SPOZNAJ SAMOG SEBE - Poglavlje XLI
 
      
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Svrha i smisao egzistencije
 

Ljudi veoma često smatraju da se svrha njihove egzistencije nalazi u velikim i izuzetnim podvizima, te da zbog toga sve vreme moraju biti oprezni da ne bi propustili sansu koja će im omogućiti ostvarenje te svrhe.

Ta stalna napregnutost i koncentracija izvan njih upravo ometa sagledavanju prave svrhe i smisla egzistencije pošto uslovljava nedovoljnu unutrašnju interakciju, samim tim i nedovoljan duhovni razvoj.

Skromnost je karakteristika duhovne svesti dok želja za izuzetnošću potiče od ega. Svako ljudsko biće je pođednako važno bez obzira na njegovo materijalno stanje, nacionalnost, rasu, obrazovanje, vrstu posla koju obavlja, fizički izgled, invalidnost itd., pošto svaki čovek sačinjava sastavni element ljudske zajednice.

Ljudska zajednica se može porediti s orkestrom. U jednom orkestru svaki instrument obavlja svoju specificnu funkciju, tj. podjednako je važan i značajan za sklad i harmoniju.

Sklad i harmonija se postiže tek onda kada svaki instrument ostvari svoj određeni potrebni potencijal. Svaki čovek koji ispunjava osnovnu svrhu svoje egzistencije koja se ogleda u njegovom progresivnom duhovnom razvoju ili oplemenjivanju doprinosi skladu i harmoniji ljudske zajednice. Kao što i regresivan razvoj pojedinaca doprinosi neskladu i disfunkcionalnosti.

Ma koliko ljudima njihove okolnosti izgledale obične i neugledne, to nikada nije tako. Život sve ijednog čoveka obiluje situacijama ili iskušenjima koje iziskuju stalnu, aktivnu borbu ili napor da bi on bio u stanju da im odoli i ostane dosledan njegovoj suštini.

Pošto se takav napor karakteriše izrazitom teskoćom i dugotrajnošću, on zahteva izuzetnu svesnost ljudi ili njihovo svesno opredeljenje. Zato takva aktivnost predstavlja najsavršeniji oblik ljudske delatnosti ili najznačajniji i najviši podvig koje je ljudsko biće u stanju da postigne.

Nijedan čovek ne može da postigne nešto značajno i pozitivno izvan sebe ukoliko najpre nije postigao i ispunio ono sto je trebalo u samom sebi, pošto potrebnom interakcijom u samom sebi on dobija pravilno znanje i mudrost šta da čini u svakoj situaciji izvan sebe. Jedino koncentracijom na svoj pozitivan razvoj i progres on može da utiče i na pozitivne promene izvan sebe.

Davanje prednosti duhovnom ili suštinskom razvoju ljudi u odnosu na njihove okolnosti može se sagledati i iz sledećeg Isusovog citata: "Starajte se najpre za kraljevstvo Božje i za pravdu njegovu, a ono će vam sve dodati. Ne uznemiravajte se dakle za sutrašnji dan, jer će se sutrašnji dan sam za sebe brinuti."

Pod "kraljevstvom Božjim" on podrazumeva duhovnost ljudi koja treba da se razvija u skladu sa savešću ili "Božjom pravdom". U Jevanđelju po Luki (17.20) piše: "Fariseji upitaše Isusa kad li će da dođe kraljevstvo Božje. On im odgovori: Kraljevstvo Božje neće doći da se na oči vidi. Neće se kazati: Evo ga ovde ili onde. Jer, gle, kraljevstvo je Božje u vama samima!"

Akcije duhovno razvijenog čoveka bivaju vođene moralnim obavezama i dužnostima bez obzira pod kakvim okolnostima da se nalazi. Time mu se omogućava da prevaziđe svoje okolnosti te da on njih kreira, a ne one njega. Na taj način on je u stanju da postigne punu slobodu konstruktivnog delovanja.

Ljudi koji ostaju zarobljeni okolnostima ne krairaju već samo reaguju na ono što im se dešava. Za njih je takođe karakteristično da nikada nisu u stanju da pravilno procene momenat i metod svoje intervencije, tako da njihove akcije veoma često imaju destruktivan karakter i po njih i po njihovu okolinu.

