Biološko-dinamička poljoprivreda

[MarkoJakšić]

"Možda baš zahvaljujući devama, u Findhornu raste kupus od 9,6 kilograma.

Zahvaljujući osviještenosti vrtlara i suradnji s glavnom Devom, Pierr je puno puta primijetio da je dovoljno samo gledati biljke kako se brane. No, uglavnom se obrati Devama i ohrabri ga da se brani. Ili traži glavnu Devu da pokrene stvari, da učini što treba iako je trebalo dopustiti i tim gusjenicama da žive. Čudesno, kaže Pierre, uspjelo je, gusjenice su nestale od danas do sutra, ne zna kako, ali više ih nije bilo i kupus nije uništen. "

Mada svako ko je malo vise izucavao vedske spise shvata da deva znaci polubog ;) ima mnogo polubogova zaduzenih za sve sto se odvija i jedan Gospodin koji ih sve nadgleda :)
Tog Gospodina mi obozavamo i volimo :)

[TATA SINANA]

Evo prenosim ovu informaciju za sve one koji bi eventualno bili zainteresovani...


УДРУЖЕЊЕ ЗА БИОДИНАМИЧКУ
ПОЉОПРИВРЕДУ СРБИЈЕ

СЕМИНАР

ОРГАНСКО ВИНОГРАДАРСТВО И ВОЋАРСТВО

10 -12. децембра 2010. Хотел ”Србија” Вршац
Пропратна манифестација ”Зелена пијаца” 11. децембра 2010.
Предавачи:
АДРИАНО ЗАГО – Италија,
студирао пољопривреду и енологију на универ-
зитету у Падови. Био је директор неколико
винограда у подручју Кјанти (Фиренца)
Последњих година ради као саветник за органско
виноградарство у Италији, Новом Зеланду и Индији.
ЕРИХ ВИЛ – Италија,
завршио је пољопривредни факултет.
Још 1989. почео је да се бави органском воћарством.
Један је од оснивача групе Биоланд за Јужни Тирол.
Од 2008. године власник је имања за узгој органских
јабука на 240 ха у Словачкој.
ТАЊА ФРАЊЕВИЋ-ПЕТРОВИЋ, mr. sci – Хрватска,
студирала на Прехрамбено-биотехнолошком факул-
тету. Предавала на Вишој школи за хотелијерство,
Факултету за вањску трговину и Економском факул-
тету у Загребу.
ЕВИЦА МРАТИНИЋ, проф. – Србија,
Професор на катедри за воћарство и виноградарство
на Пољопривредном факултету у Земуну.
АЦИ УРБАЈС – Словенија,
завршио је Економски факултет.
Од 1998. бави се биодинамичким виноградарством.
Један од најпознатијих органских винара из Словеније.
Од 2006. не користи сумпор у производњи вина.
ПРОГРАМ
Петак 10. децембар – хотел ”Србија”
16:00 - Отварање семинара
- дипл инг Бобан Орељ
Покрајински секретаријат за пољопривреду,
шумарство и водопривреду
17:00 - 20:00 - Адриано Заго
- Биодинамичка пољопривреда - основни концепти;
- БД препарати;
- БД и виноградарство – појединачни случајеви;
Субота 11. децембар
09:00 - Најава предавања
09:30 - Адриано Заго
- Виноградарство – разлике између конвенци-
оналног и биодинамичког виноградарства
- нега и болести. Економске различитости;
- Питања и одговори.
10:45 - Пауза
11:00 - Ерих Вил
– практична искуства из органског воћњака
– вируси и паразити у воћњацима, БД препарати,
радови и искуства. Питања и одговори.
12:15 - Пауза
– разгледање изложбе органских производа са
дегустацијом ”Зелена пијаца”
13:15 - Аци Урбајс
– Мој виноград
14:15 - Пауза
14:30 - проф. Евица Мратинић
– Аутохтоне сорте и органска пољопривреда
15:45 - Пауза
16:00 - mr. sci Тања Фрањевић-Петровић
– основни фактори исхране, квалитет исхране и
индивидуалне разлике, тајне човекове исхране
и одабирање намерница, социјална здравствена
стране исхране. Питања и одговори.
Недеља 12. децембар
09:00 - Адриано Заго
– Виноград и подрум у БД, практични елементи
у организацији, различити примери;
12:00 - Пауза
13:30 - 17:00 Одлазак у виноград
- Практични рад у винограду, мешање и прскање
препарата, чување препарата, практични примери.

