jedan deo Potencijala u ostvarenje, u kreaciju.
Njegova prva kreacija bilo je pretvaranje dela potencijalnih mogućnosti u energetsko polje čije se prostranstvo poklapalo sa prostiranjem samog Potencijala, što znači da je obuhvatalo celu zapreminu današnjeg kosmosa. Ovo energetsko polje je preuzelo mogućnosti Potencijala u svakoj njegovoj tački. Namera i cilj Potencijala bili su da ovo Jedinstveno polje preuzme na sebe dalju organizaciju i realizaciju ostvarenja novih sadržaja unutar Potencijala. Jedinstveno polje je predstavljalo jednu manifestaciju Potencijala, pa je stoga moglo da realizuje samo ono što je Potencijal poželeo. Zbog toga ono, od svog postanka do današnjeg dana, nije realizovalo ništa što nije do najsitnijih detalja predstavljalo želju Potencijala.

[drugar]

STVARALAC

Stvorivši Jedinstveno polje, Potencijal je završio svoj potencijalni period i započeo stvaralački period svog postojanja. Zbog toga se od tog vremena on zove Stvaralac, jer su od njega počela sva stvaranja ili sve kreacije u kosmosu.

Početak stvaranja kosmosa predstavljao je, dakle, stvaranje Jedinstvenog polja. Dajući sve moći, sve znanje i sve mogućnosti Jedinstvenom polju, koje je sam imao, Stvaralac je obezbedio enormnu, sveobuhvatnu stvaralačku energiju, pri čemu njegov Potencijal u tome nije učestvovao, ali je imao apsolutnu kontrolu nad kompletnim sadržajem i procesom stvaranja. U prvo vreme Jedinstveno polje je stvaralo energije koje su predstavljale začetke velikih energetskih kompleksa, dakle, predstavljale su embrione velikih energija koje je Stvaralac zamislio kao sadržaj ili kostur kosmosa. Te energije su se relativno brzo razvijale zahvaljujući superinteligenciji koju su posedovale i svesti za potrebom stvaranja sadržaja kosmosa.
U tom razvoju, zbog ogromnih prostranstava kosmosa i izuzetne složenosti funkcija ovih energija, pojavile su se, već u samom početku, manja ili veća odstupanja od onoga što je Stvaralac zamislio. Da bi zaustavio ova i sprečio nova odstupanja, Stvaralac je preko Jedinstvenog polja stvorio energije koje su odstupale od uobičajenih energetskih struktura.

One su imale moć da koriguju sva odstupanja zahvaljujući:
-svojoj superinteligenciji i znanju,
-svojoj neuništivosti, odnosno nemogućnosti spajanja sa drugim energijama, pri čemu bi činili novu energiju,
-svom večitom životu ili trajanju.

Potreba za ovim majstorima svemira bivala je sve veća kako se kosmos više razvijao i postajao sve složeniji i složeniji. Potreba za ovim energijama je i danas veoma velika, ali sada, zbog izuzetne složenosti i sadržaja kosmosa i zadataka koje Jedinstveno polje ima, gotovo je neizvodljivo da ovu energiju Jedinstveno polje neprekidno stvara. Sa njenim stvaranjem, jednistveno polje je prestalo, približno, na polovini puta od početka stvaranja kosmosa do danas. Od tog vremena pojedine oblasti u kosmosu, kao što su sazvežđa, galaksije ili čak i pojedini mali planetarni sistemi, preuzimaju na sebe stvaranje ovih plemenitih energija.

[drugar]

ENERGIJA HRISTA

Stvaralac je, aktivirajući embrione budućih velikih energetskih sistema vasione, pratio njihov postepeni razvoj korigujući i usklađujući ih sa ukupnim razvojem kosmosa. Postoje na desetine velikih energetskih sistema koji danas funkcionišu u kosmosu, ali su za ljude interesantna samo četiri sistema.

Prvi je tzv. SNOP HRISTOVIH ENERGIJA koji predstavlja skup od nekoliko stotina različitih energija od kojih svaka ima svoj sadržaj, svojuz namenu i svoje energetske karakteristike. One po intenzitetu nisu jednake, ali su nezamenljive i neophodne i zbog toga se prostiru po celom kosmosu, ispunjavajući svaku njegovu tačku. Karakteristika ovih energija je da se u jednom delu kosmosa sakupljaju u snop sličan lijanama, koje su se isprepletale, da bi se zatim ponovo širile obuhvatajući cello prostranstvo kosmosa. Šematski gledano, one se kreću u jednom pravcu, prolaze kroz ceo kosmos, vraćaju se ponovo prolazeći kroz njihovo suženje u obliku snopa.



Koji je zadatak Hristove energije u kosmosu?

