PARALELNI SVETOVI - KOD ZNANJA

[Vera Bojičić]

NA OVOJ TEMI POKUŠAČEMO DA NAPRAVIMO PARALELE KOJE ĆE POVEZIVATI UOČENA ZNANJA SA ZNANJIMA POSTANJA.

Biče obuhvačenje sve oblasti, duhovni i materijalni svet.
Kroz ove paralele možemo otkrivati greške u tumačenju, razumevanju.
Pozivam sve voljne da svaku misteiju, zagonetku, ili neistražen teren opostavve ovde kao paralelu nakoju čemo da tražimo odgovor.



Svet se spasava i menja VEROM=ZNANJEM

[Vera Bojičić]

Japanski istraživači potvrđuju: Kao i sve živo i ljudsko telo zrači



„Ljudsko telo doslovno svetluca“, ukratko su japanski obuhvatili istraživači rezultate svojih istražiavanja. Ispitali su više muškaraca sa takozvanim CCD kamerama. To se postiglo zahvaljujući specijalnim čipovima ohlađenim na -150°C i posebnim sistemom sočiva.
Osobe su bile snimane u vremenskom periodu 10h do 22h. Pokazala se emisija svetla od 500 do 700 nanometara što je za ljudsko oko bilo vidljivo kao zeleno i crveno. Kod svih učesnika lice je više zračilo od ostalih delova tela. Takođe se pokazao i dnevni periodični ritam, svetlo je oko 10 sati bilo najslabije dok je oko 16 bilo najjače.
Masako Kobajaši, Daisuke Kukuči i Hitoši Okimara ove fenomene objašnjavaju sa različitim hemijskim reakcijama razmene materija u telu, pri kojima svetlosna energija biva prenesena kroz fluorofore. To su elemantarne ćestice, koji prema ovim naučnicima oslobađaju svetlo pri prelasku iz stanja više energije u stanje niže energije.
Ovi naučnici upućuju objašnjavajući ovu povezanost na studije pronalazača biofotona Fric Albert Popa, i došli do istog ubeđenja: „Svi živući organizmi izračuju ekstremno slabu svetlost.“
Pop se još od 80-ih bavi fenomenom biofotona. Dovodi ih i vezu sa vitalnošću i zdravljem organizma i razvio je metode kojima može da proceni i analizira različite odnose izračenja.
Tako ćelije raka, prema njegovom iskustvu, zrače drugačije nego zdrave, homeopatska sredstva menjaju svetlenje bioloških ćelija na drugi način i neki duhovni iscelitelji postižu pri svojim tretmanima biofotonsko zračenje, koje je i do 1000 puta iznad normalnog nivoa.
Dokazi japanskih naučnika su tim vredniji, s obzirom da je Pop za svoja otkrića da sve žive ćelije zrače, bio predložen za Nobelovu nagradu koju nije primio već je nažalost proglašen u naučnim krugovima za „ezoteristu“ u pogrdnom smislu.

[Vera Bojičić]

Masako Kobajaši, Daisuke Kukuči i Hitoši Okimara ove fenomene objašnjavaju sa različitim hemijskim reakcijama razmene materija u telu, pri kojima svetlosna energija biva prenesena kroz fluorofore. To su elemantarne ćestice, koji prema ovim naučnicima oslobađaju svetlo pri prelasku iz stanja više energije u stanje niže energije.

Svetlost u čoveku ne potiče od razmene materije, metabolizma. Svetli svetlosno biće koje je smešteno u genima svake čelije. Biće koje zna da stvara svetlost. Ako bi naučnici obratili pažnju videli bi da je svetlost jača na mestima gde nema čeliske replikacije a da se nijanse dobijaju zavisno o periodu replikacije.
Hemiske reakcije i svetlost koja se od njih nastaje uvek se manifestuje kako toplota i njih obavljaju delovi čelije koi su potrošni. Održavaju se na ovaj način.
Vidljivost unutrašnjeg svetla varira u zavisnosti od metabolizma. Na primer: ako upalimo sijalicu nečemo videti dnevno svetlo u sobi ili u osvetljenim gradovima ne vidi se zvezdano nebo.

