Onaj ko zna sve ne odbacuje ništa. Svakome ličim na ono što on misli da jesam.

Dr. W. Y. Evans-Wentz

Ovo malo, ali dragoceno izdanje u Americi nastalih poruka Meher Babe, slavnog Sadgurua Indije, trebalo bi da predstavlja izvor beskrajnog nadahnuća, ne samo njegovim učenicima već i svim hodočasnicima koji su kročili na Put. Svaka knjiga ove vrste, na svoj osobit način, doprinosi duhovnom nasledu našeg Jedinog Čovečanstva, i tako unapređuje Ispravno Znanje, ne samo u ovoj generaciji, već i u svim generacijama koje tek treba da dođu.

Ove poruke čine autentičan zapis Meher Babine transcendentne misli dok je putovao Sjedinjenim Američkim Državama, srećući se sa mnogim sledbenicima, tokom tri nedelje u leto 1956., i dok je posmatrao složenu varljivu sliku života u tom delu sveta. Sve vreme i dalje se strogo pridržavajući svog ćutanja koje je sada neprekinuto trideset i dve godine (Meher Baba je započeo svoje ćutanje 10. jula 1925, prim.prev.), Učitelj je prenosio ove poruke pokretima ruku više nego slovaricom.

Veći deo onoga što je Meher Baba tada video u Americi izgleda da je, na metaforičan način, služilo za izlaganje njegovog učenja. To se nagoveštava u odeljku, ˝Teorija i praksa˝, na strani 24, gde on poredi razmišljanje, govor i pisanje koji nisu duhovno nastrojeni sa parom koja izlazi iz pištaljke lokomotive. Pištanje pravi buku, ali nikakva količina te pare ne može pokrenuti motor. Jedino drugačijom primenom pare lokomotiva sa vozom može stići do svog odredišta. Slično tome, bez mudro upravljene discipline ne može biti duhovnog napretka. Puko teoretisanje nikada neće unaprediti učenika; praksa, a ne teorija je ono što daje rezultate. Ova očita jogička istina dalje se naglašava na strani 46 u poglavlju ˝Znanje kroz iskustvo˝; a takođe, na suptilniji način, na strani 35 u poruci ˝Podučavanje i intuicija.˝ Na strani 24, razlike između sporog teretnog voza, običnog putničkog voza sa mnogo stanica i posebnog voza, vešto su primenjene na tri vrste posvećenika.

Jedna od najoriginalnijih među ovim primenjenim metaforama izložena je na strani 25, u poglavlju ˝Poniznost razoružava neprijateljstvo˝; kada se učenik suoči sa nasiljem ˝trebalo bi da bude poput fudbalske lopte koja se Šutira, postoje upravo Šutiranje podiže uvis i tera napred, sve dok ne stigne do gola.˝ Pokojni Maha trna Gandhi bi rekao isto, kao Što to Meher Baba u ovom kontekstu čini, ˝Istinska poniznost je snaga, a ne slabost. Ona razoružava neprijateljstvo i na kraju ga pokorava.˝ Kada jednom vođe naroda budu uvideli da to jeste lako, doći će kraj ljudskom ratovanju.

˝Kontrola˝ na strani 27, veoma jezgrovito, u šezdest i šest reči (u originalu, na engleskom prim.prev.}, izlaže čitavu suštinu primenjene joge. Nikada nije data mudrija definicija izraza Bog od one na strani 16:

˝Filozofi, ateisti i ostali mogu da potvrde ili opovrgnu postojanje Boga, ali žive dok ne poriču postojanje sopstvenog bića, nastavljaju da dokazuju svoje verovanje u Boga - jer ja vam sa božanskim autoritetom kažem da je Bog Postojanje, večno i beskonačno. On je SVE.˝

Kao što je Ajnštajn matematički pokazao, energija i materija ravne su jedna drugoj; a sada Meher Baba u tekstu ˝Kontrola uma nad energijom i materijom,˝ na strani 35, objavljuje da su energija i materija tvorevine uma, istinu prema kojoj Zapadna Nauka izgleda da ubrzano napreduje.

Od mnogih ovde sadržanih zlatnih utisaka, tri koja slede dovoljna su da ukazu na dubinu uvida njihovog autora: --

Nije toliko stvar u tome da ste vi u kosmosu, koliko da je kosmos u vama.

Sveci sadašnjice jesu grešnici prošlosti.

Dok vino vodi samo-zaboravu, Božanska Ljubav rodi samo-spoznaji.

Sa čvrstim ubeđenjem da će pedeset i osam poruka Meher Babe, koje čine ovo izdanje, biti smatrane, kao što je rečeno za poruke tibetanskog velikog Yogija Milarcpe, ˝gozbom ushita onima koji podržavaju Dinastiju Gurua živeći u skladu sa njihovim zapovedima,˝ zaključujem ovaj Predgovor ˝Završnim računom,˝ sa strane 51:

˝Kada se dostigne cilj života, ostvaruje se ispravljanje svih nepravdi, isceljenje svih rana, popravka svih grešaka, ublažavanje svih patnji, popuštanje svih stremljenja, unošenje sklada u sve borbe, razrešenje svih zagonetki, i istinski i potpuni smisao sveg života - prošlog, sadašnjeg i budućeg.˝

ONO NAJBOLJE OD ŽIVOTA

Ako se razume, život je naprosto šala.
Ako se razume pogrešno, život postaje pokora.
Jednom nadvladan, život je večno upokojen.
Za hodočasnike na Putu, život je iskušenje.
Kada se napusti s ljubavlju, to je ono najbolje od života.

BOG I NJEGOVE OSOBINE

BOŽJI BOŽANSKI POSAO

Bog, večni i nedeljivi, obavlja Svoj sveobuhvatni nestvarni posao dualnosti tako što istovremeno i večno igra Svoju dvostruku ulogu suprotnosti. Sveci su Božija dobit, a grešnici Njegovi dugovi. Bog, beskonačni izvor mudrosti i pravde, večno nastavlja da dugove pretvara u dobit.

ISTINSKI DAR

Šta se smatra ˝istinskim darom˝?

Ako dar treba da bude istinski, onda i onaj ko daje i onaj ko prima moraju potpuno da zaborave na taj čin. Potpuno zaboraviti znači da onaj koji daje ne treba da oseća da je dao, a onaj ko prima ne treba da zna da je primio. Ako davalac ne zaboravi, on obavezuje primaoca; ako primalac ne zaboravi, on doživljava osećanje obaveze prema davaocu. Istinski dar ljubavi poklonjen čoveku potiče jedino od Boga, a pamćenja nema ni kod Onog ko daje, niti kod onog ko prima. Zbog ovog potpunog zaborava čovek večno teži da voli Boga, dok za čovečanstvo Bog ostaje večiti Voljeni.

Kako Bog koji je sveznajući može da zaboravi? Zato što ako On ˝ne zaboravi˝, poklon koji daruje čoveku ne može da bude istinski poklon. Čovek takođe ostaje u neznanju o delovanju tog dara, kojim konačno spoznaje svoje Božestvo.

Kada Sveznajući poklanja istinski dar ljubavi, On ispoljava Svoje potpuno zaboravljanje tog čina time što postaje bezdušan prema Svojim ljubavnicima. Otuda neizrecive patnje koje na putu ljubavi doživljavaju Božiji ljubavnici, kao i nezamislive muke razdvojenosti koje osećaju prema svom jedinom Voljenom, prema Bogu.

Pošto je Bog sveznajući i zna pravo značenje istinskog dara, On postaje grub prema onom Svom ljubavniku koji opijen izuzetnom dubinom Božje ljubavi, zaboravlja da on voli Boga i da je to Njegov dar, te voli Boga još snažnije. Taj ˝zaborav˝ pobuđuje neutešan bol zbog odvojenosti i čini da on gori u sve žešćoj vatri neuporedive ljubavi iz koje izlazi na videlo u liku svog Voljenog u pobedonosnom i večnom jedinstvu.

BOG JE VEČNO POSTOJANJE

Filozofi, ateisti i ostali mogu da potvrde ili opovrgnu postojanje Boga, ali sve dok ne poriču postojanje sopstvenog bića, na stavljaju da dokazuju svoje verovanje u Boga - jer ja vam sa božanskim autoritetom kažem daje Bog Postojanje, večno i beskonačno. On je SVE.

Znao to čovek ili ne, za njega postoji samo jedan cilj u životu, što on konačno i spoznaje kada svesno doživi sopstveno večno i beskonačno stanje ˝ja sam Bog˝.

BOG, ČOVEK l BOGOČOVEK

Čitav univerzum je Božija senka i pripada Bogu, ali Bog ne pripada univerzumu, Božija senka izlazi iz Boga, doživljava beskonačne promene i ponovo se vraća Bogu.

Božija senka zavisi od Boga; Bog ne zavisi od Svoje senke. Bez Boga senka ne može da postoji. Bez senke, Bog postoji. Bog je bio kada univerzuma nije bilo. Bog jeste kada univerzum jeste. Boga će biti kada univerzuma ne bude bilo.

