SVETA ZNANJA - NASTANAK I SADRŽAJ KOSMOSA

[drugar]

SVETLOSNI TALAS

Beskrajni kosmos bi izgledao za posmatrača, koji bi bio u stanju da ga posmatra sa strane, kao jaje koje diše, pri čemu bi ono bilo kao bez ljuske, poluprozirno, sa žilicama isprepletano sa pojedinim tamnim i svetlim mestima, sa zatamnjenjima koje se smenjuju sa providnim delovima, dok bi se na jednoj strani šiljka jajeta pojavilo nešto kao svetlost koja prolazi povremeno kroz ceo sadržaj jajeta osvetljavajući ga, koja bi se, pošto stigne na suprotnu površinu jajeta, gasila. Ta svetlost koja se emituje u jednakim razmacima predstavlja jedini direktni kontakt Stvaraoca sa energijama kosmosa, koji je sam stvorio. Ova svetlost, polazeći gotovo trenutno od jednog do drugog kraja kosmosa, daje Stvaraocu globalni uvid u sadržaj i funkcionisanje celog kosmosa. Stvaralac je emitovanje ovog energetskog talasa uveo oko trećine veka kosmosa, već posle prvih kosmičkih kataklizmi kako bi imao trenutni uvid u stanje kosmosa i time izbegao opasnosti koje su pretile da unište ceo kosmos. Od tada do danas ovaj talas, mirno kao svetionik u podjednakim vremenskim razmacima, dotakne svaki delić energije kosmosa pružajući Stvaraocu pravu sliku o sadržaju i funkcionisanju kosmosa. Po ugledu na ovaj talas Hristova energija je stvorila i počela da emituje živototvorni talas koji joj, takođe, omogućava ne samo stvaranje i razvoj živih bića u kosmosu već i uvid u njihovo stanje i probleme sa kojim se oni suočavaju. Na taj način je Hristova energija u mogućnosti da brzo reaguje na probleme koji bi mogli da zadese milijarde živih bića širom kosmosa.

.

[drugar]

FAZE RAZVOJA KOSMOSA

Posledice delovanja različitih energija, jedne na drugu, dovele su do vrlo složenih promena u sadržaju i funkcionisanju kosmosa, koje se na samom startu kada su sve energije realizovale samo svoje programe, bez sadejstva sa drugim energijama, nisu mogle ni očekivati. Ove promene u funkcionisanju energija bile su ne samo izuzetno suptilne već i vrlo duboke i široke po svome značaju tako da su i dovele do preporoda osnovnih sadržaja i funkcija koje su te energije u startu imale.

Međusobno delovanje ili sadejstvo energija može se nazvati drugom suštinskom fazom razvoja kosmosa, jer su te energije doživele tako pozivitivnu promenu u odnosu na njihovo bazno stanje, da se može reći da je kosmos ovim međusobnim delovanjem energija procvetao kao predivno polje prepuno raznih nijansi boja, oblika, mirisa, dok bi se za prvobitne programe energija moglo reći das u delovale kao polje u kome raste veliki broj posebnih, međusobno odvojenih cvetova ili čak zelenih izdanaka koji još nisu dali svoj cvet.

Treću fazu razvoja kosmosa, ne u vremenskom već u suštinskom i funkcionalnom smislu, predstavlja, svakako, sinhronizacija rada kosmosa čime je definitivno to predivno, šareno i mirišljavo polje dobilo svoju konačnu formu, razbistrilo nejasne i mutne tonove među cvetovima, odvojilo mirise koji su, mešajući se, gubili na svojoj orginalnosti i lepoti i time stvorilo definitivno predivnu sliku kojoj se nema šta zameriti.

Ove tri faze razvoja odvijale su se u vremenskom smislu jedna za drugom ali je ipak bilo utapanja, ulazaka i mešanja faza jedne za drugom tako da je u nekim delovima kosmosa faza sinhronizacije nastupila ranije, a faza međusobnog delovanja kasnije. To, međutim, nije igralo presudnu ulogu u njihovom definitivnom konstituisanju međusobnih odnosa i razvoja koji su doveli do današnjeg, gotovo savršenog nivoa.

.

[drugar]

PREGLED DIMENZIJA U KANALU ILI STUBU

TRINAESTA DIMENZIJA

Ukupno postoji 14 dimenzija i nulta dimenzija Stvaraočeva. U 14. dimenziji žive samo bića koja nemaju Svest. U 13. dimenziji žive ljudi posle pada iz 2. dimenzije ili raja. Trinaesta dimenzija je najniža na kojoj žive bića koja imaju svest. Ljudska civilizacija se u 13. dimenziji nalazi već 127 hiljada godina.

(U ovom prikazu dimenzija i njihovih karakteristika neće biti prikazane 12., 11. i 10. jer su njihove razlike u odnosu na 13. relativno male, kao i zbog toga što će ove dimenzije biti u posebnom materijalu detaljno prikazane jer predstavljaju put koji ljudska rasa mora da prođe da bi se vratila u 2. dimenziju, odnosno raj.)


DEVETA DIMENZIJA
(Boja u Stubu: prozirna)

Razvoj u ovoj dimenziji je ograničen ali ipak dozvoljava da većina ljudi ili nekih drugih živih bića za svog života dostigne jedan nivo koji se, meren funkcionalnošću nervnog sistema može definisati kao 98,9% što omogućava relativno dobru usklađenost misli sa voljom Stvaraoca, dobro zdravlje, mir, toleranciju. Međutim, retki pojedinci mogu postići neuporedivo viši nivo razvoja.

Ova dimenzija nikada nije mogla dati vrlo razvijena bića a kamoli ekstra razvijene. Stoga je ona uglavnom tavorila između zaostalih i relativno naprednih civilizacija. Zbog toga je njihov doprinos razvoju civilizacija uopšte, pri čemu mislim na sva bića u kosmosu, vrlo, vrlo skroman.

Deveta dimenzija nikada nije dala nešto posebno ali je imala dosta stabilan način života, bez velikih negativnosti, bez problematičnih pojava koje bi ozbiljnije mogle da uzdrmaju te civilizacije. Dakle, ona je imala prilično negativnih pojava ali su one bile skromnijih dimenzija i nikada nisu zapretile stabilizaciji sistema tih civilizacija koje su na ovom sistemu živele.