[Starcy]

Ako bi naučnici obratili pažnju videli bi da je svetlost jača na mestima gde nema čeliske replikacije a da se nijanse dobijaju zavisno o periodu replikacije.

Vera, ovu rečenicu ne razumem. Misliš na regeneraciju ćelija? I koji su to periodi repikacije ćelija?

[Vera Bojičić]

Regeneracija je proizvod replikacije. U čovekovom organizmu čelije različitih tkiva se regenerišu u različitom vremenu. Neke dnevno, neke n 3 ili 15 dana. Neke se uopšte ne regenerišu već traju dok srce kuca.

Ako bi se napravila tabela videlo bi se da se naj brže regenerišu čelije izloženje kiselinama i otrovima. Nervne čelije se ne regenerišu kao ni mišične.

[Vera Bojičić]

Jednačina:

REPLIKACIJA ČELIJE = SUDNJI DAN

Proizvod replikacije je regeneracija = nastavak života u novoj čeliji = prelazal iz 3D u 4D

[Vera Bojičić]

Štitnjača

Tiroidni hormoni pokreću vaš bazalni metabolizam. Bazalni metabolizam znači minimalnu energiju potrebnu za osnovne funkcije organizma u stanju fiziČkog i psihiČkog mirovanja (disanje, rad srca i bubrega, mišićni tonus i osnovne hemijske reakcije.
Štitnjača je zljezda sa unutrašnjim lučenjem, organ sastavljen od dva režnja, a smjesten je u visini gornjeg dela grkljana s prednje strane.
Tiroidna žljezda proizvodi i izlučuje tri glavna hormona: tiroksin (T4), trijodtironin (T3) i kalcitonin.
Tiroidni hormoni utiču na gotovo svaku čeliju u našem telu.
Hormoni štitne žlijezde su odgovorni za normalan rast i razvoj, telesnu temperaturu i brzinu oksidativnih procesa u čeliji, odnosno potrošnju energije



Tiroksin i trijodtironin nastaju kada se jod kombinuje sa aminokiselnom tirozinom.Tiroksin je vezan sa četiri molekule joda,a trijodtironin sa tri...odatle i njihova imena T3 i T4
Kad su tiroidni hormoni otkriveni T4 je dobio svaku zaslugu za metaboličke aktivnosti na ćelijskom nivou kasnije je otkriveno da je T3 četiri puta aktivniji. Sad je već jasno da se većina cirkulirajuceg T4 konvertuje u T3 pre ćelijske metaboličke aktivnosti.

Funkcija štitne žljezde odvija se na nivou hipotalamus – hipofiza – čelija na sledeći način: hipotalamus lučenjem TRH ( thyrotropin-releasing hormone) podstiče hipofizu na stvaranje i otpuštanje TSH ( thyrotropin-stimulating hormone), koji zatim podstiče stvaranje hormona štitnjače, jodtironina.
Jodtironini negativnom povratnom spregom koče oslobadjanje TSH, dok na lučenje TRH ne djeluju direktno, več smanjuju osjetljivost odgovarajučih čelija hipofize na TRH .



Od ukupne količine hormona štitnjače, 90% čini tiroksin ili T4, 10% trijodtironin ili T3.
T4 se u potpunosti stvara u štitnjaci, dok T3 manjim delom nastaje u štitnjaci, a većim delom iz T4 na periferiji.
U normalnim okolnostima se oko 40% stvorenog T4 pretvara u T3 dok se oko 20% metaboliše na druge načine, naprimer jetrom, te se izluči putem žuči.

