Anastasijine spoznaje

[Litlneks]

.
[size=150]ANASTASIJINE SPOZNAJE[/size]

[img]http://www.spiritofmaat.com/archive/jan_anastasia.jpg[/img]


Ovde bi mogli da poredimo naše spoznaje, sa spoznajama Anastasije.
Evo za početak, pošto je sada aktuelna tema vanzemaljaca koji utiču na naš život na Zemlji,
Anastasijino mišljenje o vanzemaljcima...



SVETOVI DRUGI


Video sam drugi svet, drugu planetu. Jasno i do detalja, upamtio sam
sve što se dešavalo na njoj, a u isto vreme u svesti, do ovog trenutka imam
osećaj, da je tako nešto videti nemoguće. Zamislite, um i svest kažu, da je
nešto tako videti nemoguće, a one su - vizije, slike – do ovog trenutka u meni.
I ja, evo, nastojim da vam ih opišem.

Stajao sam na tlu, nalik zemaljskom. Uokolo nije bilo apsolutno
nikakvog rastinja. Kažem »stajao sam«. A može li se tako kazati – teško je
reći. Nisam imao ni noge, ni ruke, nije bilo tela, a istovremeno mi se činilo da
osećam stopalima, kroz đonove, kamenje, neravnu površinu.

Naokolo, dokle god je dopirao pogled, nad zemljom su se uzdizale
mašine, nalik na metalne, jajastog, i kvadratnog, kao kocke oblika. Kažem
»mašine«, zato što je najbliža meni malo krčala. Iz svake od tih mašina, u
zemlju je odlazilo mnoštvo, različitih po debljini, gumenih creva. Neka creva
su malo podrhtavala, kao da se kroz njih nešto usisavalo iz zemlje, a neka su
bila u stanju mirovanja. Nikakvih živih bića u blizini nije bilo. Iznenada ugledah
kako se sa strane čudnog mehanizma otvaraju krila, i iz njih je polako isplivao
nekakav disk, nalik na onaj, što bacaju sportisti, samo veliki. Prečnik diska je
bio otprilike četrdeset pet metara. Lebdeo je u vazduhu, zavrteo se. Spustio
se malo niže, potom uzleteo i projurio potpuno bešumno iznad mene. Drugi,
udaljeniji od mene mehanizmi, činili su to isto, te još nekoliko diskova prolete
jedan za drugim nada mnom, sledom prvoga. Ponovo pustoš, samo krčanje i
pucketanje čudnih mehanizama. Slika okoline izazivala je u meni
interesovanje, ali me je mnogo više plašila svojom beživotnošću.

- Ne boj se, Vladimire – iznenada začuh glas Anastasijin i obradovah
mu se.
-Gde si, Anastasija? – upitah.
- Pored tebe. Nevidljivi smo, Vladimire. Ovde su sad prisutna naša
osećanja, osećaji, razum i sve druge nevidljive energije. Ovde smo prisutni

bez svojih materijalnih tela. Niko nam ništa učiniti ne može. Strepeti možemo
samo od sebe samih, od posledica sopstvenih osećaja.

-Kakve mogu biti posledice?
-Psihičke. Kao da se privremeno siđe s uma.
-Poludi?
-Da, ali samo privremeno. Na mesec ili dva, priviđenja drugih planeta,
dešava se, uznemiravaju čovekov um i svest. Ali, ne boj se, ne ugrožava te to.
Izdržaćeš. Ni ovde se ne boj ničega, veruj mi, pojmi, Vladimire, sada si ovde,
ali nema te za njih. Sada smo nevidljivi i neprobojni.
- Ne bojim se. Bolje mi reci, Anastasija, kakve su to mašine što reže
uokolo. Čemu služe?
-Svaka od tih mašina jajastog oblika je – fabrika. One upravo
proizvode to što te toliko interesuje, leteće »tanjire«.
-Ko opslužuje, rukovodi tim fabrikama?
- Niko. Isprogramirane su od vajkada za proizvodnju određenog
proizvoda. Kroz cevi koje odlaze u utrobu zemlje, usisava se neophodna i u
potrebnoj količini sirovina. U nevelikim prostorijama vrši se topljenje,
štancovanje, zatim montaža, i izlazi napolje potpuno gotov proizvod. Ovakva
fabrika je mnogo racionalnija od bilo koje zemaljske. Odstupanja skoro da i
nema u njenom radu. Nije potrebno baviti se transportom sirovina iz udaljenih
mesta. Nije potrebno prenositi na mesto štancovanja odvojene delove. Ceo
proces stvaranja proizvoda obavlja se na jednom mestu.
-Zadivljujuće! Da imamo mi ovakvu stvarčicu! A ko upravlja novim
leteći tanjirom? Video sam, svi lete na istu stranu.
-Niko ne upravlja, sami lete do mesta skladištenja.
-Neverovatno. Baš kao živa bića.
-Baš u tome nema ničeg neverovatnog, čak ni za zemaljsku
tehnologiju. Jer, i na Zemlji postoje bespilotne letilice – avioni, rakete.
-Njima ipak ljudi sa Zemlje upravljaju.
- Odavno postoje na Zemlji i takve rakete, koje su isprogramirane za
unapred određeni cilj.
-Možda i postoje. I zaista, što se toliko iščuđavam.
- Ako bi porazmislio, nepotrebno je iščuđavati se. Samo, u poređenju
sa zemaljskim tehnologijama, ovde je znatan napredak. Te fabrike su,

Vladimire, višefunkcionalne. Mogu da proizvedu mnogo toga, počev od
prehrambenih namirnica do moćnog oružja.

-Od čega će prehrambene namirnice praviti? Ovde ništa ne raste.
-Sve postoji u utrobi zemlje. Sokove će, u slučaju nužde, kroz cevi iz
utrobe odabrati mašina, u granule ispresovati. Te granule će sve supstance,
neophodne za životno obezbeđenje tela, sadržavati.
-Čime se ona sama, ta stvarčica, hrani? Električnom energijom ko je
napaja? Nikakvi provodnici nisu vidljivi.
- Ona i energiju sama sebi proizvodi, iskorišćavajući sve što je
okružuje.
-Kakva pametnica! Pametnija je od čoveka.
-Uopšte nije pametnija od čoveka. To je naprosto mašina. Ona se
pokorava zadatom programu. Veoma ju je lako reprogramirati. Hoćeš da ti
pokažem, kako se to radi?
-Pokaži.
-Hajde, bliže ćemo joj prići.
Stajali smo na metar od popločane ogromne devetospratnice,
mehanizma. Jasnije se čulo njeno pucketanje. Mnoštvo elastičnih, kao pipci
cevi, odlazilo je u utrobu i micalo se. Površina ploče nije bila sasvim glatka.
Video sam krug od otprilike metar u prečniku, gusto prekriven sitnim, kao vlasi
kose, provodnicima. Oni su se micali svaki za sebe.

- To je antena skenerske instalacije. Ona lovi energetske impulse
mozga, koji se koriste za sastavljanje programa i u stanju je da ispuni dobijeni
zadatak. Ako tvoj mozak izmodelira bilo koju stvar, mašina mora da je izradi.
-Bilo koju stvar?
- Bilo koju, koju možeš detaljno da zamisliš. Kao da je izgradiš svojim
mislima.
-I automobil ma koji?
-Naravno.
-Upravo sada mogu da probam?
- Da. Premesti se bliže prijemniku, i prvo misleno nateraj njegovu
antenu da se prema tebi svim svojim dlačicama okrene. Čim se to dogodi,
počni da zamišljaš željeno.

