Alternativni izvori energija...

[eloizo]

Panter zna dosta o solarno pasivnim kucama to je mnoogo jeftinije od tih panela. Koriste se solarna jedra i apsorbuje se sunceva svetlost u kucu direktno..

inace sa 1700e moze da se napravi veoma lepa solarno pasivna kuca.. dakle cela kuca.

Kamo sreće da može da se izgradi solarno pasivna kuća samo za 1700 evra.

Zanima me kolika je ta kuća? Šta se podrazumeva pod pojmom solarna jedra?

Samo da napomenem da dobro poznajem princip pasivnih solarnih kuća.

[MarkoJakšić]

Meni rece Panter da ga vec znas i da ti je pokazao neke nacrte te da pitas radi ostalih.. ali nema sta mene da pitas posto me solarne kuce nesto posebno ne interesuju, jedino pecine i napustene pomijare khm pojate.

[alex radovic]

ZELENA ENERGIJA

Autor portal Biosvijest

Umjetni list koji stvara električnu energiju i opskrbljuje dom

Smješten u četiri litre vode, pri jakoj sunčevoj svjetlosti, umjetni list može proizvesti dovoljno električne energije za jedan dan u kući prosječne veličine.


http://www.biosvijest.com/index.php?option=com_content&view=article&id=305:zelena-energija&catid=33:s1&Itemid=91

[TATA SINANA]

DA li ste primetili koliko je nestalo informacija sa svih ovih linkova koje smo postavljali?
Jednostavno su iscezli...

[daya]

.


Prva solarna elektrana biće u selu Merdare



Prva solarna elektrana u Srbiji biće u kuršumlijskom selu Merdare, rekla je predsednica opštine Kuršumlija Vesna Jakovljević. Ona je kazala da je ta odluka doneta, jer su stručnjaci Elektroprivrede Srbije (EPS) zaključili da Kuršumlija ima najveći broj sunčanih dana u godini.

Prema prvim procenama izgradnja solarne elektrane na teritoriji kuršumlijske opštine će koštati oko pet miliona evra.

Pregovori o izgradnji solarne elektrane u selu Merdare su počeli pre mesec dana u Beogradu, kada je održan sastanak predstavnika italijanske firme Multienerdži, koja će finansirati izgradnju elektrane, sa predstavnicima EPS, Kuršumlije i Ministarstva za ifrastrukturu i energetiku Srbije.

"Veoma sam zadovoljna što su strani investitori prepoznali da sa nama mogu da sarađuju i što žele da investiraju jedan ovako veliki projekat. Za našu opštinu to mnogo znači jer će biti novih radnih mesta", kazala je Jakovljević.

Ona očekuje da se sutra posticne konkretan dogovor sa investitorom trebalo o početku izgradnje buduće centrale.

Planirano je da solarna elektrana u Merdaru, od dva megavata, bude pripojena sistemu EPS, a kasnije će biti utvrđeno kojim gradovima će ona isporučivati električnu energiju.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/2531 ... lu-Merdare

[daya]

SOLARNI KOLEKTOR+AKUMULATOR(SKLADISTI E DO 6 MESECI SA GUBITKOM 6%)...
U ovoj epizodi Zelene emisije predstavljamo Vam jedan revolucionaran projekat. Svetska tehnološka dostignuća iz oblasti energetike nam pokazuju da sunčevu energiju, kao visoko - kvalitetnu toplotnu energiju, mogu da akumuliraju (skladište) i koriste samo tri do šest sati nakon sijanja Sunca. Međutim, u malom selu pored Kragujevca, naš stručnjak, prof. Vladan Petrović pokazao nam je da je došlo vreme za velike promene...
http://www.youtube.com/watch?v=g68N-WyZz1U

[MarkoJakšić]

nece to zaziveti..
sto se tice grejanja veci deo srbije moze se grejati s toplim vodama koje su ispod zemlje.. nemora mnogo duboko da se busi.
tu vecu ulogu igra organizovani kriminal..

[daya]

Hej,zdravo Marko

Istina,moglo bi na toplu vodu ili vazduh.
Privatno je dosta skupo da svako busi za sebe +pumpa,
a drzava naravno nema novca (ili nesme)da investira u alternative...
Ali ovo sa akumulisanjem toplotne energije do 6 meseci je stvarno revolucionarno!