T3 je metabolički najaktiviniji hormon štitnjače i regulator je oksidativnog metabolizma substrata koji proizvode energiju unutar čelija mitohondrija
Mitohondrije su male energetske centrale, stvaraju ATP koji se koristi kao energija od strane tela,a zato što T3 dovodi do povećanja ATP povečava se opšta aktivnost metabolizma.
Delom se ovo dešava i zbog povećanja srčanog rada što će povecati potrebu za ATP. Povećan broj otkucaja srca i jače kontrakcije srčanog misica utiču 30-40% na veću upotrebu ATP-a.T3 nije sam od sebe kataboličan kao što neki misle kao što su naprimjer kortikosteroidi koji napadaju misice bez obzira na kalorijski unos.

[Vera Bojičić]

ko se posmatraju procesi kroz paralelne svetove oni su otvorena kniga koju samo treba pročitati. Šta se dešava u makro svetu u kojem mi boravimo peslikano je i na miro nivo.

Funkcija štitne žljezde odvija se na nivou hipotalamus – hipofiza – čelija

Sistem delovanja štitne žljezde nam govori da je hipotalamus preuzeo nad njom kontrolu i da preko njega idu informacije hipofizi šta je čelijama potrebno. To je sistem upravljanja organizmom. i nauka to potvrđuje

hipotalamus lučenjem TRH ( thyrotropin-releasing hormone) podstiče hipofizu na stvaranje i otpuštanje TSH ( thyrotropin-stimulating hormone), koji zatim podstiče stvaranje hormona štitnjače, jodtironina.

Gledano u makro svetu endokrini sistem je istovetan sa hijerarhijom upravljana ljudima. Svaki segment života koi živimo je slika života u nama. Nametnute reakcije diktira hipotalamus preko svojih čeliskih organela mitohondrija.

Od ukupne količine hormona štitnjače, 90% čini tiroksin ili T4, 10% trijodtironin ili T3.
T4 se u potpunosti stvara u štitnjaci, dok T3 manjim delom nastaje u štitnjaci, a većim delom iz T4 na periferiji.

Normalna funkcija tiroide je da stvara 90% T4 i 10% T3.
Ta količina bi trebala da obezbeđuje normalan rad čelija ali na periferiji u čelijama nastao je mitohondriski genom koi je preuzeo izvore energije.
Gledano kroz paralelan svet to su energetski karteli koji su preuzeli u svoje vlasništo izvore energije. Umesto da se zadovolje sa 10% taj procenat se povećava još za 40%

T3 je metabolički najaktiviniji hormon štitnjače i regulator je oksidativnog metabolizma substrata koji proizvode energiju unutar čelija mitohondrija

Oksidacija je sagorevanje, povećana potrošnja energije za potrebe koje nisu usko vezane sa stvarnim potrebama života.

Na koji način hipotalamus utiče na hipofizu da ne radi u interesu organizma. Paratiroida je svojevrstan pojačivač koji osečaj nedostatka pretvara u strah i paniku.
U našem svetu to je identično sa računima koji stižu za razne energente i svi smatraju da moraju da se plate jer u protivnom mogu ostati bez energije.
Ovo je naravno lažna slika jer svi izvori energije potrebni za život su besplatni.

Lečenje tiroide se sprovodi uglavnom da se dodaje T3 da bi se štitnjača umirila. Ovaj način lećenja ne daje trajne rezultate jer se ne leči suština a to je da se mitohondriski genom uvečava i stvara u čoveku paralelan sistem upravljana, pohlepan, kome je uvek malo.

Trebalo bi u stvari održati prirodan odnos 90% T4 i 10% T3. to je lek.

Primetno je takođe da od bolesti tiroidne žljezde oboljevaju više žene a razlog tome je što su bile u prošlosti izuzete od brige obezbeđivanja sredstava za namirivanje obaveza, pa se organizam teže nosi sa novonastalom situacijom.
Bolest tiroidne žljezde može izazvati žestoke napade i mučenje čoveka strahovima i pretnjama, potpuno paralelno mućenjima ljudi našeg vremena. Ti napadi su demonski jer mitohondriski genom traži da mu se pokori i radi za njega.