Ova dimenzija je oduvek predstavljala poslednju stepenicu za slabo i srednje razvijena bića koja imaju svest. Znači da je to je poslednja instanca iz koje je izuzetno mali broj pojedinaca mogao da se vine u više duhovne visine, da bude zapažen na nivou celog kosmosa. To je, možemo računati, donja trećina ili treća grupa dimenzija u kojoj su ljudi, na žalost, na samom dnu u 13. dimenziji. Mi se tim nižim dimenzijama nećemo mnogo baviti ali su one bitne u tom smislu da su ljudi svesni o mogućnosti svog napretka, da se oni postepeno vraćaju u 2. dimenziju, odnosno u raj i da moraju neminovno proći ove četiri dimenzije pre nego što stupe u narednu grupu. Zbog toga će one kasnije biti detaljno obrađene kako bismo znali šta nas čeka, koje su nam mogućnosti na tom putu i koji su efekti na tom našem postepenom uzdizanju. To su, dakle, 12., 11., 10. i 9. dimenzija.


OSMA DIMENZIJA
(Boja u Stubu: drap-smeđa)

Na ovom nivou je omogućeno svakom biću, odnosno čoveku, da dostigne visoki nivo razvoja ali se ipak to ne dešava u svim slučajevima jer oko 50% stanovništva završava na nivou od 99,2%,a desetak procenata dostiže nivo iznad 99,7%, što omogućava da barem 1% osoba bude prosvetljen.

Uloga ovih civilizacija je za nijansu veća nego kod prethodne zbog toga što svesna bića koja žive na ovoj dimenziji ipak imaju više slobode, više kontakta, bolje funkcionisanje nervnog sistema, bolji način mišljenja što sve zajedno obezbeđuje nešto veći doprinos u razvoju cicvilizacije uopšte i razvoju kosmosa ali se on uglavnom zadržava na nekolicini izuzetno razvijenih osoba,a da iza njih ne postoji kontinuitet nego velika razlika u odnosu na relativno solidan nivo širokih masa.

Osma dimenzija je vrlo stabilna sa, doduše, dosta velikim brojem negativnih istupanja ali su ona vrlo blaga, bezopasna, često beznačajna. To daje sigurnu stabilnost ovom sistemu pa on nikada nije došao u situaciju da ima nekih makar i tendencija ka destabilizaciji ili nekim negativnim pojavama ozbiljnije prirode.

Osma dimenzija je donja u srednjoj grupi razvoja koja sadrži 8., 7., 6. i 5. Kada jednoga dana budemo kao rasa prešli u ovu osmu dimenziju tada će već biti mnogo lakše, pristupačnije, jasnije kuda idemo, šta nas očekuje kao i šta treba da uradimo dodatno da bi naš napredak bio ne samo kontinualan, stabilan nego i da bi se on odvijao brže nego što je to predviđeno. Zbog toga, osma dimenzija predstavlja prekretnicu u pozitivnom smislu kada se potencijali ljudi ponovo bude, ponovo počinju da dolaze do izražaja što će se u narednim dimenzijama još više osetiti.


SEDMA DIMENZIJA
(Boja u Stubu: svetlozelena)

U ovoj dimenziji, ljudi imaju daleko bolji uvid u Paranormalne pojave već sa rođenjem tako da postoji mogućnost vrlo visokog razvoja znatnog dela ljudi. Stoga oko 70% osoba prelazi nivo od 98,9%, 10% dostiže 99,9% a 2% je prosvetljeno.

Ova civilizacija je za klasu ispred ovih ispod nje jer je pružila solidan broj ekstra razvijenih bića uz istovremeno nešto bolji prosečni nivo funkcionisanja nervnog sistema, nešto veći broj prosvetljenih i prve znake šireg zanimanja za kosmos, bolje obaveštenosti i većeg broja osoba koje se, doduše sa nedovoljno uspeha, ipak bave kosmosom i pitanjima u vezi sa kosmosom. Sedmu dimenziju karakteriše mali broj negativnih misli i dela tako da je ona izuzetno stabilna i tu ne postoji, praktično, nikakva šansa za destabilizaciju civilizacija koje na njoj žive.

Kada ljudi budu došli u sedmu dimenziju, barem većina od njih, tada će mnoge stvari postati vrlo jasne, shvatljive, ljudi će shvatiti da su im mnoge mogućnosti dokučive, da su im pred nosom, da je potrebno samo se nešto više usmeriti, koncentrisati na duhovni razvoj, na sveta znanja kako bi bili još bolji.


ŠESTA DIMENZIJA
(Boja u Stubu: žuta)

Ovde 80% bića ima funkcionisanje nervnog sistema preko 98,9%, njih 10% dostiže 99,91% a 4% je prosvetljeno.

Civilizacije sa svešću koje žive u ovoj dimenziji su dale dva-tri velikana kosmosa i dosta veliki broj izuzetno važnih osoba u kosmičkom i duhovnom smislu. Interesovanje za kosmos i odnose sa njime je u ovoj dimenziji znatno tako da se oko 30% tih bića sa manje ili više uspeha bavi duhovnošću i kosmosom uopšte.

Za šestu dimenziju se može reći da predstavlja granicu u kojoj ne postoje više nikakve Negativne misli ili dela. Dakle, od šeste pa naviše tako nešto ne postoji. Postoje i dalje manje ili više sistnih negativnosti koje igraju još manje opasnu ulogu nego kod sedme dimenzije.

Šesta dimenzija predstavlja već ozbiljan nivo duhovnog razvoja te civilizacije koja u njoj postoji. Tu više nema dvoumica, nema više neznanja. Tu su sveta znanja postala sastavni deo života, njihov normalni deo. Sveta znanja su nešto na čemu se bazira život ovih zajednica i koja predstavljaju nepresušan izvor daljeg napretka, vizije, perspektive i svega pozitivnog.


PETA DIMENZIJA
(Boja u Stubu: teška sivoljubičasta)

Oko 90% ljudi ili drugih bića dostiže NFNS od 98,9%, 10% dostiže 99,2% a oko 5% je prosvetljeno.

Ova dimenzija je prva, u odnosu na niže dimenzije koje to nisu u stanju, dala nekoliko desetina izuzetnih velikana kosmosa, veliki broj izuzetno važnih osoba i u kojoj se polovina tih bića interesuje za duhovnost i kosmička pitanja.

Peta dimenzija je karakteristična po tome što u njoj ne postoje čak ni srednje Negativne misli, postoje samo blage ili vrlo blage, što govori o apsolutnoj stabilnosti svih civilizacija koje tu žive.