Ova energija, kao najsnažnija i najkompleksnija u celom kosmosu, ima bezbroj zadataka za održavanje normalnog funkcionisanja kosmosa. Većina tih sadržaja i zadataka nisu shvatljivi za ljudski mozak. Pored tih mnogobrojnih važnih funkcija, postoje i neke koje su od životne važnosti za ljude.

Pre svega, Hristova energija emituje energetski talas koji se zove životni talas ili živototvorni talas i koji se prostire po celom svemiru, kroz svaku njegovu tačku. Ovaj talas menja svoju frekvenciju idući od 2,6 do 26 Hz. Životni talas nosi u sebi programe koji omogućavaju aktiviranje života u mrtvoj materiji. Delovanjem životnog talasa nastaju živa bića. Mrtva materija na taj način počinje da živi, da se razvija, razmnožava, prilagođava uslovima okoline i menja.pri tome je ona neprekidno podvrgnuta delovanju životnog talasa. Ako bi živtni talas prestao da se prostire, sva živa bića bi izumrla u celom kosmosu. Životni talas j, dakle, activator, realizator života i sredstvo koje ga neprekidno održava. Životni talas je stvorio bezbroj žive materije, odnosno živih bića u kosmosu. Svako od njih prilagođeno je uslovima sredine u kojoj su nastala.

Posebna vrsta živih bića u kosmosu su nematerijalna živa bića, sastavljena samo od energija, ali koja takođe za svoj život, svoj razvjo, razmnožavanje i prilagođavanje okolnim uslovima moraju zahvaliti delovanju životnog talasa. Kod njih je, umesto na mrtvu materiju, začetak života nastao delovanjem životnog talasa na određene energetske strukture.

Stvaralac je tokom razvoja kosmosa dopunjavao i razvijao velike energetske strukture koje čine kičmu kosmosa. Dodavao im je pojedine funkcije i zadatke koje su omogućavali da kosmos bude što raznovrsniji, bogatiji, razvijeniji. To je razlog što se Hristova energija sastoji od nekoliko stotina različitih energija, pri čemu je svaka, tokom njenog stvaranja, razrešavala neki od problema ili zahteva kosmosa.

Osim mogućnosti i obaveze da kreira živi svet, energija Hrista je prihvatila i brigu o cikličnom stvaranju zrelih svetlećih tela, koja predstavljaju preduslov za normalno funkcionisanje kosmosa. Hristova energija je razvoj svetlećih tela organizovala uz pomoć bića koja imaju slobodnu volju zbog njihove nesputane kreativnosti.

Od zadataka Hristove energije, koji se tiču ljudi, spomenućemo još samo njenu obavezu da void brigu o planetama i drugim prostorima u kosmosu u kojima borave živa bića. Ta briga se sastoji u neprekidnom bdenju da ovi sistemi, na kojima je nastanjen život, budu bezbedni i dabilo čijom greškom ne dođe do kataklizmi i uništenja velikog broja životinjskih i biljnih vrsta, pa i uništenja samih planeta i drugih staništa živih bića. U odsutnim trenucima Hristova energija vrši korekcije energetskih stanja i time sprečava kataklizme i omogućava dalji nesmetani razvoj živih bića.

[drugar]

ENERGIJA DUHA SVETOG

Druga po važnosti energija, koju je stvorilo Jedinstveno polje po želji Stvaraoca, jeste DUH SVETI. Ova energija, kao i energija Hrista prostire se po celom kosmosu i nalazi se u svakoj njegovoj tački. Nastala je, kao i energija Hrista, na samom početku stvaranja kosmosa. Njeni zadaci u kosmosu su vezani, pre svega, za održavanje globalnih energetskih struktura, ali i istovremeno da stvara mrtvu materiju.
Ova energija je značajna za ljudski rod zbog toga što aktivno podržava živototvorni talas u njegovom nastojanju da kroz oživotvorenje mrtve materija stvori živa bića.
Energija Duha svetog funkcioniše na 7,46 Hz. Osobama koje mogu sopstvenom voljom da menjaju frekvenciju rada svoga mozga, kada dovedu frekvenciju na ovaj nivo i požele da vide delić ove energije prikazaće se bleđe i tamnije sivkasti slojevi sa različitim oblicima: elipsastim, okruglim, ponekad ispunjenim tamnosivim tačkicama i drugim.

.

