Google.com
OBJAVE.com
 
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 RAZMENA LINKOVA
Webmasteri! Ako je tematika vašeg sajta slična našoj, pozivamo Vas na razmenu linkova! Detaljnije...
 
 
 
 
 
 
REČNIK EZOTERIJE - OBJAŠNJENJE POJMA
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
 
 
Genetika   ( Genetics )
Nauka o nasleđivanju. Njen osnivač bio je Gregor Mendel*. Eksperimentišući sa običnim graškom, Mendel je razvio ukrštene sojeve sa specifičnim karakteristikama i posmatrao je šta se sa tim karakteristikama dešava tokom nekoliko generacija. Pronašao je da se one nasleđuju prema preciznim pravilima i pretpostavio da u reproduktivnoj ćeliji moraju postojati posebne "jedinice naslednosti", koje prenose pojedinačne karakteristike. On je svoje nalaze objavio 1865. godine, ali su naučnici tek početkom prve decenije ovoga veka počeli da shvataju da zakoni nasleđivanja, koje je formulisao Mendel, važe za sva živa bića, uključujući i ljude. Tada je ViIjem Bejtson* (Bateson) skovao termine "gen", za Mendelovu "jedinicu naslednosti", i "genetika", za novu nauku.Genetika je nudila rešenje fundamentalnog problema darvinističke teorije EVOLUCIJE - kako dolazi do uspostavljanja korisnih varijacija kod vrsta. Ona je objasnila mehanizam evolucije i nalazi se u centru pažnje istraživanja u biologiji tokom celog ovog veka. Sledeći prodor u nauci o nasleđivanju napravio je biolog Tomas Hant Morgan* sa svojim otkrićem da su geni zajedno grupisani i da formiraju hromozome. Međutim, pitanja: šta su geni, kako funkcionišu i kako je u njima kodirana informacija o nasleđu, bik su bez odgovora sve dok 1940-ih godina brojni naučnici nisu krenuli u ispitivanje strukture DNK molekula, što je 1953. godine dovelo do takozvanog dešifrovanja genetskog koda, koje su izvršili Moriš Vilkins* (Wilkins), Frensis Krik* (Crick) i Džejms Votson* (Watson). Ovaj rad je rasvetlio biohemijske procese koji su uključeni u prenosu informacija o nasleđu, ali je ostalo nerazjašnjeno tačno koje informacije se mogu prenositi na takav način. Iz ovoga se izrodila škola biološkog determinizma, koja je smatrala da se svi aspekti ljudskog karaktera i ponašanja (i individualnog i društvenog) genetski kodiraju i prenose - što daje dosta sumornu sliku.Vidi još SOCIOBIOLOGIJA /17, 273, 340/.
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z