[zvoncica]

Jel ima neka degustacija ili samo kopanje?

[daya]

PLASTENICI KAO U KINI
U okolini Leskovca 20 Kineza povrće gaji bez pesticida, herbicida i veštačkog đubriva u plastenicima kakvi se vekovima grade i koriste u Kini

S

U kineskim plastenicima severni zid je od blata... Takav način gradnje čuva optimalnu temperature
Kineski povrtari ponudiće ove godine kupcima na jugu Srbije više od 40 tona ekološkog ranog povrća, proizvedenog u specijalnim plastenicima, na imanju bivšeg preduzeća „Poljoprivreda" u Pečenjevcu kod Leskovca.

Krastavac, paradajz, papriku i začinsko bilje 20 Kineza gaji bez pesticida, herbicida i veštačkog đubriva u plastenicima kakvi se već vekovima grade i koriste u Kini. Severni zid u ovim plastenicima sazidan je od blata ili tugli (velike cigle od nepečene zemlje), debljine metar i 20 santimetara, dok je na krovu na južnoj strani postavljena folija sa otvorima za ventilaciju. Kombinacijom plastične folije i zemljanog zida u objektu, kako ga Kinezi jednostavno zovu „kuća", dobija se optimalna temperatura bez velike vlažnosti za uzgajanje povrća.

- Debeli zidovi od zemlje čuvaju toplotu i ujedno upijaju višak vlage, koja je najveći uzrok za pojavu biljnih bolesti. Pored toga, ova kombinacija omogućava da preko čitave zime temperatura bude oko 25 stepeni bez ikakvog dodatnog grejanja, što je idealno da se cele godine gaji povrće - kaže šef proizvodnje Slobodan Videnović, kog su Kinezi unajmili.

On objašnjava da gajenje povrća u kineskim plastenicima omogućava četiri berbe godišnje, tako da je prostor maksimalno iskorišćen, što donosi i duplo veću zaradu u odnosu na način kako povrtari na jugu Srbije proizvode povrće.

S2

Povrće bez hemikalija... Džoi Li i drugovi rade samo ručnim alatkama
Najveći deo površina zasađen je krastavcima i paradajzom na zemlji koja je pomešana sa stajnjakom od goveda i kokošaka, tako da je isključena upotreba veštačkog đubriva. Kinezi su već prodali Leskovčanima nekoliko tona organskog krastavca po ceni od 80 do 100 dinara za kilogram, a od pre nekoliko dana nude i organski paradajz po ceni od 140 dinara.

- Mi ovde dobro radi, sve dobro bude, Leskovaca i Lang Džou (kineska provincija) prijateli - trudi se da nam što bolje objasni kako rade i zašto su došli kod nas Džoi Li, jedan od šefova, ali i radnik na imanju u Pečenjevcu.

Pored dve „kuće", Kinezi su postavili još 18 klasičnih plastenika kakve koriste i leskovački povrtari. Iz dana u dan proširuju proizvodnju svojim tradicionalnim začinskim biljem, salatama, a zasadili su i lubenice koje će imati žutu koru kao dinje, crveno „meso", a biće teške najviše do tri kilograma.

- Vredni su kao mravi, vole zemlju i poštuju je, a rade od jutra do sumraka, koristeći samo ručne alatke. Uvek su nasmejani i svakom ko dođe ponude da proba njihovo povrće - priča Videnović, koga Kinezi od milošte zovu Bob.

B. ILIĆ

http://pressonline.rs/sr/vesti/regioni/ ... +KINI.html

[segrt]

Biodinamičko imanje Janova - RTV Kraljevo

[daya]

Kako napraviti kompost: sve što trebate znati o eko kompostiranju

Odvajate li kuhinjski otpad?

Jeste li znali da čak 30% ukupnog kućnog otpada čini organski otpad?

Kompostiranjem biorazgradivi kućni otpad možete pretvoriti u nešto korisno.

Iskoristite otpad koji obično bacate u smeće za izradu komposta koji vrijedi poput zlata za vaše biljke.


Što je kompost

Kompostiranje je stara prirodna metoda kojom ćete pretvoriti organske ostatke u plodni humus. Kompost nastaje od ostataka voća, povrća, čaja, kave itd.

Kada otpadne lišće, odumre biljka ili se sruši neka grana hranjive tvari se vraćaju zemlji.