Vaša sopstvena senka vam pripada, ali vi ne treba da pripadate svojoj senci. Vaša senka nužno prianja za vas, ali vi se nepotrebno držite svoje senke. Bez vas vaše senke ne može da bude, dok vi postojite bez svoje senke.

U svim stanjima i pod svim okolnostima, bilo da sanjate snove dok spavate, da sanjate san života na zemlji, da sanjate stanja žestokog pakla i raja po napuštanju grubog fizičkog tela, ili sanjate stvarne snove na višim duhovnim nivoima, u suštini ostajete isti. Sve i svja predstavlja Boga na ovaj ili onaj način, u ovom ili onom stanju svesti - ali Bogočovek (Avatar, Buda, Hrist, Razul) predstavlja Boga u svakom pogledu, u svemu i svuda, u jednom i svim stanjima svesti, ispoljene ili latentne.

Hafiz, čovek koji je postao Bogoostvaren, kaže:

Jehan-o-kare-jehan, jumla heech der heech ast,

Hazar bar mun in nukta karda-am tehqiqe.

˝Po hiljaditi put sam se uverio i otkrio da je istina da univerzum i sve u univerzumu u potpunosti jeste ništa u ničemu.˝

BOG NE ZNA, BOGU JE ZNANO SOPSTVO

Kao običan čovek, kada Bog ne zna daje On Bog, sve vreme Njegova mašta ostaje univerzum i Sopstvo ostaje izmaštano.

Kao Savršeni, kada čovek postane Bog i prestane da bude bilo Šta drugo, sve vreme i izvan vremena Njegova mašta nestaje i On ostaje svestan Sopstva.

Kao Savršeni Učitelj, kada čovek postane Bog i zna da je bio čovek, sve vreme Njegova kreacija ostaje maštarija, a on ostaje svestan Sopstva.

Kao Bogočovek, kada Bog postane čovek i zna da je Bog, u to vreme Njegova mašta postaje sve, a za sva vremena i izvan vremena On ostaje svestan Sopstva.

UČITELJ I NJEGOVA ULOGA

BESMRTNO ŽIVLJENJE

Život se ne završava smrću. Opstanak posle smrti istinit je koliko i smrt posle života. Živeti da bi se umrlo ili umreti da bi se preživelo, bio bi doista poprilično bedan stav. Smrt koja sledi život nije beživotnost, kao što ni život posle smrti nije besmrtnost. Život je pozitivno ispoljenje istinskog Postojanja koje negativna smrt ne može poništiti. Da bi se okončao neprekidni sled života i smrti, sama smrt mora biti uništena u životu. Po uništenju smrti u životu, potpunim oslobođenjem svesnosti od svih iluzija, čovek postaje Bog u ogoljenoj istini Njegovog pravog postojanja. On ostaje beskonačno svestan Bog, bez obzira da li zadržava ili odbacuje gruba, suptilna i mentalna lela, baš kao što i čovek ostaje čovek bilo da je odeven ili bez odeće.

Sve dok čovek ostaje neupućen u svoje božanske Sopstvo, može isto tako da bude i kamen; čovek živi a kamen postoji, i oba podjednako ne znaju za Istinu, Kao što kaže Kabir, sve dok čovek ne može da dosegne Istinu nije ništa bolji od kamena.

Potpuna čovekova svesnost, mukotrpno stečena beskrajnim iluzornim iskustvima tokom evolucije, u klopci je samih tih iskustava koja su bila tako potrebna da ga osposobe za sticanje postignute svesnosti. U čoveku, svesnost je potpuna. Više nije potrebno uvećavati svesnost, već je samo treba usmeravati ka čovekovom istinskom identitetu.

Samo je u ljudskoj formi moguće da život dostigne svoj konačni cilj, a to je ostvarenje sve-prožimajućeg i beskonačnog Božestva. Jedino je u ljudskom telu moguće postići ostvarenje i ispuniti svrhu kreacije. Otuda vrhunski značaj dobijanja ljudskog tela.

Zbog svih praktičnih razloga, dobijanje ljudskog tela je kraj putovanja, ali sanskare (impresije) nagomilane tokom napora da se dosegne ova svesnost, zaklanjaju čovekovo viđenje svog večnog Sopstva. Sve patnje i borbe koje čovek podnosi su zato da se razori ta prepreka, a to za sobom povlači jedan beskonačan proces. Čovek ne može sam da ukloni prepreku, ali Savršeni Učitelj može to da učini za njega, kada se njegova milost zasluži.

OGRANIČAVAJUĆI KOŠMAR

Proces postajanja vezanim i zatim odvezanim, pun je neizmernog značenja. Duša se zaplete sa telom i potom biva njime uhvaćena.

Duša je nalik papagaju, a telo je poput kaveza. Kada je papagaj izvan kaveza, on je slobodan ali ne uvažava u potpunosti ono što sloboda jeste. Pošto ne zna za ograničavanja, ne prepoznaje to što je izvan kaveza kao ˝slobodu˝. Kada proživi zatvaranje u kavez, mučno zatočeništvo ga podstiče da uvaži pravu slobodu. Potom, kada se papagaj ponovo oslobodi, on istinski uživa u svojoj slobodi.

Isto se dešava duši kada milošću Savršenog Učitelja biva oslobođena ograničavajućeg košmara u kome veruje da nije ništa drugo do sopstveno telo-kavez.

DINAMIČNA SLOBODA

Neograničena sloboda osobe koja je ostvarila Istinu jedina je stvarna i potpuna sloboda. Samo u takvoj dinamičnoj slobodi koja protiče kroz Savršenog Učitelja Sopstvo može da se ispolji kao Istina, izražavajući na taj način obožene impresije univerzalnog uma. Obožene impresije su beskonačno kreativne i delotvorne jer su neizmerno pokorne Sopstvu. One oslobađaju neograničeno, kreativno i božansko delovanje.

Obične sputavajuće impresije ego-uma, međutim, ne prestaju da bivaju nasilne prema Sopstvu i traže sopstveno ispunjenje. Na taj način su im kreativnost i delotvornost beskonačno ograničene.

DIREKTNO PUTOVANJE KA BOGU

Mase koje se trude da dosegnu Istinu sledeći rituale i običaje su, da tako kažemo, u teretnom vozu koji se neodređeno zadržava na raznim stanicama. Oni koji iskreno i posvećeno meditiraju na Boga ili posvećuju svoje živote služenju čovečanstvu su, kako bi se reklo, u običnom vozu koji staje u svakoj stanici u skladu sa voznim redom. Oni, međutim, koji traže društvo Učitelja koji je ostvario Istinu i izvršavaju njegove naloge sa potpunom predanošću i verom, nalaze se, takoreći, u posebnom vozu koji će ih dovesti do cilja za najkraće moguće vreme, bez zadržavanja na usputnim stanicama.

UČITELJ JE PUT

Misleći danonoćno na Učitelja, učenik gotovo da postiže krajnji cilj koji je svrha različitih praksi meditacije i koncentracije. Stavljajući rad Učitelja iznad svojih ličnih potreba, on ostvaruje cilj kroz potpuno odricanje.

Iskrenom predanošću Učitelju, učenik se veoma približava zaustavljanju uma, cilju većine jogičkih procesa. Slušajući Učitelja po svaku cenu i nesebično mu služeći, učenik skoro da stiže do vrhunca Puta razumevanja i akcije. A voleći Učitelja iznad svega ostalog, on postaje jedno sa Učiteljem kao Istinom i tako njegovom milošću ostvaruje Božestvo - cilj sveg traganja i napora.

ŽRVANJ UNIVERZUMA

Savršeni Učitelj postaje centar univerzuma. On otkriva da je on jedina apsolutna i nepromenljiva tačka oko koje se neprestano vrti Čitav univerzum. Univerzum je poput žrvnja, a Učitelj koji je ostvario Istinu nalik je njegovom centralnom kočiću. Niko ne može da izbegne večno mlevenje koje se bez prestanka ponavlja u žrvnju, osim zrnevlja koje prione za centralni kočić.

BLJESAK VEČNOG

Delo Savršenog Učitelja je neponovljivo. To nije samo ponovljena primena prethodno doživljenog na novo okruženje. To je izvršavanje onoga što ne može da se uradi u okviru ograničenja koja pripadaju iskustvima dualnosti. To je stvaranje krajnje novog, silazak Istine u lažno. Otuda je njegova kreativnost beskonačna. Čin iskupljenja greha koji obavlja Savršeni Učitelj je bljesak Večnog usred onoga što je inače samo strogo utvrđena kauzalnost. To je tajna božanske milosti koju poklanja Savršeni Učitelj.

UČENIK l NJEGOVI STAVOVI

TEORIJA l PRAKSA

Energija koja se troši samo na razmišljanje, razgovor ili pisanje nalik je pari koja izlazi kroz pištaljku parne lokomotive. Pištaljka pravi buku, čak je i zanimljiva, ali ne može da pokrene mašinu. Nikakva količina zviždanja ne može da pokrene lokomotivu. Para mora da se zauzda i inteligentno upotrebi da bi zaista mogla da odvede lokomotivu do njenog odredišta. Zato su mudraci oduvek više insistirali na praksi nego na teoriji. To posebno važi za one koji žele da spoznaju i ostvare Boga.