Peta dimenzija, poslednja u grupi srednjeg razvoja, predstavlja pripremu za veliki skok prema raju. To je poslednja dimenzija u kojoj još ne postoje snažni porivi, snažne želje, orijentacije, usmerenost za poboljšanje načina mišljenja, funkcionisanja nervnog sistema, za istraživanje paranormalnih pojava i svetih znanja. Još ne postoji ta snaga koja je neumoljiva, ni želja koja je neutoljiva, kao što postoji u prvoj grupi dimenzija, ali se ona u petoj dimenziji formira, javlja se posebno kod desetak procenata populacije što neminovno dovodi do aktiviranja i ostalih bića tih civilizacija u istom smeru.

Znači, u petoj dimenziji, definitivno počinje aktiviranje koje u narednim dimenzijama više neće moći da se zaustavi jer će to biti opredeljenje i usmerenje cele nacije.


ČETVRTA DIMENZIJA
(U Stubu, osnovna boja slonove kosti prošarana krivudavim vertikalnim crticama raznih boja.)

Oko 95% bića koja na njoj žive ima NFNS od 98,9%, njih 10% ima 99,3% dok je oko 6% prosvetljeno.

Ova dimenzija spada u one koje omogućavaju moćan razvoj civilizacija koje u njoj žive što znači da je ona prva na lestvici kod koje se broj velikana kosmosa meri stotinama a broj ekstra razvijenih bića na desetine hiljada. Ovde se 60% bića interesuje za kosmos i duhovnost a njihova znanja i istraživanja daju zadovoljavajuće rezultate.

Četvrta pripada grupi dimenzija u kojoj žive izuzetno razvijene civilizacije sa svojim stabilnim sistemom, stabilnim stavovima i potpunim uklapanjem u volju Stvaraoca, osim retkih izuzetaka kod kojih su misli blago ili jedva primetno negativne.

Ova dimenzija je donji sprat velikih promena, donji sprat priprema za definitivnu orijentaciju ka putu Stvaraoca. Civilizacije iz te dimenzije imaju vrlo jasne stavove i pozicije u odnosu na Put stvaraoca, na sveta znanja, na proučavanje paranormalnih pojava, na svesno podizanje određenih kadrova koji će se razvijati isključivo u smislu duhovnog razvoja, u paranormalnom smislu, kojima će to biti profesija, životni put.

U ovoj dimenziji se, dakle, celo društvo organizuje, usmerava, konstituiše da se obezbedi što pravilniji, organizovaniji, sistematizovaniji put koji će ih preko treće dimenzije dovesti u vrhunsku moguću dimenziju za živa bića, u drugu dimenziju.


TREĆA DIMENZIJA
(Boja u Stubu: svetlosivo-ljubičasta)

100% bića koja žive u ovoj dimenziji ima NFNS od98,9%, 10% ima 99,4% dok je oko 7% prosvetljeno.

Ova dimenzija je izuzetno stabilna, u njoj nema, praktično, ni jedne osobe sa negativnim mislima, stavovima i delima a većina ovih bića ima vrlo pozitivan način mišljenja.

U njoj počinje da se razvija istraživanje duhovnih energija i paranormalnih pojava kao nacionalna pojava i interes mnogih civilizacija koje na njoj borave.

Treća dimenzija pruža odlične uslove za razvoj bića koja u njoj žive a poseduju Svest. To je stoga što su uslovi za razvoj duhovnosti izuzetno veliki. Treća dimenzija je prva u kojoj su tela znatno vazdušastija, znatno lakša nego u prethodnim dimenzijama. Idući na više dimenzije, ovo smanjenje gustine je u početku išlo vrlo sporo, zatim nešto brže,da bi se tek u poslednje dve dimenzije to moglo ozbiljnije primetiti, ali tek ova dimenzija, treća u rangu, omogućava znatno smanjenje gustine i težine što obezbeđuje snažno rascvetavanje duhovnosti jer su problemi koje gustina nameće dobrim delom razrešeni. Stoga ova, treća, dimenzija ima jako veliki broj bića koja spadaju u velikane kosmosa i ogroman broj onih koji su ekstra visoko razvijeni. Oko 70% tih bića bavi se duhovnošću ili istraživanjem kao poluhobi ili na poluprofesionalan način.

Treća dimenzija predstavlja realizaciju dobrog dela onoga što je četvrta dimenzija organizovala, pripremila, aktivirala, inicirala. U trećoj dimenziji više nema inicijacija a sve aktivnosti čiji cilj je pravilan način mišljenja, usklađivanje misli sa voljom Stvaraoca, proučavanje paranormalnih pojava, svetih znanja su u punom zamahu i u maksimalnoj realizaciji.


DRUGA DIMENZIJA (RAJ)
(Boja u Stubu: prozirna sa povremenim mehurićima, samim ili u manjim grupicama)

100% bića koja na njoj žive dostiže NFNS od 98, 92%, njih 10% ima 99,8% dok je prosvetljenih 8%. Ovakav nervni sistem su imali i ljudi dok su jedno vreme boravili u raju.

Druga dimenzija je kruna razvoja materijalnih ili nematerijalnih živih bića koja poseduju svest. Ona tu imaju najrazređeniju masu koja, praktično, ne nanosi nikakve probleme niti ima bilo kakve otežavajuće okolnosti po život, funkcionisanje i razvoj. Bića koja žive u ovoj dimenziji sa lakoćom i zadovoljstvom nose i koriste svoje telo, pokreću se savršeno lako koracima od par hiljada metara, mogu da skoče uvis do 300 metara.

U ovoj dimeziji postoji najveći broj velikana kosmosa od živih bića, ima ih znatno više nego onih iz treće dimenzije, dok se oni koji zauzimaju izuzetno važna mesta u duhovnosti nalaze u ogromnom broju.

80% tih bića se interesuje za duhovnost, analizira je, proučava, primenjuje sakupljena znanja, iIma izuzetno visoku svest o zajedništvu, o važnosti svetih znanja, njihovom očuvanju, primeni. To su bića sa, u proseku, izuzetno pravilnim načinom mišljenja, pravilnim načinom ponašanja.

Njihove izuzetno visoke duhovne mogućnosti, ne samo njihovih velikana nego i velikog broja populacije nose, međutim, i opasnosti od slučajne ili namerne greške u mišljenju ili ponašanju jer mogu biti vrlo kobne i naneti velika zla. Zbog toga, civilizacije u ovoj dimenziji snose veliku odgovornost za očuvanje svetih znanja i očuvanje funkcionisanja kosmosa.