[drugar]

ENERGIJA PROSTORA

Treća, najveća energetska skupina, koju je stvorilo energetsko polje, nosi naziv ENERGIJA PROSTORA. Energija prostora, kao i prve dve, prostire se po celom kosmosu i nalazi se u svakoj njegovoj tački, ali je njena funkcija, na izvestan način, drugačija od prve dve.
Ona deluje na svakom mestu prostora drugačije, u skladu sa potrebama tog prostora: drugačija je po energetskim prostranstvima nego u mrtvoj materiji i živoj materiji. Njena uloga je izuzetno važna, jer pomaže procese koji se tu odigravaju, bez obzira da li su oni energetski, ili su vezani za stanje mrtve ili žive materije.
Što se tiče čoveka, energija Prostora mu pomaže da razreši određene konfliktne situacije sa prirodom, sa okolinom, to znači sa vazduhom, tlom, hranom, energijama koje ga opkoljavaju. Ali, onaj deo energije Prostora koji boravi u čoveku pomaže mu da razreši probleme na koje nailazi u svom kontaktu sa prirodom. Zbog toga je ona, i isceljujuća, i razvojna, i podmlađujuća, i energija koja pomaže čoveku da obavi zadatke koje je pred njega Stvaralac postavio.

.

[drugar]

KOSMIČKE KATAKLIZME

Stvarajući kosmos Stvaralac je kao viziju imao jedinstvo duha, energije, materije i živih bića. To je tokom beskonačno dugog života kosmosa i ostvareno. Međutim, bilo je perioda u razvoju kosmosa, posebno u toku prve trećine njegovog postojanja kada sinhronizacija ovih elemenata nije uvek uspevala. Dolazilo je do strahovitih kosmičkih kataklizmi koje su rušile sve što se hiljadama milijardi godina stvaralo. Ove kataklizme su bile posledice odstupanja nekih od ovih elemenata od predviđenih zadataka i ciljeva zbog čega su stvoreni. Posle tog perioda posvećena je posebna uloga majstorima kosmosa, kao što su svetleća tela, koji ne samo da otklanjaju postojeća odstupanja, već i bdiju nad određenim sektorom kosmosa da do odstupanja i ne dođe.

Približno oko polovine veka kosmosa Stvaralac je započeo korenitu promenu strukture kosmosa u tom smislu da se on u potpunosti harmonizuje i da iskakanja iz normalnog funkcionisanja bude što manje. Da bi to postigao, neophodno je bilo da se uvedu mnoge dodatne energije koje deluju bilo na celom prostoru kosmosa, bilo na pojedinim njegovim delovima i koje imaju vrlo jasno ograničene funkcije. Neke od tih energija nalaze se i u Hristovom stablu. Od tada do danas kosmos funkcioniše uglavnom na zadovoljavajući način uz povremena odstupanja od normalnih tokova, za čije ponovno uspostavljanje su zadužena svetleća tela, majstori kosmosa, koji taj posao obavljaju na zadovoljavajući način.

.

[drugar]

POJAVA ŽIVIH BIĆA

Kada su se pojavila živa bića u kosmosu?
Hristova energija je posle približno petine starosti kosmosa počela da emituje životni talas koji je, u prvo vreme, sve do trećine života kosmosa, stvarao, aktivirao i održavao samo živa bića nematerijalne prirode. To su bila bića energetske strukture koja su se razmnožavala, razvijala i u manjoj meri prilagođavala novonastalim situacijama.
Negde oko trećine veka kosmosa Hristova energija u sadejstvu sa energijom Duha svetog stvorila je prva materijalna živa bića. Ona su u prvo vreme bila stvorena u pojedinim delovima kosmosa koji su imali najpovoljnije uslove za njihov razvoj.
To su bila bića izuzetno primitivne strukture, ali su bila u stanju da se razmnožavaju, razvijaju i u znatnoj meri prilagođavaju novim uslovima i time se postepeno razvijaju.

.

[drugar]

RAZVOJ JEDINSTVENOG POLJA

Stvaralac je, stvarajući jednu po jednu novu energiju, kompletirao i usložnjavao funkcionisanje beskonačnog kosmosa. Međutim, u prvoj trećini života kosmosa postojali su određeni otpori stvaranju ovakvog kosmosa. Oni su nastali kao posledica intertnosti energetskih polja koja su činila deo samog Stvaraoca. Njihova intercija i težnja da zadrže postojeće stanje stvaralo je u tom periodu određene teškoće da se ogromna energetska polja duž celog svemira formiraju, počnu da funkcionišu i da se u tom smislu stabilizuju. Zbog toga je Stvaralac stvorio Jedinstveno polje koje je u prvo vreme imalo zadatak da u potpunosti kontroliše nastanak, funkcionisanje i stabilizaciju novih energija na celom prostranstvu kosmosa.
Postepeno, Jedinstveno polje je, posle uspostavljanja stabilizacije funkcija prvih velikih energija, bilo u stanju da samo, po želji Stvaraoca, realizuje određene energije. Kasnije je ono sve više preuzimalo ovu funkciju, tako da, približno od polovine veka kosmosa, Stvaralac više ništa ne radi direktno već se njegove zamisli realizuju preko Jedinstvenog polja, čija moć je dostigla nezamislivu veličinu.