[Vera Bojičić]

Jednačina:

Bolest = količina tamne materije= potrošnja energije

[Vera Bojičić]

Mitohondrijski genom

Mitohondrija je organela čelije i nalazi se u citoplazmi.
Mitohondrijski genom je dvolančana DNK u mitohondrijama (mtDNK) u obliku prstena. Njena ukupna količina daleko manja od količine jedarne DNK, ali nije zanemarljiva zato što sadrži gene važne za funkcionisanje ćelije. Nalazi se u nekoliko kopija u matriksu mitohondrija grupisana u nukleoide koji su pričvršćeni za unutrašnju membranu i imaju prstenast oblik. U ćelijama čoveka nalazi se hiljade kopija mtDNK pa tako njena ukupna količina čini više od 0,5% naslednog materijala u telesnoj ćeliji sa jedrom.

Prilikom oplođenja zigot dobija mitohondrije samo iz jajne ćelije jer spermatozoid unosi u jajnu ćeliju samo genom svog jedra. Mitohondrijski geni se prenose isključivo preko majke (materinsko nasleđivanje) pri čemu to nasleđivanje odstupa od Mendelovih pravila (zakona). Danas je poznato više naslednih mitohondrijskih bolesti čiji uzrok je mutacija gena na mtDNK.

Pošto jajna čelija pravi šemu života onakvog u kakvom živimo neizbežn je da se i mitohondridki genom u njoj nalazi kao sastavno deo. Mitohndriski genom je sistem vladavine nad energijama u našem svetu. On je tvorevina uma proizišla iz društvenog poretka u kojem žvimo. On je parazit koi raste i množi se u zatvorenom krugu trošeći sve od svetlosti stvoreno.


Njegova svest je ta koja nas drži porobljenje u zatvorenom krugu na nivou svake čelije.

Mitohondrijski genom čoveka
Zahvaljujući relativno maloj veličini humane mtDNK celokupna sekvenca određena je još 1981. godine. Od 16 569 nukleotidnih parova (bp) u 44% nalaze se parovi guanina-citozina (G+C).

Svojstva i veličina
To je posebna vrsta DNK slična prokariotskoj i po obliku (prstenasta), po osobinama nekih kodona kao i po tome što nije vezana za histone. Ima sposobnost replikacije nezavisno od replikacije jedarne DNK, a i mitohondrije se dele nezavisno od deobe same ćelije. Po veličini je slična virusnoj DNK jer se kreće od oko 6000 - 300 000 bp, dok je kod sisara oko 16 500 bp (manje od 0,03 % od veličine najmanjeg hromozoma).

Ljudi su kosmički virusi koji se kroz prostor vreme nižu gradeči RNK

Geni
Na mtDNK nalazi se 37 gena koji određuju sintezu proteina koje mitohondrije koriste za sopstvene funkcije, a ostale proteine uzimaju iz citoplazme. Mitohondrijski geni ne sadrže introne. Prilikom oplođenja spermatozoid pored jedra u jajnu ćeliju unosi i svoje mitohondrije ali je njihov broj daleko manji od onog u citoplazmi jajne ćelije (kod miša je taj odnos 75 : 100 000). Tako se praktično geni smešteni na mtDNK nasleđuju samo od majke. Pošto se replikuju nezavisno od deobe ćelije onda se nejednako raspoređuju u kćerke ćelije posle deobe. Ako genom posmatramo, uključujući i mtDNK, kao zbir hromozomskih i mitohondrijskih gena onda u svim ćelijama postoji mozaicizam.

Nauka zanemaruje broj mitohondrija koje dolaze sa spermatozoidom ali to je pogrešan pristup.
Sa prvim dolaskom miohondriskog genoma u jajnu čeliju on je postao zarazan i zarazio je svaku, namnožio se.
Prilikom deobe u mitohondriskom genomu odigrava se u stvari odbacivanje jednog dela da bi drugi opstao. To je isto kao kada se nagomila administracija pa kada pretera počne i svoje da otpušta.