Ova dimenzija je predstavljala ne samo vrhunac mogućnosti civilizacija živih bića u kojoj su ljudi jedno vreme boravili, nego predstavlja i izuzetno moćne i snažne istraživačke pretenzije i sklonosti svih oblasti paranormalnih pojava, istraživanje duhovnih energija, svetih znanja i svega onoga što nije materijalno a što civilizacijama na ovom nivou omogućava jedan bezbrižan, bezbedan, prijatan, stvaralački, kreativan život.

Druga dimenzija je kruna mogućnosti ljudskih i drugih živih bića. Tu se sve ono što je u trećoj dimenziji bilo u punom zamahu postepeno stabilizuje, završava, zaokružva, stavlja se krov na zgradu, stavlja se tačka na "i".

U zavisnosti od dužine boravka u drugoj dimenziji, civilizacije se razlikuju utoliko što su na samom početku počele da stavljaju krov na zgradu, počele da je privode kraju da bi se posle određenog vremena boravka u ovoj dimenziji sve to svodilo na stavljanje poslednjih crepova, stavljanje tačke na "i" a posle dovoljno dugog vremena provedenog u ovoj dimenziji nastao period efektuiranja onog što se tokom 12 dimenzija postepeno gradilo. To je period uživanja u plodovima svoga rada, u plodovima rada predaka tokom hiljada i hiljada godina.

To je period života u raju koji karakteriše gotovo apsolutna usklađenost sa voljom Stvaraoca, gotovo savršen način razmišljanja i delovanja, duboka duhovnost, duboko proučavanje paranormalnih pojava i svetih znanja. Ta bića doživljavaju blagu nirvanu, sreću, zadovoljstvo, ispunjenost, veliku ljubav prema Stvaraocu, prema svim bićima, prema Energijama. Njihov život je ispunjen radom u kome osećaju izuzetno zadovoljstvo, prijatnost, sreću. Rezultati toga rada su potpuna ispunjenost Stvaraocem, potpuna saznanja o svetim znanjima, stabilnost društvene zajednice, njena izuzetna harmoničnost, blagostanje, uživanje, sreća.


PRVA DIMENZIJA
(Boja u Stubu: bela)

Živa bića u ovu dimenziju nemaju pristup, ona je rezervisana za duhovne i ostale energije. U odnosu na dimenzije u kojima postoje živa bića, ova dimenzija je neuporedivo razvijenija u duhovnom smislu, moćnija, sa neuporedivo većim znanjem. Jednom rečju, za razliku od kontinuiteta razvoja od 13. do 2.dimenzije, ova dimenzija predstavlja neverovatni skok, predstavlja ogromnu razliku u odnosu na niže dimenzije. To, praktično, znači da nikada nisu niti će moći da se porede dostignuća ni potencijali živih bića sa većinom energija iz prve dimenzije.

Ova dimenzija ima neizmerne mogućnosti saznanja o svim pojavama iz paranormalnog sveta koja su dostupna isključivo izuzetno razvijenim pojedincima bilo iz koje dimenzije s tim da što je dimenzija viša to je veći broj živih bića koja u nju mogu ući i to je veća dubina saznanja do kojih ona dolaze.


NULTA DIMENZIJA

U daljini, gore vidi se svetlost kao Sunce sa blagom izmaglicom. Ova Nulta dimenzija predstavlja energetsko polje Stvaraoca.

Kao što je nepremostiva razlika izmeđi prve dimenzije i ostalih dimenzija ispod nje u kojima žive živa bića, tako je i nepremostiva razlika između energetskog polja Stvaraoca i energija kosmosa koje je on stvorio. Upravo ta razlika predstavlja, sa jedne strane, potencijal za stvaranje novih, još inteligentnijih, složenijih, moćnijih energija a sa druge strane taj jaz između energija i Stvaraoca predstavlja veliku šansu i izazov za sve razvijenije energije da se što više približe Stvaraocu, bez obzira što ga nikada neće moći dostići.

Ovo polje je nedostupno čak i energijama a kamoli živim bićima. Pa, ipak, određena vrhunski razvijena živa bića, posebno ona koja mogu da pomognu razvoju celokupne svoje civilizacije, mogu da iz nulte dimenzije crpe određena znanja, pomoć, potporu i savete koji će im u tome pomoći.

[drugar]

Ima li u kosmosu destruktivnih energija


Kosmos nikada nije predstavljao poprište nikakvih sukoba energija, sukoba različitih sila, nikada nije predstavljao prostor u kome su nastale, u kome borave i u kome deluju destruktivne sile. Kao i u slučaju đavola, sve predstave koje ljudi imaju o takvim destruktivnim silama plod su isključivo njihove mašte, kao refleksija njihovih negativnih misli i osećanja. Kako je Stvaralac stvorio sve energije kosmosa u koje su ugrađeni njegovi programi njihovog sadržaja, njihovog razvoja i njihovog delovanja, ne može se ni zamisliti da neka od njih bude destruktivna. Naravno, kao i u drugim slučajevima, moguće je da dođe do kontakta dveju energija čiji rezultat predstavlja stvaranje treće energije, ili da dođe do kontakta energija čiji rezultat predstavlja stvaranje zgusnute energije, odnosno materije. Taj proces je prirodan proces koji je čoveku poznat iz hemije i ne sadrži u sebi nikakve zle namere, nikakve destruktivne ideje i zamisli. Neophodno je da ovo ljudi shvate kako bi se balast straha i zebnje od negativnih, razornih, destruktivnih, štetnih energija ili bića u kosmosu jednom zauvek uklonio, jer kosmos predstavlja delo Stvaraoca sa čijim bićem je nezamislivo bilo šta štetno ili destruktivno.

[drugar]

Potencijalne mogućnosti Jedinstvenog polja

Jedinstveno polje predstavlja najveći, moguće zamislivi potencijal. To praktično znači da on može realizovati apsolutno sve. Naravno, za bilo kakvu realizaciju potrebne su određene moći. Od nivoa moći zavisiće i nivo realizacije. Nivo mogućnosti, ili nivo potencijala, za ljude je definisan isključivo nivoom frekvencije moždanih talasa. Jedinstveno ili osnovno polje ne može se aktivirati mehaničkim talasima.

