Tetoviranje maštom... Stihovi članova Foruma

[Rampaol]

Све што сам до сада написао
није моје.
Позајмљујем речи, слова,
чак и оно што осећам
није моје,
бар не оригинално.
Све што ја осећам сада
неко је давно осетио већ.

А ја сам ипак само ја
и ако:
не знам ко сам,
одакле долазим,
где путујем...,
ал пут је ту
и ја сам ту.

И брига ме што користим оно што су други користили.
И не занима ме шта ће онај који чита учинити са "мојим" речима.
Композиција је одавно кренула,
и не зна се колко још до одредишта има...
Нешто ће се већ десити,
сигуран сам,
ето,
мпжда баш иза оног брежуљка,
што се назире у даљини.

[Rampaol]

Цвет је леп.
Дивно га је поклонити...,
само, дал га је лепше узбрати
или га поклонити као сећање,
а њега онако дивног и неузбраног оставити на брежуљку, у башти...
Лепо је писати.
Лепо је читати.
Некако се намеће питање: онај што пише,
пише ли да остави траг,
или да му се читаоц диви?
Читаоци не знају намеру писца,
а писац се нада...
Писац је као онај који поклаља цвет.
Никад не зна дал ће се оном коме га је поклонио, цвет допасти,
поготово у случају цвета сећања.
Људи воле опипљиве доживљаје...
Људи су лажови.
Лажу прво себе, баш као што ја сад лажем.
Није ми стало дал ће се ово што пишем неком допасти,
ал, битно је да се допада мени.
Е сад,
колико сам истинитих лажи изрекао у једној реченици?,
то нико не зна, па ни ја.
Цвет је лепши док му се издалека дивиш.
Када га узбереш знаш да ће увенути.
Ако га оставиш, наравно да ће увенути,
али ти за то ниси одговоран...
Ко жели нека посматра цвеће.
То се увек може.
Постани мајстор и посматрај себе.
Та могућност не наилази баш често...
Зато уживај у цвећу мање него у свом животу,
све док не научиш да га посматраш.
Живот заиста дивно мирише...

[Shalom]

Rampelstiskin je demon iz istoimene price za decu.

HMm,sam sebe odajes,nesvesno naravno..

[Rampaol]

Заправо, потпис ми је прво био Џокусафет, а то је из цртаног филма када мачак малом гному стално подмеће некакве глупости да би рекао Џокусафет, и онда се претвори у миша, а мачак га наравно јури да га поједе. Све то дешава до тренутка док се гномић не сети каже Рампелстилскин, и онда се поново врати у свој облик.
Ако је то знак да сам демон, или заокупљен истим, па нека је, за тебе. За мене није. За мене је то само шала из цртаног филма.

[Shalom]

Drago mi je da ti je ta neka druga prica bila asocijacija za tvoj potpis a
mozes da pogledas na netu pravo znacenje istog i iz koje price za decu on zapravo potice.

Ja sam je igrom slucaja citala deci u vrticu jer se deci kao i ljudima svasta podmece.

Kazu da se ljudima vlada njihovim neznanjem i najveca podmetacina zla je da ono ne postoji.

[Shalom]

"Samo sala iz crtanog filma".

Naravno da je sve to daleko od sale.

[Shalom]

Vrag je odneso salu iz ovog sveta.

Jedino deca i zivotinje znaju da se sale,covek sve radi iz interesa.

[Shalom]

I starci znaju da se sale isto.

Hormoni ne znaju,oni se bore za prevlast.

[arabeska]

Sretan rođendan Rampaol !

[Rampaol]

Хвала

[Rampaol]

Да ли сам изнутра млад
а споља изгледам, како већ изгледам.
Или сам киша која јоште пала није,
а намера, ех та намера кише, можда не жели
ни падати више...
Ал ко њу пита.
Судба је таква, склона ка паду,
чуди се чудом, изгара често,
не тражи неко посебно место,
али да остане на површини...
Па нек се магије десе,
нек се и оно што не треба узнесе...

Како да не будем его?
Како да останем го,
а сви гледају у голотињу моју?
Дали да се стидим исте,
ил да своју главу дигнем,
...сви ме редом погледаше:
"Овај нема све три чисте."

Кога то занима ко сам ја?,
сем мене, можда...
А што и мене да занима,
кад су ми тако "лепо" објаснили ко сам...

Толико религија, магија, наука
толико мучних мука,
и треба то одмах да прихватим,
пре него што схватим.
Све је лепо сервирано, на тањиру.
Само дођи, конзумирај.
Ништа се не питај,
ништа,
баш ништа.

[Shalom]

А што и мене да занима,
кад су ми тако "лепо" објаснили ко сам...

Толико религија, магија, наука
толико мучних мука,
и треба то одмах да прихватим,
пре него што схватим.
Све је лепо сервирано, на тањиру.
Само дођи, конзумирај.
Ништа се не питај,
ништа,
баш ништа.

"Welcome to the hotel California,such a lovely place."

"Some dance to remember,some dance to forget."

[Rampaol]

У животу се ништа не догађа брзо,
зато не користи помагала!
Само они што ти је космос дао!

Искуства нема
само стопала бриде
пешаку који тражи...

[Rampaol]

Из моје главе

Нема ту некакве претеране приче, сем што понекад волим да претерујем.
Ако почнем причу чини ми се да ће бити исувише лична, ако човек уопште може написати нешто што није лично?
Свако може да напише само оно што је прошао сам, осим ако нема способност да кроз живот иде у туђим ципелама. Једино тада човек може сагледати ствари из других углова. Мада, мислим да би било неудобно ићи кроз живот у неодговарајућој обући.
Све је лично, субјективно, персонално, понекад дивно и трагично. А заправо све иде само из моје главе.
Да не улазим у детаље, знам да би неко могао рећи да све то иде из срца.
Можда би требало да кажем да све иде из мене...
И добро, хоће ли ми неко објаснити ко сам ја?, а да ја сам себи то не могу да објасним.
Нема речи, нема правила, сва одела су одавно изношена.
Човек који тражи објашњења може их једино разумети ако их сагледа лично.
Други су ту да те поремете из најбоље намере.
Други су ту да те усмере ка циљу кад те они други поремете.
Други су ту да се одмориш у њиховим очима.
Други су ту да те заведу лажима...
Па ипак, на крају, остајеш сам.
Сам доносиш одлуке, уколико одлуке не доносе тебе, сам се рађаш, умиреш, једеш и још толико тога.
И увек је ту неко.
Једино си сам кад треба нешто важно и велико да се промени у твом животу, и кад остариш.
Можда пре кад онемоћаш.
Тад не требаш ником, чак се питаш дал требаш и самом себи.
Малодушност те вреба из сваког угла собе, у којој си се од себе сакрио.
Затвор је то пријатељу мој, затвор у којем се у почетку осећаш добро.
Касније, кад ти постане мука од истог, више не видиш излаз и заборав те мучи.
А кључ је ту у твом срцу.
Е, сад си се сетио срца. Где си до сад?
Кажеш: нису те учили да гледаш у срце.
Кажеш: учили су те да гледаш у сат, у предмете, друге људе, жене, новац...
Само не у срце и сунце. Добро, у сунце је тешко гледати.
И ето доброг изговора.
Сад можеш мирно на спавање, они су криви, они те нису научили...
Па ти онда буди сам, кад већ немаш снаге да извадиш тај кључ, кључ који ти је на дохват руке.
Хоће, болеће те, кључ је у срцу.
Само храбро.
И сам си рекао да је живот један тренутак.