BESMRTNOST UNIVERZALNOG ŽIVOTA

Ćutanje koga se pridržavam poslednjih trideset i jednu godinu je zov iz tišine nedokučive Božanstvenosti. Prizovite tu Božanstvenost u svoja srca da biste mogli da se trajno utemeljite u besmrtnosti univerzalnog života, koji se neizmerno razlikuje od nepopustljivosti ograničenog pojedinačnog života, Ego-život ima početak i kraj; Istina koju ja donosim bez početka je i bez kraja. Da biste nasledili ovu Istinu potrebna vam je hrabrost da preskočite ponor dualnosti.

Nemoguće je primiti besmrtni život u Istini, ako se ne preda sav otpor prema njemu. Ne možete da za sobom vučete predrasude prošlosti i da se ipak nadate otkrivanju Božanstvenosti iznutra. Morate da se probijete kroz naslage evolucije i reinkarnacije, i budete sasvim prijemčivi i osetljivi za pouke života. Ako se prema životu odnosite bez straha, prihvatajući njegove suprotnosti uz staloženost, dok obavljate svoje dužnosti u duhu nesebične ljubavi i služenja, ne samo da ćete se uskladiti sa Beskonačnim već ćete i sami postati Beskonačno za kojim tragate.

Naučite veštinu zauzimanja uporišta na Istini iznutra. Kada živite u toj Istini, posledica je stapanje uma i srca, i kraj svih strahova i tuge. To nije usahlo postignuće puke moći ili intelektualnog znanja. Ljubav prosvetljena intuitivnom mudrošću duha blagosloviće vam život večno-obnavljajućim ispunjenjem i nikad-prestajućom milinom.

PONIZNOST RAZORUŽAVA NEPRIJATELJSTVO

Zarad pravog duhovnog služenja učenik mora da bude spreman na sve. U svom radu za Boga mora da nauči da se prilagodi svakovrsnim okolnostima - povoljnim i onim drugim. Ostali mogu da uopšte ne mare za njega ili mogu da se prema njemu ponašaju uz prezir ili klevetanja, ali to ne bi trebalo da remeti njegovo razumevanje ili iskrenost. On treba da svim tim ostane nedirnut i da uz istinsku poniznost odoli žestokom napadu ovozemaljskog otpora. Kada se suoči sa nasiljem, trebalo bi da bude popu fudbalske lopte koja se šutira, jer je upravo šutiranje podiže uvis i tera napred, sve dok ne stigne do gola.

Za učenika neuspeh leži u izdaji Istine, a ne u prihvatanju pogrda ovog sveta. Nepokolebljiva odanost Istini njegovog traganja odvodi ga do uzvišenije sfere neograničenog božanskog života sadržanog u stvarnom ispunjenju. Istinska poniznost je snaga, a ne slabost. Ona razoružava neprijateljstvo i na kraju ga pobeđuje.

LICEMERJE

Postoji obeshrabrujući rascep između onoga što čovek jeste i onoga što želi da se predstavi da jeste. Kada licemerje stupi na scenu, ono proizvodi mnogo veću pustoš u čovekovoj psihi nego u spoljašnjem svetu. Šteta koja može da se uoči u spoljašnjem svetu je velika, ali je nevidljiva šteta u duhovnoj oblasti zapanjujuća.

Istina ličnog opažanja i spoznaje je jedini put kojim celovitost ponovo može da se uspostavi u unutarnjem psihičkom biću. Ni na koji drugi način čovek ne može da postigne oslobođenje iz okova koji ograničeni ego-um vezuju za ogromnu kosmičku iluziju koju od njega skriva praiskonski izvor unutarnje Božanstvenosti.

KONTROLA

Neka vam um bude tih, staložen i postojan. Ne podležite željama, već se potrudite da ih kontrolišete. Ko ne može da obuzda jezik, ne može obuzdati um; ko ne može da obuzda um, ne može obuzdati svoja dela; ko nije u stanju da obuzda svoja dela, ne može obuzdati sebe; ko ne može da obuzda sebe ne može dosegnuti svoje pravo Beskonačno Sopstvo.

PREMOĆ ŽIVE MUDROSTI

Utvrđeni zakoni religije i morala su za ljudski rod isto što i opšti savet koji otac daje sinu. Za njegovo su dobro. Međutim, kada je moguće posedovati prednost žive mudrosti, ona bi trebalo da bude prihvaćena pre nego utvrđeni zakoni. To može da se učini ne samo bez ikakve štete, već i sa puno koristi.

Kao što reče Vidovnjak, bogatstvo može da se žrtvuje za zdravlje, bogatstvo i zdravlje za samo-poštovanje, a svo troje (bogatstvo, zdravlje i samo-poštovanje) za sopstvenu religiju, ali da bi se dosegao Bog, bez oklevanja mora da se žrtvuje sve, uključujući i religiju.

SEBSTVO, EGO I SPUTAVANJA

SUNCOBRAN MENTALNIH IMPRESIJA

Bog zbilja nije daleko od tragaoca, niti je nemoguće videti Ga. On je kao sunce koje večno sija upravo iznad vas. Vi nad glavom držite raširen suncobran svojih šarolikih mentalnih impresija koji Ga zaklanja od vašeg pogleda. Treba samo da uklonite suncobran i eto Sunca, vidite ga. Ono niotkuda ne mora da se donose, Međutim, jedna tako beznačajna i trivijalna stvar kao što je suncobran, može da vas liši prizora takve veličanstvenosti kao što je Sunce.

NEZNANJE ODELJUJUĆEG EGA

Svaka misao, osećanje ili delo koje podseća na odeljujući ego izvire iz bezuslovnog neznanja. To nije neznanje koje, poput zimskog kaputa, udobno može da se nosi ili da se ne nosi. To je neznanje koje sputava. To je neznanje koje obavezuje sopstvo na neublaženu i ponižavajuću patnju, koja nije nužno telesna, ali je uvek i neizbežno duhovna. To je neznanje koje prali izdaju Istine, te je otuda, oblik samo-obmane.

Ono ne trpi nikakve površne i privremene medikamente ili kompromise na koje pristaje čovek prikovan za postelju. To je neznanje koje dušu odvaja od ljubavi i lepote, radosti i slobode, svesne božanstvenosti i istinskog Samo-ispunjenja. To je neznanje koje istrajava kao trn u telu sve dok se ne istisne potpunim prihvatanjem Istine.

POGREŠNA PERSPEKTIVA

Pogrešna perspektiva mora dati pogrešne rezultate. Nije pravilno da se jedina Stvarnost smatra predviđenom isključivo za svako pojedinačno ispoljavanje Nje same. Mnogo je preciznije da se svako i sva ispoljenja smatraju predviđenim za jedinu Stvarnost. To znači da egocentrično gledište mora da se napusti da bi se poštovala i spoznala Istina. Bog ne postoji radi jedne forme ili jedne religije. Sve forme i religije postoje zarad Boga.

TVOREVINE OGRANIČENOG UMA

Um, izložen determinizmu impresija i sklonosti, traži i stvara jedan nepodnošljiv, izmišljen svet, hvata se u njegovu zamku i u njega projektuje lažnu vrednost koja na kraju, zbog same svoje prirode, mora samu sebe da izneveri. Um deli stvarnost koja je suštinski nedeljiva. On prianja za formu koja je u svojoj suštini prolazna. Veliča samog sebe u delima koja su u osnovi sputavajuća i u postignućima koja su u suštini beznačajna. Uživa i pati u zaleđu ispraznosti, na taj način uskraćujući sebi svaku pravu sreću ili razumevanje.

Jedini način da se živi u zdravom duhu razumevanja koje nije podložno obmanama je postati svestan determinizma impresija ego-uma i osloboditi se izopačenja njegove prisile.

SPUTAVAJUĆA PROŠLOST

Čovek je neumitno uhvaćen u protok vremena i pod pritiskom je bremena prošlosti koje ga nagoni čas na jedan, a čas na drugi put. Prošlost ostavlja posledice u različitim oblastima postojanja i opstaje kao određujući činilac na koga se mora računati u sadašnjosti.

Od svega što je nagomilano iz prošlosti, najdalje dopire uticaj sećanja i navika koje su se ustalile u urnu kao sporedan proizvod iskustava kojima je bio izložen. Ograničenja stvorena pradavnom prošlošću (pojedinca i čovečanstva) moraju da se uoče, bez obzira na njihovu prirodu ili intenzitet. Ona čine nepotrebne okove, jer jedino pripadaju ispoljavanjima duha u stvaralačkoj istoriji, a ne i njegovom suštinskom biću.

Drugi tip nasleđa prošlosti koji bitno može da sputa duh, čini oblikovanje ljudske prirode utiscima i sklonostima pohranjenim u ljudskom umu. Čovek može da pokuša da pobegne od datih okolnosti i u izvesnoj meri može čak i da ima uspeha u tome; ali, ne može da pobegne od sopstvenog uma.