Stao sam pored antene i goreći od ljubopitstva, misleno, kako je rekla
Anastasija, poželeo, da me sve njene dlačice slušaju. Prvo su se okrenule ka
meni, onda su sve, malo zadrhtavši, usmerile svoje krajičke ka mojoj
nevidljivoj glavi i zamrle. Sad je bilo potrebno zamisliti neku stvar. Iz nekog
razloga, počeo sam da zamišljam automobil »Žiguli«, sedmi model –
automobil, koji sam imao u Novosibirsku. Sve sam do detalja nastojao da
zamislim: staklo i haubu, branik, boju, pa čak i tablice. Sve sam dosta dugo
zamišljao. Kad mi je dosadilo – odmakao sam se od antene. Ogromna mašina
je zaromorila jače.

-Moraćemo da sačekamo – pojasnila je Anastasija. – Sada ona
demontira nezavršen prethodni proizvod i sastavlja program za ispunjenje
tvoje zamisli.
-Dugo ćemo morati da čekamo?
-Mislim da ne.
Prilazili smo drugim mašinama. Dok sam razgledao raznobojno
kamenje pod mojim nogama, glas Anastasijin mi je saopštio:

- Mislim da je izrada tobom zamišljenog završena. Hajde da
pogledamo, kako je ona izašla na kraj sa zadatkom.
Premestili smo se do već poznate mašine i čekali. Posle nekog
vremena njena krila se otvoriše, i po glatkom trapu se na tlo skotrlja »Žiguli«.
Ali je od lepote zemaljskog automobila, ova nakaza koja je stajala preda
mnom, bila veoma daleko. Kao prvo, imala je samo jedna vrata. Vrata samo
pored vozačevog sedišta. Umesto zadnjih sedišta, nekakva klupka žice i
parčići gume. Obišao sam, ili sam se premestio, oko tog proizvoda.
Automobilom ga nazvati, bilo je nemoguće.

Sa desne strane nije bilo dva točka. Prednjih tablica, kao i branika,
takođe nije bilo. Hauba se izgleda nije otvarala – predstavljala je jednu celinu
sa karoserijom. Uopšte uzevši, nije automobil ta jedinstvena fabrika izradila,
već nekakvu nakazu nedokučivog određenja.

Rekoh:

- Baš je artikal proizvelo preduzeće vanzemaljsko. Za nešto ovako, sve
konstruktore i inženjere zemaljske bi pravo iz preduzeća pohapsili.
Kao odgovor, razlegao se smeh Anastasijin, a potom mi glas njen
saopšti:


- Naravno, mogu da uhapse. Ali, glavni konstruktor u datom slučaju si
ti, Vladimire, i vidiš plod svoje konstrukcije.
- Hteo sam normalni savremeni automobil, a fabrika šta je ispljunula?
- Hteti je nedovoljno. Neophodno je bilo zamisliti sve, do najsitnijih
detalja. Čak ni vrata za putnike nisi izmodelirao u svojoj uobrazilji, samo si na
jedna vrata za sebe pomislio. I točkove si samo sa svoje strane zamislio. Sa
druge strane te je već mrzelo da točkove pričvrstiš. Mislim da ni o motoru nisi
pomislio.
-Nisam.
-Znači, nema u tvojoj konstrukciji motora. Pa, što se na proizvođača
ljutiš, kad si sam program tako nezavršen njemu zadao?
Odjednom, ugledao sam ili osetio približavajuća tri leteća aparata.
»Moramo da uhvatimo maglu!« – proletela mi je misao, ali me je glas
Anastasijin uspokojio:

-Neće nas primetiti, niti osetiti, Vladimire. Do njih je doprla informacija
o grešci u radu fabrike, te će sad, verovatno, početi da analiziraju. Mirno
možemo da posmatramo žive stanovnike ove planete.
- Iz tri nevelike letilice, izašlo je pet vanzemaljaca... Bili su veoma slični
zemaljskim ljudima. Ne prosto nalik, već je sve kod njih kao kod zemaljskih
ljudi bilo. Dobra im je bila telesna građa. Nikakve pogrbljenosti, pravo i gordo
držala su njihova atletska tela lepe glave. I kosu su na glavama imali, obrve, a
kod jednog su brkovi bili uredno potkresani. Odeveni u čvrsto pripijene uz telo
tanke raznobojne kombinezone.
Vanzemaljci su prišli napravljenom u njihovoj fabrici automobilu ili, bolje
reći, nečemu što je nalik na zemaljski automobil. Stajali su pored njega ćutke,
bez emocija ga posmatrajući. »Verovatno procenjuju« - pomislio sam.

Iz nepokretne grupe se izdvoji, naizgled najmlađi, smeđe kose
vanzemaljac i priđe vratima automobila, pokušavajući da ih otvori. Vrata nisu
popuštala. Verovatno se brava zaglavila. Dalji njegovi postupci bili su sasvim
ovozemaljski, zbog čega su mi se veoma dopali. Smeđokosi je dlanom udario
bravu, još jednom snažnije cimnuo kvaku i vrata se otvoriše. Seo je na
vozačevo sedište, uhvatio volan i počeo pažljivo da razgleda komandnu tablu.

»Sjajno – pomislih – mudrica«. Kao potvrdu svog zaključka, začuh glas
Anastasijin:


-To je veoma značajan naučnik po njihovim merilima, Vladimire. Kod
njega brzo i racionalno radi misao u tehničkom pravcu. Isto tako, on izučava
način života na nekim planetama, i Zemlje među njima. I ime mu je nalik
zemaljskom – Arkaan se zove.

-Kako to da na njegovom licu nema isčuđavanja što je njihova fabrika
nešto pogrešno proizvela?
-Osećanja, emocije, kod žitelja ove planete skoro da ne postoje. Njihov
um radi racionalno i odmereno, ne podvrgavajući se emocionalnim izlivima,
niti odstupa od naznačenog cilja.
Smeđokosi izađe iz mašine, ispuštajući zvuke, nalik na azbuku Morzea.
Iz grupe se izdvoji jedan postariji, stade pored kosmate antene blizu koje sam
ja nešto ranije stajao. Posle toga svi sedoše u svoje letilice i iščezoše.

Fabrika, koja je proizvela automobil po mom projektu, ponovo
zaklokota. Njene cevi-pipci, izvlačile su se iz utrobe i usmeravale u pravcu
najbliže, iste takve fabrike-automata, iz koje su se takođe protezale cevi-pipci.
Kada su se svi pipci sjedinili međusobno, Anastasija reče:

- Vidiš, oni su naredili program samouništenja. Svi delovi fabrike koji su
napravili havariju, biće pretopljeni i iskorišćeni u proizvodnji.
Malo mi bi žao fabrike-robota, s kojom sam tako neuspešno napravio
zemaljski automobil. Ali, ništa se tu nije moglo učiniti.

- Vladimire, želiš li da pogledaš žitelje ove planete? – predloži
Anastasija.
-Da.
Našli smo se nad jednim od gradova ili naselja velike planete. Vidik
odozgo pružao je sledeću sliku.
Dokle god je dopirao pogled, celo naseljeno mesto se sastojalo od
mnoštva cilindričnih, nalik na savremene solitere, građevina, koje su bile
razmeštene u mnogobrojnim krugovima. U centru svakog kruga nalazile su se
mnogo niže konstrukcije, podsećajući nečim na zemaljsko drveće, te je čak
mnoštvo njihovih listova-lokatora bilo zeleno. Anastasija mi je potvrdila da te
veštačke građevine sakupljaju iz utrobe planete neophodne sastojke za
ishranu organizma, koji se posle dopremaju kroz specijalne cevi-vodove u
stanove svakog stanovnika planete. Takođe, ove u centrima krugova
razmeštene građevine, održavaju neophodnu na planeti atmosferu.