Stavljanjem ostataka voća i povrća na hrpu načinjenu od otpalog lišća i granja ubrzat ćete proces kompostiranja, a hranjivi kompost koristit će Vašem vrtu.

Time ćete ne samo na najprihvatljiviji način zbrinuti organski otpad već ćete reciklirati hranjive tvari.

Ostacima hrane poboljšat ćete kvalitetu zemlje u Vašem vrtu. Zemlja će postati otpornija na nametnike i bolesti.

Kompostiranjem hranite vaše biljke, već i sudjelujete u rješavanju problema otpada.


Kako odabrati mjesto za kompostiranje

Prije nego započnete kompostiranje važno je odabrati mjesto na kojem ćete držati kompost.

Kompost nužno ne zahtijeva veliki prostor. Možda nećete povjerovati, ali kompostirati možete i na balkonu!

Kompost možete slagati u hrpu koju po želji možete ograditi drvom, ciglom, žicom.

Možete kupiti specijalni komposter koji nude specijalizirane trgovine.

Za kompost može poslužiti plastična kanta, a i metalna kutija. Međutim, uzmite u obzir da dno kutije mora imati rupice.

Ako želite slagati kompost na hrpu, dovoljno je da u svom vrtu osigurate mjesto gdje želite držati kompost. Hrpu komposta preporučuje se pokriti.

Hrpa bi trebala biti velika oko 1 metra i isto toliko široka. Dužina ovisi o količini opada kojim raspolažete.

Ukoliko ne želite da Vaš kompost „neuredno“ stoji kao hrpa otpada, možete ga ograditi drvom, ciglom ili žicom.

Kompostiranje u hrpi omogućava lakši pristup kompostnom materijalu, lakše okretanje komposta, kontrolu vlažnosti i prozračnosti.


"Zeleni" i "smeđi" kompost

Materijali za kompostiranje razvrstavaju se u „zelene“ i „smeđe“. Zeleni su materijali bogati dušikom ili proteinima. Oni pomažu bržem rastu korisnih mikroorganizama.

U zeleni kompost ubrajamo:

•travu
•talog kave
•filter vrećice od čaja
•ostatke od voća i povrća
•izmet krave, konja ili ovce

Smeđi materijali bogati su ugljenom ili ugljikohidratima. Smeđi kompost služi kao izvor hrane za mikroorganizme.

U smeđi kompost ubrajamo:

•otpalo lišće iz vrta
•borove iglice
•koru drveća,
•grančice
•slamu, sijeno, piljevinu
•papir
•pamučnu tkaninu

Uzmite u obzir da se neki organski otpaci teško razgrađuju. Zbog toga se ne preporučuje staviti u kompost velike količine takvih otpadaka. Primjer takvih otpadaka su čepovi od pluta, ljuske oraha, češeri.

Kompostirati se nikako ne smiju osjemenjeni korovi, lišće oraha, bolesne biljke, ostaci kuhanih jela i proizvodi životinjskog porijekla.

Ostaci hrane i mliječni proizvodi vrlo lako će privući glodavce. Osim toga, Vaš kompost bi se zbog štetnih bakterija mogao početi kvariti te uzrokovati razne bolesti.

Zbog sadržaja teških metala i toksina na kompostište nikako ne smijete staviti otpatke koji sadrže kemikalije - stare lijekove, PVC ambalažu, stiropor, časopise u boji, mačji ili pseći izmet, ostatke duhana, sadržaj vrećica iz usisavača itd.

Jedini izmet koji se preporučuje kao gnojivo u kompostištu je izmet životinja koje se hrane isključivo biljnom hranom kao što su krave, konji ili ovce.

Točan omjer „zelenog“ i „smeđeg“ ne postoji, ali se preporučuje da koristite dvije trećine „smeđeg“ na jednu trećinu „zelenog“ materijala. Stvaranje komposta će se dogoditi i bez točno određenog omjera jer se radi o prirodnom procesu.


Kako napraviti kompost

Kompostiranje započinjete već u kuhinji odvajanjem biorazgradivog otpada i njegovim usitnjavanjem.

Svaki put kada idete kuhati obrok ili kavu, stvarate određenu količinu bio otpada. Taj otpad koji nastaje od ostataka povrća, voća, taloga od kave i vrećica od čaja nemojte bacati u smeće sa svim ostalim otpacima, već ga usitnite i bacite u posebnu kantu.

