Култура овог света

У Царству које ће доћи на уметнике ће се гледати као на друштвени смрад. Једина вредност која ће се ценити је Љубав према Ближњем. И сваки који велича уметност биће смрад од кога ће окретати главу. Уметност и култура овога света су рак- рана друштвеног живота, ко хоће да види.

Ствар је да култура овог света вреднује људе по делима која им је Бог дао, па самим тим нису ни њихова. Културан човек овога света ће рећи како је Леонардо Да Винчи био велики човек зато што је створио многа позната уметничка дела. А ко је иоле духован зна да човека великим само љубав може да учини. Култура овога света је заснована на погрешним вредностима које величају људе по њиховом делима. Ево Господ Бог је створио милијарде људи да се не појави ни један исти, па га ретко ко велича. Нису ли пред Богом сви људи исти а ми величамо једног молера да је већи човек од осталих. Његов морал се и не помиње јер је он велики сликар.

Наше ћерке играју голе и нису курве, него уметнице. Да не набрајам шта се све не ради а води се као уметност. Оне су ин а онај пружни радник што ради за друштво на 40 степени у хладу је нико и ништа. Да се разумемо, лепе су Леонардове слике и остала дела, али то није разлог да славимо њега као екстра човека. То је погрешно у култури овога света која велича уметност.smrtovnice

Зашто смо сиротиња? -јер трчимо за погрешним вредностима и не можемо да их достигнемо, јер има нешто у нама што нам неда да будемо баш толики нељуди. Јер само бараба у овом свету искривљених вредности може да успе.

Можемо да се обучемо за пар хиљада динара или да платимо одело и по неколико десетина хиљада, а ако га је сачинио уметник цена може да достидне и милионче.Шта ми плаћамо кад купујемо уметничко дело? –Плаћамо нашу погрешну преставу да ћемо бити већи у очима других људи. И ако немамо новца да себи приуштимо већу вредност ми се осећамо као сиротиња. А истина је да нас сиротињом чине погрешне вредности овог света у које и сами верујемо. И васпитавајући децу да цене такве вредности, ми их васпитавамо да буду сиротиња целога живота.

Ако бих ја смућкао пар мириса и од тога направио неки нови леп мирис,то би било ништа. Али, ако би то урадио Антонио Бандерас онда би то била права ствар и могла би да се прода по несразмерно већој цени него што ти мириси вреде. Народ не схвата да се мода и укуси одређују у уму а не чулима, и да се маркетингом утиче на то шта ћемо ми сматрати укусним, лепим,вредним итд. Ми стога не размишљамо својом главом већ размишљамо културом која нам је наметнута кроз медије. И трудећи се да достигнемо вреднисти једне такве културе ми постајемо све сиромашнији јер скупо плаћамо оно што ништа не вреди. Да се разумемо,Ја незнам какав је човек био Леонардо. Можда је био и добар човек,верник. Па сад ужива у рајском насељу, али му тај ужитак сигурно нису приуштиле слике него Вера и љубав према Ближњем. Пред Богом његова је судбина била да буде вешт сликар и то га не чини ни великим ни малим на небу.Него људи који су ишта постигли у животу желе да им се то цени као њихова величина. Из тог разлога они величају способности и знање као нешто велико да би се и њима то признало у величину а ми остали треба да робујемо тој њиховој опсесији.

Јесу ли нам потребне Леонардове слике да би били срећни,или Бардерасови парфеми, или да видимо Цецине голе груди? Има лепоте у уметниким делима,као што је најлепши цвет који расте у трњу. Али се то неможе узети као вредност по којој се мери Човек. Човека чине Љубав према Ближњем, Доброта, Милосрђе итд. И ко то нема у себи је нечовек па макар његова уметничка дела ценио цео свет. Тај је пред Господом Богом Ништа.

Интелектуалци нису препознали куда воде друштво ствари које су они видели вреднима. Својим виђењем добра послужили су творевини уместо творцу.Систем вредности који су створили је јако тешко оборити јер народ не жели да чује да је испао глуп. Некако више воли да чује како је у праву и кад греши.Исуса Христа су разапели само зато што им је говорио истину у погледу њихових заблуда. Интелектуалци то нису хтели да чују. Прост народ би то и прихватио, чак је имао све више присталица. Кад су интелектуалци оног времена видели да прост народ иде за Исусом Христом решили су да га убију и тако задрже народ у ропству лажним вредностима. Морамо да схватимо да је за нас једини излаз у вредностима као што су: Доброта, Милосрђе, Љубав према Ближњем. итд. Погледајмо колико се новца троши на погрешне вредности, па сиромаштва би нестало да се тај новац потроши на милосрђе.