PROMENE UNUTAR BIĆA STVARAOCA

Stvaralac je, prenoseći realizaciju na Jedinstveno polje, u potpunosti oslobodio svoje beskonačne mogućnosti za kreaciju kosmosa. Postepeno su njegova sopstvena polja, koja su u prvo vreme pružala otpor promenama zbog svoje intertnosti, uspela da se u potpunosti uklope u novo funkcionisanja kosmosa. Imajući u vidu ove promene, može se reći da je, stvarajući kosmos, Stvaralac menjao i deo sebe koji je bio u prvo vreme smetnja njegovoj kreaciji. Šta se zapravo dogodilo pri stvaranju novih energija, imajući u vidu da je energetsko polje Stvaraoca još pre toga u potpunosti ispunjavalo svaku tačku u kosmosu?

Stvaralac je, zahvaljujući svojoj beskonačnoj kreativnosti generisao unutar svog bića nove energije i energetska polja sa novim osobinama i novim funkcijama koje do tada Stvaralac nije sadržao. Stvorivši ove energije i energetska polja, Stvaralac je zadržao suštinu svog bića, dok su se novonastala energetska polja stacionirala na pojedinim delovima kosmosa, što znači istovremeno sa poljem Stvaraoca. Ova polja su bila u potpunosti nezavisna jedna od drugih osim što su novonastale energije funkcionisale tačno onako kako je Stvaralac zamislio i u potpunosti u skladu i sinhronizovano sa bićem Stvaraoca.


.

[drugar]

ZAŠTO JE STVARALAC STVORIO KOSMOS?

Početak stvaranja kosmosa bio je spor i nesistematski, pre svega, zbog njegovih ogromnih dimenzija. Kasnije, približno posle trećine njegovog dosadašnjeg života, Stvaralac je uspeo da poveže energije, da ih sistematizuje i sinhronizuje. Sledeći potez koji je uradio odnosio se na stvaranje niza podsadržaja unutar velikih energija koje su u sebi nosile glavnu odgovornost za funkcionisanje sistema koji je Stvaralac stvorio.
Ovi podsadržaji su kasnije generisali nove, potpuno samostalno, gradeći na taj način beskonačnu mrežu suptilnih funkcija ne samo pojedinih velikih energija i njihovih sistema već i celog kosmosa.

Ideja Stvaraoca nije bila da se igra, kako se to tumači u nekim drevnim saznanjima koja su zbog usmenog prenošenja i nepreciznosti starih jezika donekle deformisana. Njegova želja je bila da stvori sadržaje onih potencijala koji su u njemu večito postojali ili su se pod pritiskom starih generisali novi.
On je osetio potrebu da ove potencijale realizuje osećajući se kao što se oseća bremenita žena koja treba da iznese svoje dete na svet.
To je bila želja, potreba, ali i neminovnost koja se nije mogla izbeći. Bilo bi nedovoljno precizno reći da su ti potencijali u Stvaraocu tokom beskonačno dugog vremena sazreli i zahtevali svoju realizaciju. Pre bi se moglo reći da je osećaj, koji je Stvaralac u tom smislu imao, više ličio na poplavu, u celom njegovom biću, divnih osećaja koja se nisu mogla zaustaviti i koja su postepeno, jedno po jedno, prerasla u energije od kojih je nastao kosmos.

Postoji oblast u kosmosu u kojoj delovanje Stvaraoca, u smislu izgradnje sadržaja sličnih ostalom delu kosmosa, još uvek nije započeo. Taj deo je prostorno vrlo značajan, u njemu postoji samo Stvaralac kao Potencijal. Stvaralac je ovaj deo ostavio kao deo sebe koji je ostao neizmenjen od pamtiveka i taj deo će i dalje funkcionisati večito kao Stvaralac-Potencijal. U njega ne prodiru ni energije ni materija koje su njegovo delo, već on predstavlja čistu supstancu Stvaraočevog genija. To je deo kosmosa ili deo Stvaraoca do koga se ne može dopreti. On predstavlja svetinju za ceo kosmos.

.

