Mnoge vaše priče, legende i svete knjige o Svetlonošama, sadrže tvrdnju ili ukazuju na to - da oni nisu od ovog sveta, niti od ljudskog roda. Nepreciznost ovakvih tvrdnji ostavlja mogućnost za višeznačna i površna tumačenja koja se najčešće svode na priču o bezgrešnom začeću. Ako je svesno, dobrovoljno i iz ljubavi proisteklo, začeće je sveti čin, oživotvorenje Božjih ideja, poljubac duha i materije. Uostalom, to je jedini način vašeg dolaska u fizički svet.

Osnovna namera ovih direktnih ili skrivenih poruka nije bila samo bacanje anatema na čin začeća, već i ukazivanje na ukupan proces i posebne zadatke koji prate pojavu Svetlonoša. Usled vaše želje za upoređivanjem i prestižom, ove poruke su izražavale i veru da je sopstveni vođa ili Mesija veći, značajniji i bliži Bogu od svih drugih koji bi, eventualno, mogli sa njim da se mere.

Veo zaborava odeljuje fizički svet od nadređenih, viših svetova, a povremeno ga podižu posvećenici Svetlosti - Svetlonoše.

Svetlonoša - to je nosilac i(li) donosilac duhovnog svetla. Ovaj naziv nije i ne treba da bude vezan za jednog čoveka, jednog anđela, jednu ličnost, jedno vreme niti jednu pojavu...

Naziv - Svetlonoša (Lučonoša) se nekada i negde upotrebljava(o) da označi Lucifera, dakle sa konotacijom lošeg, sebičnog, jakog, a suprotstavljenog ljubavi i Božjem planu. Treba da znate da je taj naziv za Božjeg otpadnika samo oznaka jednog Principa suprotnosti. To nije ime nekog Svetlosnog, a kasnije tamnog bića, već oznaka pojave, procesa i uravnoteženja. Dakle, Lucifer nije biće, niti ličnost, več nebiće koje ste hranili strahom i napajali preko svojih misli, osećanja i ubeđenja.