MOJ UPEČATLJIVI DUHOVNI DOŽIVLJAJ

[TATA SINANA]

[quote="matricaria"]
Ja verovatno imam da čekam deceniju-dve do takve komunikacije...slaba vajda ovde od mene, možda vam pomognem mrvicu....quote]

Hvala na preporuci da odem do Hilandara...
Posto sam duzan da pratim"talas", gledacu da to i sto pre ucinim.

Ako mislis da ti treba decenija dve, upravo ti toliko treba,
AKO MISLIS DA TI TREBA SEKUNDA, DVE ,UPRAVO TI TOLIKO TREBA...

Samo OPUSTENO , koliko god da ti treba u redu je...

Ja sam se rodio sa tim glasom-lako je meni...

[TATA SINANA]

[/quote]

Hvala na cestitkama Matricaria,
ali mi je Nikola Tesla rekao jos nesto sto mi se ucinilo da ne bi trebalo da napisem na forumu.

Posto me je, dakle, izgrdio,
takodje me je, na kraju, oterao, po srpski, u ...... :)

Vrlo mi je jasno i brutalno stavio, dakle, do znanja koliko gresim sto sam u to vreme jeo meso.

Eto, poslusao sam konacno Teslu. Trebalo mi je par godina od tog iskustva da postanem vegetarijanac.[/quote]


Dragi Talermane,
lepo je sto si poslusao Teslu,
postoje mnogi uslovi (verovali vi ili ne ) koji pomazu da polako privodimo ovde na ovoj planeti poslove koje imamo svome kraju.
Svako ce ih polako otkrivati shodno svome sazrevanju.
Ako ne ucini on to sam, onda neki "kredibilni " duhovni entitet to odradi umesto njega....
Mislim-pomognre mu na neki nacin...

Imas srece da se Tesla zakacio na tebe-on je jak kanal...
Ti sad vidi sta ces sa tim...

[Dušan]

[quote="talerman"]

Vrlo je interesantno to sto si prenela o smrti.
Ja sam nedavno imao jedan uvid iz koga sam istakao jasan zakljucak, da bi smrt, u stvari, trebalo da bude jedan svecan cin.
Ima tu mnogo toga, pa ako te zanima, mozemo da razvijemo i tu temu.[/quote]

Hajde Tale, opleti.
:)

[matricaria]

Tale nas drži u očekivanju!

Ne znam smem li napisati ličnu poruku - čini mi se da te znam Dajbog. Pojma nemam kako. To mi se tek stvorilo u umu. Malo se uvežbavam da osluškujem taj glasic koji se stvara u umu niodkuda.

Mada najviše volim kada je u mom umu tišina, a to mi se retko dešava. Retko i kratko traje. Najčešće mi se dešava, i najduže traje - kada sam na reci. Hvala Bogu, tu gde živim, reka je na 7 minuta, pa tu mogućnost obilato koristim, otkad znam za sebe. Gledam vodu. Gledam svaki talasić, mehurić, svaki tračak svetlosti. Slušam vodu. Pokušavam da osetim celo svoje telo iznutra. Od malog prsta do temena. I na kraju nestanem. Posle toga se osećam kao preporođeno, očišćeno. Tačno osetim promenu percepcije nakon toga. Osetim se kao da sam se tek probudila na tom mestu, kao da sam tu prvi put, nova ja.

Sve ovo već znate. Ali tako mi je dargo da vas je toliki broj. mora da se moj Ego još uvek plaši odbačenosti.

[TATA SINANA]

[quote="matricaria"]Tale nas drži u očekivanju!

Ne znam smem li napisati ličnu poruku - čini mi se da te znam Dajbog. Pojma nemam kako. To mi se tek stvorilo u umu. Malo se uvežbavam da osluškujem taj glasic koji se stvara u umu niodkuda.

Mada najviše volim kada je u mom umu tišina, a to mi se retko dešava. Retko i kratko traje. Najčešće mi se dešava, i najduže traje - kada sam na reci. Hvala Bogu, tu gde živim, reka je na 7 minuta, pa tu mogućnost obilato koristim, otkad znam za sebe. Gledam vodu. Gledam svaki talasić, mehurić, svaki tračak svetlosti. Slušam vodu. Pokušavam da osetim celo svoje telo iznutra. Od malog prsta do temena. I na kraju nestanem. Posle toga se osećam kao preporođeno, očišćeno. Tačno osetim promenu percepcije nakon toga. Osetim se kao da sam se tek probudila na tom mestu, kao da sam tu prvi put, nova ja.