Najviša frekvencija moždanih talasa, koja iole može da pokrene delovanje osnovnog polja, u sadašnjoj fazi razvoja ljudske zajednice je 11,24 Hz. To je ujedno i nivo na kome se može kontaktirati sa svetlećim telom. Mogućnosti iskorištenja potencijala osnovnog polja, na toj frekvenciji, gotovo su ravne nuli. Sve do 9,25 Hz te mogućnosti ostaju, mada se postepeno povećavaju u vrlo skromnim granicama. Dalji porast efekata sa sniženjem frekvencije moždanih talasa, prikazan je na sledeći način:

Prikaz zavisnosti efekata od frekvencije moždanih talasa

FREKVENCIJA (Hz) ----- EFEKTI

20,60 - 11,24 ----- Bez efekata

11,24 - 9,25 ----- Efekti od gotovo nula do minimalnih

9,25 - 8,15 ----- Prvi značajni

8,15 - 7,25 ----- Osrednji

7,25 - 6,10 ----- Nešto iznad osrednjih

6,10 - 5,00 ----- Pojačani

5,00 - 4,06 ----- Jači

4,06 - 0,007 ----- Jaki

0,007 - 0,000000012 ----- Oblast najjačih efekata koje čovek može postići



U poslednjoj oblasti, na frekvenciji moždanih talasa od 0,000000012 Hz, moguće je, uz određeno uvežbavanje odgovarajućih moći, postići gotovo sve što se zaželi. Ipak, sam izbor neophodnih moći za realizaciju ovog nivoa frekvencije izvršen je tako da delovanje čoveka bude u skladu sa određenim nivoom moći, koji nije preporučljivo prekoračiti, osim u izuzetnim, neophodnim slučajevima. Ta ograda, u stvari, znatno smanjuje mogućnost realizacije ovog potencijala.

[drugar]

Uloga globalnih energija

U kosmosu postoji određeni nivoi delovanja koji su delimično vezani za značaj i veličinu energija kao što su globalne, koje se prostiru po celom kosmosu, kao energije Hrista, Duha svetog i Prostora, zatim srednje važne, male, vezne itd., a isto tako i za položaj u odnosu na centralna zbivanja u kosmosu, kao i za posebna delovanja u određenom trenutku u pogledu funkcionisanja i razvoja kosmosa.

Ti nivoi se dele na tri dela:

- u prvi nivo spadaju uobičajena, ne posebno značajna delovanja, u principu manjih energija i periferna delovanja srednjih energija koja su u većini slučajeva konstantna i ne menjaju se mnogo vremena;

- drugi nivo podrazumeva delovanje srednjih energija koje je u najvećem broju slučajeva konstantno, ali ima i izuzetnih, posebnih delovanja koja nemaju veze sa stalnim funkcionisanjem ovih energija. Tu spada, takođe i približno jedna trećina funkcija globalnih energija čije se delovanje uglavnom sastoji u jednom konstantnom, mirnom i slabo promenljivom ritmu;

- u treći nivo delovanja spadaju vrlo retke, srednje važne energije, dok tu glavnu reč vode globalne energije sa dve trećine svojih funkcija i specijalne energije sa najčešće velikim procentom i do 100% svojih funkcija.
Njihovo delovanje obuhvata:

- nastanak novih energija,
- izradu programa novih energija,
- korekciju programa postojećih energija,
- posebno program zajedničkog delovanja starih energija,
- posebno program zajedničkog delovanja novih i
- program zajedničkog delovanja starih i novih energija kao često puta grandiozni projekat.

To znači da je sadržaj i koncentracija, a ujedno i osnovna funkcija globalnih energija, upravo, nastanak novih energija, njihovo programiranje, promena programa starih energija i zajednički program starih i novih energija kao glavni zadatak globalnih energija.

Gotovo je nemoguće da ljudi shvate suštinu, sadržaj i funkcionisanje kosmosa, osim onako u globalu, jer inače imaju osećaj da je kosmos nešto stacionarno u kome se ništa ne dešava, naravno taj utisak je pogrešan. To znači da većina, a posebno globalne energije nemaju svoj sadržaj, svoju funkciju usmerenu na održavanje nekog stacionarnog stanja u kosmosu već su, upravo najveći deo svojih snaga, moći i svoje inteligencije usmerili ka stvaranju novog kosmosa, kroz nove energije i njihovo delovanje i spajanje ovih sadržaja sa postojećim sadržajima kosmosa kako bi njihove aktivnosti ostale sinhronisane, ne remeteći postojeću savršenu harmoniju kosmosa.

Kako se ovde ne radi o nekoliko energija koje se istovremeno stvaraju, već o ogromnom broju energija, onda postaje shvatljivo koliko je taj zadatak složen, koliko zahteva angažovanje najmoćnijih energija kosmosa i koliko su one gotovo u potpunosti praktično zauzete i usmerene na rešavanje ovih razvojnih problema kosmosa.

Ta orijentacija globalnih i specijalnih energija na stvaranje nečeg novog i sinhronisanje sa starim kvalitetnim stanjem, može se iskoristiti za dobrobit i razvoj ljudske zajednice. Naime, moguće je globalne i specijalne energije zamoliti za zajedničko delovanje u potrebnoj meri na promenu načina mišljenja ljudi i usklađivanje sa voljom Stvaraoca.
Isto tako se ova pomoć može koristiti za postizanje određenih efekata kao što je popunjavanje ozonskog sloja, uticaj na razvoj planete Zemlje čije posledice predstavljaju kataklizme i opasnost po ljudsku rasu, kao i mnoge vrste životinja i biljaka i mnoge druge aspekte idući čak na pojedince, u pogledu isceljenja, čišćenja aure, pomoći u razvoju, pomoći u duhovnom razvoju itd.