Najprije je potrebno odabrati mjesto za slaganje komposta. Na mjestu koje ste odabrali za kompostište ne smije se skupljati voda. Bilo bi dobro da mjesto ima blagi nagib.

Mjesto za kompostnu hrpu treba biti zaštićeno od vjetra i jakog direktnog sunca.

Osnova svakog komposta je podloga, koja je poput temelja za kuću. Temelj kompostne hrpe trebao bi se sastojati od drvenastog krupnijeg materijala poput komadića drveta, grančica, pruća… itd.

Ukoliko za kompostiranje koristite plastičnu bačvu, sanduk ili kutiju, morate na dnu izbušiti rupe koje će biti otvori za zrak jer kompostna hrpa mora disati.

Za dobar kompost kod slaganja treba voditi računa o odnosu dušika i ugljika.

Lišće i suhe biljke bogate su ugljikom, dok su biorazgradivi ostaci iz kuhinje bogati dušikom. Ugljik je bakterijama gorivo, a dušik - građevni materijal.

Kako ćete dobro složiti kompost? "Zelene" materijale za kompost (kuhinjski otpad) usitnite i pomiješajte sa „smeđim“ materijalom (lišće, grančice slama).

Zatim sve to namočite, ali ne previše. Slažite kompost na hrpu, prekrijte ga zemljom ili slojem slame, sijena ili lišća.

Kompost ne smije biti prevlažan. Ukoliko je kompost previše vlažan trebate omogućiti drenažu suvišne vode ili dodati suhog komposta kao što su novine ili piljevina.

Ukoliko je kompost presuh potrebno ga je zaliti vodom ili dodati biljne ostatke koje će mu nadoknaditi nedostatak vode.

Kompost trebate s vremena na vrijeme promiješati kako se ne bi usmrdio i kako bi dobio dovoljno kisika te se na taj način čim prije pretvorio u nama potreban humus. Redovno miješanje komposta donosi zrak bakterijama.

Hrpu okrećete otprilike svaka 3 mjeseca ili kada vidite da se hrpa očigledno slegnula.

Pri okretanju pazite da kompost koji je bio na dnu dođe na vrh i obrnuto. Tako će se kompost prozračiti, a po potrebi ga možemo i navlažiti.

Ukoliko otpad odlažete kako nastaje, okretanje morate raditi češće - najmanje jednom mjesečno.

Međutim, kompost se ne smije prečesto okretati jer ga moramo pustiti da se zagrije.

Zagrijavanje komposta je jako važno jer se na taj način uništava sjeme korova, uzročnici bolesti i nametnici. Idealna temperatura u sredini hrpe komposta je 50 – 70 stupnjeva.

Kompostnu hrpu trebate pokriti. Pokrivanjem, kompost štitimo od svjetla, ali i od pretjerane vlage u zimskim te prevelike suše u ljetnim mjesecima.

Idealan materijal za pokrivanje je onaj koji propušta zrak, a zadržava vlagu, naprimjer tanki sloj zemlje, suha trava, lišće, sijeno ili karton.

Nakon 6 mjeseci do godine dana iz organskog otpada nastat će prirodno gnojivo bogato hranjivim tvarima – kompost.

Dobar kompost nema neugodan miris truljenja već više podsjeća na miris vlažne zemlje u šumi.

Zreo kompost je ujednačenog izgleda, grumenast, tamnosmeđe do crne boje. U njemu ne prepoznajemo početni biomaterijal.

Nezreo kompost nema tamnu boju, kiselkastog je mirisa ili miriše na gljive. U njemu se mogu naći ostaci tvari poput lišća, ostataka povrća i sl. Takav kompost najbolje je preokrenuti i pustiti da dozri.


Drugi načini upotrebe komposta

Ukoliko uskoro planirate zasaditi novo drvo, iskopajte rupu adekvatne veličine. Prije sadnje drveta neko vrijeme stavljajte biološki razgradiv kuhinjski otpad na dno rupe. Na taj način ćete zemlju u koju planirate zasaditi drvo obogatiti hranjivim tvarima.

Ako imate dio vrta koji za sada ne želite obrađivati, ali želite zadržati plodno tlo koje ćete u budućnosti iskoristiti za sadnju, organski kuhinjski otpad stavite na površinu zemlje. Na taj ćete način spriječiti isušivanje zemlje i rast korova.