Kodoni
U mitohondrijalnom genomu 4 od ukupno 64 kodona u sastavu humane mtDNK imaju drugačije značenje od jedarne DNK (odstupanje od univerzalnosti genetičkog koda), tako npr. kod sisara:
UGA kodon se čita kao aminokiselina triptofan, a inače je u jedarnoj DNK to stop-kodon
AUA se u mitohondrijama čita kao metionin, a kod drugih kao izoleucin
AGG ima značenje stop-kodona u mitohondrijama, a u jedarnoj DNK on kodira arginin)

Mala ali važna podgrupa gena genoma čoveka se nalazi u mitohondrijama u citoplazmi. Mitohondrijski geni se prenose na potomstvo isključivo preko majke (materinski – matroklino), što odstupa od mendelskih pravila. Ćelije čoveka imaju na stotine mitohondrija i svaka sadrži nekoliko kopija malih molekula u obliku prstena, mitohondrijskih hromozoma. Molekul mitohondrijske DNK je dug samo 16 kb (manje od 0.03% dužine najmanjeg hromozoma!) i kodira samo nekoliko desetina gena (ukupno 37 gena koji nemaju introne). Takodje, mitohondrijska DNK za razliku od jedarne nije povezana sa proteinima. U skladu sa razlikama u broju mitohondrija u različitim ćelijama varira i procenat mitohondrijske DNK u ukupnoj količini DNK ćelije. Tako da, na primer, u jajnoj ćeliji mitohondrijska DNK čini čak 30% ukupne DNK

Opterečenje tamnom materijom i u ovom slučaju je jednako i vidljivo kako konstanta naše čelije.
Mitohondrije se mogu smanjiti samo smanjenjem ishrane i potrošačkog mentaliteta do trenutka kada se shvati i započne stvaralački život.

Mitohondriski genom je Ðavoljev um koji se povezuje sa bičima, ljudma, koi žive u svetlosti (jedru) i njima vlada da bi proizvodili energiju za njihov opstanak, potrošnja je njihov kod

[Vera Bojičić]

Članak koi je Mistik-Strom priložio nadovezuje se na priču o mitohondriskom genomu.
Ukoliko bi se čelija istražila sigurno ne bi imala u mitohondrijama genom, a može biti i bez njih. Ova bakterije živi od svetlosti koju kristali soli upijaju i to joj je dovoljno da bi večno, dok ima svetlosti živela, Ona od nje stvara sve što joj je za život potrebno.
Nema u okruženju ni kiseonik da bi sagorevala.


Čudo prirode: Ne jedu, ne razmnožavaju se, ne kreću se. A žive su!

„Ne jedu, ne razmnožavaju se, ne kreću se okolo, ali nisu ni mrtve“. Ovako je naučnik Brajan Šubert opisao novu vrstu bakterija koje je otkrio.

Naučnici su u Dolini smrti pronašli bakteriju staru oko 34.000 godina. I to žive! U stanju su svojevrsne hibernacije, ali pokazuju znake života.

Ne jedu, ne razmnožavaju se i ne kreću se zato što su zarobljene u kristalima soli, koji se razvijaju vrlo brzo, a pritom „zarobljavaju“ sve što se nalazi u blizini. No, bakterije su umesto smrti stvorile svoj mali svet unutar tih kristala i ostavile naučnike bez reči.

Ovakva situacija do sada nije zabeležena u živom svetu pa se ceo tim naučnika bacio na posao i pokušava da otkrije kako je to moguće.

Mitohondriski genom je parazit u nama a deo endokrinog sistema Hipotalamus njihov izvršni organ.

„Dvoje će vas biti u krevetu, a jedno ću uzeti“ Sada ove Isusove reči imaju pun smisao.

[Grom]

Вера,
можда си о томе већ писала али ако није проблем да ме упутиш где бих то могао да прочитам.
Помиње се често пинеална жлезда,па хипофиза и хипоталамус.ако има још нешто ту.
Занима ме какви су ту односи из твог угла гледано.