Kada je Anastasija ponudila da obiđemo neki od stanova, upitao sam:

-Da li se u stanu onog smeđokosog vanzemaljca, što je u moj auto
sedao, možemo naći?
-Da – odgovorila je. Upravo će se sada vratiti svojoj kući.
Obreli smo se skoro na samom vrhu jednog od cilindričnih solitera.
Prozora u vanzemaljskom domu nije bilo. Ovalni zidovi obojeni neupadljivim
bojama u kvadratima. Ispod svakog kvadrata pokretna vrata, kao u
savremenim garažama. S vremena na vrema, iz dela koji se otvara u donjem
delu kvadrata, izletao je neveliki leteći aparat, nalik na one, koji su postojali
kod fabrike-automata, i leteo svojim pravcem. Proizlazi, da se u visokoj kući,
pod svakim stanom, nalazi mala garaža za leteće aparate.

U kući nije bilo liftova, vrata. Svaki stan je imao svoj odvojen ulaz,
pravo iz garaže. Kako se posle razjasnilo, takav stan je posedovao svaki žitelj
te planete, koji je dostigao određeni uzrast.

Sam stan mi se u početku nije baš dopao. Kada smo se iza smeđeg
vanzemaljca našli u njegovom stanu, prvo me je iznenadilo siromaštvo i
skromnost. Soba, od otprilike trideset kvadratnih metara, bila je potpuno
prazna. Ne samo da nije imala ni prozora ni pregrada, nego je nedostajao i
najminimalniji nameštaj. Na glatkim zidovima svetle boje, nije bilo ni jedne
police ili slike kao ukrasa.

- Da li je on skoro dobio stan? – upitah Anastasiju.
-Arkaan živi ovde već dvadeset godina. Sve neophodno za odmor,
razonodu i rad, u njegovom stanu postoji. Ono što je neophodno, ugrađeno je
u zidove. Sad ćeš sam sve videti.
Zaista, čim se smeđokosi vanzemaljac popeo iz svoje garaže, tavanica
i zidovi sobe su zasvetleli blagom svetlošću. Arkaan se okrenuo ka zidu pored
ulaza, položio na površinu dlanove i ispustio zvuk. Na zidu je zasvetleo
kvadrat.

Anastasija je objašnjavala sve što se događa u stanu: »Sada kompjuter
po linijama na dlanovima i crtežu očiju identifikuje vlasnika stana, sada ga
pozdravlja i saopštava, koliko je dugo bio odsutan i da je neophodna provera
fizičkog stanja. Vidiš, Vladimire, Arkaan je drugu ruku na pult položio i duboko
izdahnuo, zato da bi kompjuter mogao da proveri njegovo fizičko stanje.
Provera je završena, na ekranu se izveštaj pojavio da je preko potrebno da


uzme hranljivu mešavinu. I pitanje: -Čime ima nameru da se bavi domaćin u
naredna tri sata?

To je nužno da kompjuter sazna, kako bi pripremio odgovarajuću
mešavinu. Sada Arkaan traži mešavinu, koja može maksimalno da aktivira
njegov umni rad u naredna tri sata, a posle toga ima nameru da spava.

Kompjuter ne preporučuje da se bavi aktivnim umnim radom u trajanju
od tri sata, već mu preporučuje da upotrebi smesu koja je proračunata za
održavanje aktivnog rada u trajanju od dva sata i šesnaest minuta. Arkaan se
saglasio sa mišljenjem kompjutera.

U zidu se otvorila nevelika niša, iz koje je Arkaan dohvatio dršku neke
meke cevi, povukao kraj njen ka svojim ustima, popio ili pojeo iz creva i
krenuo ka suprotnom zidu. Niša sa cevkom se zatvorila, kvadrat ekrana se
ugasio, zid, pored koga je do malopre stajao vanzemaljac, ponovo je postao
gladak i ujednačenog tona.

»Neverovatno – pomislio sam – uz takvu tehniku otpada potreba za
kuhinjom sa svim njenim uređajima: posuđem, kuhinjskim elementima,
spremanjem. Pa, i potreba za ženom, koja ume dobro da kuva, otpada. U
radnju odlaziti nije nužno. Pri tom, i stanje zdravlja kompjuter istovremeno
proverava, hranu priprema neophodnu i preporuke svakojake daje.
Interesantno, koliko bi mogao da košta takav kompjuter, ako bi se izrađivao
kod nas na Zemlji?« Istog trenutka, glas Anastasijin mi saopšti: »Što se tiče
troškova, jeftinije je opremiti svaki stan sličnim uređajem, nego li pretrpavati
kuhinju nameštajem i mnogim spravama za pripremanje hrane. Oni su znatno
razložniji od zemljana u svemu. Ali, na Zemlji postoji nešto neuporedivo
celishodnije, nego li kod njih«. Nisam obratio pažnju na poslednju rečenicu.
Zainteresovali su me naredni postupci Arkaanovi. Nastavljao je da komanduje
zvucima svoga glasa, i u sobi su se dešavali sledeći događaji.

Iz dela zida, odjednom je počela da se naduvava fotelja. Pored fotelje,
otvorila se još jedna mala niša, iz koje se izvukao stočić sa nekakvom
poluprovidnom začepljenom posudom, nalik na laboratorijsku retortu. Na
suprotnom zidu sobe, zasvetleo je veliki ekran, od metar i po-dva po
dijagonali. Na ekranu je sedela u fotelji lepa žena u pripijenom kombinezonu.
Držala je u rukama posudu, nalik na onu na stolu Arkaanovom. Slika žene na
ekranu je bila trodimenzionalna, mnogo bolja nego na našim televizorima.


Činilo se da ona nije na ekranu, već da u sobi sedi. Kako mi je pojasnila
Anastasija, Arkaan i sedeća preko puta njega žena, pravili su svoje dete:
»Stanovnicima ove planete nedostaje dovoljna snaga osećanja, te ne mogu
da stupaju u polnu vezu, kao ljudi na Zemlji. Po spoljašnosti, tela njihova se ni
po čemu od zemaljskih ne razlikuju. Ali, odsustvo osećanja ne dozvoljava im
da proizvode potomstvo zemaljskim načinom. U epruvetama koje vidiš, nalaze
se njihove ćelije, hormoni. Muškarac i žena zamišljaju kakvim bi voleli da vide
svoje buduće dete, njegovu spoljašnost. Oni misleno polažu u njega postojeću
u njima informaciju, pretresaju njegovu buduću delatnost. Ovaj proces se
odvija otprilike tri godine po zemaljskom vremenu. Čim procene da je tok
oblikovanja njihovog deteta okončan, u specijalnoj laboratoriji sjediniće
sadržaj dve posude, proizvešće dete, i u posebnom odgajalištu-školi,
odnegovaće ga do punoletstva. Staviće na raspolaganje punoletnom članu
zajednice stan i uključiće ga u sastav jedne od radnih grupa«.

Arkaan je posmatrao čas ženu na ekranu, čas stojeću pred njim malu
zapečaćenu posudu sa tekućinom. Odjednom se ugrađeni u zidu ekran
ugasio, ali je vanzemaljac ostao da sedi u svojoj fotelji, ne skidajući pogled sa
posude sa delićem svog budućeg deteta. Suprotni zid je zatreperio crvenim
kvadratićima. Vanzemaljac se okrenuo postrance od zida, dlanom zaštitivši
oči od trepćućeg svetla, te još više približi glavu svojoj posudi. Sa tavanice su
istog trenutka uznemiravajuće zatreptali novi kvadrati i trouglovi svetlosti.

»Određeno kompjuterom vreme nespavanja Arkaanu je isteklo, pa ga
kompjuter istrajno podseća na neophodnost sna«, objasnila je Anastasija.

No, vanzemaljac još bliže nagnu glavu uz svoju posudicu, pripivši
dlanove svoje uz nju.

Prestalo je svetlosno treperenje, koje je dolazilo sa tavanice i zida.
Sobu je počeo da ispunjava nekakav, nalik na paru, gas. Glas Anastasijin je
prokomentarisao: »Sad će kompjuter uspavati Arkaana uspavljujućim
gasom«.