Sve ovo već znate. Ali tako mi je dargo da vas je toliki broj. mora da se moj Ego još uvek plaši odbačenosti.[/quote]

NARAVNO DA SE ZNAMO...
Ovako ili onako, ali tu smo da pomognemo jedni drugima.
Samo nastavi sa tom meditacijom od malog prsta do temena, probaj i obrnuto ili kako god zelis, vazno je da se posmatras...

A onda kada "nestanes" udji u vodu, oseti element vode, ili vazduha. ili vatre ili kamena ili....
Nikada vise neces biti usamljena, nece ti trebati ljudi, videces ono sto treba...
A onda se sa tim znanjem vrati medju ljude i podeli ga sa njima...
SRETNO !

[matricaria]

SRETNO ![/quote]

Hvala.

A ti se spremaš na nešto...veliko?
I to je "prvo što mi je palo na pamet"...

Verovatno nema mesta ovako ličnim pitanjima na forumima. Moj osećaj - možda zamka ega - možda priča o moći - da se upravo dešava veliko sazrevanje, kako bih rekla, i na ovom forumu, i sa ljudima van...
Sve češće dobijam poruke od ljudi okolo, kada to uopšte i ne očekujem...Kao da sam postala magnetić za određene ljude i situacije...i imam lagani osećaj da se stvar malkice ubrzava...

Volela bih da zaista ima nade za čovečanstvo.
Da je istinski ima.

[Gwydion]

[quote="matricaria"]SRETNO ![/quote]

Hvala.

A ti se spremaš na nešto...veliko?
I to je "prvo što mi je palo na pamet"...

Verovatno nema mesta ovako ličnim pitanjima na forumima. Moj osećaj - možda zamka ega - možda priča o moći - da se upravo dešava veliko sazrevanje, kako bih rekla, i na ovom forumu, i sa ljudima van...
Sve češće dobijam poruke od ljudi okolo, kada to uopšte i ne očekujem...Kao da sam postala magnetić za određene ljude i situacije...i imam lagani osećaj da se stvar malkice ubrzava...

Volela bih da zaista ima nade za čovečanstvo.
Da je istinski ima.[/quote]

Verovatno je dobijanje poruka odredjeno akcijom mobtela i telekoma da se stimuliše slanje sms-ova. ja često tako dobijem poruku da voljenoj osobi pošaljem muzičku čestitku preko sms-džuboksa. Ko da sam blesav da na to bacam pare...

[TATA SINANA]

[quote="matricaria"]SRETNO ![/quote]

Hvala.

A ti se spremaš na nešto...veliko?
I to je "prvo što mi je palo na pamet"...

Verovatno nema mesta ovako ličnim pitanjima na forumima. Moj osećaj - možda zamka ega - možda priča o moći - da se upravo dešava veliko sazrevanje, kako bih rekla, i na ovom forumu, i sa ljudima van...
Sve češće dobijam poruke od ljudi okolo, kada to uopšte i ne očekujem...Kao da sam postala magnetić za određene ljude i situacije...i imam lagani osećaj da se stvar malkice ubrzava...

Volela bih da zaista ima nade za čovečanstvo.

Svaka nasa akcija je velika ako je mi tako shvatimo, ili mozda mala.
Nikada se ne spremam ni na sta.
OCITAVAM ZIVOT...
On je najveci ucitelj.
Ako si dovoljno cista bices "magnet" za odredjene ljude oko sebe. To samo znaci da na neki nacin u ovo vreme okupljanja ti postajes odgovorna donekle za njih.
POMOZI IM , kolike su tvoje moci i energije...

I naravno poslusaj Gwydiona i nikako ne nasedaj na mobilne operatore da te peljese...

[talerman]

Dakle, kazem da bi smrt trebalo da bude svecan cin, na osnovu jednog upecatljivog uvida sto sam imao pre par dana.

Naime, od ranije mi je poznato da sam u proslom zivotu ubijen od nekih agenata, posto su me prethodno mucili u logoru.

Ovako se to dogodilo. Ubacuju me iz te zgrade gde su me mucili vezanog u neku limuzinu kakve su postojale tokom dvadesetih ili tridesetih, tu me docekuje neki tip u sivom odelu, podsisan, u svojim pedesetim, stroge njuske, ozbiljnog pogleda, i odvode me iz grada u neki sumarak dok pada suton. Izvode me onda iz automobila i odvode u sumu na streljanje. Ja se opirem, uzasnut, mrzim ih, shvatam da cu umreti, plasim se.