Um opstaje tokom čitavog života, pa i posle smrti, na zemlji i u stanjima raja i pakla, kao i u beskrajnom nizu reinkarnacija. To je neizostavni pratilac upojedinjene duše koji nikada ne može da se poništi, osim u stanju oslobođenja ili ostvarenja.

Sa duhovne tačke gledišta, sputanosti stvorene strukturom sopstvenog uma, daleko su veće od sputanosti stvorenih spoljašnjim okolnostima. Obe vrste sputanosti su ostaci prošlosti i strogo uslovljavaju iskustva u sadašnjosti i izglede za budućnost.

Čovek ne može da se ponaša istinski slobodno u sadašnjosti, jer za sobom vuče svoju prošlost koja ga sputava. On produžava dalje, neminovno stvarajući patnju sebi i drugima, kao i nagomilavajući samo-stvorene zamahe impresija ili sanskara koji čine tvrđavu ograničavajućeg ego-uma. Prošlost ne može da se izmeni i kao lanac događaja, okamenila se; ipak, ona nastavlja da uobličava sadašnjost i oblikuje budućnost ograničenog ˝jastva˝.

PRAVI IZBOR

Ego-um oseća i iskazuje svoju ograničenu i iluzornu slobodu kada bira da se radije podredi jednoj od impresija nametnutoj sklonosti u odnosu na drugu. Izgleda kao da uživa slobodu u svom izboru i kroz njega. Ta sloboda je, međutim, samo prividna; to nije sloboda izbora. Impresija je iskoristila ego-um da bi se ispoljila. Ego-um ˝bira˝, ali u tom biranju nema stvarnog izbora. Njegov izbor je iluzoran.

Univerzalni um, nasuprot tome, oseća i ispoljava neograničenu slobodu kada odabere da oživi i oslobodi svaku oboženu impresiju. On ima potpunu slobodu izbora. On može ili ne mora da izabere određenu aktivnost. Njegov izbor je neograničen i stvaran.

Ego-um ˝bira˝, ali on bira u neznanju i ograničenoj slobodi. Univerzalni um bira, ali je taj izbor u znanju Istine i u neograničenoj slobodi.

ZAKON KARME

Svim stvarima upravljaju zakoni ove ili one vrste. Čak i beznačajna preduzeća i javne ustanove imaju svoje zakone i ne mogu da funkcionišu bez njih. To je još istinitije u univerzumu. Ponekad može da izgleda kao da univerzum nije podložan nikakvom samo-opravdavajućern zakonu, a ponekad se čini i kao da je iskreni napor izgubljen, vrli osuđeni na patnju, a grešnima dodeljena moć i uspeh. Ali, ovaj nepotpun i pogrešan pogled potiče iz čovekove neupućenosti u zakon karme.

Kada ego-um odbije da razume život, pa naiđe na nagomilane predrasude i otpore, on gubi svoju uravnoteženost i smirenost. Tako biva primoran da oslobodi ili spreči dobra ili loša dela, sve više se uplićući u posledice sopstvenih aktivnosti, bilo u obliku misli ili dela.

Zakon karme sprečava ego-um da izbegne posledice koje su proizvod njegovih sopstvenih dobrih ili loših dela. Ego-um je zauzdan prikupljenim zamahom prošlih dela i nije u stanju da se oslobodi ili istinski uravnoteži, jer neprestano biva uznemiravan, ne samo udarcima i uticajima okruženja, već i podstrekom sopstvenih nataloženih impresija. Iako ego-um poseduje urođenu sklonost da stalno iznova uspostavlja izgubljenu ravnotežu, on to obnavljanje pokušava da izvrši mehaničkom reakcijom prelaska na suprotnost i prianjanjem za nju, sve dok iskustvom ne razluči da se ni takvim prianjanjem ne može postići ravnoteža.

Dakle, ego-um ide od suprotnosti do suprotnosti na iluzornom karmičkom klatnu sve dok, uz beskrajno iskušenje i patnju, ne produži svoj tok suprotnih akcija i reakcija, ili dok nema sreću da dođe u dodir sa Savršenim Učiteljem i primi njegovu milost.

SLOBODA OD SUPROTNOSTI

Svaki čovek je izložen prihvatljivim i neprihvatljivim iskustvima - zadovoljstva i bola, uspeha i neuspeha, dobra i zla, bogatstva i siromaštva, moći i nemoći, slave i srama, dobitka i gubitka, ispunjenja i osujećenosti.

Svaka od ovih suprotnosti priziva odgovarajući odgovor u osećanju ili delu. Te suprotnosti pokreću um, pa on neprestano gubi ravnotežu i vazda nastoji da je povrati, dok stalno nailazi na uticaje promena prirodne okoline.

U toku različitih života kao ljudsko biće, ego-um može da se beskrajno koleba između suprotnosti, naime, između preterivanja i potiskivanja, svetovnosti i religije, kompleksa superiornosti i kompleksa inferiornosti, samo-veličanja i samo-ponižavanja, introvertnosti i ekstroverlnosti, vrline i poroka, bola i zadovoljstva, ˝ja˝ i ˝ti˝ ili ˝moje˝ i ˝tvoje˝, a da ne dođe do istinske uravnoteženosti-dostižne jedino pravilnim razumevanjem Istine. Kolebanje ego-uma između suprotnosti je nazadno; otuda, iako prolazi kroz krajnosti, on ne može da dođe do istinske uravnoteženosti.

Istinska uravnoteženost se javlja kada se ego-um, sa svim svojim nagomilanim sklonostima, raspline božanskom ljubavlju, otkrivajući tako supramentalnu Istinu koja u sebi sadrži spoznaju da je čovek - sopstvo - jedno sa čitavim životom. Tu nema dualnosti ili podeljenosti života, te je stoga duša oslobođena od suprotnih stavova.

Postavši jedno sa večnom i beskonačnom božanstvenošću koja joj iznutra pruža podršku, duša postiže beskrajno blaženstvo, razumevanje, ljubav i moć, jer biva oslobođena od dualnosti.

KREATIVNI l UTISCI KOJI UVEĆAVAJU

Oboženi utisci ne oduzimaju nego stvaraju, ne umanjuju nego uvećavaju. Prema tome, sasvim su različiti od ego-utisaka. U suštini, oni su dopunska osnovna sredstva pripojena Univerzalnom Umu. Njihova funkcija nije ograničavanje ili uskraćivanje, već dodatni rast. Sa druge strane, sputavajuće impresije ego-uma oduzimaju i umanjuju vrednost.

Razlika između sputavajućih impresija ego-uma i oboženih impresija Univerzalnog uma je u vrsti, a ne samo u stepenu impresija. Na isti način, razlika između slobode ego-uma i slobode Univerzalnog Uma nije razlika u stepenu, već u vrsti.

PODUČAVANJE l INTUICIJA

Intuicija je pokopana pod krhotinama postepenog podučavanja nasrtljivim iskustvima lažnog. Podučavanje se utiskuje spolja, dok se intuicija budi iznutra. Podučavanje osujećuje intuiciju. Zato unutrašnje probuđenje mora da suzbije podučavanje uma na spoljašnjim događajima. Tada i jedino tada intuicija može svojim transcendentalnim razumevanjem da istinski donosi svoje sudove, ne popuštajući omami nekritičke podložnosti impresijama.

KONTROLA UMA NAD ENERGIJOM l MATERIJOM

Um začinje energiju i materiju. Bez uma ne bi moglo da bude ni energije ni materije. Energija potiče od uma i on je neprestano podržava; ona ne može da postoji bez uma, skrivenog ili ispoljenog. Materija zavisi od energije i ne može da ostane materija bez energije, skrivene ili ispoljene.

Um može da postoji bez energije, kao što energija može da postoji bez materije. Nasuprot beskonačnom broju pojedinačnih umova kao međusobno sasvim odvojenih entiteta, Univerzalni Um je neodvojiv i sveprisutan.

Sve dok um ne postigne potpunu kontrolu nad celokupnom energijom i materijom, on sam mora da bude pod nadzorom. On mora da se zaštiti od potpadanja pod uticaj iluzije energije i materije, od kojih nijedna čak ni prividno ne postoji odvojena od uma. Vrlo je teško-obuzdavati um od delovanja i uticaja energije i materije. Na primer, kada neko dobije šamar, njegov um je sklon da uzvrati činom još većeg nasilja, a takav čin osvete je nepotrebna izopačenost uma, puko gubljenje energije i jalovo korišćenje materije.

Iako neki mogu da postignu delimičnu i privremenu kontrolu svojih umova, veoma, veoma malo njih može da, uz božansku ljubav, stekne potpuno ovladavanje umom, a tako i potpunu kontrolu sveukupne energije i materije. Na kraju, božanska ljubav poništava sam um, i tada Bog, božanski Voljeni, biva ostvaren.