Glava vanzemaljca je počela polako da se naginje ka stočiću i uskoro
se spustila na njega, a oči su mu se zatvorile. Fotelja je počela da se odmiče
od zida, pretvarajući se u krevet. Potom fotelja-krevet poče da se ljuljuška, i
telo već usnulog vanzemaljca utonu u udobnu postelju.

Arkaan je spavao, držeći stisnutu na grudima, svoju malu posudu.


Može se još mnogo toga ispričati o tehničkim novinama neobičnog
stana i velike planete u celosti. Po rečima Anastasijinim, društvu koje živi na
njoj, nisu strašni nikakvi upadi spolja. Ne samo to, uz pomoć svojih tehničkih
dostignuća, u stanju su da unište život na bilo kojoj planeti Vaseljene. Na ma
kojoj, osim zemaljskoj. »Zašto? – upitao sam – Znači da su naše rakete, naše
oružje u stanju da odbiju njihove napade?« A odgovor: »Rakete zemaljske za
njih nisu pogubne, Vladimire. Zajednica te planete, odavno je upoznala sve
što predstavlja izvođenje eksplozivnog širenja. Poznat im je i prasak
sažimanja«.

-Šta označava prasak sažimanja?
- Poznato je na Zemlji, kako dve ili nekoliko supstanci, sjedinivši se u
reakciji trenutnoj, šireći se, proizvode eksploziju. Ali, postoji i reakcija od
dodira dve supstance drugojačija. Gasovita supstanca, obima od kilometra
kubnog i više, u jednom trenu u zrnce može da se sažme, najtvrđim postavši
materijalom. Zamisli, granata ili raketa, koja u oblaku takvom eksplodira, a
istovremeno se sili eksplozije proširenja U kamenčićće se, sitan kao zrnce,
pretvoriti sve što se u oblaku tom nalazilo. druga sila suprotstavi, implozija će
proizaći istovremeno. Samo ćeš pucanj začuti tada. Iz gasovitih oblaka
zavesu, zemaljske rakete ne mogu da savladaju.
U istoriji Zemlje dva su se dolaska ili napada sa njihove strane
dogodila. Sada pripremaju treći. Smatraju da nastupa najpovoljniji trenutak.

-Znači, nemoguće je suprotstaviti im se, ako nema na Zemlji oružja
jačeg od njihovog.
-Oružje čovek poseduje, zove se ono »čovekova misao«. Čak bih i ja
sama mogla otprilike polovinu njihovog oružja da uništim pretvarajući ga u
prah, i po Vaseljeni prah da razvejem. A ukoliko bi se pomoćnici našli,
zajedno bismo mogli da likvidiramo svo oružje. Ali, stvar je u tome, da bi
većina ljudi i skoro sve vlade na Zemlji, kao dobro došlu tu najezdu prihvatile.
- Kako bi se moglo desiti da invaziju, osvajanje svi prihvate kao nešto
korisno?
-Sad ćeš videti. Evo, pogledaj centar koji priprema desant, da pokori
zemaljske kontinente.

.

[Litlneks]

A nastavak sledi....

CENTAR NAJEZDE

Razume se, očekivao sam da vidim međuplanetarnu super tehniku,
koja je u stanju da pokori celu planetu. Ali to, što se ukazalo pred mojim
očima... Mislim da naši, američki i drugi vojni stručnjaci, ne mogu ni da
pretpostave uz pomoć kakvog oružja bi mogle biti sa lakoćom pokorene,
njima, tobože zaštićene, teritorije. Pa i vi, uvaženi čitaoci, pokušajte, pre nego
što budete čitali dalje, da zamislite opremu vanplanetarnog centra, koji
priprema invaziju na Zemlju. A posle pogledajte, kako ona izgleda zaista.
Spolja, evo kakva je.

Ogromna kvadratna prostorija. Sa svake od četiri strane te prostorije,
raspoređeni su u prirodnoj veličini enterijeri zemaljskih, naših rođenih,
parlamenata. Državna Duma, kabinet našeg Predsednika u Kremlju. Na
suprotnoj strani sale, enterijer američkog Parlamenta, kabinet Predsednika u
Beloj kući. Na dva druga kraja sale, enterijeri državnih organa, po svemu
sudeći, azijskih zemalja. U foteljama parlamentarnim, sedeli su naši zemaljski
deputati, kongresmeni i predsednici. Prvo sam osmotrio naše, ruske deputate.
Bili su tačne kopije onih poznatih lica, koje sam imao prilike da vidim na
televiziji. Samo, sedeli su nepoktreno, kao mumije. Teško je reći od čega su
bili napravljeni. Možda su bili lutke ili roboti, ili nešto sasvim treće.

Posred goleme sale nalazilo se uzvišenje, na kom je u foteljama
svečano sedelo oko pedesetak vanzemaljaca. Nisu bili u svojim uobičajenim
kombinezonima, već u našim odelima i slušali su govornika pred sobom.
Verovatno je govornik bio glavni instruktor ili nekakav načelnik.

Anastasija mi je pojasnila da posmatram jednu od desantnih grupa,
koja sada prolazi redovnu obuku pripreme zajedničkog dejstvovanja sa
zemaljskim vladama. Izučavaju najrasprostranjenije zemaljske jezike i način
ponašanja ljudi u različitim situacijama. Posebno brižljivo se pripremaju za
stupanje u vezu sa zemaljskim vladama, zakonodavnim organima, kroz koje
se nadaju da će moći da utiču na sve stanovnike Zemlje. Živa reč im uspeva
bez neke velike muke, ali zbog odsustva nekih osećanja, koja mogu da


izazovu spoljašnje emocije, njima je veoma teško da ovladaju gestovima i
mimikom zemaljskih ljudi. Uz to, nikako ne mogu da shvate svojim racionalnim
mišljenjem, logiku sistema upravljanja zemaljskim državama. Bez obzira na
zalaganje najvećih umova i najsavršeniju tehniku svoje civilizacije, ipak nisu
uspeli da odgonetnu, na primer, ovu tajnu: zašto se, bez obzira na već
postojeću na Zemlji elektronsku tehniku i mnoge specijalne naučne ustanove,
državnim zakonodavnim organima ne pružaju informacije o posledicama
prihvatanja određenih rešenja? Oni su ubeđeni da je, uz postojanje
određenog analitičkog centra, za koji na Zemlji sve već postoji, moguće skoro
sa potpunom tačnošću modelirati društvene pojave sa sveukupno prihvatljivim
rešenjima. Ipak, svaki član zemaljske vlade, zakonodavac, mora delovati kod
prihvatanja rešenja samostalno. Ne raspolažući dovoljnom informacijom, svaki
član vlade mora da izvršava i dužnost moćnog analitičkog centra, a da pri tom
vodi računa i o posledicama zbog ponašanja svojih kolega, neprijatelja i
drugova.

Još se veoma tajanstvenim, neodgonetljivim pitanjem vanzemaljcima
postavlja i to, zašto zemaljski ljudi ne definišu cilj, koji je neophodno dostići.
Oni streme ka nečemu, ali, k čemu – drži se u najvećoj tajnosti. No, bazirajući
se na današnjim potrebama zemaljskih zajednica ljudi, oni su pripremili plan
invazije na zemaljske kontinente. Ostvarivanje svog plana, započeće svojim
predlozima zemljanima, sačinjenim uz pomoć vlada raznih zemalja. Njihovi
predlozi biće sa zadovoljstvom prihvaćeni.

