Džon O'Nil je (po sećanju) zabeležio sledeće Tesline reči:

Hranio sam golubove godinama, na hiljade njih. Ali beše tu jedna ptica, koja se razlikovala od ostalih - bila je čisto bela ženka, sa svetlosivim krajevima na krilima. Mogao sam uvek i svuda da je prepoznam. Ma gde ja bio, ona me je uvek nalazila; samo je trebalo da poželim njeno prisustvo, da je prizovem - i ona bi doletela. Razumela me je i ja sam nju razumeo.

Voleo sam tu golubicu na uzvišen i neobičan način. I ona je mene volela. Kada bi obolela, ja sam to znao, razumeo sam. Dolazila je tada u moju sobu, a ja bih je negovao danima, sve dok se ne oporavi. Ta je golubica bila radost moga življenja. Dok je ona bila tu, moj život je imao smisla.