NEPROLAZNA MILINA

Trajan izvor neprolazne miline postoji u svakom čoveku. Ipak, ako se taj izvor ne oslobodi uklanjanjem ego-blokada, neminovno se pati na bezbroj načina. Sve što živi teži ka sreći; a ipak, svako zadovoljstvo za kojim se traga neznanjem isključivosti praćeno je hiljadu i jednim bolom i strahom.

Svuda u svetu čovek se zakopava u egoizam i šarolika prianjanja za lažno, uskraćujući sebi urođenu i samo-održivu sreću koja se ne smanjuje. On traži sreću u prolaznom i nepostojanom, i privlači na sebe patnje skučene svesti. Čovek mora da stupi u vezu sa unutrašnjim okeanom neprolaznog blaženstva i oslobodi se ograničavajuće dvojnosti ˝ja˝ i ˝ti˝, da bi otkrio trajni izvor neprolazne miline koji postoji u svima i svakome.

CILJ (SAMO-OSTVARENJE) - NJEGOVO POSTIZANJE - IMAJTE NADU

Savremeno doba duboko je ogrezlo u nemiru jer je čovek razapet između protivrečnih ideala. Nalik dinama u peščanoj pustinji, intelektualno znanje se uvećava bez pripreme za ispoljavanje srca, koje je tako bitno da se utaži potreba duha. Taj nedostatak je doveo čovekova postignuća u Šah-mat poziciju, uprkos njemu samom i njegovom ogromnom napretku na polju nauke. Nesreća i nesigurnost, emocionalna ili neka druga, vladajuća su obeležja ovog doba, a čovečanstvo je potpuno okruženo tminom ratova, mržnje i straha.

Ipak, ja velim, ˝Imajte nadu.˝

Sebičnost i žudnja za moći nastoje da čoveka odvuku u surovost, koju je nasledio od svojih predaka ili ju je stekao pogrešnim traganjem tokom inkarnacija. Ali U čoveku postoji to neugasivo svetio Istine, jer je on u suštini božanski po poreklu i bivstvu.

Oni koji očiste svoja srca od gorkog otrova sebičnosti, mržnje i pohlepe, otkriće Boga kao sopstveno istinsko Sebstvo. Kada pronađete i ostvarite Boga, problem sebičnosti i njenih brojnih ispoljenja razvejava se poput izmaglice na suncu. U Bogu i kao Bog, sav život se objavljuje kao istinski jedan i nedeljiv, a sva odvojenost stvorena poistovećivanjem sa ljudskom formom ili formama nižim od ljudske, vidi se kao prividna.

Istina božanskog života nije nada, već stvarnost. To je jedina stvarnost, a sve ostalo je iluzija. Imajte veru i iskupićete se. Imajte ljubav i pokorićete niže i ograničeno sopstvo žudnji, koje zaklanjaju vaše istinsko biće kao Boga. Ne očajničkim samotraganjem, već stalnim samo-davanjem moguće je pronaći Sebstvo sveg sopstva.

SREĆA I BLAŽENSTVO

Ako čovek hoće sreću za koju se bori, neka više napada sebe, a bude snošljiviji prema drugima. To nije nikakva slabost ni kukavičluk - to je istinska snaga hrabrih. A ako želi da večno živi u blaženstvu, neka živi za Boga a umre za vlastito sopstvo.

INTELEKTUALNI DOKAZ

Tražiti čisto intelektualni dokaz da postoji Bog nalik je traženju povlastice da možete da vidite ušima!

PROSTRANSTVO DUŠE

Nije potrebno krupno oko da bi se videla velika planina. Razlog leži u tome što, iako je oko malo, duša koja kroz njega gleda veća je i prostranija od svega što opaža. U stvari, toliko je velika da u sebe uključuje sve predmete, bez obzira koliko zamašne i brojne. Jer nije stvar toliko u tome što ste vi u kosmosu, koliko u tome da je kosmos u vama.

TELO l HRANA

Fizičko telo ne može da opstane bez hrane, te su otuda u indirektnom smislu oni jedno isto. Telo apsorbuje deo hrane koristan za njegovo održavanje, a izbacuje ono što je beskorisno. Ono što se izbaci isto je deo unete hrane, baš kao i ono što se usvoji. Ako je Čovek tako krajnje ravnodušan prema izbačenim ostacima, zašto ne bi osećao istu nevezanost prema apsorbovanoj hrani koja, iz praktičnih razloga, postaje njegovo telo? Zašto bi prolivao suze kada se, posle smrti, to telo odloži na brigu crvima ili vatri lomače?

ISTINSKI NEDODIRLJIVI

Istinski nedodirljivi su oni koji mogu da uđu u hram sopstvenog srca i vide Gospoda u njemu.

SVETSKI MIR

Čovečanstvo neće spasiti nikakva materijalna sila - nuklearna ili neka druga. Ono može da se sačuva samo božanskim posredovanjem. U mračnim i kritičnim periodima Čovečanstva, Bog ga nikada nije izneverio. Najveća opasnost po današnjeg čoveka ne potiče ni od kakve prirodne katastrofe, već od njega samog.

Bratstvo medu ljudima ne može da se ostvari pukim pozivanjem na uzvišene ideale ili osećaj dužnosti. Neophodno je nešto više od toga da bi se ljudska svest oslobodila stiska sebičnosti i pohlepe.

Danas preka potreba ljudskog roda nisu sekte ili organizovane religije, već LJUBAV. Božanska ljubav će pobedili mržnju i strah. Ona neće zavisiti od drugih razloga, već će samu sebe naći ispravnom.

Došao sam da u čoveku probudim božansku ljubav. Ona će mu povratiti neizmerno bogatstvo njegovog večnog bivstva i rešiće sve njegove probleme.

POČNITE DA VOLITE BOGA

Mladost današnjice vladajuća je snaga sutrašnjice. Sve počinje skromno: sadnica izrasta u drvo, potok u reku, a dete odrasta u Čoveka koji dobro ili loše koristi lekcije koje je u životu usvojio kao mlad. Ali, čak i kada odraste, on često ostaje dete u duhovnom smislu te reči. Svet je obdanište i škola neophodna za duhovne lekcije koje čovek mora da uči tokom bezbrojnih života u kojima doživljava suprotnosti kao što su bol i zadovoljstvo, radost i patnja, dobro i zlo, bogatstvo i siromaštvo.

Celokupan razvoj je postepen, i samo preko laganih i postepenih stadijuma čovek zaista počinje da ˝odrasta˝ i otkriva svoje istinsko Sebstvo, te da se kroz nesebično služenje i ljubav odriče detinjas tih igrarija mržnje, pohlepe i besa. U duhovnoj školi takode ima mnogo razreda koje treba proći, za šta malo njih ima neophodnu snagu i odlučnost. Kao što postoje učitelji i instruktori da vas usmeravaju tokom studija, tako ima Duhovnih Učitelja koji mogu da vas povedu putem duha do veličanstvenog odredišta Božestva. Malo njih ima sreću da sretne i sledi takvog duhovnog vođu, -- kada vam se to desi, morate da zavrednite njegovu milost i budete dostojni njegove ljubavi.

Ne jogunite se na disciplinu koju vam daju roditelji i učitelji. Disciplina u malom, vodi do veće nužne discipline Sebstva. Ne trudite se da pokorite druge - ovladajte sobom i pobedićete čitav svet. Najjednostavniji put da se to učini je da volite Boga. Počnite da volite Boga tako što ćete Ga videti u svim bićima i stvarima. Dajte bez primisli o uzvraćanju, služite bez razmišljanja o nagradi. Bog je svuda, u svemu. Najviše od svega, On je upravo u vama. Vi ne postojite radi sveta - svet postoji za vas.

To je zanimljivo prikazano u priči o mravu. Jedan mrav je pokušavao da prede potok na listu, Oduvan vetrom, list se prevrnuo usred potoka i mrav je zavapio: ˝Upomoć, upomoć, svet se davi.˝

Žaba koja je bila u blizini reče: ˝Kakva budalaština! Svet se ne davi, misliš ti se daviš.˝

˝Pa,˝ odgovori mrav, ˝kada se udavim, za mene više neće biti sveta, zato za mene to znači da se ne davim samo ja, već se isto tako davi i svet!˝

Na isti način je sve što postoji u vama. Boga treba da otkrijete u sebi, a kada Ga jednom pronađete, našli ste jedino blago vredno nalaženja. Dajem vam svoje blagoslove da možete da volite Boga i da Ga pronađete.

SVE POTIČE IZNUTRA

Sve što je postignuto, kroz napredak nauke ili na neki drugi način, samo je površno istraživanje onoga što je spolja. Kada se spozna ono što je iznutra, koren svega što je spolja biće ogoljen i Čovek će doživeti da sve izranja iz njegove unutrašnjosti, kao senka njegovog beskonačnog Sebstva.

BOG JE U SVEMU

Na božanskim terazijama, vrlina i porok su neophodna iskustva kroz koja čovek prolazi pre nego što postigne vrhunsku ravnotežu Samospoznaje koja nadilazi sve suprotnosti - dobre i loše.