Kada sam upitao Anastasiju zašto je tako uverena u odluke zemaljskih
vlada, sledio je ovakav odgovor:

- Tako je proračunao njihov analitički centar. Zaključak centra je tačan.
Današnji nivo svesti većine zemljana oceniće ono što je predloženo od strane
vanzemaljaca kao najveće ispoljavanje humanosti kosmičkog Razuma.
-Kakvi su to predlozi?
-Oni su čudovišni, Vladimire. Meni je neprijatno da o njima govorim.
-Reci barem o najvažnijim. Interesantno je saznati, kakvi su to
čudovišni predlozi, koji će sa radošću biti prihvaćeni na Zemlji na kojoj i ja
živim, a i ti.
- Vanzemaljci planiraju prvo manje iskrcavanje, koje će se sastojati od
tri letilice, na teritoriji Rusije. Vojsci, koja će ih opkoliti, saopštiće da žele da se

susretnu sa vladinim krugovima radi razgovora o međusobnoj saradnji.
Predstaviće se vojnicima kao predstavnici višeg Razuma Vaseljene i
prikazaće im preimućstva svoje tehnike.

Posle savetovanja u vojnim, naučnim i vladinim krugovima, otprilike
posle četrnaest dana, njima će biti predloženo da predstave opipljivo svoje
predloge, ali da prvobitno prođu istragu o bezopasnosti komuniciranja sa
njima.

Došljaci će se saglasiti sa istragom i ponudiće u pismenom obliku i na
video kasetama svoje predloge. Tekst će biti izložen u formi veoma bliskoj
zvaničnim današnjim dokumentima i odlikovaće se krajnjom jednostavnošću.

Sadržaj teksta je otprilike ovakav:

»Mi, predstavnici vanzemaljske civilizacije, dostigavši najviši stepen
tehničkog razvitka u odnosu na druge razumne stanovnike galaksija,
smatramo ljude Zemlje svojom braćom po razumu.

Spremni smo da podelimo sa zemaljskim zajednicama svoja znanja iz
različitih oblasti nauke, socijalnog uređenja društva, da stavimo na
raspolaganje svoje tehnologije.

Molimo da proanalizirate naše predloge i da odaberete iz njih
najprihvatljivije, radi poboljšanja života svakog člana zajednice«.

Dalje se navodi mnogo određenih predloga, čija se suština svodi na
sledeće.

Došljaci stavljaju na raspolaganje svoje tehnologije za obezbeđenje
svih stanovnika države hranljivim smesama i za brzu gradnju stambenih
objekata za svakog punoletnog čoveka. Onakvih stanova, kakve si već video,
samo sa smanjenim funkcijama. Oni će, kao primer, organizovati u zemlji
svoje mini fabrike. Uskladiće vanzemaljci fabrike sa već postojećim
zemaljskim, ali će za pet godina sve zemaljske tehnologije biti iskorišćene.
Njih će zameniti tehnički racionalnije. Svima koji žele, obezbediće se posao.
Ne samo to, u neophodnom minimumu troškova za servisiranje tehnike,
moraće da sudeluje apsolutno svaki stanovnik zemlje.

Zemlja, koja zaključi ugovor sa došljacima, biće u potpunosti zaštićena
od vojnih upada od strane drugih zemalja. U društvu sa novim socijalnim
ustrojstvom i tehnički opremljenim načinom života, neće postojati prestupi. U
dodeljenom tebi stanu, sve neophodno se odaziva samo na komande koje


izdaješ svojim glasom, samo tebi svojstvenom bojom. Svakodnevno, pre
korišćenja hrane, kompjuter tvog stana će po očnoj jabučici, sastavu vazduha
koji izdišeš i drugim pokazateljima, oceniti tvoje fizičko stanje, i propisivaće ti
odgovarajući sastav hranljive smese.

Svaki kompjuter, postavljen u individualnom stanu, spojen je sa
osnovnim. Na taj način, utvrđuje se mesto boravka svakog čoveka, njegovo
fizičko i psihičko stanje. Bilo kakav prestup, sa lakoćom se može utvrditi uz
pomoć specijalnog programa osnovnog kompjutera, pri čemu nestaje socijalni
osnov koji rađa kriminal.

U zamenu, došljaci se spremaju da zamole vlade da im omoguće da
nasele predstavnike svoje civilizacije u slabo nastanjenim oblastima –
uglavnom u šumama, i pravo na razmenu individualnih baštenskih parcela, za
izgradnju njihovih tehnički visoko opremljenih stanova, uz doživotno
obezbeđenje svih, koji žele da razmene svoje parcele.

Vlade se saglašavaju, zato što će, kako smatraju, očuvati potpunu
vlast. Niz duhovnih konfesija počinje da propoveda, da su došljaci – Božji
poslanici, jer ne negiraju ni jednu od postojećih na Zemlji religija. Religioznim
vođama, neverujućim u njihovo božansko savršenstvo, suprotstavljanje
došljacima će biti onemogućeno, zbog prihvatanja i blagonaklonosti velike
većine stanovnika države, koja je zaključila ugovor. Saradnji sa došljacima
počinju da teže i ostale zemlje. Posle devet godina od trenutka njihovog
pojavljivanja na Zemlji, na svim kontinentima, u svim zemljama, silovito se
ukorenjuje novi oblik života. Na svim informativnim kanalima se propagiraju
sve novija i sve veća dostignuća tehnike i socijalnog uređenja. Većina
stanovništva slavi predstavnike kosmičkog Razuma, kao savršeniju braću po
razumu, kao božanstva.

-Neće ih badava slaviti – primetio sam. – Nema ničeg lošeg u tome,
što na Zemlji neće biti ratova, kriminala. Svako će imati stan, hranu i posao.
-Vladimire, zar nisi shvatio, čovečanstvo će se, prihvativši
vanzemaljske uslove, odreći time svog nematerijalnog, Božanskog »ja«. Ono
će samo sebe ubiti. Ostaće samo materijalna tela. Svaki će čovek, Vladimire,
na biorobota sve više biti nalik. I sva zemaljska deca, kao bioroboti će se
rađati.
-Zašto?

-Svi ljudi će biti prinuđeni da svakodnevno opslužuju te mehanizme,
koji će služiti, spolja gledano, njima. Celo čovečanstvo će u zamku upasti,
prepustiti svoju slobodu i decu svoju, zarad savršenstva tehnike veštačke.
Intuitivno, vrlo brzo će shvatiti svoju pogrešku mnogi zemljani, i tada će
samoubistvima živote svoje okončavati.
-Čudno. Šta će im nedostajati?
-Sloboda, stvaralaštvo i osećanja, koja im mogu pružiti samo
božanskim porivom stvorena dela.
- A ako parlamenti, vlade nekih zemalja, saglasnost sa vanzemaljcima
ne postignu, šta će se tada zbiti? Čovečanstvo će početi da uništavaju?
-Tada će puteve drugačije početi vanzemaljski umovi da traže, kako bi
sve ljude u klopku odvukli. Da unište čovečanstvo za njih nema smisla. Jer,
cilj je njihov – da međusobnu povezanost upoznaju svih tvorevina zemaljskih,
razmnožavanje na koji se način dešava. Jer, bez čoveka se ništa slično ne
vrši. Sam čovek je – najvažniji beočug u lancu harmonije zemaljskog
stvaranja. I u zraku sunčevom postoji deo energija i osećanja, koje ljudi mnogi
obnavljaju. Sa današnjim stepenom svesti, ljudi Zemlje došljacima nisu
strašni. Mnogi zemljani već sada nastoje došljacima da pomažu.
- Kako to? Ko se to među nama za njih zalaže? Znači li da postoje
izdajnici među ljudima? Da oni za njih rade?
-Rade, ali nisu izdajnici ti ljudi. Nehotično dolazi do saučesništva
njihovog, ne zlobno, ne namerno. Razlog najvažniji jeste neverovanje u sebe i
u savršenstvo tvorevina Božjih.
-Kakva je tu međusobna veza?
-Jednostavna. Kada misao sebi dozvoli čovek, da nije savršeno biće,
kada odjednom počinje da zamišlja da na drugim planetama bića žive sa
razumom mnogo jačim nego što je njegov, on ih sam, svojom mišlju i
zapitkuje. Sam čovek svoju božansku snagu omalovažava, ne pripisujući
božanskim delima moć. A oni su energiju, stvorenu ljudskim mislima i
osećanjima, već naučili da prikupljaju u jedinstveni skup i diče se time. Vidi,
pred grupom vanzemaljaca stoji posuda, u njoj tečnost svetluca, čas se
pretvarajući u gas, čas se stvrdnjavajući. Jačeg nema kod njih oružja od ovog,
što je u nevelikoj zatvoreno posudi. Posle će svu sadržinu njenu razdeliti u
mnogo malih plitkih posuda. Jedan od zidova će biti specijalni reflektor. Sebi