[drugar]

I STVARALAC SE MENJA

Početak stvaranja kosmosa je predstavljao prelazak sa Potencijala na kreativno razdoblje Stvaraoca. Međutim, istovremeno je došlo i do određenih promena u samom Potencijalu, jer se, oslobađajući ili trošeći ili upotrebljavajući deo Potencijala za kreativni razvoj, pojavila praznina koju nije više mogao popuniti potencijalni sadržaj, već je namesto njega došao stvaralački kreativni sadržaj koji se u to vreme javljao i u stvaralačkoj funkciji. To znači da je došlo ne samo do promene potencijala u potencijalno-stvaralački deo već su se pojavile i niti stvaralačkog genija unutar stare potencijalne sadržine. Ove niti su, sa razvojem kreativnog dela i sa stvaranjem kosmosa, bile sve značajnije i sve gušće. Na taj način je došlo, tokom stvaranja kosmosa, do izuzetno značajnih promena u samom Potencijalu jer je on postepeno postajao sadržajno sve više stvaralački, a sve manje potencijalni. Jedino je jezgro Potencijala ostalo netaknuto i ono i dan danas predstavlja nedirnuti potencijalni deo Stvaraoca u koji čak ni prostorno ne ulaze nikakve energije koje bi mogle poremetiti njegov sadržaj. Jedan veliki deo kosmosa, gotovo trećinu, sačinjava upravo ovaj potencijalni deo Stvaraoca koji se praktično ne meša sa ostalim delom kosmosa i naverovatnije će tako ostati za večita vremena.

Nasuprot tome, javlja se obrnuti proces: počinje u poslednjoj trećini veka kosmosa stvaranje potencijala, odnosno potencijalnih mogućnosti unutar Jedinstvenog polja i velikih globalnih energija kosmosa. U njima se javljaju, zahvaljujući svojoj enormnoj složenosti i enormnim mogućnostima za kreativni razvoj, potreba za stvaranjem posebnih jezgara potencijala radi korišćenja u slučaju razrešavanja određenih problema koji bi se pred ove energije pojavili u budućnosti. Svakako da su mogućnosti ovih potencijalnih energija neuporedivo manje od mogućnosti potencijala stvaraoca, ali predstavljaju začetak osamostaljenja velikih globalnih energija, koje bi im u budućnosti, bilo kada da to bude potrebno, pomogle u razrešavanju određenih velikih problema koji bi se u tim energijama mogli pojaviti, i koje bi im svojim prerastanjem u kreativnu funkciju mogle izuzetno pomoći.

[drugar]

PROCENAT RIZIKA U KOSMOSU

Stvaralac je, odlučivši da stvori, unutar sebe, još u vreme dok je bio Potencijal, određene promene, određene kreacije, znao da će taj ceo budući sistem, koji je on tek trebalo da počne da stvara, predstavljati nešto najsavršenije, najsloženije i najharmoničnije. Znači da je on u samom startu sagledao, imao viziju svega onoga što će se dogoditi. Pa, ipak, tokom stvaranja kosmosa, posebno u prvoj petini njegovog veka, dolazilo je do nekih nepravilnosti u radu pojedinih energija, ne samo nekih manjih i beznačajnih, već i globalnih energija, što je Stvaraocu govorilo da se stvari ne dešavaju idealno, onako kako je zamišljeno, već da postoje određeni procenti rizika, da ono što je programirano odstupi od tog programa za maksimalno 10%.

Taj procenat rizika u kosmosu ostao je i do danas. To znači da bez obzira ko je stvarao programe, čak i sam Stvaralac, bez obzira koliko su oni bili precizno definisani, bez obzira koliko se pažnje posvetilo praćenju realizacije programa energija, još uvek postoji opasnost za odstupanje od tih programa do nivoa od 10%. Naravno, veliki broj energija, može se reći njih oko 50%, ne odstupa od svojih programa ni za najmanji procenat. To se danas može reći za globalne energije: energije Hrista, energije Duha svetog, energije Prostora i neke druge, dok postoji određeni broj srednjih, a posebno, manjih energija, čiji ukupni procenat u energetskom smislu iznosi oko 30% energija kosmosa koje odstupaju za, maksimalno, 3% od svojih programa. Mali broj srednjih, kao i znatan deo malih energija čije ukupno učešće u funkcionisanju kosmosa čini 10%, odstupa maksimalno 5% od svojih programa. Na kraju, oko 10%, pre svega malih i najmanjih i veoma mali broj srednjih energija kosmosa može odstupiti, u određenim slučajevima, maksimalno 10% od svojih programa.

To znači da je 10% gornja granica koju nikada ne dostižu globalne energije, kao i srednje važne i mnogobrojne male energije, a da samo jedan mali broj malih i najmanje važnih energija, može, povremeno, odstupiti do 10%. To mnogo jasnije govori o opasnosti po kosmos za odstupanje pojedinih energija od njihovih programa i značajno minimizira, u odnosu na kompletan kosmos, opasnost od ovih odstupanja. Odstupanja od 10%, sem što su vrlo retka i što su moguća samo kod najmanjih i gotovo beznačajnih energija, govori o tome da su štetni efekti i poremećaji u radu kosmosa, s obzirom na mali značaj ovih energija, gotovo zanemarljivi. Zbog toga se može reći da se suštinska odstupanja u funkcionisanju energija kosmosa mogu svesti na 1-2% koji se odnose na srednje važne energije i to samo u određenim delovima kosmosa i povremeno.

Ova prosečna odstupanja u funkcionisanju energija celog kosmosa ne moraju važiti i za poremećaje u ponašanju energija u pojedinim regionima kosmosa. U ovim suženim područjima koja mogu činiti, po svome značaju i svome prostoru, od jednog desetog do jednog milionitog dela kosmosa, neke male i malo značajne energije mogu imati znatno veći uticaj, nego za područje celog kosmosa.

Ljudima je interesantno kakva je situacija u delu kodmosa u kome se nalazi Sunčev sistem i planeta Zemlja. Položaj Sunčevog sistema je na samoj periferiji kosmosa gde je mali broj malih energija i manje značajnih relativno mali i gde najvećim delom funkcionisanje kosmosa čine globalne i srednje velike energije koje se prostiru po celom kosmosu. Broj malih i manje značajnih energija je veliki u samom jezgru kosmosa zbog brige Stvaraoca da u centru kosmosa do detalja ukloni sva odstupanja od predviđenog funkcionisanja. Mada je odstupanje kod ovih malih i beznačajnih energija najveće moguće, Stvaralac je stvorio više stepeni zaštite tako da odstupanje malih energija čak i do 10% ne igra praktično niakakvu ulogu u višestruko i višeslojno zaštićenom funkcionisanju centra ili jezgra kosmosa. To, dakle, znači da područje Sunčevog sistema ne može imati odstupanje u funkcionisanju energija do nivoa od 10%, već maksimalno do 3%, vezano za srednje velike energije. To se odražava na funkcionisanje Sunčevog sistema kao stabilnog, uravnoteženog energetskog ponašanja kod kojih nepredviđenih promena gotovo da nema.