˝Dobro˝ je nalik čistom ogledalu koje odražava lik Boga. Kada se postigne istinsko znanje, spoznajete da je taj odraz slika vašeg ličnog Sobstva, Boga koji je u svima i svemu.

˝Loše˝ je poput čestica prašine koje se nakupljaju i skrivaju lik Boga, dok ogledalo prikazuje samo iskrivljenu ili praznu površinu. To ne može da utiče na objekat koji se ogleda; jedino iskrivljuje vaše viđenje.

LJUBAV je sredstvo za čišćenje koje ogledalo uglačava do sjaja i omogućava da jasnije vidite nepodeljivo Bivstvo koje prožima sav život.

Negativno iskustvo ˝lošeg,˝ uz patnju koja mu ishodi, na kraju izaziva odvratnost kod čoveka i dovodi ga do pozitivne sile ˝dobrog,˝ budeći na taj način božansku ljubav. Otuda su sveci sadašnjice grešnici prošlosti. U jasnoći razumevanja i znanja koje su stekli, oni pokazuju istinsku smernost. Ne diče se svojim postignućima, niti osuđuju ˝grešnika˝ za koga znaju da podjednako pripada Bogu, već mu pomažu da ukloni samo-stvoreni veo neznanja i uvidi svoj pravi identitet.

Čovek ne može da izbegne veličanstvenu sudbinu Samo-spoznaje, i nikakva količina patnje kroz koju prolazi na putu ka njoj, nikada ne može biti prevelika. Posto se dostigne vrhunac patnje, ubrzo će doći vreme da čovečanstvo stekne dublje duhovno razumevanje, koje će ga više zbližiti u univerzalnoj ljubavi i bratstvu vezom božanskog znanja - jedinog znanja koje vredi posedovati.

OPŠTE PORUKE LJUDSKOM RODU

DVOJICA

Postoje dvojica koji nemaju nikakvu potrebu za religijom: materijalista i onaj ko je Samo-ostvaren. Postoje dvojica ravnodušna prema novcu: pijanica i onaj ko je Samo-ostvaren. Postoje dvojica oslobođeni požude: dete i onaj ko je dosegao Istinu.

Iako u odnosu na gore navedeno, onaj koje ostvario Istinu izgleda sličan materijalisti, pijancu i detetu, on je potpuno nezavisan od svega toga. On je postigao jedinstvo sa beskonačnim postojanjem Boga, dok ostali nisu.

BOŽANSKA LJUBAV I VINO

Božanska ljubav, kao i vino, daleko je od verovanja zvaničnih religija; ono prvo prevazilazi verovanja, a ovo drugo ona ne odobravaju. Oboje opijaju i čine čoveka zaboravnim. Ali, dok vino vodi samo-zaboravu, božanska ljubav vodi samo-spoznaji.

ZNANJE KROZ ISKUSTVO

Znanje istine stečeno ozvaničenim verovanjima nalik je znanju o gradu koje se dobija gledanjem u mapu. Da bi video i upoznao neki grad, čovek mora da se pomuči i zaista ode tamo.

Jedno je samo videti sliku krave; sasvim je nešto drugo imati pravu kravu i piti njeno mleko.

Na isti način, pre nego što se spozna beskonačna Istina, sva religijska verovanja, iako za sada korisna, konačno moraju da se zamene stvarnim iskustvom, a unutarnji duhovni Put mora da se pređe.

NAPOR LJUBAVI

Meher Baba je ovako odgovorio na sledeće pitanje koje mu je postavljeno na televiziji: ˝Zašto na zemlji mora stalno da postoji jad, uprkos Božijoj beskonačnoj ljubavi i samilosti?˝

Izvor večnog blaženstva je Sobstvo u svemu. Uzrok stalne bede je sebičnost svih. Dokle god zadovoljstvo proističe iz sebičnih nastojanja, bede će stalno biti.

Jedino zbog beskonačne ljubavi i milosti Boga čovek može, poučen bedom na zemlji, da spozna da je u njemu urođeni izvor beskonačnog blaženstva, a da je sva patnja njegov napor ljubavi da ukloni veo sa sopstvenog beskonačnog Sebstva.

SVETLOST – LUTALICA

Pogledajte sopstvenu senku. Čini vam se tako blizu. Ona vam se pripaja, ali ne možete da je uhvatite ili preteknete u trci. Do sudnjeg dana možete da jurite za svojom senkom, ipak će vam izmicati i ostajati malo ispred vas.

Tragati za Bogom ego-umom nalik je pokušaju da se prestigne sopstvena senka. To nije moguće izvesti, ne zato što je Bog u svakom pogledu daleko, već zato što nikada ne možete da dobijete istinsko pomoću lažnog. Istinsko se dobija samo kada se odustane od lažnog.

Bog vam je bliži od vaše senke. U stvari, On ne samo da je u vama, već je On samo vaše sopstvo. Ne možete doći do Njega, jer ga tražite ego-umom koji Ga pretvara u svetlost-lutalicu. Ego-um mora zaista da umre, ako Bog treba da se vidi i ostvari.

Budući da je Bog beskonačno beskonačan i nedeljiv, ništa ne može da postoji bez Njega i izvan Njega; otuda, vama neznano, Bog je takođe u vašem ˝ja sam˝ - sivu dualnosti. Pošto je Bog u vama i vi ste u Bogu, gde mogu da postoje gruba, suptilna i mentalna sfera, osim u vašem sopstvenom biću?

Kao Što svesnost ostaje pritajena kod čoveka koji spava zdravim snom, potpuna svesnost biva pritajena u duši. Ona prvo počinje da se ispoljava ili razvija preko treperavih snova, zdravog sna i buđenja, i uzastopnih iskustava u mineralnom, biljnom i životinjskom carstvu grube sfere, sve dok ne dosegne stadijum čoveka gde je svesnost potpuna i celovita.

Iako se svesnost potpuno ispoljava u čoveku, ona ostaje stešnjena između neophodnih suprotih iskustava dualnosti. Namerno ili nenamerno, čovek stalno pokušava da je oslobodi, da bi mogao da je usmeri ka sopstvenom istinskom Sebstvu.

Bilo da je neznatna, mala, veća ili potpuna; bilo da je gruba, suptilna, mentalna ili da potiče od Sebstva, svesnost duše je početak i kraj u panorami Božije beskonačnosti bez početka i bez kraja, i njome ostvarujete sopstvenu beskonačnu moć, nemerljivo znanje i neizmerno blaženstvo.

OD TROJSTVA DO JEDINSTVA

Večnu Istinu čine tri aspekta: Dnyana ili znanje, Shakti ili moć i Ananada ili blaženstvo. Sakshatkara ili ostvarenje ove trostruke Božanstvenosti ili Istine cilj je tragaoca. Oni koji krenu putem Prem ili ljubavi, uživaju u večnoj radosti. Oni koji su na putu delanja, u okrilju su večne moći. Oni koji traže mudrost, oslanjaju se na večno znanje.

Ipak, na kraju Puta, svi moraju da dođu do nedeljive celovitosti Istine, u svim njenim aspektima, bez obzira koliko različiti njihovi putevi mogli da budu. Onaj ko stigne do Cilja ostvario je Istinu i postaje sam Izvor beskonačnog znanja, beskonačne moći i beskonačnog blaženstva.

VEČNO SADA

Robovanjem privremenom i prolaznom, čovek sebi uskraćuje večno i trajno. Svaki trenutak sa kojim se suočava može da pojača stisak lažnog ili da ga preda Istini. Bog je jedina Stvarnost i On je praizvor svekolike ljubavi, lepote, mira i sreće. Štaviše, u ˝prolaznom sada˝ lažnog i kroz njega, Bog večno poziva čoveka Sebi, potvrđujući se kao Istina čovekovog bića. Oni koji se osmele da vide i vole Boga u svima i svemu, doživljavaju Ga kao trajno neposredno Prisustvo.

Jedino kada mu se um krajnje odveže od lažnog, čovek može da se izvuče iz ponavljajućeg stiska prolaznog trenutka. Tada i samo tada, on može da se utemelji u ˝večnom sada˝, koje zanavek obuhvata večnu prošlost i večnu budućnost. Večno ˝ja sam˝ je nepogrešivo pouzdanje u jedinu Stvarnost koja je uvek bila, jeste i biće.

Put ka miru i ispunjenju u jedinstvu s Bogom, božanskim Voljenim, smelo je uranjanje u ˝večno sada˝. Ni jalovim procenama prošlosti, ni neuhvatljivim Čežnjama za budućnošću, niti robovanjem prolaznom trenutku, već žrtvovanjem svega za Boga, možete doživeti sebe kao neograničeni okean ljubavi. Ovde i ni na kom drugom mestu je konačno rešenje svih vaših problema. Ljubav rođena u Istini oslobađa bez sputavanja i ispunjava bez nadvladavanja; ona je čist blagoslov ne samo za vas, već za sve i svakoga, uvek i zauvek, u ˝večnom sada.˝

BOŽANSKO SJEDINJENJE

Ne svetovnom mudrošću, već duboko zaranjajući u najunutarnije, moguće je sjediniti se sa Bogom. Ko je istovremeno Ljubavnik i Ljubljeni. Radi tog sjedinjenja, čovek mora da prikupi hrabrost potrebnu da se izdigne iznad zamamnih senki iluzornog sveta čulnog opažanja. Svesnost, opterećena vezanostima, biva prikovana za čulni svet dvojstva. Puko povlačenje svesnosti iz sveta oblika pokazuje vakum ništavila. Međutim, kada je svesnost prosvetljena Istinom, ona otkriva Boga kao sve, i doživljava neprekinut i beskrajan sled neograničenog blaženstva, ljubavi, moći i razumevanja.