će sličan uređaj oko vrata okačiti oni. Već ga imaju svi, koji pred tobom sede.
Kada sa sličnog uređaja zrak na čoveka usmere, onda se u čoveku osećaj
straha izazvati može, osećaj divljenja ili ushićenja. Volju je moguće, svest i
telo čovekovo paralizovati. U zraku tom su misli mnogih ljudi zatočene. Misli
ljudske o tome, da postoji mnogo moćniji neko u Vaseljeni od čoveka. Od
čoveka – bića Božjeg. A te misli sabrane protiv samih ljudi se boriti mogu.

-Proizlazi da im sami snagu pojačavamo, kada ih uzdižemo kao umnije
od sebe?
-Da, tako je. Umnijim od nas, što znači, umnijim i od Boga.
-Zašto sad Bog?
- Mi smo svi Njegove tvorevine. Kada smatramo da postoje savršeniji u
galaktikama svetovi, time podrazumevamo da smo nesavršeni, nesavršene
tvorevine Božje.
- Nije nego. Da li je sada mnogo energije takve nakupljeno u drugim
planetarnim svetovima?
- U posudi koja stoji pred tobom, ima je dovoljno da bi se pokorilo
otprilike tri četvrtine svih zemaljskih umova, i osećanjima ljudskim ovladalo.
Oni smatraju da je to dovoljno, čak i sa kamatom. Kasnije će započeti
poklonjenje i cele civilizacije zemaljske. Povećaće se njihova moć.
-Zar se ništa više učiniti ne može?
-Može, ukoliko neočekivano za njih rizikujemo. Jer, potpuni kompleks
osećanja ljudskih, čak i jedan jedini, uvek je jači. Misli je moguće dati zalet i
ubrzati je do brzina nepojamnih za one, koji osećanja ne poseduju. Svu
energiju, koja se sakupljala u posudi, moguće je neutralisati energijom misli
druge, koja bude uverljivija, samouverenija i savršenija.
- A ti, Anastasija, da li bi mogla, svu energiju koja je u posudi da
neutrališeš?
-Mogla bih da pokušam, ali bih telo svoje zbog toga ovde morala celo
da saberem.
-Zašto?
- Nepotpun bi bio kompleks osećanja bez tela. Materija je – jedan od
planova čovekovog postojanja. Sa njim je čovek mnogo jači od suština
vaseljenskih.
- Onda saberi, da bi razbila posudu.

-Pokušaću da ne razbijajući učinim nešto.
Iznenada pred sobom ugledah Anastasiju telesnu. Sve je kao u šumi
bilo na njoj, i bluza i suknja. Stopalima nogu bosih je stajala na podu i
neočekivano pošla bez žurbe prema onima, koji su važno sedeli pred
posudom sa tečnošću svetlucavom. Ugledali su je. Na licima nikakve emocije
bezosećajni vanzemaljci nisu pokazali. Ali, samo su tren jedan nepokretno
sedeli. U sekundi se svi pokrenuše. Naglo, kao po komandi nečijoj, ustadoše,
i svako je medaljon koji mu je visio na grudima ščepao. Svi medaljoni su
zracima planuli. Zraci su svi bili upereni na dolazeću Anastasiju.

Zaustavila se, zanjihala, unazad iznenada korak napravila neveliki,
zaustavila se ponovo, osmehnula, lupnula bosom nogom i polako, odlučno
krenula nanovo napred.

Zraci, dolazeći iz medaljona vanzemaljaca, sve su sjajniji postajali,
stapajući se u jedinstven na Anastasiji. Činilo se da će u trenu pretvoriti u
pepeo svu odeću na njoj. No, išla je napred Anastasija. Ispred je dlanove ruku
svojih iznenada ispružila i, odbivši se od njenih dlanova, ugasi se nekoliko
zrakova, a potom i ostali počeše da se gase.

Kao i pre, bez pokreta su stajali vanzemaljci. Anastasija priđe posudi,
dlanove na njene zidove položi i pomilova posudu, šapćući joj nešto. U posudi
je tečnost odjednom zahučala, potom je svetlost njena počela polako da
gasne, te uskoro tečnost postade plavičasta. Kao obična zemaljska voda.

Anastasija dođe do, postavljene uza zid, nalik na zemaljski frižider,
mašine. I na nju je svoj dlan položila, nešto prošaptala, a iz mašine se
prosuše, u podignuti kraj njene bluze, nekakve kvadratne šarene tablete.

Anastasija priđe i dalje skamenjenim, zanemelim vanzemaljcima i pruži
krajnjem pilulu koju je ispustila mašina. Vanzemaljac se pokrenu, kao da ruku
na pozdrav pruža, ali se trenutno ukoči, a onda onoga, koji je stajao pred
svima, verovatno rukovodioca, poče netremice da posmatra. I tako je stajala
pred njim Anastasija oko pola minuta sa ispruženom rukom. Zatim je
rukovodiocu sasvim blizu prišla i pružila mu tabletu. Rukovodilac posle kraće
pauze pilulu uze i u usta je stavi. Anastasija je obišla sve prisutne, i sad su svi
tablete od nje mirno uzimali i jeli ih ili gutali. Zatim, ka meni krenuvši, na pola
puta se zaustavi, prema grupi sedećih vanzemaljaca se osvrnu i mahnu im.


Nekolicina vanzemaljaca sa svojih mesta ustade, na pozdrav joj mahnuvši.
Došavši do mene, Anastasija umornim glasom reče:

- Moramo da se vratimo. Sad su tablete uzeli koje ubrzavaju misao.
Neka pokušaju da shvate šta se ovde desilo.
Sve se završilo. Na travi sam po pređašnjem ležao, kao da se iz
dubokog sna budim. Izgledalo mi je da je prošlo vrlo malo vremena, a telo mi
se odmornim činilo, kao posle zdravog, dubokog sna. Ali glava... Unutra, kao
da je besnelo sve. Kao da su misli istovremeno u različitim pravcima jurile.
Slike, viđene na drugoj planeti, sve su ostale u potpunosti u meni. Šta je to
bilo – san? Hipnoza? Ili sve skupa, nije mi jasno. Da sam istinski video javu
druge planete, a ne Zemlje, poverovati je bilo nemoguće, te upitah sedeću
pored mene Anastasiju:

- Šta je to bilo – san? Hipnoza? Sve sam zapamtio i sada mi je neki
haos u glavi.
Ona odgovori:

-Vladimire, ako hoćeš, proceni sam, kojom se snagom vizija druge
planete pred tobom ukazala. Ako uznemirujućim osećaš to pitanje, složi se s
tim, da si navodno video san. Značaja sve to nema. Smisao je u suštini,
zaključcima i osećajima koji su se javili od vizije. O tome porazmisli, dok ja na
kratko odem.
-Da, idi, porazmisliću sam.
Počeo sam da razmišljam o viđenom. Sam ostavši, naravno, zaključio
sam da sam video hipnotički san nekakav.
Anastasija se, napravivši nekoliko koraka, odjednom osvrnula, vratila
do mene, dohvatila nešto iz džepa bluze svoje i otvoreni dlan mi pružila.
Ugledao sam, ležala je na dlanu... Na dlanu je ležala tableta čudnovata, koju
sam video na drugoj planeti.