[daya]

Pavlovo drvo (paulownia) – „pametno“ drvo budućnosti

Pavlovo drvo (Paulownia) je možda jedan od najboljih primera veličanstvene genijalnosti prirode na delu. Poznato je kao najbrže rastuće drvo na svetu. Višestruke koristi koje čovek i životna sredina mogu da imaju od njega, međutim, impresioniraju možda još i više od njegovog neverovatno brzog rasta. Bilo da želite ukras za dvorište, okrepljujuću hladovinu, medonosne cvetove, ili pak tražite ideje za inovativni poslovni projekat ili oplemenjivanje životne sredine i rešavanje ekoloških problema, Pavlovo drvo je neiscrpna inspiracija i izbor sa kojim ne može da se pogreši.

Nazivi i tradicija

Latinski naziv Pavlovog drveta je Paulownia, a na našem podneblju poznato je i kao Caričino drvo, zbog toga što je ime dobilo po ruskoj princezi Ani Pavlovnoj, ćerki cara Pavla I Petrovića. U Kini ovo drvo se naziva Zmajevo drvo, a u Japanu drvo Kiri. Na istoku, Pavlovo drvo se tradicionalno sadilo po rođenju ženskog deteta, da bi se prilikom udaje seklo, a od njega se pravio miraz – od svadbene spreme, pa do nameštaja za pokućstvo. Osim toga, sadilo se često i u blizini kuće, zato što se verovalo da na njega sleće ptica Feniks koja donosi sreću.

Industrijska primena

Pavlovo drvo se upotrebljava za izradu nameštaja, građevinskih konstrukcija, igračaka, pokućstva… Zbog svojih vodooptpornih karakteristika posebnu primenu ima u brodogradnji i u proizvodnji drvenih muzičkih instrumenata. Njegova tačka paljenja viša je od prosečne, pa je posebno pogodno za upotrebu u građevinarstvu. Od ovog drveta proizvodi se izuzetno kvalitetna silaža koja se koristi kao ishrana za preživare, a uzgaja se i kao sirovina za proizvodnju biogoriva. Izuzetno je pogodno i kao drvo za ogrev – ima veću kalorijsku vrednost od mrkog uglja, a ostavlja manje pepela od bagremogog drveta. Sedam godina posle sadnje, jedno stablo Pavlovog drveta donosi u proseku oko jedan kubik drva.

Medonosno i dekorativno
Osim za industrijsku upotrebu, jedna od mnogobrojnih vrsti Pavlovog drveta (Paulownia tomentosa) uzgaja se i kao medonosna biljka. Ona cveta obilno, cvetovi su bogati nektarom, a med dobijen od njih je izuzetno kvalitetan, u klasi bagremovog meda. Brzi rast, veliki listovi od oko 70 cm u prečniku i predivna krošnja koja je u periodu cvetanja prekrivena divnim ljubičastim cvetovima, čine ovo drvo izuzetno pogodnim za parkove, vrtove i okućnice. Njegov koren ide u dubinu i do 16 m, pa je bezbedno za sadnju u blizini kuće jer ne ugrožava njene temelje.

Ekološki potencijal

Sposobnost neverovatno brzog rasta čini ovo drvo odličnim rešenjem za pošumljavanje i ozelenjavanje površina, izgradnju zaštitnih pojaseva protiv vetra, i sprečavanje erozija zenljišta na ugroženim područjima. Njegov ubrzani metabolizam čini ga pravom malom „fabrikom“ kiseonika. Ako je verovati izreci da veliki problemi imaju najčešće jednostavna rešenja, može se naslutiti da će izuzetan potencijal ovog drvenastog čuda tek biti u potpunosti prepoznat u vremenu koje dolazi.


Slepi putnik za Ameriku

Zbog svog karakterističnog svojstva semenske čaure Pavlovog drveta su se u 19. veku, koristile umesto stiropora za pakovanje skupocenih tanjira od porcelana, koji su se prenosili preko Tihog okeana. Na taj način, mala semena ovog drveta stigla su i na američko tle, gde su se prilagodila i počela da rastu. Danas po Americi postoji veliki broj plantaža Pavlovog drveta, koja po svojim svojstvima može da se koristi kao alternativa zapadnog crvenog kedra, balše, marantija i američke lipe. Najveći svetski proizvođač ovog drveta je Kina, a u današnje vreme sve veći broj plantaža niče i po celoj teritoriji Evrope.