Međutim, istovremeno sa ovom solidnom stabilnošću u energetskom pogledu, promene na materiji-zvezdama, planetama, maglinama, imaju svoj autonomni karakter i nisu direktno vezane sa energetskom stabilnošću regiona. Promene na materiji vezane su, pre svega, za njenu starost, veličinu, poreklo i način nastanka, a samo indirektno su povezane sa energetskom stabilnošću regiona. To znači da ove promene mogu biti burne, srednje i sasvim blage i da one zavise od slučaja do slučaja, od zvezde do zvezde i od planete do planete.

Samo ona nebeska tela koja su imala isto poreklo, istu starost i način nastanka mogu da računaju na približno slična odstupanja od programa koji imaju.

[drugar]

KOSMIČKI CENTRI – 2010

Stvaralac je još u prvoj četvrtini veka kosmosa, počeo da stvara neke energetske strukture, nazovimo ih energetski centri u kosmosu koje su od Stvaraoca preuzimale određena znanja. Oni su bili centri ispunjeni odgovarajućim znanjima, pri čemu sva znanja koja je Stvaralac hteo, da prenese u njih, nije bilo moguće preneti u jedan ili nekoliko centara, nego je za svaku grupu z
nanja stvarao novi centar ili čak više centara za stu svrhu. Naravno, većina centara je imala široka znanja i iz drugih oblasti, a vrhunsku specijalnost iz jedne, uske oblasti.

Tokom razvoja kosmosa do danas, Stvaralac je stvorio ogroman broj centara, praktično za svaku potrebu koji su na različite načine pomagali, pre svega energijama kosmosa, a zatim i samom Stvaraocu. Kosmičke energije su mogle da se snabdevaju izuzetno važnim, dubokim znanjima u tim centrima, a koje one nisu posedovale.

U kosmosu postoji više, tzv. nivoa centara. Ti nivoi se kreću od mladih centara koji su u razvoju, pa preko zrelih centara, do vrhunskih centara kosmosa. Razlika između ovih centara je u znanju i u mogućnostima da ta znanja realizuju. Neki od njih poseduju znanja koje može preuzeti svako ko u njih uđe u onoj meri koliki duhovni nivo ima, ali ne sadrže nikakve mogućnosti za realizaciju ovih moći. Drugi centri sadrže ogromna znanja i mogućnosti da se deo tih znanja realizuje, što znači da su realizacije tih moći različite: od minimalnih, pa do, praktično svemogućih realizacija. Postoje centri koji ne sadrže nikakvo znanje, ali koji znanja drugih centara ili energija ili skupova energija mogu da realizuju. To su centri realizatori čije su moći onoliko velike koliko su znanja koje realizuju velika. To znači da su njihove mogućnosti, praktično neograničene, ali da one zavise od mogućnosti koje znanja koja oni realizuju sadrže.

Centri su u principu bili predviđeni samo za kontakte sa energijama, međutim retka, izuzetno visoko razvijena bića mogu dobiti odobrenje od Stvaraoca da mogu uspostaviti kontakt sa nekim kosmičkim centrima da bi od njih dobili potrebna znanja.

[drugar]

AKAŠA – Ključevi Svetih znanja, april 2012.

Akaša predstavlja jedno stanje energija ogromnih razmera, što znači, Akaša ne predstavlja jednu energiju, ni centar, nikakvu energetsku konstrukciju koja je samostalna, koja je homogena, koju je neko u određene svrhe stvorio, kao što su ostale energetske strukture koje su u Svetim znanjima poznate.

Šta znači to da Akaša predstavlja stanje energija? To znači da, u određenom pogledu, u određenom momentu, u jednom trenutku, u određenom sagledavanju, viđenju ogromnog broja energija, gotovo svih inteligentnih, superinteligentnih energija, centara, Svesti itd. koje se nalaze u kosmosu, moguće je da pod određenim uslovima, u određenom momentu, samo na određeni način, da se sva znanja energija, centara i ostalih inteligentnih delovanja u kosmosu, i veliki broj moći, mogu sagledati jedinstveno, kao kandirano voće u želeu, odjednom. Tada, i samo pod tim uslovima postoji mogućnost da se sa svima njima istovremeno uspostavi kontakt, odnosno da se dobije njihov jedinstveni odgovor na neko pitanje, da se dobije neka jedinstvena moć, ali u manjoj meri nego u slučaju odgovora, kao da su svi ti delovi kosmosa, sve te energije, delegirali svoja znanja, moći, kao jedinstveni odgovor, jedinstveno delovanje, što znači da se oni spajaju na putu do prosvetljene osobe koja postavlja pitanje i daju jedinstveni odgovor kao da se radi o jednom energetskom subjektu.

Taj odgovor predstavlja njihov zajednički stav, zajedničko mišljenje, i u manjoj meri njihovo zajedničko delovanje. Stoga je odgovor Akaše na neko pitanje apolutno tačno, odgovara mišljenju kosmosa, nije stav jedne energije ili grupacije energija, centara ili nekih drugih grupacija kosmosa, nego predstavlja stav koji je koliko god inteligentne energije kosmosa imale zajedničko jedinstveno mišljenje o nekom problemu, ovaj stav se ipak sastoji od varijanti tog jedinstvenog mišljenja koje se, doduše, razlikuju vrlo malo ali ipak predstavljaju posebne odgovore na isto pitanje – zbog toga je odgovor Akaše odgovor celog kosmosa, kao što je rezolucija Ujedinjenih nacija jedinstven odgovor iza koga su stali svi, bez obzira što nisu svi aspolutno saglasni sa rezolucijom, ali se svi manje ili više s njom slažu.

Znači da, Akaša predstavlja jedan tren u zajedničkom delovanju svih inteligentnih kosmičkih subjekata da bi dali odgovore na pitanja onim, koji za to imaju izuzetne moći. Ta moć se retko daje ljudima, ali je ona ljudima poznata. Veliki mislioci, veliki duhovnici su imali mogućnost kontaktiranja Akaše.

