Google.com
OBJAVE.com
 
 
 MAILING LISTA
 
U slučaju da želite da vas redovno obaveštavamo o novim tekstovima i ostalim promenama na našem sajtu, prijavite se na našu mailing listu!
PRIJAVLJIVANJE JE JEDNOSTAVNO!
Dovoljno je da unesite svoju e-mail adresu i da zatim kliknite na tipku PRIJAVA!

E-mail adresa:
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
 
 
 
 RAZMENA LINKOVA
Webmasteri! Ako je tematika vašeg sajta slična našoj, pozivamo Vas na razmenu linkova! Detaljnije...
 
 
 
 
 
 
REČNIK EZOTERIJE - OBJAŠNJENJE POJMA
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
 
 
Telepatija   ( Telepathy )
Opšteprihvaćena definicija termina, koju je dao Majers (Frederic Myers)* koji ga definiše kao "prenos misli nezavisan od prepoznatljivih kanala čulnog opažanja". U XIX veku termin "prenošenje misli" često je korišćen kao sinonim za telepatiju, a fenomen koji je istraživan je komunikacija od mozga do mozga. Vršeni su eksperimenti u kojima je jedna osoba pokušavala da "šalje" misao ili mentalnu sliku drugoj osobi koja je bila u drugoj sobi, i dobijeni rezultati su izgleda potvrđivali hipotezu da postoji paračulni kanal komunikacije između umova, koji su izvesni, posebno obdareni ljudi, mogli da koriste. Ova hipoteza potvrđena je ogromnim brojem anegdotskih dokaza, prikupljenim od društava za duhovna istraživanja u Engleskoj i SAD, o spontanom prenosu misli, posebno u kriznim momentima. Svi dokazi su izgleda upućivali na zaključak da pomoću namerne koncentracije ili pak u uslovima koji su spontano proizvodili takvu koncentraciju, mozak može da generiše neku vrstu misaone energije, koju može da "pokupi" drugi mozak koji je u skladu sa "pošiljaocem"; to jest da je telepatija vrsta "mentalnog radija". Ovo je mišljenje koje je još uvek uobičajeno, ali ga nijedan para psiholog ne prihvata kao dokaz i objašnjenje onoga što se zbiva kada se ova forma komunikacije, koju mi zovemo telepatija, dešava. Da se ona stvarno dešava posvedočeno je kao činjenica velikim brojem anegdotskih i eksperimentalnih dokaza, kao i popularnim verovanjem (studija sociologa Grilija (Andrew Greelev) u SAD 1975. otkriva da 58 procenata njegovog uzorka veruje da su imali neku vrstu telepatskog iskustva). Činjenica da ovi dokazi nisu naširoko prihvaćeni od naučnika, delimično se može pripisati rasprostranjenoj radio analogiji, koja pretpostavlja da se telepatska transformacija dešava pomoću nekog kanala i da taj proces nužno iziskuje generisanje neke vrste elektromagnetne energije. Činjenica da predlagači ove telepatske hipoteze nisu bili u stanju da posebno specifikuju prirodu tog kanala ili energije učinila je da je dešavanje tog fenomena veoma sumnjivo i neodređeno za ortodoksne naučnike. Ako modifikujemo Majersovu definiciju u "inter-duhovnu komunikaciju ili interakciju, nezavisnu od prepoznatljivih kanala čula", ova hipoteza dobija novi izgled, jer se otklanja pretpostavka da je telepatija nešto što se svesno postiže i da je neka vrsta energije involvirana u ovom procesu. Da je telepatija funkcija "nesvesnog", da je njeno dešavanje po prirodi nevoljna "navala iz nesvesnog", sugeriše većina anegdotskih dokaza, i moderna para psihološka istraživanja su uglavnom vođena na osnovu ove premise. Preovlađuju dva trenda u modernim istraživanjima. Istraživači, s jedne strane, pokušavaju izazivanje stanja pogodnih za PSI, kroz hipnozu, meditaciju, čulnu deprivaciju ili san (vidi TELEPATIJA U SNU), pod pretpostavkom da se u takvim stanjima mentalna "buka* minimizira i da se može čuti nesvesni "signal". S druge strane, istraživači koriste osetljivu elektronsku opremu za monitorovanje suptilnih fizioloških odgovora na udaljene stimulanse. U jednom tipičnom eksperimentu ove druge vrste, koji je vodio Tart (Charles Tart)*, ispitanik je bio "priključen" za aparate koji beleže fiziološko stanje i od njega je traženo da pogodi kada su davani električni šokovi drugom ispitaniku u drugoj sobi. Drugom ispitaniku su davani šokovi u neredovnim intervalima, i kad se ovo dešavalo na aparatima su registrovane značajne fiziološke reakcije prvog ispitanika. Njegova svesna nagađanja, pak, nisu bila u korelaciji sa fiziološkom informacijom. Obe vrste ispitivanja, i ova gore pomenuta i ona koja idu za tim da povećaju telepatiju indukujući mentalna stanja koja pogoduju njenom dešavanju, pokazala su bez opravdane sumnje da je telepatska komunikacija ili interakcija realnost. Kakva je to vrsta realnosti, u kakvoj je ona vezi sa drugim realnostima, šta ona implicira u kontekstu našeg razumevanja prirode i ljudske prirode i šta ona implicira za nauku, koja uopšteno nastavlja da je odbacuje kao jednu neobjašnjivu anomaliju, ostavlja diskutabilna pitanja.
 
 
 
 
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z