Ukoliko trebate hranjive tvari za zalijevanje vrta, organski otpad možete odlagati u veliku kantu ili bačvu i jednostavno čekati da istrune, a potom iskoristiti za zalijevanje vrta.

http://www.alternativa-za-vas.com/index ... e/kompost/

[Olivera]

Uzgoj krumpira u tornju

Lista potrebnog materijala:
1. Farmer mreža
2. Kliješta za žicu
3. Paljena žica za vezivanje
4. Sijeno
5. Čisti kompost
6. Voda
7. Krumpir

Pomoću kliješta za žicu izrežite mrežu dovoljno dugo za formiranje cilindra promjera cca. pola metra. Nakon što ste porezali mrežu, pomoću žice povežite krajeve kako bi cilindar ostao fiksan, a zatim sakupite kompost i sijeno.

Sada je vrijeme da počnete slagati.
To ćete učiniti tako da na dno cilindra i po rubu složite sijeno u obliku gnijezda, a u sredinu stavite kompost.
Nakon što ste složili prvi sloj sjena i komposta po rubu čete poslagati krumpir pogodan za sađenje i sve dobro zaliti. Krumpir možete slagati doslovno na sam rub komposta. Ovaj postupak čete ponavljati sve dok u potpunosti ne ispunite cilindar do vrha. Nemojte nikako zaboraviti zalijevanje svakog sloja posebno.

Nakon što ste sve posložili biti će potrebno osigurati dobar način navodnjavanja za kasniji uzgoj, a jedna od metoda bi bilo formiranje malog "bazenčića" na vrhu tornja.
Kada krenete zalijevati činite to uz mali protok vode da se bazenčić nikada ne prepuni i zalijevajte
20-tak minuta. Cjelokupno zalijevanje je potrebno ponavljati jednom tjedno.

Nakon 10- 14 dana pojaviti će se prvi izdanci krumpira po obodu, a nakon mjesec dana cijeli cilindar će se zazeleniti.

Kada ljeto prođe, a krumpir odbaci lišće, vrijeme je za berbu
Zaboravite na nepotrebno kopanje, rizik od oštećivanja ploda, nepotreban gubitak energije i sve popratne elemente jer ovaj puta berba će biti naj jednostavnija do sada. Jednostavno prevrnite svoj cilindar istresite cijeli sadržaj na tlo i proberite krumpiriće. Cilindar spremite za sljedeću godinu i uživajte u plodovima vlastitog truda

http://www.growinglotsurbanfarm.com/?p=41%2F%2F

[Olivera]

[rade1969]

Olivera hvala ti za ovaj metod,vrlo je inetesantno pogotovi na mjestima sa malim prostorom.
Naravno ovako se nemože uzgojiti potrebna količina ali svako se može uzgojiti zdrava hrana.

[Sara]

Moje iskustvo u vezi gajenja krompira
-eksperimentalna proizvodnja -

-Iskopa se kanal širine o,5m i dibine o,5m.
-Dužina kanala je proizvoljna ,prema želji ili raspoloživom prostoru.
-Na dnu kanala se stavi slama .Debljina sloja slame je oko o,20 -0,25m
-Preko slame se ređa krompir ,u dva reda ,jedan po jedan.Može i "na kućice "
-Krompir se prekrije slamom ,do gornje ivice kanala .
-Poliva se ,prskanjem vode preko slame .

Po potebi se vadi , dok je mlad ili kasnije ,kada se stablo osuši.

Ovakav način gajenja krompira je pogodan za male prostore.

Izvađen krompir je potpuno "čist":

[daya]

Zivot u eko zajednci,Rodnoje,Rusija:
http://vimeo.com/40076825
https://www.youtube.com/watch?v=Y4KMOyOFnCk

[daya]

Ogromno Povrce uz pomoc Prirodnog Azotnog Djubriva , Caj od Komposta :
http://www.youtube.com/watch?v=yuI5DWvb6_Y

[daya]

Upoznajte čoveka koji ne želi ništa da poseduje
Rasad povrća, domaći hleb, zujanje pčela i zalazak sunca iznad Rtnja su sve što je potrebno Siniši Ognjenoviću koji sa porodicom živi u eko-selu "Gaj oskoruša". ...
http://www.lovesensa.rs/print/clanci/ko ... a-poseduje

[daya]

Permakultura
Radio Serbona:
https://youtu.be/7k8FhvOxPf0