Google.com
OBJAVE.com
 
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 RAZMENA LINKOVA
Webmasteri! Ako je tematika vašeg sajta slična našoj, pozivamo Vas na razmenu linkova! Detaljnije...
 
 
 
 
 
 
REČNIK EZOTERIJE - OBJAŠNJENJE POJMA
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
 
 
SNOVI   ( Dreams )
I starina i moderna nauka pripisuju veliku važnost snovima, Samo, iz različitih pobuda; starina u snovima vidi sredstvo kojim čovek može stupiti u vezu s natprirodnim svetom, a moderna nauka prikazuje dubinske slojeve ljudske psihe. Ta dva gledanja nisu nespojiva: jer, kad Bog deluje na čoveka, to biva u najvećoj dubini njega samoga.Ne samo snevači već i istraživači snova i teoretičari izgleda da sanjaju ono što im je potrebno. Frojd je na jednom mestu pisao da mora biti da je njegova teorija tačna - "inače bi postojale dve sasvim različite vrste snevanja, jedna objašnjena mojim načinom posmatranja, a druga ranijim shvatanjima." Međutim, ono što je Frojdu izgledalo apsurdno, nedvosmisleno je tačno. Postoji, naime, puno različitih vrsta snevanja. Holandski psiholog van Eden (Frederik van Eeden), koji je proučavao snove više godina pre nego što je 1901. godine objavljena Frojdova knjiga Interpretacija snova, jasno je razlikovao 9 različitih tipova snova. U svojim proučavanjima snova ovaj je autor retko nailazio na otvorene ili prikrivene oblike eroticizma, koje je Frojd nalazio posvuda. Po Frojdu, snovi predstavljaju "kraljevski put do nesvesnog". On je pokazao da su snovi često simboličko predstavljanje i da imaju različite latentne i manifestne nivoe značenja. Frojd je utvrdio principe za analiziranje mehanizama "rada sna", mehanizama pomoću kojih nesvesno preobraća neprihvatljive psihičke sadržaje u prihvatljive oblike, sa ciljem da ih izrazi ili zadovolji. Potreba koja se kroz snove zadovoljava jeste izražavanje potisnutih osećanja seksualnosti, krivice ili lišavanja. Disidenti od Frojdovih ortodoksnih shvatanja, Alfred Adler i Karl Gustav Jung, postavili su drugačije teorije. Po Adleru, snovi često predstavljaju suočavanje sa nesvesnim i pokušaj da se rese problemi svakodnevnog življenja. Po Jiingu, snovi zadovoljavaju potrebu da se "uz pomoć sadržaja snova na suptilan način obnovi psihička ravnoteža". Snovi, po Jungu, prenose poruke iz nesvesnog, uređujući na taj način čovekov život, njegovo psihičko funkcionisanje i pravce delovanja. Jung je razlikovao značajne i obične snove. Kreativne potencijale snova Jung ilustruje primarima iz istorije umetnosti i nauke, primerima ideja, vizija i rešenja problema do kojih su ljudi dolazili u snovima. Snovi su složene pojave, pa ih nijedna teorija ne može potpuno obuhvatiti i objasniti. Nesumnjivi su doprinosi Frojda, Adlera i Junga u objašnjavanju fenomena snova. Njihovi podaci, međutim, uglavnom su izvedeni iz njihovih psihoterapeutskih iskustava, pa se stoga mogu smatrati atipičnim. Ovo je mišljenje psihologa Kalvina Hala (C. Hali). Obradivši deset hiljada snova, prikupljenih od običnih ljudi, Hal je zaključio da se većina ovih snova odnosi na svakodnevne situacije i probleme. "San je lični dokument, pismo samom sebi", pisao je Hal. Snovi nam, smatrao je ovaj autor, pružaju saznanja o nama samima i o drugima, i o našoj koncepciji sopstvene situacije u svetu. Kako su to vizuelne predstave, "slika onoga o čemu duh misli", one su pouzdanije od verbalnih formulacija svesti. Stoga Hal predlaže da se ljudi bave prisećanjem i interpretiranjem svojih snova, kao sredstvom samo-saznavanja i rešavanja problema. U knjizi Značenje snova (1953) postavio je neke korisne radne principe za ljude koji se poduhvate takvog posla. Osnovni problem za sve koji su hteli da proučavaju snove bio je neuhvatljivost podataka. Malo se ljudi seća detaljno svojih snova. I kada se seća ju, pitanje je da li je nešto dodalo i obrađeno u periodu nakon sna i da li je san tipičan. Sve dok nisu razvijene tehnike elektrofiziološkog zapisivanja, psiholozi nisu mogli da sistematski proučavaju mentalnu aktivnost tokom sna. Kardinalno otkriće napravili su Natnijel Klajtman (N. Kleitman) i saradnik Eugen Aserinski, na čikaškom univerzitetu 1953. godine. Oni su uočili da se tokom kratkog perioda snevanja očne jabučice brzo pokreću ispod zatvorenih očnih kapaka, i da elektroencefalografski (EEG) zapis pokazuje poseban tip moždanih talasa tokom ovog perioda brzih pokreta oka, nazvanog REM fazom spavanja. Takođe su otkrili da se snevač jasno seća sna ako se probudi tokom REM faze. Dalja su istraživanja pokazala da se tokom spavanja REM periodi ponavljaju na približno svakih 90 minuta. Ovi su periodi deo regularnog ciklusa sna koji se sastoji od 4 različite faze koje se smenjuju nekoliko puta tokom spavanja. Znači da se tokom noćnog spavanja sanja 4-5 puta, mada se pod normalnim okolnostima čovek seća samo sna poslednjeg u nizu. Elektrofiziološki zapisi omogućili su proučavanje neuobičajenih oblika snova, kao što su snovi sa vančulnom percepcijom, za koje su dotadašnji podaci bili oskudni i teško uhvatljivi. Istraživači Majmonid medicinskog centra u Bruklinu, pored proučavanja TELEPATIJE U SNOVIMA izumeli su sjajan metod za proučavanje PREKOGNITIVNIH snova. Njihovi rezultati izgleda da pokazuju da snovi ponekad mogu da budu prekognitivni, kako ukazuju brojni anegdotski dokazi dobijeni iz različitih razdoblja i različitih kultura. Ono što je poznato kao HIPNAGOGNO STANJE svesti, tj. stanje negde između sna i budnog stanja, takođe je uvođenjem novih tehnika postalo dostupno proučavanju. Psiholog Lorens Kjubi (L. Kubie) nazvao je hipnagogna stanja "snom bez iskrivljavanja". Uočio je da se u ovakvom stanju čovek seća onoga Sto je blokirano u normalnom svesnom stanju a iskrivljeno u snovima. Hipnagogna stanja sadrže u sebi bogatu imaginativnost i potencijale za kreativnost. Psiholog Čarls Tart (C. Tart) sugerisao je da "često kada verujemo da duboko razmišljamo ili da smo koncentrisani, mi zapravo nakratko zapadamo u hipnagogno stanje i možda koristimo ovo izmenjeno stanje svesti za pojačanu kreativnost".
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z