[drugar]

TROSLOJNO BIĆE STVARAOCA

Stvaralac je, dajući sve moći Jedinstvenom polju za realizaciju njegovih kreacija, omogućio celokupnom svom biću da se u potpunosti posveti kreiranju kosmosa. Međutim, jedan deo njegovog bića, oko jedne trećine, nije bio od samog početka uključen u stvaranje kosmosa. O čemu se tu radi? Ovaj deo Stvaraočevog potencijala predstavlja posebnu vrstu znanja i moći koje se u znatnoj meri razlikuju od ostalog dela. Ovaj deo predstavlja najstariji deo Stvaraoca, njegov začetak, iz koga se kasnije razvio ceo Potencijal. Razlika između ovog dela i ostalog potencijala Stvaraoca je u tome što je ovo jezgro bilo usmereno na stvaranje ostalog potencijala i nije se moglo uključiti, odnosno pretvoriti od stvaraoca potencijala u kreatora potencijala. Što znači da se njegova funkcija zadržava na stvaranju potencijala, a potencijal je stvorio svoju mogućnost realizacije, odnosno kreacije. Stoga će ovo jezgro zauvek ostati neuključeno u dalji razvoj kosmosa, dok će se kosmosom večito baviti preostali deo potencijala. Prostor kosmosa, ili deo prostora kosmosa u kome se nalazi jedzgro, ne funkcioniše na isti način kao ostali kosmos. Ono je bez energija i bez materije koje je Stvaralac stvorio. Njegov sadržaj predstavlja energija jezgra i kroz nju prožeta energija potencijala. Deo potencijala, koji postoji na istim delu kosmosa na kome i jezgro, nije aktivan kao stvaralac. On postoji samo kao potencijal. Zato se može reći da je biće Stvaraoca troslojno, sastoji se od:
jezgra,
dela potencijala na području jezgra,
ostalog dela potencijala, koji se od Potencijala pretvorio u Stvaraoca.

Stvaralac je, dajući velike moći Jedinstvenom polju, obezbedio istovremeno svoju maksimalnu kreaciju i njenu realizaciju kroz Jedinstveno polje. Međutim, energije koje je stvorilo Jedinstveno polje imale su svoje kreacije i svoje realizacije, tako da se proces kreativnosti i njene realizacije postepeno širio po celom kosmosu. Mada, na prvi pogled, Stvaralac nije imao uticaja i udela na kreativnost i njihovu realizaciju ogromnog broja energija u kosmosu, ništa se u njihovoj kreaciji i realizaciji nije dogodilo što nije bilo u skladu sa voljom Stvaraoca. Na ovaj način sistem savršeno funkcioniše već više od polovinu veka kosmosa. Eventualna odstupanja u ponašanju energija ili materije u okviru kosmosa spadaju u normalan delokrug majstora kosmosa-svetlećih tela, koji ih vrlo sigurno i uspešno vraćaju u njihove normalne funkcije.

.

[drugar]

KAKO JE NASTAO POTENCIJAL

Početak svih početaka, ako se tako može reći, predstavlja nastanak samog Potencijala, pre beskonačno, beskonačno dugo vreme. Kako je nastao embrion Potencijala sada se ne može sa sigurnošću govoriti, jer ni beskonačna inteligencija, mudrost i znanje Potencijala ne mogu dokučiti pravu istinu-šta je bilo pre njega. Ipak, procena je Potencijala da pre početka njegovog stvaranja u kosmosu nije bilo ničega. Iz čega se, ipak, stvorio embrion Potencijala?
Nastao je kao posledica akumuliranja izuzetno malih količina energija koje su se, zahvaljujući nekoj sili privlačnosti koja je između njih postojala, počele sakupljati i posle beskonačno dugog vremena sakupile se iz celog prostora kosmosa na jedno mesto obrazujući jedno energetsko jezgro koje je, po današnjim merilima, bilo izuzetno slabašno i malo. Tako sakupljen na jednom mestu, posle izvesnog vremena, kvantitet je prešao u kvalitet i došlo je do njegove promene, stvorena je jedna naprednija energetska varijanta koja se dalje, postepeno menjala. Posle beskonačno dugog vremena, iz tog energetskog polja koje se znatno proširilo, došlo je do stvaranja prvog inteligentnog jezgra čija se dalje energija, postepeno razvijala, jačajući svoju inteligenciju. Može se figurativno reći da je posle još jednog beskonačno dugog vremena, ova energetska struktura, kao rezultat svog neprekidnog razvoja, dala embrion superinteligentne energije. Za njega se može smatrati da je embrion Potencijala.
Period od njegovog nastanka do danas je poznat Potencijalu, s tim što se prva faza od embriona do potpunog razvoja Potencijala, računajući opet kao beskonačno dugi period, karakteriše razvojem embriona u smislu sve veće inteligencije, znanja i moći, da bi konačno obuhvatio prostor svojim energetskim poljem koji čini današnji kosmos. Polazeći od saznanja da je razvoj energija u kosmosu, a poslebno inteligentnih energija izuzetno složen i izuzetno spor posao, može se pretpostaviti da je i razvoj Potencijala, od embriona do njegovog konačnog oblika, predstavljao izuzetno spor, složen i naporan posao, jer je pošao od embriona superinteligentne energije koja u tom svom radu nije imala pomoć ni iskustvo nikakve druge energije.
Još jedna faza razvoja Potencijala predstavlja izuzetno dug vremenski period. To je faza od momenta gotovo potpuno sazrelog i realizovanog Potencijala, mada je njegov razvoj tekao i posle tog perioda, ali u znatno slabijoj formi, do momenta kada je Potencijal odlučio da realizuje ono što je kao potrebu u sebi osećao i ostvari prve energije. Taj period je takođe izuzetno dug i predstavlja barem dve petine veka današnjeg kosmosa. To vreme obuhvata period u kome je Potencijal od prve ideje, od prve najave potrebe za nekim promenama, došao do potpuno zamišljenog i razrađenog plana kosmosa kojeg je posle toga trebalo samo realizovati.
To bi bila istorija od pra pra početka, a pre njega u beskonačno, beskonačno dugom vremenu u kosmosu nije bilo ničega.

