Google.com
OBJAVE.com
 
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 RAZMENA LINKOVA
Webmasteri! Ako je tematika vašeg sajta slična našoj, pozivamo Vas na razmenu linkova! Detaljnije...
 
 
 
 
 
 
REČNIK EZOTERIJE - OBJAŠNJENJE POJMA
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
 
 
Gnosticizam   ( Gnosticism )
Gnostička religija bik je rival hrišćanstvu tokom prva tri veka Nove ere. Glavna teza gnosticizma jeste da čovek ne postiže spasenje na osnovu vere ili ponašanja, već na osnovu saznanja (gnosis). Oslanjajući se mahom na istočnjačke izvore, gnosticizam se suprotstavljao rimskom hrišćanstvu svojim vizionarskim, individualističkim i, u osnovi, elitističkim instrukcijama za spasenje; svojom kosmologijom koja je Boga činila nepristupačno onostranim i nezainteresovanim za ovozemaljske stvari i koja je između njega i čoveka uspostavila hijerarhiju tiranskih i neprijateljskih demona; svojom filozofijom dualizma, po kojoj večita borba predstavlja osnovni zakon života i prirode; i svojom slikom o čoveku, u kojoj se kombinuju veličanstvenost i beznađe, budući da se pravi oštra razlika između njegove duhovne i fizičke egzistencije, pa čovek postaje "stranac" na zemlji. Univerzum, prema gnostičkom stanovištu, predstavlja zatvor, a zemlja je njegova najdublja tamnica. A kao što je čovek zatvoren u svojoj tamnici, tako je u dubini čovekovog bića zatvorena i izvesna količina božanske supstance, duše ili "iskre" (pneuma), koja teži ka ponovnom sjedinjenju sa onostranim božanstvom ali je u tome sprečavaju arhoni, ili demoni, koji u isto vreme borave i u ljudskoj duši i u univerzumu, i to u obliku žudnje, strasti i vezanosti za svetovne stvari. Duh, ili božanska tvar, leži uspavan u materiji, bez svesti o samom sebi, a jedina vredna svrha u životu jeste njegovo buđenje i oslobađanje kroz saznanje. Ali saznanje koje budi i oslobađa nije racionalno saznanje do koga se dolazi argumentacijom i umovanjem, već je saznanje koje dolazi od tajne doktrine, ili se dostiže mističnom iluminacijom. To je saznavanje i Bića božijeg i Puta kojim duh mora putovati da bi se izbavio iz svetskog zatvora. Ovo praktično saznavanje Puta uključuje neverovatno detaljno poznavanje magijskih i ceremonijalnih priprema za svaku fazu dugačkog putovanja i za borbu protiv demonskih sila. Ova religija gnosis-a bila je nemilosrdno suzbijana od strane oficijelnog hrišćanstva. Spaljivanje velike Aleksandrijske biblioteke bio je pokušaj uništavanja dokaza o postojanju takvih rivala zvaničnoj religiji koja je postajala standard zapadnjačkog sveta. Nedavna otkrića biblioteka svetih knjiga u Nag Ha madiju, u Egiptu, i u blizini Mrtvog mora, u Izraelu, samo su naznačila kolika je bila rasprostranjenost gnostičke i drugih sličnih sekti u toku prvih vekova hrišćanstva. Sa raspadom sekularnog Rimskog carstva došlo je do procvata religija koje su nudile nadu u samoostvarivanje i lično spasenje. Svest se okrenula ka sebi i počela je da traga za strategijama oslobađanja duha a okova sveta. Tako je gnosticizam dočekao svojih pet minuta, ali je na kraju ipak trijumfovalo rimsko duhovno carstvo (i pored toga Sto se ono svetovno raspalo) i uspostavljena je evropska crkvena hegemonija, a gnosticizam je prešao u ilegalu, mada nikada nije bio potpuno ugušen. Njegova poruka i mit bili su isuviše bliski večitim aspektima ljudskog iskustva i aspiracija. Gnosticizam je velikim delom preživeo u KABALI, to jest, u Žoharu, kabalističkom tekstu koji je nastao u XIII veku u Španiji. Ponovo je izbio na površinu u XV veku, kada su iznova otkriveni i prevedeni HERMETIČKI rukopisi. Hermetička tradicija, koja je bila filozofski osnov ALHEMIJE, kombinovala je uticaje gnosticizma i klasične Grčke. "Kraljevska umetnost" alhemičara (pretvaranje neplemenitih metala u zlato) bila je analogna gnostičkoj težnji za oslobađanjem božanskog elementa zarobljenog u materiji, koji zadatak su mogli izvesti samo oni koji su upućeni u tajna znanja. Kada se zvanična nauka udružila sa zvaničnom religijom da bi suzbila alhemiju, gnostička tradicija je opet prešla u ilegalu i preživela u tajnim društvima rozenkrojcera i slobodnih zidara. Preživela je, takođe,. i kroz svoje kulturne uticaje. Od Ničea* (Nietzche) i Kjerkegora* (Kierkegard) do Sartra* (Sartre) i Hajdegera* (Heidegger), u EGZISTENCIJALIZMU često se pojavljuju aspekti gnostičkog mita i poruke. Onostrani Bog, šamotnost, beskućništvo, poletna razočaranost, stranost sveta, očajničko održavanje slobode i autentične egzistencije, prezir prema fizičkom i osećaj mučnine nad besmislenim reprodukovanjem prirode - ovi mitovi su zajednički za obe filozofije. U egzistencijalizmu, međutim, nedostaje doktrina o gnosisu, o spasenju kroz saznavanje. Prema egzistencijalistima, spasenje ne postoji i može se reći da je egzistencijalizam, u stvari, gnosticizam oslobođen od misticizma i nade.
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z