Još jednom, Akaša nije ništa posebno, ništa homogeno, ništa celovito, to je zajednički odgovor celog kosmosa na određeno pitanje tako da su svi subjekti koji su učestvovali u njemu usaglasili svoj stav pre nego što je odgovor stigao do onoga koji je postavio pitanje, iako su sve te energije i dalje nezavisne, i dalje rade svoje poslove za koje su programirane, i dalje se razvijaju, i dalje se kreću kroz kosmos. Dakle, ovaj tren je odluka Stvaraoca, da u jednom trenu svi kosmički subjekti daju jedinstven odgovor koji nije moguće opovrći, koji je apsolutan, koji je istinit i na taj način pruža ogromnu pomoć nekoj energiji, nekom centru, u retkim slučajevima nekom od retkih bića, a u još ređim slučajevima nekome od ljudi. Na taj način je Stvaralac omogućio da se ovakvi vrhunski, validni odgovori celog kosmosa na neko pitanje mogu dati, a da se istovremeno ni u kom slučaju funkcionisanje celokupnog kosmosa, koji je dao odgovor na neko pitanje, ne ugrozi, ne zaustavi, ne uspori, ne ometa, to je njen smisao, smisao Akaše, koji je zamisao Stvaraoca a realizacija svih inteligentnih delova kosmosa.

[drugar]

NAČIN REAGOVANJA DUHOVNIH ENERGIJA NA MOLBU DUHOVNO RAZVIJENE OSOBE - na tzv paranormalnu moblu koju imaju samo duhovno razvijene osobe

(Slanje paranormalne molbe odvija se u formi energetskog zraka koji se kreće iz leđno-potiljnog dela uvis i stiže do neke duhovne energije - kao u obliku ispaljivanja raketa koje jedna za drugom slede (poput sukcesivnog ispaljivanja plotuna), dok se obična molba osobe koja nema ni početni duhovni nivo širi u obliku sfernog talasa na koji duhovne energije u principu ne reaguju)


Da bi se shvatio način na koji duhovne energije isceljuju, potrebno je upoznati ponašanje energije od momenta kada do nje stigne molba za isceljenje, zatim energetske pojave unutar energije koje prethode davanju odgovora, sam način na koji se odgovor daje i na kraju način delovanja ovog energetskog odgovora na auru pacijenta, kao i njegove efekte.

Čim zrak koji donosi informaciju o molbi za isceljenje dotakne površinu energetskog polja kojem je molba upućena, informacija se preuzima i zrakom, koji može biti pravolinijski, spiralni, ili nekog drugog oblika, kreće prema najbližem centru u energetskom polju. Ovih centara ima veliki broj u svakom energeskom polju. Oni predstavljaju centre za razmišljanje polja, ali se razmišljanje ipak obavlja u celokupnoj energiji koja se nalazi oko centra koja je na njega usmerena, tako što se mišljenje okolne energije jednostavno sliva prema centru. Na taj način centar dobija konačni stav tog dela energetskog polja o molbi koja je došla. Taj stav ili mišljenje centar šalje energetskim zrakom koji ide kanalom predviđenim za komunikaciju do sledećeg najbližeg centara. Ovaj postojećem mišljenju dodaje svoje i odmah šalje dalje. Na ovaj način molba, na koju svaki centar dodaje svoje mišljenje, obiđe sve centre. Često je potrebno da ovaj zrak kruži i više puta pre nego što se mišljenja svih centara usaglase. Cela ova operacija se obavlja neverovatnom brzinom, u trenu.

Usaglašeni odgovor ili mišljenje se ponovo vraća u centar koji je prvi preuzeo molbu, a ovaj ga šalje u središte energetskog polja, gde se nalazi određena energetska struktura, nazovimo je glavni centar, koja donosi odluku o davanju odgovora, koji je prethodno bio usaglašen sa svim centrima. Momenat odluke je često propraćen malim bleskom ili varnicom, a zatim iz te središnje strukture, odnosno glavnog centra, kreće energetski talas, obično polukružnog ili sfernog oblika, koji energetski postepeno jača idući u svim pravcima ka površini energetskog polja.

Pošto stigne na površinu polja, energetski talas se transformiše i samo iz jedne tačke, sa površine energetskog polja, kreće odgovor na molbu za isceljenje. Taj odgovor sadrži informaciju o odredištu na koje se šalje, u ovom slučaju o auri neke osobe, zatim načinu na koji će ući u tu auru i isceljujućem programu koji će u njoj sprovesti.

Oblik ovog isceljujućeg talasa može biti: zrak, niz zvezdica, lelujava prstenasta elipsa ili krug, spiralni zrak, niz crtica, lučni talas, loptasta energija, kao i energetska bomba i drugi.
Ovaj isceljujući energetski zrak stiže istog momenta kada je i poslat do aure te osobe.
Postoji nekoliko načina na koji ovi zraci ulaze u auru pacijenta: direktno, rasplinjavaju se oko cele površine, a zatim po celoj površini ulaze u nju; zrak se potom deli na dva dela, pri čemu svaki ulazi zasebno u auru.

Po ulasku u auru najčešće dolazi do rasplinjavanja zraka u obliku beličaste magle, krem ili neke druge boje. Isceljujući zrak nekih energija se po ulasku u auru račva na nekoliko ogranaka koji zatim idu na svoja odredišta. Zrak jedne energije se, na primer, po ulasku u auru odbijao od unutrašnjeg zida, kao kugle na bilijarskom stolu, ispuštajući celo vreme magličastu energiju koja je uskoro ispunila celu auru. Kod jedne druge energije se zrak po ulasku u auru podelio na dva kraka koji su se u obliku testerastih oscilacija kretali polukružno dok nisu ispunili celu auru.

Najčešće delovanje isceljujućih zraka u auri pacijenta odnosilo se na sledeće:

Čišćenje od energetskog želea
- delova aure odgovornih za oboljenja nekih organa,
- delova aure odgovornih za razna negativna osećanja, loše raspoloženje, bezvoljnost,
- akupunkturnih kapilara - metlica,
- kompletno ili delimično pritoka meridijana,
- kanala informacione energije,
- aktiviranje mrežice kreativnosti,
- izbacivanje odgovarajućih čestica znanja iz korenova znanja potrebnih za razmišljanje o određenoj pojavi, a koji se usmeravaju prema beloj bioenergiji u mozgu,
- odstranjivanje čestica znanja iz korenova koje više nisu aktuelne, radi oslobađanja mesta za smeštaj novih,
- ulivanje novih znanja u belu bioenergiju koje je doneo zrak isceljujuće energije, a koja su neophodna za razmišljanje i odlučivanje o nečem.

Ovim je demistifikovana tajna ponašanja energija u slučajevima isceljujućeg delovanja.