- Uzmi je, Vladimire, bez bojazni je možeš progutati. Nju od trava
zemaljskih, na onoj planeti na kojoj smo boravili, prave. Petnaestak minuta će
pomagati da ti se misao ubrza, pa ćeš hitrije uspeti sve da rastumačiš.
Uzeo sam sa pruženog dlana pilulu malenu. Kada je otišla Anastasija,
progutah je.

[Litlneks]

Evo zašto je vredna Astralna projekcija i kako se može na dobrobit koristiti...

[Litlneks]

Kako kaže Anastasija ona je kadra 50 % njihovog oružja sama pretvoriti u prah a za ostatak treba našu pomoć... Umesto da se raspravljamo i živimo u nekom virtuelnom svetu pokušajmo da ojačamo naše misli i budemo u onih preostalih 50% koji će doprineti da čovek konačno u miru živi u ovom svemiru!!! Vidite tu veličinu od Anastasije i kakav je naš Bog... ona nijednom nije pomenula osvetu ili upotrebu našeg oružja da im naudi,već da im oružje pretvori u prah... To je naša snaga,naša veličina,to je naš Bog- Bog ljubavi i razumevanja... Svemir je dovoljno velik i prostran da svi možemo zajedno živeti u radosti i sreći...
Shvatimo da smo mi ljudi najmoćnija bića u svemiru i da se svi vanzemaljci skupe u celom univerzumu ne mogu biti jači od nas ljudi... Naš je problem samo da shvatimo to!!!

[istina]

Brate ... pravo i cisto je to ljudsko bice ...CISTO ...
I zna i radi ... i primjerom svoim dokazuje ...

Zamisli ... kada ga je prijatelj ubjedio da koriste druge zenske ... ona vidje ... dode .. pomogla mu, utjesila. Ali sprecila veliku opasnost preljube na vreme ,,, bez ikakve halabuke ili bilo cega da uopste i spominje ... dopustila je da uvidi sam ...

Nije ga napadala ni kritikovala ni nicim iz njegovih gresaka ga opominjala. Nego sprecila.

Nije li to ljubav ... san za svakoga ...

[Litlneks]

Da brate ima ona stara poslovica: Bolje sprečiti nego lečiti... Bio naš stari narod mudriji od nas i to puno...

[rade1969]

Uvođenje Hrišćanskog pogleda na svijet izubili smo velika znanja,koja se samo u tragovima mogu naći u našim narodima.Narodi koji na ovim podunvaskim(jedan od 7 svetih rijeka) prostorima žive [b]hiljadama godinA[/b],imali su znanja i to realna i iskustvena .Anastazija se obraća tvorcu koji ni u jednoj sitiaciji ne prijeti i ne sije nikakav strah,ne uslovljava-budite dobri ,pokaj te se grešnici, sluge gospodnje i biće vam lijepo idete u [b]RAJ[/b],ali prije toga morate umrijeti.Moramo se odreći svega ovozemaljskog kako bi ispunili uslove za [b]RAJ[/b].

Potpuna predanost Isusu Hristu

25 A kad je mnogi narod išao s njim, obrati im se i reče: 26 [b]ako ko dođe k meni, a nije mu mrzak njegov otac, i majka, i žena, i deca, i braća, i sestre, pa i sopstveni život, ne može da bude moj učenik.[/b] 27 Ko ne nosi svoj krst i ne ide za mnom, ne može da bude moj učenik.(Po Luki 14:25,26)

Uz dužno poštovanje prema svima i svakome ja ovo nemogu prihvatit bez obzira kako me nazvali,jeretikom,budalom,neznalicom svejedno to se kosi sa mojom logikom i mojim shavaćanjem tvorčevih nauma kad je stvarao čovjeka.I nevjerujem da je Hrist dao ovakvu izjavu.Malo sam se udaljio od teme koju je brat Litlneks postavio.

Ima li života u univerzumu ? To uopšte nije sporno,barem ne meni,kakvi su ti oblici života i kakve su im namjere o tome možemo raspravljati na osnovu fakata koje današnja ufološka zajednica plasira u javnosti ili na osnovu sopstvenih ili spoznaja ljudi koji koji su imali bliske kontakte u realnoj ili astralno ravni.U opšte nesumljam da tamo negdje postoje humanoidi,ili bilo koji oblici života (OPS) koji imaju namjeru porobiti ZEMLJU,ili su je već porobili.

Anastazija jasno pokazuje put spasenja,kroz povratak sebi i prirodi.Tvorenjem zajenički slika [b]RAJA NA ZEMLJI[/b] unosimo ogromnu energiju ,izvan granica shvatljivog,i stvaramo krirtčnu masu pozitivnih emocija koje će se materijalizovati uptavo u ono ZLATNO DOBA koje predhodilo današnjici.
Ja sam shvatio da je tvorac stvorio ZEMLJU kao raj i u njoj čovjeka.RAJ je ovdje :

[quote="Istina"] Gledate a nevidite...,čujete a ne slušate...[/quote]




[size=150]POSTANJE[/size]


26 Potom reče Bog: [color=yellow][b]Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi[/b][/color], koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji.

27 I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.


28 I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, [color=yellow][b]i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji.[/b][/color]


29 I još reče Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.

Pretpostavljam da je ovdje jasno navedeno koga je stvarao i sa kakvim osobinama.

Zdravlja svijetlim mislima vašim.

[Litlneks]

Nema veze brate,samo piši sve je to tema... :wink:

I da te pozdravim tvojim pozdravom:Zdravlje svetlim mislima tvojim!

[talerman]

[url=http://www.objaveforum.com/phpBB3/viewtopic.php?p=68152#p68152][img]http://www.objaveforum.com/phpBB3/images/quotebackarrow.gif[/img][/url][quote="Litlneks"]Evo zašto je vredna Astralna projekcija i kako se može na dobrobit koristiti...[/quote]


Ha ha ha,
za razliku od Talermana koji je koristi za zlo...

[Litlneks]

Pa čoveče ti sam sebe svrstavaš,zar ne vidiš to... Gde sam ja to rekao i napisao Tale...

[Litlneks]

Evo jedne interesantne priče koja može biti poučna za sve nas...

AUROVILJSKI
SAN


Prvih meseci posle povratka od Anastasije, napregnuto sam
prikupljao i proučavao obaveštenja o ekološkim naseljima. Većina
izvora je govorila o inostranim sličnim mestima. Sve u svemu,
prikupio sam obaveštenja na tu temu o 86 naselja iz 19 zemalja,
poput Belgije, Kanade, Danske, Engleske, Francuske, Nemačke,
Indije... Nisu me baš obradovale. Ni u jednoj zemlji nije bilo dovoljno
zamašnog pokreta. Nije bilo naselja koja su bila u stanju da suštinski
utiču na socijalni položaj u tim zemljama. Jedno od najvećih i
najpoznatijih naselja nalazilo se u Indiji – to je grad Aurovilj. O njemu
ću ispričati malo podrobnije.

Aurovilj je osnovala 1968.g. žena tvorca jedinstvene joge Šri
Aurobindoa – Mira Rišar. Namera je bila da na određenoj od strane
vlade zemlji, nedaleko od grada Pandičeri, gde od četrdesetih godina
deluje Ašram Šri Aurobindo – sa centrom privrženika univerzalne joge

– nikne naselje i preraste u grad od pedeset hiljada stanovnika.
„Aurovilj“ – u prevodu «Grad praskozorja» ili «Grad jutarnjeg rumenila»
– je trebalo da ostvari ideju ujedinjenja ljudi, povezanih opštim ciljem
stvaranja harmoničnog materijalnog sveta, koji nije u suprotnosti sa
svetom duha. Mira Rišar je u napisanoj njom povelji rekla: „Aurovilj je
centar duhovnih i materijalnih istraživanja, koja pripremaju istinsko
ovaploćenje pravog ljudskog jedinstva“.
Ideja stvaranja grada, u kom će živeti ljudi u harmoniji sa
svetom prirode, u harmoniji duha i ljubavi, bila je odobrena od strane
indijske vlade, lično Indire Gandi i Unesko-a, a dobila je finansijsku
pomoć vlade i mnogobrojnih sponzora. Ceremoniji osnivanja
prisustvovali su predstavnici 121 zemlje i 23 indijske države.