ZAVRŠNI RAČUN

Kada se dosegne cilj života, postiže se ispravljanje svih nepravdi, isceljenje svih rana, popravljanje svih grešaka, ublažavanje svih patnji, popuštanje svih žudnji, unošenje sklada u sve borbe i razrešenje svih zagonetki, kao i istinski i potpuni smisao sveg života - prošlog, sadašnjeg i budućeg.

MEHER BABA I NJEGOVE AKTIVNOSTI

NENARUŠIVO JEDINSTVO ŽIVOTA

Moj od Boga naloženi posao je da probudim čovečanstvo za nenarušivo jedinstvo i neotuđivu božanstvenost svekolikog života. Znajte da ste u suštini večni, i da ste naslednici beskonačnog znanja, blaženstva i moći. Da biste uživali u svom neograničenom stanju, samo je potrebno da odbacite neznanje koje čini da osećate kako ste odvojeni od ostalog života. Ego koji razdvaja ili ˝ja˝ može da iščezne jedino kroz božansku ljubav, koja će biti moj dar čovečanstvu.

Neka oni koji čuju moj poziv budu spremni da istinski služe ljudskom rodu. Neka ga učine svesnim njegove jed-note, bez obzira na prividne podele po klasi, sekti ili veri. Ja ne pridajem značaj verovanjima ili dogmama. Na kraju neće biti važno u šta verujete, već šta jeste.

Istina koju želim da po delite sa mnom nije stvar shvatanja ili verovanja, već direktnog iskustva koje ne zna za protivrečnosti i koje će učiniti da spoznate da ni zbog čega na ovom svetu ne vredi biti pohlepan, te da ne treba da postoji bilo kakva mržnja, ljubomora ili strah. Tada, i jedino tada, čovek će se otisnuti na bezbedno putovanje beskrajne kreativnosti i trajne sreće koja ne zna za propast i strah; on će prevazići dualnost ˝ja˝ i ˝ti˝, ˝moje˝ i ˝tvoje.˝

RELIGIJA

Iako je religija došla na svet da bi čoveka oslobodila sveopšte uskogrudosti, kada se ne shvati pravilno i sama može da postane ropstvo. Sve svetske religije objavljuju istu večnu i univerzalnu Istinu; ipak, ljudska slabost je sklona da stvori neku ograničenu, sitničavu privrženost koja zatvara svoje dveri pred neograničenim i bezoblanim okeanom ljubavi ili božestva. Najvažnija svojstva religija nisu usmerena na odvajanje čoveka od čoveka, već zavisnost od njihovih pukih spoljašnjih obeležja, koja na taj način osujećuje sam cilj velikih osnivača svetskih religija.

Pozivam čoveka da se izbavi iz svih samo-stvorenih zatvora i okusi neograničeni život koji donosim. Tražim od njega da voli božanski, neustrašivo i bezgranično, i da se uzdigne iznad ograničenog sopstva ego-uma koji pravi podele. Došao sam da čovečanstvu koje polako i oprezno opipava put saopštim univerzalnu Istinu koja prevazilazi sve sektaške podele i dogmatska obrazloženja.

Kroz pokoljenja mraka i patnje čovečanstvo iščekuje mene i moju Istinu. Ja i Istina koju donosim neodvojivi smo jedno od drugog. Da se svi vi, takođe, izbavite iz bezbrojnih kaveza i spoznate da ste jedno sa neograničenom Istinom božanskog života. Božanski Voljeni uvek je sa vama, u vama i oko vas. Znajte da niste odvojeni od Njega.

BOŽANSKI ŽIVOT

Ćutanje koga se pridržavam u poslednjih trideset i jednu godinu nema nameru da prikriva moju Istinu već da je ispolji. Kada spoznate Istinu kao samu srž svog bića, oslobađate se svog straha i bespomoćnosti, a sva suparništva i sukobi pokazuju se besmislenim, jer sami znate da ste neprikosnoveno jedno sa svime što poseduje život.

Čovečanstvu koje se bori, pada i posrće, kažem: ˝Imajte veru.˝ Okrenite se Bogu u potpunoj predaji i primite božansku ljubav. Vi ste podjednako deo jednog nedeljivog božanskog života. Nema ni jednog atoma koji ne treperi tim božanskim životom.

Nema potrebe da bilo ko očajava. Najveći medu grešnicima, kao i najveći među svecima, imaju isto nepogrešivo božanske jamstvo.

KAKO SE RADI ZA BABU

Rad koji se obavlja sa poštenom namerom i ljubavlju za Boga je Babin rad, a oni koji to čine uvek su njegovi.

Ipak, najveći rad koji može da se uradi za Babu je da se živi život ljubavi, smernosti, iskrenosti i nesebičnog služenja u kome nema ni traga licemerja. Babina ljubav je za sve; a da bi svaki od njegovih ljubavnika pomogao drugima da to znaju, njegov ili njen život mora da bude blistavi primer ljubavi, tako da može da postane sredstvo za širenje Babine ljubavi i istine o Stvarnosti. Takav život i takva ljubav su najvažniji i nose najveću odgovornost, jer je iza svake misli, reči i dela sveprožimajuća snaga Istine.

Da bi se razvila disciplina u sebi, potrebna je samo-odlučnost i pošteni napor, ako Čovek želi da znalački i svesno hodi putem ljubavi. Takva disciplina u početku može da izgleda suvoparno, ali istrajnošću ona će automatski da procveta i da se preobrazi u sam život ljubavnika.

Da bi sopstvenim primerom pomogao drugima, čovek mora ne samo da uroni, već i da se utopi u ljubav. Za početak bi trebalo da pokuša da uspostavi ravnotežu između misli uma i osećanja srca. Um, međutim, radi mnogo brže. Misli su poput munje - prvo sevnu, a potom se čuje grmljavina. Da bi se dosegla uravnoteženost, um - koji je sedište želja - mora da se navede da radi sporije, da bi išao u korak sa srcem, a to se ne može postići nikakvom količinom ćutanja ili posta.

Ako čovek se želi da provodi uravnoteženost u pravom smeru, trebalo bi da dosledno ubrzava osećanja tako da osećanja preteknu misli, to jest, da srce pretekne um. Jedino delotvorno gorivo da se ovo postigne je ljubav - čista ljubav. Sve dok čovek ne nauči da voli u pravom smislu te reci, ne može da preskoči prepreku uma. A da bi se ljubav razumela u njenom pravom smislu, jedino sredstvo je da se svoje sopstvo posveti Gospodu ljubavi, i da se u svim okolnostima čvrsto drži stopala Savršenog Učitelja. Svako odstupanje od samo-posvećenosti vodi skretanju sa puta božanske ljubavi.

Dobro je postiti i pridržavati se ćutanja kao discipline u svakodnevnom životu. To, međutim, postaje krajnje beznačajno kada čovek, bezuslovnom poslušnošću Sadguruu - Savršenom Učitelju, odluči da isposti i ućutka sam um.

Babina ljubav je sa njegovim ljubavnicima uvek, pomaže im i vodi ih. A oni? Oni bi trebalo da svoju ljubav prema njemu održavaju živom i zažarenom, tako .što će ga učiniti svojim stalnim pratiocem u svim mislima, recima i delima, dok obavljaju svoje dužnosti, obaveze i sve ostale naizgled neophodne stvari ovog sveta, iako su one bez ikakve samostalne osnove u polju Stvarnosti.

BABA O SVOJIM AKTIVNOSTIMA

Čovek, postajući Bog, postiže savršenstvo; ali, kada se čovek, pošto svesno postane Bog, vrati u grubu svest kao čovek, on postiže vrhunsko savršenstvo. Takav Savršeni Učitelj ne samo da je Bog, već živi životom Boga kao Čovek. Savršenstvo ne znači samo izmicanje zakonima Maje. Savršeni Učitelj je u Maji, a istovremeno je i izvan nje. On je usred zakona karme, ali nije sputan njime. Kakva god da su njegova dela, to su ne-dela, jer dela koja sputavaju običnog čoveka ne samo da su ne-sputavajuća kada ih obavlja Savršeni Učitelj, već su i sredstva njegovog univerzalnog duhovnog rada na oslobađanju čovečanstva od neznanja Maje. Savršeni Učitelji su oslobođeni od slobode same, pa su tako slobodni i od ne-dela koje obavljaju za svoj univerzalni rad.