Има још једна ствар која се чиними се превиђа.Штитна жлезда се налази на јабучици,а ту су и гласне жице.
То не може да буде случајно.
Изгледа да вибрацие гласних жица имају своју улогу у стварању хормона.Јер најлакши начин да се светлост претвори у нешто материјално је баш вибрација коју производе гласне жице.
јер мисао је електромагнетни талас,струја која покреће гласне жисе,а ове су мотор који ствара вибрације које учествују у мућкању хормона у штитној жлезди.
Што ће рећи да ако се бавимо погрешним мислима о погрешним ће мо стварима причати па произвести погрешне вибрације па произвести погрешне хормоне који даље утичу на развој болести уместо на развој здравља.
Шта ти мислиш може ли бити нешто од тога.

[rade1969]

Ovo je moj skormni doprinos pitanju koje si postavi Veri.
U oraganizaciji našeg materijalnog tjela sve je savršeno i pritom prilagođeno uslovima sredine u kojoj živimo,tako da smještanje štitine žljezde u vratnom djelu ima svoj smisao.Odlično si primjetio koliko je značajna (ako ne i primarna) uloga vibracije u našim životima.Pored endokrinih žljezda veliku ulogu u čitavom tom kopleksu igra i voda u našem tjelu, koja u procentu od oko 65% gradi naše tjelo.
Vjerujem a mnogi eksperimenti su to dokazali (počevši od Šaubergera,Benvenista,Masaru Emota...i drugih) da voda ima memoriska svojstva."ВОДА"-руски документарни филм
Tačnije da je sposobna u svoje molekule upisati informacije i iste prosljediti ili u bilo koji dio tjela.To važi i za hormone koji su u osnovi paraktično voda.

Dakle mi stvarajući glasovne vibracije kojima pridodajemo energiju misli (informaciju) utičemo na čitav kompleks biohemiskih procesa u organizmu.Naše emocije i praktično sve što osjećamo su samo biohemiske reakcije (kompleks hormonalnih lučenja-ljubav,strah,mržnja,obzirnost..itd ) su samo hemiske reakcije u tjelu,no druga je priča čime su potaknute na lučenje takvog kompleksa hormona.

Milsim da se somatizacija (uticaj na tjelo) odvija na kvantnom nivou i da se onda preko DNK gdje se informacije i generišu odakle počinje stvaranje ćelija.Dok se preko mikrotubula u ćeliskom zidu frekvencija prenosi dalje kroz tjelo,tačnije da ćelije na taj način međusobno komuniciraju,te da se fotoni kroz taj sisitem prenose do epifize.



Moždani neuron sa pozicijom mikrotubula.


Nakon čitanja tekstova berlinskih fizičara Grazyne Fosar i Franza Bludorfa koji predpostavljau da je DNK svojom dvostrukom zavojnicom gotovo identična nekoj elektromagnotnoj anteni ili čak oscilatorskoj anteni koja kad bi se razvukla bila bi dugačka oko 2m i imala bi svoju frekvenciju od oko 150 Mhz.

Ova slika ispod je neka moja zamisao kako naše misli utiču na DNK kao antenu.



Uloga zvuka-vibracije je esencijalna i utiče na samu strukturu materijalnog svijeta a to potvrđuju sve religije i učenja:

*Judaizam,Hriščanstvo 'U početku bijaše Riječ i Riječ bijaše u Boga i Riječ bijaše Bog.'.Svešetenici se kroz pojanje obraćaju 'Tvorcu' .

*Egipatska civilizacija je poznava moć zvuka.Neki predpdpostavljaju da su zvučnim vibracijama bili u stanju pomjerati teške predmete.

*Hinduizam :' OM je zvuk-sjeme svemira, jer je tim zvukom Bog pokrenuo prvu vibraciju svog stvaranja..U sanskritu se za OM kaže „anahata“, bezvučni zvuk.

*Tibetanska zvučna posuda sa vodom.
*Gong na Baliju.
*Indijanski bubnjevi.
*Aboridžinske duge trube te zvuk bumeranga.
Savi narodi upotrebljavaju vokalizaciju i zvuk kako bi harmonizirali duh i tjelo.