Posto sam stekao uvid da se to tako odigralo, onda sam poceo da se pitam kako ce se taj moj kraj iz proslog zivota, odraziti na ovaj moj zivot i uopste na celokupni moj duhovni razvoj.

Onog coveka koji me je docekao u limuzini, vidjao sam tokom nekih mojih astralnih projekcija. Dugo mi je trebalo da rekonstruisem dogadjaj kako bi uopste razumeo zasto sam mrzeo tog coveka. Dugo mi je, dakle, trebalo da razumem da je taj covek bio vinovnik moje smrti. Kad bi ga video, ruke su mi same kretale prema njegovom vratu u zelji da ga zadavim. Tokom tih mojih onostranih uvida, bilo mi je potpuno jasno ko je on i zasto sam ga toliko mrzeo, ali u ovom stanju svesti, taj covek mi je ponovo postajao potpuno nepoznat.

Dakle,
tokom nedavnog onostranog uvida, ponovo sam se nasao u ulozi sebe iz prethodnog zivota,
izveli su me iz automobila na streljanja, vodili u taj sumarak dok je bio suton,
ali ovaj put ja nisam bio ni najmanje uplasen, niti uzasnut
vec na protiv,
osecao sam se kao da me vode u hram, a ne na streljanje,
osetio sam da je smrt u stvari jedan svečan čin.

Ja mislim da tu mračnu ekipu mojih ranijih tlačitelja jos nisam susreo u ovom zivotu.
U svakom slucaju,
mislim da je moja darma u ovom slučaju, da im oprostim.

Mislim da se mi menjamo najviše na nivou kauzalnog područja u svom kauzalnom telu,
gde imamo pristup karmičkim informacijama, odakle mozemo ići u proslost, vidjati svoje prosle zivote i ispravljati neke greske koje smo tada pocinili.

Menjajuci sebe iz prošlog zivota, izravno uticemo na karmu, obuzdavamo stihiju, podizemo svoju svest i naravno, činimo i ovaj svoj zivot mnogo lepsim nego sto bi to inace bio.
.

[ПротоМајстор]

[quote="talerman"]ali ovaj put ja nisam bio ni najmanje uplasen, niti uzasnut
vec na protiv, [/quote]Da li si sada oslobođen straha od smrti?
Ja sam do nedavno, onako filozofski bio hrabar po tom pitanju, dok me nije pokupio auto na pešačkom prelazu. Sada imam obnovljen strah.
[quote]osecao sam se kao da me vode u hram, a ne na streljanje,
osetio sam da je smrt u stvari jedan svecan cin.[/quote] Baš lepa misao! [color=orange]Smrt je u stvari jedan svečan čin. [/color]Nešto nalik na završni ispit, možda uz malu tremu, možda nisam sve naučio, možda padnem pa Jovo nanovo?
[quote]Ja mislim da tu mracnu ekipu mojih ranijih tlacitelja jos nisam susreo u ovom zivotu.
U svakom slucaju,
mislim da je moja darma u ovom slucaju, da im oprostim.[/quote] Ja imam sličan problem, samo što sam je bio deo mračne ekipe! Žrtva mi je sada dobar drug i želi, ili da mi oprosti, ili da me ubije (vrlo isključivo)! Inače ima Mars tačno na mom asc. Da li "oko za oko, zub za zub" znači bukvalno: smrt maljem, za smrt maljem - ja tebe, ti mene? Ume li ovo neko da razjasni?
[quote]Mislim da se mi menjamo najvise na nivou kauzalnog podrucja u svom kauzalnom telu,
gde imamo pristup karmickim informacijama, odakle mozemo ici u proslost, vidjati svoje prosle zivote i ispravljati neke greske koje smo tada pocinili.[/quote] Ovo nisam razumeo, pojasni molim te. Vrlo zanimljivo razmišljanje. Ja imam iskustvo, čišćenja moje i genetske karme, od strane maga, ali nisam nikad razumeo kako to radi. Da li time ometamo tuđe karme?