Onima koji žele da znaju više o mojim delatnostima mogu samo da kažem da samo Bog i oni koji su jedno sa Bogom mogu da spoznaju i razumeju moj unutrašnji život i unutarnje delovanje. Što se tiče mojih spoljašnjih aktivnosti u odnosu na rad sa Bogoopijenima, svecima, ˝sad-huima˝ i siromašnima; o stupanju u vezu sa njima, o radu sa njima, služenju i poklonjenju pred njima u odanosti, sve je to zapisao jedan moj učenik u knjizi Putnici.*

* Od Vilijama Donkina

Uživam u igrama, uglavnom u kriketu, igri klikerima, puštanju zmajeva a i slušanju muzike, iako to mogu da činim samo u retkim prilikama. Od pradavnih vremena igram se sa univerzumom Maje i to uživanje u igranju još uvek opstaje. Ponekad gledam filmove (uglavnom smešne) i uživam u svom pravom stanju večnog Producenta ogromnog, uvek promenljivog i nikad završenog filma koji se zove univerzum. Isto tako nalazim razonodu slušajući šaljive priče, sve vreme bivajući svestan humora koji postoji u položaju duše, izvora beskonačne moći i slave, primorane da se oseća tako bespomoćno u svojim ljudskim okovima neznanja koji su proistekli iz različitih oblika dvojnosti.

Dopuštam vegetarijancima da slede svoju dijetu, ne-vegetarijancima da jedu meso, ribu itd. Ipak, oni koji borave uz mene imaju propisanu vegetarijansku dijetu prema mojim uputstvima, osim u prilikama kada izdam drugačije naloge. Pokatkad dajem vino svojim ljubavnicima i činim da shvate da božansku opijenost koja pomaže sjedinjenju s Bogom, ne izaziva vino od grožđa, već čisto vino ljubavi.

Ne uplićem se ni u jednu religiju i svima dopuštam da nesmetano slede svoja verovanja. U poređenju sa ljubavlju prema Bogu, spoljašnji obredi nemaju nikakvu vrednost. Ljubav za Boga automatski i prirodno ishodi u samo-poricanju, mentalnoj kontroli i ukidanju ega, bez obzira da li ljubavnik sledi ili se odrekao tih spoljašnjih formi.

S vremena na vreme ljudima dajem ˝darshan˝ i ˝prasad˝ ljubavi, od čega svako ima koristi u skladu sa njenom ili njegovom prijemčivošću. Dajem ˝updesh˝ (duhovni savet) u obliku uputstava onima koji su blisko povezani sa mnom. Savršeni Učitelji mogu da usade božanske znanje, poklone božansku ljubav i izliju milost Bogo-sjedinjenja pukim pogledom, dodirom ili samo jednom božanskom mišlju.

Od početka bez početka do današnjih dana Ja Sam To Što Jesam, bez obzira na hvalu ili sveopšti otpor, i ostaću to do kraja bez kraja.

BOŽIJE BLAŽENSTVO l LJUDSKA PATNJA

˝Kako upojedinjena duša koja neprestano doživljava beskonačno blaženstvo može da pati od telesnih boljki i bude osetljiva na običnu toplotu i hladnoću?˝, čovek može da se zapita.

Istina je da iluzorne stvari, jedna i sve, pojedinačne i zajedničke, lokalne i univerzalne, prestaju da postoje čak i kao iluzija kada čovek jednom postane Bogo-oslvaren, Savršeni, večno svestan sopstvene beskonačne Jednote. Bilo da gruba, suptilna i mentalna tela tako Savršenog ostanu ili se dobace, ona za Njega Ne Postoje. Ništa u iluziji ne postoji za njega - ipak, on postoji za sve stvari u iluziji neznanja, a njegovo prebogato i preobilno Božeslvo brine se o njima, zajedno sa njegovim telom. Sve dok ga ne odbaci, fizičko telo Savršenog ostaje imuno na bolesti, i nije pogođeno toplotom ili hladnoćom, jer one automatski bivaju poništene njegovom sopstvenom sve-prožimajućom Bogo-svešću.

Savršeni veoma retko postaje Savršeni Učitelj, kao što je to učinio Sveti Franja Asiški, vraćajući se sa Bogo-svešću u oblast iluzije. Kada to učini, on je potpuno svestan svog fizičkog tela, kao ijedne i svih sfera prividnog postojanja, i ne doživljava prekid u beskonačnom blaženstvu nedeljive Jednote svog bića.

Ukratko, Bogo-ostvareni ili Savršeni poseduje Bogo-svest bez ikakve svesnosti ma čega drugog, jer za njega ne postoji ništa drugo osim Boga. Savršeni Učitelj ima Bogo-svest plus svesnost iluzije.

Potpuna i apsolutna nesvesnost o sopstvenom telu (kao i o svim ostalim stvarima privida) čuva telo Savršenog nedodirnuto uslovima i delovanjem okoline, dok ponovno d obija nj e svesnosti o telu čini Savršenog Učitelja podložnim uobičajenim bolestima i patnjama.

Savršeni Učitelji ne samo da ne koriste svoju božansku moć da izbegnu ili otklone sopstvenu fizičku patnju koju svesno doživljavaju kao iluziju, već na sebe preuzimaju fizičku patnju da bi uklonili duhovno neznanje ostalih koji su zarobljeni iluzijom. Sveti Franja Asiški je patio od tako bolnih glavobolja da je morao da udara glavom o stenu, mada su drugi mogli da ozdrave dodirom njegove ruke. Isus Hrist je pretrpeo muke raspeća da bi preuzeo patnju univerzuma. Pošto je istovremeno bio i Otac i Sin, krst nije prekinuo Njegovo sopstveno beskonačno blaženstvo, niti se to stanje uplelo u telesnu agoniju koju je trpeo kao obično ljudsko biće. Uzvišena razlika u pojedinačnoj patnji leži u činjenici da običan čovek pati za sebe, Učitelji pate za Čovečanstvo, a Avatar pati za jedno i sva bića i stvari.

* Baba je dao ovo objašnjenje na gore navedeno pitanje koje se pojavilo u umu nekolicine posle njegove saobraćajne nesreće u SAD-u 1952. pri čemu je pretrpeo ozbiljne telesne povrede. Da citiramo delove izveštaja dr. Goher Irani, koja je u vreme nesreće bila medu učenicima koji su ga pratili u drugom automobilu: ˝Babino lice i leva strana tela bili su teško povređeni, sa frakturom leve nadlaktice, leve kolenjače i gležnjače. Nos je bio ozbiljno oštećen, nosna kost prelomljena i izmeštena, a nosna pregrada vidno pomerena što je izazivalo obilno krvarenje iz nosa. Kao posledica, strukturalni izgled nosa bio je znatno izmenjen. Sluzokoža nosa i sinusi postali su veoma osetljivi i skloni začepljenju pri i najmanjem izlaganju hladnoći, izazivajući očne j čeone glavobolje, otežalost i zapušenost nosa, i nadutost očnih kapaka. Ovo stanje je bivalo teže za vreme vlažnog vremena i zimskih meseci.˝

Kao Avatar, telesna patnja koju Baba preuzima na sebe značajan je deo njegovog rada, ipak Baba nije dopustio da to utiče na ostala područja njegovog delovanja. Uz smetnju noge u gipsu i ruke u zavoju, Baba se video sa stotinama ljudi u Americi, Engleskoj i Švajcarskoj. Po povratku u Indiju, pre nego što se s mukom rešio upotrebe štaka, Baba je nastavio uskovitlanu turneju masovnih darshana na severu i jugu Indije - prešavši na hiljade milja, obišavši brojne gradove i sela, diktirajući na hiljade poruka na tablici sa slovima i lično deleći ˝prasad˝ u slatkišima i voću koji je dobilo negde oko petnaest hiljada muškaraca, žena i dece. Od tada je Baba ovako neumoljivu aktivnost, bez obzira na fizički napor koji ona podrazumeva, održavao u čestim vremenskim periodima, koje su povremeno smenjivali periodi osame i posta. Univerzalni duhovni rad koji je Baba obavljao u toku osame, ostavio je svoj trag u potpunoj iscrpljenosti ljudskog aspekta njegovog tela i uma. Ipak, njegov rad se nastavio, a Baba nam je rekao da je njegova poseta Zapadu, usred njegove osame 1955.-56., bila izuzetno značajna. /Urednik/

DOLAZAK AVATARA

Iz pokoljenja u pokoljenje Avatar dolazi medu ljude da održi sopstvenu tvorevinu iluzije, i tako probudi čovečanstvo za svesnost o njoj. Okvir iluzije je uvek jedan isti, ali crteži u iluziji su bezbrojni i večno-promenljivi. Nisam došao da uništim iluziju, jer iluzija, takoreći, nije apsolutno ništa. Dolazim da vas učinim svesnim ništavnosti iluzije. Kroz vas automatski održavam iluziju koja nije ništa drugo do senka mog beskonačnog Sopstva, a kroz mene vi automatski odbacujete iluziju kada doživite njenu lažnost.