ПРЕД ЗИДАЊЕ СОЛОМОНОВОГ ХРАМА

Дан одрицања Николаја Другог (Романова, мученика, спасиоца Србије и последњег руског цара. - прим. приређивача) од престола постао је уистину мистичан. Сам пакао је пожурио да одахне са олакшањем. Привремена влада је одмах укинула сва ограничења Јеврејима у Русији (сличан корак је био први резултат свих револуција). Ускоро - (опет случајност?) на међународном нивоу донета је Декларација Балфура о формирању "националног огњишта" Јевреја у Палестини. Тамо се устремио из почетка поточић, а затим и бујица људи, чији су преци, у различито време, и у различитим земљама, прихватили јудаизам.

"А где су сада Златна врата, кроз која у град мора да уђе антихрист?", питао сам у Јерусалиму свог туристичког водича. Младић, који је до тада био у потпуности дружељубив и шармантан, буквално је позеленео од једа. "Не антихрист, већ м - е - с - и - ј - а!" - злобно је нагласио свако слово. Дакле тако! Воде туристе и поклонике, брину се да пронађу уносан послић, свируцкају на виолини и - чекају! Из свакодневице потпуно приземних послова и послића - чекају!

Главни мистички задатак насељеника је постао зидање Соломоновог храма. У свакој синагоги вековима су изучавали речи старозаветних пророка Агеја и Мелахије о доласку Месије. По пророчанствима, он ће засести у другом храму. Шта то значи?

Први храм који је саздао Соломон, разрушен је за време вавилонског цара Навукодоносора. Други је подигнут на том истом месту крајем шестог века пре рођења Христоса.smrtovnice

Међу зидовима другог храма о испуњењу старозаветних пророштава приповедао је Христос - Месија, непрепознат од већине Јудејаца. Они чекају другог "Месију". Чекају, мада по речи Спаситељевој, од другог храма већ није остао ни камен на камену. Њега су срушили римски легионари 70. године и тако начинили пралик будућег Краја Света.

Дакле, будући храм ће постати трећи. Уосталом, Јудејце много не брину такве суштинске околности. Не брине их ни одсуство првосвештеника за тај храм, јер следство свештенства је давно покидано. ("У љето 2001. године у највећој тајности, власти државе Израел одобриле су и омогућиле, уз незапамћено обезбеђење, на захтев ултраортодоксног јеврејства, свечано полагање камена темељца за будући нови Соломонов храм на платоу Хамија у Јерусалиму. Због ризика од незадовољства муслиманског становништва Јерусалима чин полагања обављен је за свега пола сата, уз присуство малобројних изабраника. Чим је вест о догађају прострујала Светим Градом, у џамији Ал Акса и око ње окупиле су се муслиманске масе, које су почеле каменовање јеврејских вјерника код оближњег Зида плача. Интересантно је да је највећи број информација светских и домаћих агенција о збивањима у Јерусалиму, говорио само о нередима које су изазвали Палестинци, док је догађај који им је претходио углавном прећуткиван." Светигора, број 109, 110- 120, стр. 51.)

Синагоге су пре школе него храмови. Узносити жртву Богу Јудејци могу једино на гори Морија у Јерусалиму. Дакле, већ скоро две хиљаде година јудајизам је лишен храмовног живота...

...Дакле, ко ће засести у новом, трећем храму? Онај ко ће се ослањати на своје божанско порекло и на тај начин смоћи снаге да игнорише одсуство првосвештеничког прејемства. Онај који ће саблазнити многе чудесима.

Да, уколико се то догоди у трећем (у њему се једино и може догодити, јер храм за који је постављен камен темељац 2001. године јесте трећи. прим. приређивача), а не у другом храму, човечанство ће имати посла не са Месијом, већ са оним који ће се претварати, то јест са...

(Из књиге Јурија Ј. Воробјовског, "Западни пут у апокалипсу",