Duhovno razvijeni ljudi su motivisani građenjem konstruktivnog odnosa s okolinom tako da intervenišu tamo gde je potrebno i nužno, ali isto tako se suzdržavaju od intervencije gde bi ona bila uzaludna ili gde bi se takva intervencija sukobljavala s moralnim principima.

Zato oni lakše prihvataju sve onako kako jeste ili kako mora da bude. Oni svoj polozaj ne doživljavaju kao nepromemenljiv i nezaslužen već kao prolazan, pa čak i neophodan za njihov daljnji razvoj. Tako vreme ne provode u uzaludnom jadikovanju na nepravednosti njihove situacije, žaljenju samih sebe ili čak u nasilnom ili nemoralnom pokušaju da je izmene.

Mada nekim ljudima ovo insistiranje na moralnosti može izgledati kruto i naporno, to ipak nije tako. Upravo time se postiže sloboda koja nam omogućava da otkrivamo lepotu svakog momenta u egzistenciji.

Kroz duhovni razvoj čovek se oslobadaja arogantnosti te nema više potrebu da kontroliše ili da nasilnim putem pokušava izmeniti bilo šta. On shvata da sve u egzistenciji ima svoj smiso i da je vođeno nekim višim svetim redom koji on nije u stanju da razume. Da je često za neko više dobro neophodna pojava zla.

Sve ono što on može da učini je da deluje u skladu sa svojom savešću ili najvišom svesnošću harmoničnog zajedništva i ljubavi, te da prihata sve onako kako jeste ili kako mora da bude. Zato nije opterećen vanjskim promenama, niti one u tolikoj meri utiču na njega.

Njegova aktivnost i odgovornost je usmerena na njega samog. On nastoji da odoli iskušenju, te da ostane dosledan svojoj najvišoj suštini. Ili kako kaže Svami Paramananda: "Nikada nemoj da moliš da ti se smanji nevolja, već moli da ti se da potrebna mudrost da se suočiš s njom."

Koren nemira, nezadovoljstva, besmisla i destrukcije nalazi se u zadržavanju u pojavi ili sebičnoj, izdvojenoj ili nižoj svesnosti koja se formira kroz niže nagone u ljudima.

To je vid otuđenosti od vlastite suštine ili duhovne svesti. Ta otuđenost se manifestuje kao arogantnost kojom čovek nije u stanju da prihvata ono što je neminovno, već nastoji da sve bude onako kako on želi ili očekuje.

Takav čovek je u stalnoj borbi s okolinom pošto nastoji da je izmeni i prilagodi svojim sebičnim potrebama i interesima.

Tek kada se prihvati ono što jeste ili čemu se ne može pomoći ili kako to naš narod kaže "pomiri se sudbinom" uspostavlja se ponovo interkcija s duhovnom svešću, odnosno pronalazi osećaj mira i razumevanja. Takvo "mirenje sudbinom" je karakteristično za mnoge mudre ljude koji su pronikli kroz pojavnu dimenziju postojanja.

Dante: " U Božjoj volji nalazi se i naš mir."

Isus: " Oče moj, ako me ne može ova časa mimoići da je ne pijem, neka bude volja tvoja."

Menander: "Ne živimo kako želimo, već kako možemo."

C.L.Alen: "Isus je došao da bi učinio ljude boljima, a ne da bi se ljudi bolje osećali."

Mada je i taj odnos međusobno uslovljen, pošto ljudi koji postaju bolji, takođe počinju da se osećaju bolje jer omogućavaju njihov smisaoni duhovni razvoj, te doživljavaju sebe vrednijim.

Čovek može biti miran, sretan i spokojan u skromnoj kolibi koja omogućava samo najneophodnije uslove za život, kao što može biti nesretan i mizeran u najkomfornijoj palati okružen svim mogućim luksuzom.

Prava vrednost ili bogatstvo se nalazi u čoveku, a ne izvan njega. Zbog toga jedino tamo može da se i nađe, kao i da se sakuplja. Sve izvan čoveka samo daje privid bogatstva i sreće pošto je privremeno i podložno promenama koje ne zavise od njega samog.

Unutrašnje bogatstvo ne samo što ne zavisi ni od čega izvan čoveka, već naprotiv, što god ga čovek više troši ono postaje sve veće i raznovrsnije. Duhovno bogatstvo je izvor koji nikada ne presušuje, dok je materijalno bogatstvo ambis bez dna koji na karaju proguta i samog čoveka. Zato Isus i kaže: "Ne sabirajte blaga na zemlji gde moljac i rđa kvare i gde lupeži probijaju i kradu, nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvare i gde lupeži ne obijaju i ne kradu. Jer, gde je blago tvoje, onde će biti i srce tvoje."