Prekrasni grad – san, verovatno, većine „duhovnih“ iz celoga sveta –
počeo je da se gradi.

Međutim, posle smrti Mire Rišar 1973.g., učenik Aurobindoa,
Satprem, izjasnio se veoma oštro protiv Aurovilja, nazvavši ga
„komercijalnim poduhvatom“. Ašram Šri Aurobindo, kontrolišući
najveći deo finansijera „poduhvata“, težio je za vlašću nad svime što se
dešava u gradu, ali su doseljenici smatrali da njihova komuna pripada
celom svetu i da im Ašram nije naredbodavac. Počeo je žestok sukob
[size=150]između „duhovnog“ Ašrama i „duhovnih“ auroviljaca. Sudar nije bilo
samo na duhovnom planu, već je sve više prerastao u fizički obračun. [/size]
1980.g. vlada Indije je bila prinuđena da donese odluku o izvlačenju
Aurovilja van nadzora udruženja Šri Aurobindoa. U naselju se pojavila
stalna policijska kontrola. Stanje u Aurovilju potpomoglo je opštu
krizu pokreta i učenja Šri Aurobindoa.

U Aurovilju danas živi oko 1200 stanovnika, umesto 50 000 i
više, kako su pretpostavljali organizatori. U celoj oblasti ima, sve
zajedno sa lokalnim stanovništvom, 13 sela i 30 000 ljudi. Možda je
uzrok kraha auroviljskog sna sadržan u sledećoj okolnosti: Aurovilac,
imajući dozvolu, ima pravo da sagradi sebi kuću, ali će pravno, zemlja
na kojoj je kuća, pripadati Aurovilju. Zemlja se stiče sredstvima
auroviljaca, ali na ime Aurovilja. Na taj način proizlazi, da se potpuno
poverenje ukazuje Aurovilju, ali ni jedan njegov žitelj ne dobija puno
poverenje. Svaki stanovnik je zavistan. [b]A projektom su se bavili ljudi
koji su sebe smatrali visoko duhovnim. Očigledno, ima duhovnost i
drugu stranu medalje. [/b]
Današnje stanje Aurovilja me je veoma oneraspoložilo i tištalo.
Nedoumica u pogledu zamisli Anastasijinih nije bilo, ali su ipak misli
nepovoljne počele da mi se vrzmaju po glavi. Ako se nije uspelo sa
uzornim naseljem u Indiji – zemlji, koja se smatra bezmalo vođom u
duhovnom poimanju ljudskog bitisanja, ako to nije uspelo uz
finansijsku podršku indijske vlade, Unesko-a, sponzora iz različitih
zemalja, onda, kako može predvideti sve nepredvidive teškoće
Anastasija sama? Ma, neka i nije sasvim usamljena, neka čak i masa

čitalaca, deleći njene stavove, pokuša sve da proračuna, promisli,
predvidi, svi zajedno opet mogu da ne uspeju, jer, niko nema iskustva.

Da je barem neko znao o tom kamenu temeljcu, na kom bi se
mogao izgraditi sretan život za svakog čoveka i zajednicu u celini,
verovatno bi to srećno društvo bar negde dosad bilo stvoreno. A njega
nema! Samo nepovoljna iskustva postoje. A gde tražiti potvrdna?

[talerman]

Nigde to nisi rekao,
ali samo ponavljas svoj stil koji je prepun isinuacija i asocijacija, a koji ipak ne ostavlja nikakve sumnje na koga si ciljao. Ja se pitam gde je duhovnost u tome.

[istina]

[url=http://www.objaveforum.com/phpBB3/viewtopic.php?p=68335#p68335][img]http://www.objaveforum.com/phpBB3/images/quotebackarrow.gif[/img][/url][quote="talerman"]Nigde to nisi rekao,
ali samo ponavljas svoj stil koji je prepun isinuacija i asocijacija, a koji ipak ne ostavlja nikakve sumnje na koga si ciljao. Ja se pitam gde je duhovnost u tome.[/quote]

Pa duhovnost je u tome sto ti pokazuje gdje duhovnosti nema ... kako ne razumijes.

[rade1969]

[quote="Anastazija"]-Jednostavna. [b]Kada misao sebi dozvoli čovek, da nije savršeno biće[/b],
kada odjednom počinje da zamišlja da na drugim planetama bića žive sa
razumom mnogo jačim nego što je njegov, on ih sam, svojom mišlju i
zapitkuje. Sam čovek svoju božansku snagu omalovažava, ne pripisujući
božanskim delima moć. A oni su energiju, stvorenu ljudskim mislima i
osećanjima, već naučili da prikupljaju u jedinstveni skup i diče se time.[/quote]

Šta nas uče milenijumima ?

Da budemo skrušene sluge gospodnje (kojih vladara-Jahvea ili koga već ?),uče nas da već ovdje na zemlji postoje vriejdniji,bogu ugodniji,zar u svakoj monoteističkoj religiji ne stoji da su oni izabrani.Ko ih je izabrao ?
Politika razdvoji od starog znanja,zavadi ih i vladaj njima.


1 I reče Gospod Avramu: idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju ću ti ja pokazati. 1.Moj. 15, 7. -1.Moj. 24, 4. -1.Moj. 24, 7. -Dela. 7, 3. -

2 I učiniću od tebe velik narod, i blagosloviću te, i ime tvoje proslaviću, i ti ćeš biti blagoslov. 1.Moj. 17, 6. -1.Moj. 18, 18. -1.Moj. 28, 4. -1.Moj. 46, 3. -4.Moj. 23, 10. -5.Moj. 26, 5. -1.Car. 3, 8. -Psal. 72, 17. -Jezek. 34, 26. -Zah. 8, 13. -

3 Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju; i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji. 1.Moj. 12, 17. -1.Moj. 22, 18. -1.Moj. 24, 35. -1.Moj. 26, 4. -1.Moj. 27, 29. -1.Moj. 28, 14. -2.Moj. 23, 22. -4.Moj. 24, 9. -Psal. 72, 17. -Dela. 3, 25. -Gal. 3, 8. -

[istina]

RADE, Rade ... a sta dru nego da ti cestitam na ovome, i tebi i litineksu.
Bas Vam hvala ... dozivlavate, gledate oko sebe, pratite i uvidate. citate, ali citate da se shvati a ne da se ponavlja bez zakljucka...a da neznate da volite, ne bi ni shvatili, a za to mora da ste PATILI, da niste patili ... ne bi ni pitali ... ZASTO ...a da ste egoisti nebi ni pitali druge, a kamoli branili... to vam je zarada ... sada imate pravo i svjetlost i duh da spoznajete, greska, ne pravo nego zaslugu, zaslugu na pravo, sada mozete dobiti opet koliko znate pitati. Koliko znamo pitati toliko ce mo opet otkriti i dobiti.
I sta kazu ... ne lazu li da je samo jedan bog ... vidite li koliko ih ima ... a svaki zeli biti jedini.

Nas bog je SUNCE, PA SUNCE SUNCA, PA CENTRALNO SUNCE ... pa smo tek tamo nastali od visokoh cistih misaonih materija koje su se zelile iskazati ... ali doci ce mo i dotle.

A neki pitaju kakvi ratovi ... ovo je duhovnost. To bi vam bilo isto kada bi onaj sa strijelom i kopljem kada je ubijao vidio sada kalasnjikov i rekao ... e ovo je duhovnost.