[ПротоМајстор]

Pošto su moji doživljaji iz meditacija i astralnih projekcija nikakvi (аkо i nešto vidim šmugnem, a posle u to sumnjam) ispričaću svoj san, koji je na mene imao najveći uticaj. To je bilo u noći nakon mog prvog obilaska manastira Ostrog 1991. god.
Naime, došlo mi je neko svetlosno biće (duh, anđeo?) i ja sam se prekrstio u snu (gore-dole, desno-levo). Onda je počeo, da se u vazduhu ispred mene, polako ispisuje beli svetlosni krst, koji je na kraju zablještao u pet tačaka (na krajevima i u preseku). Celu noć mi se vrteo samo ovaj san! Nikada, pre ni posle nisam imao san koji se ponavlja u jednom cugu beskonačno.
Glavna zanimljivost je da sam u tom trenutku zagriženi ateista, koji se nikada nije prekrstio u javi, niti to ume! Znači Savle, koji se podsmehuje i gnuša od vernika! Ujutro se budim, nekako prepune duše, ne znam kako da to objasnim drugačije i ispričam to rođaku kod koga smo prenoćili. Pitam ga, da li se ovako krsti? On mi kaže, da me Sveti Vasilije to naučio.
Na Ostrog smo inače otišli, po želji moje babe koja, je za razliku od mojih roditelja i mene, bila vernik. Tada nije bilo ljudi tamo kao danas, pa smo morali da čekamo da nam otvore. Baba ulazi prva i prilazi kivotu, otac nas čeka napolju (njega to ne zanima), a mama i ja, radoznali, ulazimo kroz vrlo nizak otvor u (tada svetlu) malu prostoriju. Kako ulazimo, tako nas neka sila pribija uza zid, tako da ne možemo ni da maknemo prema moštima! Ne umemo ni da se prekrstimo, nije nam to niko nikad pokazao! Izašli smo, tamo nam nije bilo mesto!
Od tog dana pa do danas, ja verujem u Boga i krstim se baš tako, vizuelizacijom onakvoga krsta, to je deo moje svakodnevne duhovne higijene.

[matricaria]

Dobra večer svima.....

Lepo je imati inicijaciju u snu. Za sebe mogu da kažem - da zaista ne znam odkada verujem, valjda od početka, i pre početka. "Ja sam za boga saznao pre 7-8 godina, ti kažeš da ga poznaješ toliko dugo, i šta si učinila s tim?"- reči mog prijatelja. Na žalost, ne mnogo. I da mi se nije desio lični brodolom, možda bih još tavorila u konvencionalnom životu.
Hvala nebesima, desio se.
a možda svako mora da napravi pun krug, da se vrati u svoju žižu, može da odgodi, ali ne može da pobegne...

Ja sam izistinski četiri puta htela da mrem, i svaki put bih jasno osetila kao mi je vreme poklonjeno, mada sam tek osetila strah kada je bilo zadnji put. I to zbog ćere. U tom trenutku bilo mi žao da mi dete ostane siroče. To je bio grozan period mog života, htela sam da spasim brak, pokušavala sam da to iznesem. Umalo da me pregaze kola nasred pešačkog, tašnu su mi odnela, vozač je stao, izašao iz kola, počeo da se dere i psuje, a ja sam samo produžila dalje. Pa ipak posle 10-ak minuta počela sam sva da se tresem. Tada sam odlučila da se razvedem, jer bolje je biti dete razvedenih roditelja nego siroče bez majke. Kakva lekcija! nimalo mi se u tom trenutku nije dopadalo da prolazim kroz sve to, niti da moje dete to prolazi. To nije bila moja volja, i mnogo sam roptala zbog toga.

Ali zaista je tačno - ako zaista voliš nekog, pusti ga da ode, ako ti se ne vrati, nije ni bio tvoj.

Moj bivši muž se nije vratio - hvala nebesima na tome.

Eto - tu stoji poverenje u više sile da bolje od mene znaju šta rade. I u tom trenutku - bio je to klik - potpuno mi je bilo jasno šta treba da radim.

Što se tiče hramova, već sam rekla da se osećam krajnje utešeno i smireno u njima, kao da ste došli na pravo mesto i u prave ruke...Mada sam neopozivo shvatila da postoji duša tek kada sam bila u prilici da srećem leševe - ma kako grozno da to zvuči. Imam sijaset zanimljivihsnova u kojima vižam svetleća jaja, to je valjda III aurilki sloj duše. Osećam da je smrt samo kapija. Ali dokle smo ovde, u ovim telima, treba da naučimo lekciju opraštanja, u pravu je Talerman. Žao mi je kada neko ode a nisam mu rekla koliko sam ga volela. Na vreme treba oprostiti (Oprosti im, Gospode, ne znaju šta čine)....Ono što mi se čini strašnom u ovoj dimenziji je dugo i mučno umiranje...i to sam imala prilike da gledam. I tu se tačno vidi kada duša odlazi, ne umem to objasniti.