Preporučujem odličan članak Tomislava Budka: "Uloga zvuka u procesima iscjeljenja"

[Vera Bojičić]

Помиње се често пинеална жлезда,па хипофиза и хипоталамус.ако има још нешто ту.
Занима ме какви су ту односи из твог угла гледано.

Mislim da ima objašnjenje na temi "Demontiranje ega"
Sve teme na Potrazi su povezane u stvari to su pogledi sa različitih strana. Nikada ne čitam ono što sam napisala pa nemam baš uvid gde se šta nalazi. lakše mi je da na svako pitanje dam ponovo odgovor.
To je ujedno i primer kako se živi život u istini. Nikada ništa ne izmišljam, ne smišljam, pišem samo ono što u određenom trenutku vidim, pa idem dalje, a šta sam napisala ne pamtim. Tako um bude uvek slobodan.
Ako mi se postavi ponovo isto pitanje odgovor znam, već sam ga videla, pa mi nije problem da ga ponovo objasnim još bolje jer u međuvremenu vidim još poneke segmente

Endokrini sistem je društveni poredak u čoveku. Kakvo ustrojstvo vlada u našem svetu, građeno milenijumima, to sve se formiralo i u nama.

Epifiza je predstavnik ženskog principa u čoveku. Zakržljala je, a kako izgleda možemo videti kroz ulogu žene u našem svetu. Uloga joj je potpuno marginalizovana ali je opstala jer rađa.
Žensku princip je i desna moždana hemisfera koja vlada levom stranom tela.
Ako uporedimo levu i desnu videčemo da se organi koji se bore sa otrovima i koji vare hranu nalaze sa na muškoj desnoj strani.
Muški princip u čoveku je hipofiza. On je stvaralački i ima ulogu da obezbedi telu sve što mu je potrebno da normalno funkcioniše. U samom postanju muški princip je vitez i preuzeo je borbu sa česticom zla i na taj način ostavio ženski da bude slobodan.
Čestica zla je Hipotalamus koja je u našem sistemu veoma razvijena tako da ima delimičnu kontrolu nad hipofizom i to baš na mestu koje si pomenuo, štitna žljezda. Ako pogledate njenu strukturu videčete da ona ima četiri dugmića, paratiroida. To su pojačivači koji osečaje pretvaraju u strah.
Sloboda svakoga čoveka se može ostvariti jedino preko ženskog principa u čoveku tako što je on povezan sa univerzalnom svešću i može muškom principu da šalje prave informacije.

Што ће рећи да ако се бавимо погрешним мислима о погрешним ће мо стварима причати па произвести погрешне вибрације па произвести погрешне хормоне који даље утичу на развој болести уместо на развој здравља.

Ovo je upravo gornja priča da zbog lažnih informacija telo dobija pogrešne supstance.
Svetlost i zvuk su paralelni svetovi, naravno na različitim nivoima. Našim bićem više upravlja zvuk, govor, koi često u sebi nosi lažne informacije.

[Vera Bojičić]

Nakon čitanja tekstova berlinskih fizičara Grazyne Fosar i Franza Bludorfa koji predpostavljau da je DNK svojom dvostrukom zavojnicom gotovo identična nekoj elektromagnotnoj anteni ili čak oscilatorskoj anteni koja kad bi se razvukla bila bi dugačka oko 2m i imala bi svoju frekvenciju od oko 150 Mhz.

Rade odličan si tekst priložio. DNK, zvuk i elektromagnetno polje pripadaju istom paralelnom svetu i mogu se videti jedan kroz drugi.
Zato uopšte nije čudno što Teslin kalem i čovek isijavaju istu svetlost. I Teslini uvidi su deo ove dimenzije prostor-vreme. Zato se i naš svet održava kroz puls, kao dvosmerna struja.
Zato iamamo početak i kraj vremena ili na čeliskom nivou replikaciju.