.

[drugar]

Tesla

PRINCIP RAZVOJA

Nekadašnja vrlo neprecizna tumačenja indijskih izvora govore da je Stvaralac stvorio kosmos da bi se igrao. Sveta znanja govore da nije bila u pitanju igra već potreba, izuzetno snažna želja da se nešto stvori, slično želji umetnika koji traži i mora naći način da izrazi ono što oseća. To znači da je Stvaralac morao da realizuje taj svoj unutrašnji osećaj koji je zahtevao da se nešto stvori i da se iskoriste neizmerna znanja i mogućnosti Potencijala. To, međutim, ne objašnjava svrhu nastanka kosmosa, već samo potrebu Stvaraoca da ga realizuje.

Svrha nastanka je ustvari, razvoj i napredovanje svega što nije okamenjeno, svega što može da se menja. Princip promena ka savršenijem, složenijem, lepšem, boljem, korisnijem, do maksimuma je zastupljen upravo u znanjima i mogućnostima Potencijala. Potencijal je imao u sebi ugrađenu potrebu za razvojem koji bi imao navedene elemente. To znači da je suština kosmosa stvaranje nečeg naprednijeg, složenijeg, lepšeg, boljeg, korisnijeg, zanimljivijeg od postojećeg stanja, dok je Potencijalova neodoljiva želja da se tako nešto realizuje, bila samo njegova potreba koja je omogućavala realizaciju ovog veličanstvenog razvoja. Jednom rečju, stvaranje kosmosa i njegov dosadašnji razvoj, kao i budući, predstavlja realizaciju PRINCIPA RAZVOJA ili je kosmos rezultat realizacije principa razvoja koji je Potencijal, a zatim Stvaralac ostvario kroz svoje neizmerne mogućnosti i neodoljivu želju da to uradi.

PRINCIP RAZVOJA PREDSTAVLJA OSNOVNI PRINCIP KOSMOSA

Sve što postoji predviđeno je da se razvija. U sve u šta je uneo svoj program, Stvaralac je, kao obavezni deo, uneo i razvojnu komponentu koja ne samo da sprečava zaustavljanje procesa, okamenjavanje nečega što je stvoreno, već naprotiv obezbeđuje, kao nešto neumitno, nešto što se ne može izbeći: razvoj svega što je Stvaralac stvorio. To znači da su sve energije, sva materija, sva živa bića stvoreni, a zatim se razvijali na principima razvoja, koje je Stvaralac uneo u energije koje je stvorio, dok su materija i živa bića, nastali kao posledica spajanja i međusobnog delovanja različitih energija, preuzeli one elemente razvoja koji nisu bili isključivo vezani za razvoj samih energija. Zbog toga razvoj mrtve materije čine preostali razvojni elementi, koji se ne tiču isključivo energija od kojih su nastali, već se mogu primeniti i na novonastalu materiju.
Razvoj živih bića, pored komponente razvoja mrtve materije, najvećim delom, sadrži elemente razvoja koje mu neprekidno donosi Životni talas koji se postepeno menja u skladu sa potrebama razvoja žive materije.
Princip razvoja će predstavljati osnovni princip kosmosa sve dok ga bude bilo, to znači kroz beskonačno dug vremenski period koji je pred nama.


.