Još veće je za mene čudo rođenja. Nikad nisam tako jasno osetila božje prisustvo, nego kada sam rodila ćerku. Ni to ne umem objasniti, nemam reči za to. Jednostavno - osetite celim bićem a onda nestanete.

Ali - ah....sada pokušavam da se vratim u to stanje, ipak mi je iscurelo...ipak nisam uspela da ostanem u njemu.

[talerman]

Protomajstore,
verujem da sam i sam samo filozofski oslobodjen straha od smrti. Filozofski sam spreman da umrem u svakom trenutku, ali ne znam da li bi se poneo filozofski i svecano kada bi shvatio da taj trenutak zaista dolazi za par sekundi. Dopada mi se tvoje poredjenje svecanosti sa završnim ispitom. Spremam se da pojasnim iz mog ugla i to sto sam napisao o klauzalnom telu i karmickim informacijama, ali ce mi za to biti potrebno malo vise vremena. Poz.

[talerman]

Klauzalno telo se nalazi iznad fizickog, astralnog i mentalnog,
drugim recima,
ako covek u sebi smogne snage da dopre do njega,
mora ostaviti iza sebe i fizicko, i astralno i mentalno telo,
najbolje putem vantelesnih iskustava, ali moze i putem lucidnih snova, meditacije ili neke druge vrste promenjenog stanja nase svesti.

Kada se nadjemo u nasem kauzalnom telu,
mozemo steci jasan uvid u nase prosle zivote, suocavati se sa nasim greskama, ali i postignucima iz tog ranijeg perioda, ali ne samo to, vec mozemo menjati i sopstvenu proslost. Nema granice mogucnostima naseg duha. Mi dakle mozemo vrativsi se u nas zivot kakav smo imali u 12. veku, da promenimo tok dogadjaja tako sto cemo se suzdrzati od nekog zlocina koji smo tada pocinili.

Time smo promenili celokupan lanac naseg postojanja dug 800 godina i samim tim
uspeli smo da se i u ovom nasem aktuelnom zivotu oslobodimo teskog bremena koji smo sebi nabacilii jos u 12. veku.

To je, naravno, izuzetno tesko ostvariti. Covek mora najpre da udje u klauzalno telo, mora da nauci kako da se krece po tom kauzalnom prostoru, mora da nauci kako da ide u proslost, mora da se suoci sa samim sobom iz proslosti, i na kraju, kada sve to obavi,
mozemu se dogoditi da ne postigne nista.... Mozemu se dogoditi da ponovo nekontrolisano obavi onaj isti zlocin od ranije. Mozemu se dogoditi da ga ego povuce u ovostranu realnost pre nego sto obavi zadatak. I posle toga, ponovo sve krece ispocetka.

Ovo je ekstreman primer.
Ali ima i jednostavnijih primera.

U svakom slucaju,
ako ovo moze da pripomogne - sistem kabale nam moze pomoci:

Vec u astralnoj sferi Malkuta - u njegovom severnom delu - nalazi se podrucje u kome cemo moci da sagledamo i razumemo nasu karmu.

Tek u najvisim sefirotima Drveta Zivota - Binahu, Chokmahu i Ketheru - moguce je menjati karmu.

Po jednom drugom sistemu, enohijanskom, koji je poznat kao sistem Aethyra (od dna do vrha ima ih 30),
vec u prva dva (TEX i RII) moguce je sagledati i razumeti karmu,

ali tek u 17 Aehyr-u (TAN) karma se moze neutralizirati,

a menjati tek kada se predje AMBIS ili 10 Aythir (ZAX).

Dakle, dug je put pred nama,
ali veoma lep, izazovan i dragocen.

Uz Bozju pomoc,
uz svetlost, mir i ljubav,

ispasce na kraju nesto veliko od nas.

[ПротоМајстор]

1.Ostaje, mi ipak nedoumica, da li time ometamo tuđe karme?
Možda im pomažemo, ali se ipak uplićemo. Da li se to sme?
2.Za nas koji još nismo u mogućnosti da plovimo u najvišim sferama, ostaje pitanje, kako do namirenja dugova? Da li ćeš ti oprostiti "mračnoj ekipi", ako ih sretneš u ovom životu, ili si im već oprostio? Da li oni moraju biti svesni zločina, da bi oproštaj imao efekta?

Izvini, na toliko pitanja. Nemoj se uopšte obavezivati. Ako želiš, odgovori. Ako želi neko drugi, neka i on kaže.

U svakom slučaju hvala ti puno i na ovome do sad!