Isus pod blagom na nebu podrazumeva duhovnu svest koja je večna i neuništiva, međutim, koje većina ljudi nije svesna kao takve. Tek kada se čovek svesno opredeli za razvoj duhovne svesti, tek tada i počinje spoznaja njegove prave suštine.

Tada se i otvaraju vrata unutrasnjeg bogatstva i sreće. Čovek tada nalazi smisao života, kao i smisao teških trenutaka u njemu pošto preko svoje duše sagledava zakonitosti, kako unutar sebe tako i izvan sebe. Ljudi koji ne ispunjavaju osnovnu svrhu svoje egzistencije ili ne postižu duhovni razvoj, uvek osećaju nemir i nezadovoljstvo. Dr Dzerald G. Jampolski piše: "Shvatio sam da su moje kasne pedesete, kada ih se podsetim, bile jedno intenzivno traženje bez da sam znao šta je to što tražim. Jedno vreme sam tražio zdravlje, samopoštovanje, novac, materijalnu imovinu, prestiž, društveni status, profesionalno priznaje, sigurnost za budućnost i prijatelje koje mogu da volim i da im verujem.

Uprkos mom uspehu da postignem mnogo toga, nikada nisam mogao da doživim sreću koju mi je to trebalo doneti. Nikada nisam pomislio da imam pogrešan cilj i da tražeći sreću izvan sebe, tražim na pogrešnom mestu.

Uopšte nisam bio svestan da patim od samouzrokovanog stanja duhovnog siromaštva, da umaram sebe duhovnom glađu i žeđu. (Shvatio sam da stanje duhovnog siromaštva nije svojstveno samo meni i da svi traže nešto stalno i večno što se može naći unutra.)

Nisam shvatao da se ljubav, radost i mir koje sam tražio van mene, nalaze u meni u izobilju. Oni su jednostavno bili blokirani od moje svesnosti strahom koji sam ja sam kreirao."

Džon Mekmeraj kaže: "Koje drugo značenje naša egzistencija može da ima nego da budemo ono što smo potpuno i kompletno?"

Dr Rolo Mej piše: "Praktična impikacija je u cilju da se svaki momenat živi slobodno, pošteno i odgovorno. Neko je onda samo u toliko ispunjen koliko ispunjava vlastitu prirodu i ostvaruje svoj evolucionarni zadatak. Na taj način ispunjavajući vlastitu prirodu doživljava se radost i zadovoljstvo kao neposredni pratioci takvog procesa."

Naš zadatak u ovom postojanju je da zaigramo igru svesnosti i da zaronimo u dubine osećanja, te da otkrijemo sami sebe. Mi smo i došli u ovu egzistenciju da otkrijemo i pronađemo suštinu, a ne da se izgubimo u pojavi. Sve oko nas nije tu da "izađemo iz sebe", već da pronađemo sebe.

Pronaći sebe možemo samo u sebi, sve ovo izvan nas služi toj svrsi. Međutim, mi često zaneseni sjajem i šarenilom izvan sebe, "izađemo iz sebe" i tražimo smisao izvan nas, ali sem praznih oblika i pojava ne nalazimo ništa. Dok celo vreme sve ono savršenstvo koje uzaludno tražimo u lažnom sjaju izvan nas, tiho i strpljivo čeka da bude otkriveno u nama.





STATUS STRANICE: Stranica je formirana za 0.0010 sek.   [ Uključi rečnik ]  [ Memo ]
 
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
      
 
 
PRIJAVLJIVANJE
Ako ste već registrovani, unesite korisničko ime i lozinku i prijavite se klikom na LOG IN.

Prijavljivanjem dobijate pristup svim raspoloživim opcijama na sajtu (pogledaj Help)...

Ako se do sada niste registrovali, kliknite OVDE za registraciju;
Korisnik
:
 
Lozinka
:
 
 
 
 OTVORENA KNJIGA
 
 
 
 
Beleške posetilaca
 
Markeri teksta
 
Recycle
Data
Help ]   
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 
 
 
 SPONZOR NASLOVA