121) Saobrazno vrednovanju u postojećoj zemaljskoj civilizaciji - mi, po nekoj inerciji, i veliku duhovnu ulogu sagledavamo u sklopu neke istaknutije (duhovne) uloge u društvu (duhovno predvođenje masa, duhovni učitelj u duhovnoj školi, vođstvo na duhovnim seminarima, itd.). Naravno, nekima može da bude karmički dodeljena i ovakva uloga.

Ali, to ne treba da bude uzor kome svako od nas treba da teži. Kao što Svedenborg objašnjava za bića iz Viših svetova: svako od njih teži maksimumu potencijala koji može postići, i tamo nema svako težnju da dostigne najviša mesta u duhovnoj hijerarhiji.

Tako treba i mi da se naučimo da percipiramo duhovne vrednosti na Zemlji: svako može da obavlja svoj veliki duhovni rad i u svojoj sitnoj društvenoj poziciji. Već je objašnjeno - kojim tipom služenja Životu. I da teži tome da u svojim okvirima postigne maksimum.

* * *

Plavi Zrak: "Prethodno objašnjenje (118) daje nam jasna, konkretna, ovozemaljska usmerenja. Raditi sa ljubavlju i dobrim namerama svaki posao - to može svako, i svako svakako već i ima takve aktivnosti i takve situacije u svom životu. I treba da ima u vidu da mu svi poslovi nisu prvenstveno, duhovno bitni u smislu ishoda, već u smislu tog stava i namera sa kojima radimo. Na primer: sve što u kući uradimo, pre ili kasnije će se zaprljati, poremetiti, slomiti, itd. Ali ako se uvek i uvek tim poslovima vraćamo na opisani način, na primer, sa osećajem da činimo nešto što našoj porodici stvara prijatnu atmosferu, itd, onda već imamo DUHOVNI RAD u širem smislu."

122) Ovo je opšti princip, njegova primena zavisi i od nivoa svesti svakoga od nas. I zavisno od nivoa svesti imamo i duhovna postignuća pri primeni ovog principa.

I onaj ko juri da stekne bogatstvo - može da ima kao motiv nameru da obezbedi što bolje uslove svojoj porodici, može da ima osećaj da služi porodici. Kao i onaj ko radi neke obične poslove i jedva "sastavlja kraj sa krajem", opet - brinući o svojoj porodici.

Sa širenjem svesti, na jednoj strani - širi se i krug kojem čovek želi da služi ili - o kojem želi da brine: to postaju ljudi u jednom mestu, u jednoj državi... (Što ne treba mešati sa motivima sadašnjih političara: sve dok se u okviru partija bore za vlast i prevlast - nema tu čistog motiva služenja narodu, kao što oni nastoje da prikažu.)

Sa širenjem svesti, na drugoj strani - služenje ili briga prenose se od grubljih iluzija ka višim sferama duha: u takvoj situaciji čovekova briga nije usmerena ka pukom fizičkom zbrinjavanju ljudi, već ka duhovnim dimenzijama, ka njihovom duhovnom napredovanju.

* * *

Aleksandra-Caca: "Ta uloga vrlo lako može da predstavlja i ozbiljnu zamku za pomenute duhovne vođe , koje si nabrojao , ( kao i za njihove sledbenike , učenike , praktičare... ) , jer budući da deluju na veliki broj ljudi , veća im je i odgovornost sa gledišta duhovnih Zakona . A sa druge strane , te vođe su omiljena meta predstavnika sila iluzija . A o zamkama ega i osećaja sopstvene važnosti , "mesijanskom kompleksu" - da i ne govorim!!! Sve u svemu , velika su iskušenja u pitanju . Daleko od toga da je ta uloga predviđena za sve one koji misle da su izabrani baš za ulogu duhovnog vođe - makar i na seminarima ."

* * *

123) Konce višedimenzionalne kauzalnosti tek slutim, čini mi se da ćemo dosta teško preći sa našeg linearnog mišljenja na višedimenzionalnost, koja bi podrazumevala pogled, odjednom, na celu mrežu aspekata i dimenzija. To ćemo, možda postići, sa proširenjem svesti, za sada - to nam tek povremeno i maglovito dopire do svesti.

Problem u svim našim raspravama, da ne govorim o svađama, je u tome što se svako od nas prilepi za jednu dimenziju teme-pitanja-problema, nju produbljuje i razvija, a ne može da se izdigne iznad "svoje" dimenzije i da shvati da sve dimenzije paralelno postoje, i njegova, i dimenzije na koje su se drugi fokusirali.

Naravno, činjenica o tome da jedan može da sagledava složenije, a drugi pojednostavljenije - ostaje. I upravo se u složenijem sagledavanju otkriva i veći broj dimenzija.

* * *

124) Zamislimo da imamo u svesti paralelno sve dimenzije pitanja služenja-brige o drugima, koje su ovde nabrojane. Jer u stvarnosti sve te dimenzije kauzalnosti paralelno zaista i postoje i deluju.

- Služenje Životu imamo i kada radimo obične poslove, ali sa nesebičnim motivima, i sa ljubavlju, ili, nepatetično rečeno - sa osećajem simpatije, neke vrste uzvišenijeg zadovoljstva...

- Služenjem razvijamo kvalitete svesti, koji su naša trajna duhovna"zarada".

- Dok radimo obične poslove, uz opisane uslove - razvijamo te kvalitete svesti.

- Dok na jednom nivou ulaganja ljubavi i nesebičnosti u poslove može biti briga o sopstvenoj porodici, na drugom nivou može biti briga o širem krugu ljudi.

- Takođe, jedno je briga o fizičkim aspektima drugih, drugo - briga o njihovim duhovnim aspektima.

- Teško možemo govoriti o ulaganju ljubavi i nesebičnosti u iznuđenim poslovima, koji nas psihički slamaju.

- Ali to jeste žrtvovanje za porodicu...

- Takođe, većina poslova jeste i neka vrsta usmerenosti na druge, pružanje usluga, pomoći, itd. Iako u uslovima duhovno i psihički slamajućeg delovanja na nas.

Sve ovo su paralelni tokovi živih dešavanja u našem životu i u životu oko nas. Zamislimo da možemo u umu da imamo trenutni pregled svih tih tokova, njihovih uzroka i posledica, i sve njih da pratimo. Onda bismo imali višedimenzionalnost mišljenja ili sagledavanja.