[drugar]

ČOVEK I KOSMOS

Jedina stvar u kojoj je čovek u toku civilizacijskog razvoja neprekidno nazadovao jeste kontakt sa duhovnim energijama, odnosno kontakt sa prirodom. Od trenutka kontakta čoveka sa svetlećim telima (pre 144.000 godina), i dobijanjem slobodne volje, čovek je od stanja potpune otvorenosti prema prirodi, komunikacije sa svetlećim telom i dobijanja informacija od duhovnih energija, dospeo u stanje potpune odvojenosti od prirode, odnosno puta Stvaraoca. Osnovni razlog za to je što je čovek na pogrešan način iskoristio svoju slobodnu volju, razvojem negativnih misli i okretanjem ka materijalnom, što je tokom dugog vremena postepeno gasilo kontakt čoveka sa svetlećim telom i duhovnim energijama.

Današnje stanje čoveka je takvo da je on više nije u stanju da kontaktira sa duhovnim energijama (osim ako se ne bavi duhovnošću), odnosno da je potpuno okrenut materijalnom. Ovaj razvoj doveo je do toga da čovek nije ni svestan prave prirode i svojstva kosmosa, odnosno da daleko najveći deo sadržaja kosmosa čini energija, dok materija spada u sadržajno najmanje značajan, a prostorno najmanje zaprimljen deo kosmosa.

Istraživanje isključivo materijalne sfere, dovelo je čoveka do stanja u kojem se nalazi – stvaranja velikog broja negativnih misli samo u jednom danu, opasnost od ratova, svakodnevnog straha za egzistenciju, napetosti i sve većeg broja problema koji tište ljudsku civilizaciju i koji nikad neće biti rešeni isključivim istraživanjem materijalnog. Negativne misli izazivaju oštećenja ljudske aure, smanjuju duhovni razvoj, i u krajnjoj liniji dovode do hroničnih bolesti, čak i onih najtežih.

Jedini pravi put je vraćanje na put Stvaraoca i duhovni razvoj, jer u kosmosu postoji ogroman broj duhovnih energija koje mogu pomoći razvoj ljudske civilizacije kako u materijalnom tako i u duhovnom smislu. Međutim, osnovni uslov za kontaktiranje duhovnih energija je vraćanje na put Stvaraoca i visok stepen duhovnog razvoja.

.

[drugar]

PRAVILAN NAČIN UPOZNAVANJA KOSMOSA

Ljudi su kosmos doživljavali na različite načine, pre svega u zavisnosti od nivoa razvoja i civilizacije. Današnje viđenje kosmosa od strane ljudi predstavlja, u odnosu na ljudske potrebe, izuzetno nizak nivo znanja uz obilje pogrešnih prilaza, mišljenja, pa čak i pogrešnih informacija koje ljudi smatraju za gotove činjenice. To je posledica pravca istraživanja kosmosa baziranog na današnjoj nauci, a koji je pogrešan i besperspektivan. Bez obzira na postojanje tradicije u istočnim zemljama, zapadna civilizacija, kao ekonomski jača i agresivnija, nametnula je svoj način mišljenja u razvoju ljudske civilizacije i u pogledima na sve oblasti ljudskog interesovanja koji preti da u potpunosti uguši interesovanje Istoka za spiritualni život.

Jedini pravi prilaz upoznavanju kosmosa, koji omogućava dobijanje svih znanja koja ljude interesuju o kosmosu, kao i onih koja ljudima nisu zanimljiva, ali su od izuzetnog značaja za razvoj ljudske civilizacije i zaštitu životne sredine, pa i same planete Zemlje, je putem Svetih znanja.

Upoznavanje ljudi sa pravom istinom o kosmosu, omogućiće da ljudi saznaju istinu o Stvaraocu, o njegovom savršenstvu i njegovoj nesposobnosti da mrzi, kažnjava, preti. Saznaće o suštini njegovog bića koje predstavlja samo ljubav. Upoznavanje kosmosa omogućiće pomoć ljudima za razrešavanje nekih problema koji tište ljudsku zajednicu.

Velike globalne energije, duhovne, kao i mnoge druge manje, zatim specijalne i posebne energije, kriju u sebi neizmerna znanja i mogućnosti koje bi mogle da se iskoriste za dobrobit čovečanstva i napredak ljudske civilizacije. Do ovih znanja i ovih moći ne može se doći nikakvim istraživanjima u materijalnoj sferi, nego samo istraživanjima koja se bave duhovnom sferom. Međutim, za preuzimanje ovih znanja i moći potreban je visoki duhovni nivo, a do njega se, na žalost, dolazi sporo, najvećim delom istraživačkim radom. Upravo tu leži osnovni problem razvoja čovečanstva jer je ono krenulo u pravcu istraživanja materijalne sfere, gubeći se postepeno u ćorsokaku ovih istraživanja.

.

