Traženje mudrosti zajedničko je svim kulturama staroga Istoka. Zbirke mudrih tekstova ostavio nam je Egipat, tako i Mesopotamija, a stara Grčka nam je ostavila sedam mudraca. Ta mudrost ima praktičan cilj: čovek mora razumno i brzo postupati da bi imao uspeha u životu. Zato je potrebno studioznije razmišljanje o svetu; odatle i potreba da se razradi neki moral, a to nije bez određene upućenosti na religiju. U Grčkoj će intenzivnije biti u domenu razmišljanja, i mudrost će se pretvoriti u filozofiju. Mudrost je, dakle, zajedno s počecima nauke i klicama tehničkog umeća, važan elemenat civilizacije. U biblijskom nadahnuću reč Božja uzima takođe teret mudrosti. Važna je ta činjenica, ali je treba ispravno tumačiti. Nadahnuta mudrost drugačije je naravi nego ljudska mudrost, pa i onda kad u sebe ugrađuje ono što je u ljudskoj mudrosti ponajbolje. Mudrost Božja. Istinska mudrost.