[drugar]

KOSMOS KROZ MILIJARDU MILIJARDI GODINA

Stvaralac je stvorio kosmos onako kako je zamislio. Ipak, na samom početku, njegova zamisao nije obuhvatala kompletno stanje današnjeg kosmosa, već je imala osnovne konture i najveći deo posebnih detalja. Međutim, tokom stvaranja kosmosa došlo je do odstupanja u pojedinim njegovim elementima od Stvaraočeve zamisli, pa je stoga moralo doći do korekcija i usklađivanja, tako reći u hodu. Ipak, uz male dorade, tokom beskrajne istorije kosmosa, može se reći da je kosmos stvoren tačno onako kako je to Stvaralac i zamislio. Kosmos će se, u skladu sa Stvaraočevom zamisli, i dalje razvijati, jer današnje stanje kosmosa ne predstavlja nikakvu krajnju granicu niti bilo kakav značajan trenutak u razvoju kosmosa. Kosmos će se neprekidno razvijati u smislu usložnjavanja njegovih funkcija, usavrševanja energija, materije i živih bića. Tom procesu nikada neće doći kraj, jer ni kosmosu nikada neće doći kraj.

Kakve se promene očekuju u kosmosu u toku narednih milijardu milijardi godina?
Promene u ponašanju velikih energija i energetskih skupina biće praktično beznačajne.
Promene u manje značajnim energijama biće primetnije i kretaća se u smislu njihovog boljeg usklađivanja sa ostalim energetskim strukturama kosmosa.
Promene na mrtvoj materiji odvijaće se u postepenom, ali vrlo blagom povećanju mrtve materije kroz slučajne kontakte energija koje će ih stvarati. Sa druge strane, obrnuti proces, vraćanja materije u energetsko stanje vrlo je redak, pa će stoga proces predstavljati sporo i blago povećanje mrtve materije u kosmosu.
Što se tiče živih bića, nastaviće se stvaranje većeg broja novih vrsta u kosmosu koje će obavljati Hristova energija, dok će se druge životinjske i biljne vrste materijalne prirode postepeno razvijati, s tim što će se povremeno birati neke od ovih najnaprednijih vrsta, na različitim delovima kosmosa, radi pomoći u stvaranju svetlećih tela-majstora kosmosa.
Tada će te vrste doživljavati izuzetno brzi napredak u odnosu na dotadašnji prirodni razvoj, da bi se po dostizanju tog velikog cilja, ta životinjska rasa, bez pomoći svetlećih tela, ugasila i degenerisala.
Međutim, većina nematerijalnih bića, kao što je bilo i u dosadašnjem periodu, biće bez slobodne volje i njihov nastanak i njihovo postojanje imaće tačno određenu svrhu.
Dakle, milijardu milijardi godina neće promeniti gotovo ništa u najstarijim energetskim strukturama kosmosa, dok će, što su te energije mlađe, te promene biti veće u smislu što boljeg prilagođavanja funkcionisanja kosmosa. Što se živih bića tiče, ona će nastaviti svoj razvoj u smislu povećanja broja novih vrsta i napretka svih vrsta u razvoju i povremenih naglih ubrzanja razvoja kod odabranih vrsta za pomoć pri stvaranju svetlećih tela.
Svako dalje razmišljanje o tome šta će se dogoditi sa kosmosom posle tih milijardu milijardi godina gotovo je bespredmetno, ali se može sa sigurnošću reći da će njegov razvoj biti i dalje usmeren ka ovom cilju kakav je predviđen za narednih milijardu milijardi godina. to, međutim, ne isključuje da će u pojedinim sferama njegovog razvoja doći do skokovitih promena, kao što ih je bilo i u dosadašnjem periodu njegovog razvoja, koje će uvek imati osnovni cilj Stvaraoca: stvaranje što sadržajnijeg funkcionisanja celokupnog kosmosa.

Šta je Stvaralac zamislio kao krajnji cilj kosmosa?
Njegova prva zamisao i njegova krajnja zamisao o krajnjoj svrsi i načinu funkcionisanja kosmosa praktično su iste i razlikuju se samo u gotovo beznačajnim detaljima. Razlike postoje, ne posebno značajne, u načinu realizacije te zamisli tokom celokupne istorije stvaranja kosmosa, što će verovatno biti karakteristika i narednog perioda stvaranja kosmosa, ali u neuporedivo manjoj meri odstupanja od onoga što je predviđeno. Krajnja varijanta ili krajnji cilj funkcionisanja kosmosa, prema zamisli Stvaraoca, predstavlja savršenu harmoniju u funkcionisanju svih elemenata tadašnjeg kosmosa uz izuzetno sadržajno i složeno funkcionisanje svakog od složenih elemenata.
Cilj je, dakle, savršentvo sadržaja i njegovo savršeno funkcionisanje. Kada se taj cilj dostigne, on se neće menjati nikada više, jer kraja kosmosa neće nikada biti.

.